5-мавзу: Microsoft Office дастурларида Wеб-саҳифа яратиш




Download 240.5 Kb.
bet6/8
Sana28.02.2023
Hajmi240.5 Kb.
#43735
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
Форма №3, 24-maktab kasaba, 5 млн сўмлик устама олувчилар рўйхати, Mavzu Ilmiy tadqiqotlar turlari va uni olib borishning asosiy u, 5G31jGSM0zvSWRIaL68WhTdV40kHSYwRViM8TQMW, 1. Statistik jadvallarning mohiyati va ahamiyati. Statistik jadv, Djulian Rotterning ijtimoy o’rganish nazariyasi, Tilshunoslik fanining shakllanish tarixi
Freymлар билан ишлаш.
Умуман олганда жадвал экран сохасини бир нечта булакларга булиш имконини беради, лекин бу булаклар битта ягона хужжатни ташкил этади. Фреймлар ҳам браузер экранини жадвал сингари булакларга бўлади. Фреймнинг жадвалдан фарки шуки, тана кисмга, яьни BODY тегига эга булмайди. Freymлар билан ишлаш MS FrontPageдастурида кандай амалга оширилишини куриб утамиз.
M S FrontPageда Freym ташкил килиш учун менюлар сатридан File -> New -> Page кетма-кетлик бажарилади. Натижада 8-расмда курсатилган мулокот ойнаси экранда хосил бўлади.
8-расм. Фрейм ташкил килиш мулокот ойнаси

Хосил бўлган мулокот ойнадан Frames Page бўлими танланади. Ойнанинг чап кисмидан мавжуд шаблонлар руйхати келтирилган. Ойнанинг унг-куйи кисмида эса танланган шаблоннинг экран куриниши берилади. Керакли шаблон танланганидан кейин Ок тугмаси босилади (биз «Banner and Contents» freym шаблонини танладик). экран куриниши 9-расмда курсатилган холатни олади.


9-расмга эьтибор берадиган булсак экранни уч булакка булинганини курамиз ва хар бир булакда иккитадан тугма мавжуд:
Set Initial Page...
New Page
Экрандаги хар бир булак алохида wеб хужжат бўлиб хисобланади. Яьни хар булакка аввалдан яратилган wеб хужжатни куйиб куйиш мумкин. Бунинг учун Set Initial Page...тугмасидан фойдаланилади. Тугма босилганидан кейин мавжуд файлни курсатиш учун мулокот ойнаси хосил бўлади ва бу ойнадан керакли файл танланади.

9-расм. Шаблон танлангандан кейинги экран куриниши
Агар аввалдан тайёрланган файл мавжуд булмаса, шу ернинг узида ҳам янги хужжатни тайёрлаб олиш мумкин. Бундай холатда New Page тугмаси босилади ва айнан шу булакнинг урнида янги буш сахифа хосил бўлади.
Freymли экран компютер хотирасига сакланаётган вактда шу ернинг узида хосил килинган wеб хужжат учун алохида ном сурайди. энг сунггида эса умуман экран куриниши кайси ном билан сакланиши кераклиги суралади. Яьни, ушбу сунгги берилган ном асосий файл сифатида олинади.
Экраннинг хар булагининг улчамларини сичконча ёрдамида ихтиёрий холатда узгартириш мумкин.
Фреймларни ташкил килишнинг MS FrontPage дастуридан ташкари яна HTML тилида ҳам ташкил килиш мумкин.
Бунинг учун ...<(FRAMESET> тегидан фойдаланилади. Юкорида айтиб утилганидек, фрейм бир пайтда экранга бир нечта Wеб сахифаларни юклаш имконини беради. Фреймли хужжатга мисол куриб утайлик:

Main – <a href="/maruza-12-mavzu-javascriptda-window-va-document-obektlari-oper.html">document </a><G'title></i> <br /><i><G'head></i> <br /><i><FRAMESET COLS k “300,*”></i> <br /><i><FRAME SRC k”aaa.htm” name k”frame – a”></i> <br /><i><FRAMESET ROWS k “50%,*></i> <br /><i><FRAME SRC k “bbb.htm” name k”frame – b”></i> <br /><i><FRAME SRC k “ccc.htm” name k”frame – c”></i> <br /><i><GОFRAMESET></i> <br /><i><GОFRAMESET></i> <br /><i><GОhtml></i> <br />Биринчи<i> <frameset cols k “300,*”></i> теги браузер ойнасини иккита устунга бўлади, улардан биринчиси 300 пикселга тенг, иккинчисининг улчами эса (*) – устуннинг колганига тенг. <i><frame src k “aaa.htm” name k “frame – a”></i> тегида эса 1-freymга юкланувчи Wеб сахифага ишорат берилади ва бир вактда шу freymга ном берилади. Кейинчалик target k k”frame-a” параметрли гиперишорат бериш билан у ерда бошка сахифани юклаш мумкин. <br />Маслан, фраме-а дан фраме-б да узгарувчи хужжатга ишорат куйиш учун фраме-а га куйидагини келтириш мумкин: <br /><i> <a href="/zg-varo-varo-hujjat.html">eee хужжат </a><G'a></i> <br /><i> ууу хужжат <G'a></i> <br />Иккинчи устунни <frameset rows k “50%,*”> теги ёрдамида иккита тенг (50%) каторга буламиз. Агар, натижада иккаласининг йигиндиси 100% га тенг булмаса, у холда браузернинг узи freymларни пропорсионал килиб беради. <br />Куйидаги иккита тег хосил килинган булакларнинг хар бирига навбати билан ном ва URL ни беради. Frameset frame дан фаркли холда беркилувчи тегларни талаб килади. Агар framesetтегида cолс ва роwс параметрларидан <a href="/ahborot-tehnologiyalari.html">бир вактда фойдаланилса</a>, у холда оддий freymли тур хосил бўлади: <br /><i><frameset cols k “33%, 33%, 33%”></i> <br /><i><frameset rows k “50%, 50%”></i> <br /><i><frame name k “fk1” src k “a.htm”></i> <br /><i><frame name k “fk2” src k “b.htm”></i> <br /><i><frame name k “fk3” src k “c.htm”></i> <br /><i><frame name k “fk4” src k “d .htm”></i> <br /><i><frame name k “fk5” src k “e.htm”></i> <br /><i><frame name k “fk6” src k “f.htm”></i> <br /><i><G'frameset></i> <br /></frame></frame></frame></frame></frame></frame></frameset></frameset></frameset></frame></frameset></frame></frame></frameset></frame></frameset>
Download 240.5 Kb.
1   2   3   4   5   6   7   8




Download 240.5 Kb.

Bosh sahifa
Aloqalar

    Bosh sahifa



5-мавзу: Microsoft Office дастурларида Wеб-саҳифа яратиш

Download 240.5 Kb.