• Айланма ҳаракат динамикасининг асосий тенгламаси
  • Масалалар Инерция моменти




    Download 2.97 Mb.
    bet15/56
    Sana01.11.2023
    Hajmi2.97 Mb.
    #92930
    1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   56
    Bog'liq
    амалий машгулот 1-кисм2018
    123123123 rasskraska, 1-Ma`ruza, qidiruv algoritmlari, 631-19 guruh Toshboyev Jaloliddin KT 5-lab, 6-Maruza.Taqdimotlarni yaratish texnologiyalari, Labaratoriya ishi 3 Mobil ilovalarini ishlab chiqish Orifjanov Shavkatbek, Smart city, amaliyot 10, Laboratoriya ishi 11-12, ehtimollar test belgilangan, ЗАДАНИЕ 3 , 9-ma\'ruza 2021-2022 IRT, xisob ishchi dastur 2019-2020, (KOICA) Application Guideline 2022, KOMPYUTER NAZORATI PRINTSIPLARI
    Масалалар
    Инерция моменти
    1. m=0,3 кг массали моддий нуқтанинг нуқтадан r = 20 см узоқликдан ўтган ўққа нисбатан инерция моменти J никлансин. Ҳар бирининг массаси m=10 г дан бўлган иккита кичнк шарча узунлиги l=20 см бўлган ингичка, вазнсиз таёқча ёрдамида
    маҳқамланган. Тизимнинг таёкчага тик ва массалар марказидан ўтувчи ўкка нисбатан инерция моменти J аниқлансин.
    2. Массалари m = 10 г бўлган учта кичкина шарча томонлари а = 20 см бўлган тенг томонли учбурчакнинг учларида жойлашган ва ўзаро маҳкамланган. Тизимнинг инерция моменти куйидаги ўкларга нисбатан аниқлансин: 1) учбурчак текислигига тик
    равишда унинг ташқи айланасининг марказидан ўтувчи; 2) учбурчак текислигида ётувчи ва унинг ташқи айланасининг маркази ҳамда учбурчак учларининг биридан ўтувчи. Шарларни туташтирувчи таёкчаларнинг массаси ҳисобга олинмасин.
    3. Узунлиги l = 30 см ва массаси m= 100 г бўлган ингичка бир жинсли таёқчанинг таёқчага тик ва унинг: 1) учларидан; 2) ўртасидан; 3) таёқчанинг учидан ҳисоблаганда узунлигининг 1/3 қисмига тенг масофадаги нуқтадан ўтувчи ўққа нисбатан инерция моменти J аниқлансин.
    4. Узунлиги l = 60 см ва массаси m=100 г бўлган ингичка бир жинсли таёкчанинг унга тик ва таёкчанинг учларидан биридан а=20 см масофадаги нуқтасидан ўтувчи ўкка нисбатан инерция моменти J аниқлансин.
    5. Томонлари а=12 см ва b = 16 см бўлган, симдан ясалган тўғри тўртбурчакнинг тўғри тўртбурчак текислигида ётувчи ва кичик томоннинг ўртасидан ўтувчи ўққа нисбатан инерция моменти J ҳисоблансин. Масса сим узунлиги бўйлаб τ = 0,1 кг/м
    чизиқли зичлик билан бир текис тақсимланган.
    6. Радиуси R=20 см ва массаси m=100 г бўлган ингичка бир жинсли ҳалқанинг халқа текислигида ётувчи ва унинг марказидан ўтувчи ўкка нисбатан инерция моменти J топилсин.
    7. Массаси m = 50 г ва радиуси R = 10 см бўлган ҳалканинг халқага уринма бўлган ўққа нисбатан инерция моменти J аниқлансин.
    8. Дискнинг диаметрий d = 20см, массаси m = 800г. радиусларидан бирининг марказидан диск текислигига тик равишда ўтган ўққа нисбатан инерция моменти J аниқлансин.
    9. Массаси m = 800 г бўлган ясси бир жинсли тўғри бурчакли пластинанинг томонларидан бири билан мос тушувчи ўққа нисбатан инерция моменти J топилсин. Пластинанинг бошқа томонининг узунлиги а = 40 см деб олинсин.
    Айланма ҳаракат динамикасининг асосий тенгламаси
    10. Ғилдирак ва радиуси R=5см бўлган енгил шкив горизонтал ўқка ўрнатилган. Шкивга массаси m = 0,4 кг бўлган юк боғланган чилвир ўралган. Юк текис тазланувчан ҳаракат килиб тушишда t = 3 с вақтда S = 1,8 м йўлни ўтди. Ғилдиракнинг
    инерция моменти / аниқлансин. Шкивнинг массаси ҳисобга олинмайдиган даражада кичик деб ҳисоблансин.
    11. Массаси m = 100 кг ва радиуси R=5 см бўлган вал n = 8 с-1 частота билан айланаётган эди. Цилиндрик сиртига F = 40 Н кучга эга тормоз дастасининг босилиши натижасида t= 10 с дан кейин вал тўхтади. Ишқаланиш коэффициенти f аниқлансин.
    12. Цилиндрга массаси ццлиндр массасига нисбатан ҳисобга олинмайдиган даражада кичик бўлган ингичка қайишқок чўзилмас тасма ўралган. Тасманинг эркин учини таянчга маҳкамладилар ва цилцндрга оғирлик кучи таъсирида тушишга имкон
    бердилар. Агар цилиндр: 1) яхлит; 2) деворлари юпқа ковак бўлса, цилиндр ўқининг чизиқли тезлиги а аниқлансин.
    13. Диск шаклидаги чиғир орқали чилвир ташланган.Чилвирнинг учларига массалари m1= 100 г ва m2 =110 г бўлган юкчалар боғланган. Агар чиғир.нинг массаси m=400 г бўлса, юкчалар қандай а тезланиш билан ҳаракат қилади? Чиғнрнинг айланишидаги ишқаланиш аҳамиятсиз даражада кичик.
    14.Массаси m=0,2 кг бўлган қўзғалмас чиғир орқали ошириб ташланган чилвирнинг учларига массалари m1=0,3 кг ва m2 =0,5 кг бўлган юклар осилган. Агар чиғирнннг массаси гардиш бўйлаб текис таксимланган бўлса, юклар ҳаракатланган пайтда
    чиғирнинг ҳар иккала томонидаги чилвнрнинг таранглнк кучлари T1 ва T2 аниқлансин.
    15. Массаси m=10 кг ва радиуси l = 20 см бўлган шар ўз марказидан ўтувчи ўқ атрофида айланади. Шарнинг айланнш тенгламаси φ=A+Bt2+Ct3 кўринишга эга, бунда В=4 рад/с2, С=-1 рад/с3. Шарга таъсир этаётган куч моментининг ўзгариш қонуни топнлсин. Вақтнинг t = 2 с онидаги куч моменти М аниқлансин.

    Download 2.97 Mb.
    1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   56




    Download 2.97 Mb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    Масалалар Инерция моменти

    Download 2.97 Mb.