Иккинчи гуруҳ-бетон ва қоришмалар хусусиятларини ўзгартирувчи унсурлар:
- қотиш жараёнини ростловчи унсурлар (тезлатувчи, секинлаштирувчи),
мустаҳкамликни оширувчи, тош қотган қоришмадан суюқлик сизиб ўтишини
сусайтирувчи (проницаемость), қоришма таркибида тош қотган пўлат
арматуралар занглашини сусайтирувчи (коррозионниостойкость), сульфатли
тузлар ва тузли эритмалар агрессив таъсирига чидамли (сульфатостойкость), тош
қотган қоришма чизиқли ўлчамларини камашиши ёки узайишини бартараф
қилувчи (усадка, расширение) деб номланади.
Учинчи гуруҳ- бетон ёки қурилиш қоришмаларига махсус хусусиятлар бахш
этувчи
қўшимчалар совуқ-аёзли
ҳароратга чидамлилигини оширувчи
(противоморозние), ўзидан сув ва суюқликни итарувчи (гидрофобизатор), тош
қотган қоришмалар шўрлашини сусайтирувчи (биоцид) деб номланади.
Қўшимча-унсурлардан цемент асосли ёки минерал боғловчи асосли ҚҚҚ
таркибига энг кўп ишлатилувчиси қоришма равонлигини (подвижность)
оширувчи техник лингосульфонатлар (ЛСТ ёки СДБ, А...В...Е маркали) бўлади.
Бу қўшимчалар бетон қоришмасининг равонлик даражасини 1..4 см дан 5...10 см
13
гача оширади, шунинг эвазига қоришманинг сувталабчанлик кўрсаткичи камайиб
3..7 % гача цемент ёки боғловчи сарфига бўлган талаб камаяди. Шунингдек
тошқотган қоришманинг совуқ-аёзга чидамлиги (морозостойкость) 7...10 циклга
ошади.
Gips (Ganch). Gips (mahalliy nomi “Ganch yoki alebastr”) qurilish va
me’morchilikda ko’p ishlatiluvchi, keng qo’llaniluvchi havoda qotuvchi bog’lovci modda.
Bu bog’lovchi moddani ishlab chqarish kun sayin oshib, kengayib bormoqda. Gips ishlab
chiqarish uchun xom-ashyo sifatida tabiiy gips toshi ishlatiladi, bu tabiiy madan olkamizda
keng tarqalgan bo’lib, juda qadimdan ishlatilib kelinadi. Gips toshi ikki molekulali cuv va
kalsiyli oltingugurt tuzining kristallaridan (qum, loy va boshqa) tashkil topgan bo’ladi.
Qurilish gipsi (mahalliy nomi “ganch yoki alebastr”) gips toshini 130…170 grad C
temperaturada kuydirish yo’li bilan olinadi. Buning uchun gips toshi shaxtali xumdon,
quritish barabani, va maxsus apparatlarda qaynoq havo oqimi yo’nalishida pishiriladi.
Gips ishlab chiqarishning eng ko’p tarqalgan usuli gips pishirish qozonlari jarayonidir.
Kuydirib pishirilgan gips toshi maxsus tegirmonda tuyib kukun holatiga keltiriladi, bu
kukun suv bilan qorishtirilganda yumshoq qaymoqdek qorishma hosil qiladi, lekin juda
zudlik bilan qotib toshga aylanadi. Gips kukununi qorishtirishda suv miqdori reaksiya
uchun keragidan ko’proq miqdorda olinadi. Ortiqcha suv miqdori 4o C temperaturada
quritish bilan bartaraf etiladi va bu gips toshining mustahkamligini oshiradi. Gipsning
qurilish va me’morchilikda kop ishlatilishi unung bir qator afzallik xususiyatlaridan kelib
chiqadi:
gips qorishmasi zudlik bilan qotadi (bunda gips tosh hajmi bir foizga oshadi);
qotgan gips toshining uzasi silliq bo’ladi, harorat ta’sirida qurib mikro va makro
yoriqlar hosil qilmaydi;
qotgan gips toshiga osonlik bilan ishlov berish, qirqish, yo’nish, teshik ochish yoki
mixlash imkoniyatlari mavjud;
gips qorishmasitan quyish yo’li bilan turli-tuman shakldagi me’morchilik
bezaklarini ham ishlash mumkin.
Tarkibidagi chiqindi madanlarning miqdoriga qarab gipsning rangi nafaqat oq, balki
gulobrang yoki kulrang bo’lishi mumkin. Shuningdek tarkibiga turli rangdagi hino
kukunlarini qo’shish bilan xoxlagan rangdagi qurilish buumlari hosil qilinadi.
CaSO
4
*2H
2
O = CaSO
4
*0.5H
2
O+1.5H
2
O
Syvoq isharida ohak-qum qrishmasiga biroz gips qo’shilsa suvoqtoshning
mustahkamligi oshdi. Gips qo’shilgan suvoq uzasi silliq va tiniq oq ranga ega bo’ladi.
Gips qorishmasining qotish muddatida nisbatan quyidagi turlari mavjud:
A – zudlik bilan (suv bilan aralashtirilgandan so’ng, qotishining boshlanishi 2 min,
tugasi 15 min kam bo’lmagan) qotuvchi gips;
B – normal qotuvchi (suv bilan aralashtirilgandan so’ng qotishning bpshlanishi 6
mim so’ng va 30 min ortiq bo’lmagan);
C – sekin qotuvchi (faqat qotish jarayonining boshlanishi me’yorlangan bo’lib u 20
min dan ortiq bo’lmagan vaqtdan boshlanadi).
Suv va gips qorishmasi qotish muddatini tezlatish yoki uzaytirish mumkin, buning
uchun qorishma tarkibiga yog’och elimi, sulfit-spirt achitqisi, keratin qo’shimchasi va
14
shuningdek chumoli kislotasidan foydalanish mumkin.
Gipsning siqilishga mustahkamlik darajasiga ko’ra 12 markasi mavjud bo’lin G2 dan G
25 gacha bo’ladi, suningdek sinash-tadqiqot maqsadida gips qorishmasidan
tayyorlangan, o’lchami 40x40x160 mm li gipstosh qotishmasining 2 soatdan so’ngi
egilishga mustahkamligi (MPa da, kamida) G-2 uchun 1.2; G-3 – 1.8; G-4 uchun 2.0; G-5
uchun 2.5; G-6 uchun 3.0; G-7 uchun 3.5; G-10 uchun 4.5; G-13 uchun 5.5 va h.k. G25
uchun 8.0 ga teng bo’ladi. Namuna bo’lagining siqilishga mustahkamligi unung nomidan
kam bo’lmasligi kerak, masalan G-13 uchun siqilishga mustahkamlik 13 MPa dan kam
emas. Qurilishda asosan G-4 dan G-7 gacha markali gips bog’lovchi moddasi ishlatiladi.
Qurilish gipsidan tashqari qoliplash gipsi ham mavjud bo’lib, bu gips kukunu asosan
badiiy me’morchilik jihozlarini tayyorlashda ishlatiladi. Bu kukunning mahinlik darajasi
qurilish gipsiga nisbstan ancha yuqori bo’lib, mustahkamligi ham baland va nisbatan tez
qotadi.
Shuningdek KNAUF butlovchi tizimlari asosini gips bog’lovchi moddasidan
tayyorlangan turli-tuman “Quruq gips qorishmasi” tashkil etadi. Shulardan biri KNAUF-
ROTBAND quruq qrishmasi bo’lib, ichki iqlim sharoiti quruq, mo’tadil xonalarni qo’lda
devor va shift uzasini suvash ishlari uchun mo’ljallangan. Bu gips asosli qorishmadan
tayyorlanuvchi suvoqning qalinligi 5 mm dan max-50 mm gacha bo’ladi;
qorishma kukunining donadorligi 1.2 mm gsacha;
suvoq loyining qurish muddati 7 sutkagacha;
suvoq loyining qalinligi 10 mm bo’lganda qorishma kukunining sarfi 8.5 kg/m2;
bunda qorishma maxsus qog’oz qoplarga 30 kg dan qilib qadoqlangan bo’ladi va
undan qorishma tayyorlash uchun 18 litr suv solinadi;
hosil bo’lgan qorishma 3.5 m2 uzani 10 mm qalinlikda suvash uchun etadi.
20-rasm.
KNAUF-ROTBAND quruq qorishmasi 30 kg dan qadoqlanib, qog’oz qoplarda
maxsux yog’ochtaglik ustida iqlim sharoiti quruq bo’lgan xonalarda saqlanadi.
Боғловчи моддалар деб-маълум стадияда таркиб ташкил этувчи
15
элементларини қориштирилганда пластик-елимсимон масса ҳосил қилади,
қайсиким унга аралаштирилган сочилувчан минерал кукун, қум, шағалтош,
чақиқтош каби тўлдиргичларни илаштириб, маълум муддатда қотувчи ва сув
ёки агрессив муҳитга чидамли суний тош материалга айтилади. Боғловчи
моддалар кимиёвий таркибига кўра икки гуруҳга бўлинади:
Анорганик (минерал) боғловчи моддалар (гипс, ҳаво оҳаги, портландцемент
ва бошқалар);
Органик асосли боғловчи моддалар (битум, қатрон, полимерлар);
Сувоқ қоришмаларини тайёрлаш учун арорганик (минерал) боғловчи модда-
лардан портландцемент, шлаклипортландцемент ва бошқа сульфатга чидамли
цементлардан фойдаланилади, бунда цементнинг мустаҳкамлиги сувоқ тош
мустаҳкамлигидан 3...4 маротиба мустаҳкамроқ бўлади. Ҳаво оҳаги хамирси-
мон ёки оҳак суви сифатида, айрим ҳоллардагина, ячилган оҳак кукуни сифа-
тида ишлатилади. Шунингдек, қурилиш қоришмаларини тайёрлашда гипс
асосли боғловчи моддалардан ҳам кенг фойдаланилади, бунда қоришма
мустаҳкамлиги цементда тайёрланган қоришма мустаҳкамлига нисбатон
яқинроқ бўлади.
Портландцемент ёки унга турдош цементлардан М25 ва ундан юқори маркали
қурилиш қоришмаларини тайёрлашда фойдаланилади. Оҳакли боғловчи мод-
далардан М10 ва ундан пастроқ қурилиш қоришмаларини тайёрлашда фойда-
ланилади. Қурилиш қоришмасининг тош сифатида мустаҳкамлиги қанақа
бўлишидан қатий назар, бино ичида ҳавонинг намлик даражаси 60% дан
юқори бўлган хоналар учун цемент асоли боғловчилардан фойдаланиш тавсия
этилади.
ГИПС, ГИПС АСОСЛИ БОҒЛОВЧИ МОДДАЛАР, ТАРКИБИ, ХУСУСИЯТ-
ЛАРИ, ҚЎЛЛАЛИНИЛИШИ
Гипс асоли боғловчи моддалар ГОСТ 125-09 норматив-меъёрий талаб-
ларига муофиқ ишлаб чиқарилади.
Гипс асосли боғловчи моддалар ишлаб чиқариш учун хом ашё материал
сифатида табиий гипс тоши минерали ишлатилади. Бу минерал тоғ жинси
бўлиб, калций сульфат тузининг икки молекула сувли бирикмаси шаклида
учрайди: - CaSO4*2H2O-табиий гипс тоши. Тоза табиий гипс тоши таркиби-
даги кимёвий бирикмалар гуруҳи қуйидаги 1-жадвалда келтирилган:
1-жадвал
Бирикманинг номланиши
Массага нисбатан % ҳисобида
СаО (калций оксиди) 32.6
SO3(сульфат оксиди) 46.5
Н2О (сув) 20.9
Табиий гипс тошининг физик кўрсаткичлари 2-жадвалда келтирилган:
2-жадвал
Физик кўрсаткичнинг номланиши миқдори
Зичлиги, кг/м3 2200...2400
Уюрма зичлиги, кг/м3 1300...1600
Намлиги, %
3...5
16
Моос шкаласидаги қаттиқлиги
2
Сувда эрувчанлиги, CaSO4 эритмаси сифатида, г/л; қуйидаги ҳароратларда:
t=18oC
t=40oC
t=100oC
0.2
0.21
0.17
Ҳарорат ўтказувчанлиги(16..46 oC интервалда) Вт/(мхК) 0.43
Хом ашё навини таркибдаги CaSO4*2H2O миқдорга нисбатан % да белги-
лаш:
I нав
II нав
III нав
IV нав
камида:
95
90
80
70
Табиий гипс тошини юқори ҳарорат остида ишлов берилганда (107 оС
дан бошлаб), ундаги кимиёвий боғланган сув буғланиб чиқа бошлайди ва
оқибатда ярим молекула сувли формага ўтади (CaSO4*0.5H2O). Ярим сувли
гипс тошини тегирмонда тортиб майдалаб ундан гипс боғловчи моддаси оли-
нади ва бу усулда олинувчи гипс боғловчисига β-модификация русуми бери-
лади.
Гипс боғловчи моддасининг α модификацияли навини ишлаб чиқариш
учун, табиий гипс тошини автоклав деб номланувчи, герметик ёпиқ идишда
тўйинган юқори босимли сув буғи билан ишлов берилганда олинади. Бунда
ҳарорат t=115oC дан ошганда кимёвий боғлпанган сув томчи сифатида тош-
дан ажралиб, ярим молекула сувли формага ўтади.
CaSO4*2H2O= CaSO4*0,5H2O+1,5H2O
Гипс тоши = гипс бо-ловчиси + сув
Ҳосил қилинган ярим молекула сувли гипс боғловчиларининг хусусиятлари
қуйидаги 3-жадвалда келтирилган:
3-жадвал
Кўрасткичлар номланиши
α модификацияли нави β модификацияли нави
Сув ажралиш жараёниниг бошланиш ҳарорати, oC 115 107
Сув ажралиш жараёниниг тугаш ҳарорати, oC 200...210
170...180
Зичлиги, г/см3 2.72...2.73 2.62...2.68
Қотиш жараёниниг тугаши, мин
17...20
7..12
Қотиш даврида иссиқлик ажралиб чиқиши, Дж/моль 17200 19300
17
Нормаль қуйуқликка эга бўлган қоришма ҳосил қилиш учун сув миқдори, %
40...45
60...65
Сиқилишга мустаҳкамлик чегарасига кўра, гипсли боғловчи моддаларни
қуйидаги маркалар билан белгиланади: Г-2; Г-4; Г-5; Г-6; Г-7; Г-10; Г-13; Г-
16; Г-19; Г-22; Г-25.
ҲАВО ОҲАГИ
Қурилиш ҳаво оҳаги-таркибида оҳактош (СаСО3) миқдори бўлган тоғ жинс-
ларини меъерида куйдириш йўли билан олинувчи боғловчи модда. Одатда
ҳаво оҳаги боғловчи моддасини ишлаб чиқариш учун оҳактош ва бўр каби тоғ
жинслари хом ашё сифатида ишлатилади. Ҳаво оҳагини ҳосил қилиш учун
оҳактош маданларини 900...1100 оС ҳароратда (пишгунича-до спекания) куй-
дирилади. Куйдириш жараёнида парчаланиш реакцияси амалга ошиб оҳактош
таркибидаги кўмир ёниб, ҳавога карбонат ангидрид гази учиб чиқади ва каль-
ций оксиди қолади:
СаСО3=СаО+СО2
Хом ашёни куйдириш учун турли хил хумдонлардан фойдаланилади: маса-
лан-шахтасимон, айланувчи цилиндр, циклонли- ўт пуркагич турлари мавжуд.
Оҳактошни куйдиришда, мадан бўлаклари ўлчами характерли аҳамиятга эга
бўлади, чунки куйиш жараёни тошнинг юқори қатламларидан бошланиб ички
қобиғига кириб боради. Бунда максимал бўлаклар ўлчами 12...15 см гача
бўлиши мумкин.
1-расм. Гипростром лойиҳаси асосида ишланган шахтасимон юқоридан тўкиб
тўлдирилувчи хумдон (бўйлама қирқими). Бир суткада 100 тонна маҳсулот
қуйдириш қувватига эга: 1-маҳсулотни тўкиб олучи механизм, 2-футеровка-
оловбардош ҳимоя қатлами, 3-ҳароратни сақловчи енгил ғиштин қатлам, 4-
иккинчи ҳарорат сақловчи қатлам, 5-шахта сатҳини кўрсатиб турувчи датчик-
ни ўрнатиш туйнуги, 6-ёнган газ тутунларни сўриш туйнуги, 7-хом ашёни
тўкиб турувчи қурилма, 8-хом ашёни кўтариш мехаризми ўйлаги-меалл про-
фил, 9-ёрдамчи люкғтуйнуклар, 10-назорат туйнуклари, 11-барабансимон
ҳаракат юритгичи, 12-хумдон пойдевори.
Кудирилгандан сўнг хумдандан чиқарилган оҳак булаклари ўлчами
ўзгармайди лекин куйиб СО2 гази ажралиб чиққанлигидан улар енгил ва
ғовак болиб қолади. Шунда куйдирилган ҳаво оҳаги бўлакларини
ўлчамларини 15...20 мм ўлчамгача тошмайдалагич қурилмаларда янчилиб,
кейинчалик тегирмонда тортилади. Ҳосил бўлган маҳсулот сўндирилмаган
ҳаво оҳаги қайновчи кукуни дейилади. Жуда хавфли модда бўлиб, намлик ва
суни ютувчи ва бунда ўзидан кўп миқдорда иссиқ ҳарорат ажратиб чиқаради,
масалан 1160кДж ёки 277 ккал.
Аксарият ҳолларда ҳаво оҳагини сўндирилган ҳолда ишлатилади ва бу жараён
мхсус гидратор деб номланувчи қурилмаларда амалга оширилади. Бу
қурилмалар даврий ёки узлуксиз режимларда ишлаши мумкин. Қурилиш
майдонида ёки бевосита объектларда ҳаво оҳагини сўндириш талаб қилинса
18
тубига махсус тўрсимон металл тутқич ўрнатилган металл қутилардан фойда-
ланиб, кўп миқдордаги сув билан сўндирилади. Сувда оҳак эриб, кальций
гидрооксиди ҳосил қилади:
СаО+Н2О=Са(ОН)2+1160кДж(227ккал)
Сўндирилган ва сувда ювилган оҳак эритмасини махсус хандақ ҳовузга
оқирилади, ҳовуздаги чўкинди ўҳак массасини камида икки ҳафта сақлаш за-
рур. Шунда у сўндирилган ҳисобланади ва ишлатиш мумкин., акс ҳолда
сўнмаган актив оҳак доналари сўнишда давом этади ва тошқотган қуруқ
сувоқ қатламида кенгайиб, пардоз сифатини бузади. Ҳаво оҳагининг сифат
кўрсаткичлари ГОСТ 9179-77 талаблари асосида меъёрланади.
3-расм. Ҳаво оҳаги боғловчи моддасини ишлаб чиқариш технологик схемаси
ПОРТЛАНДЦЕМЕНТ
Портландцемент деб, оҳактош, гилтупроқ ва бошқа қўшимча унсурлар-
дан маълум меъёрий нисбатларда тайёрланган шихта аралашмасини пиши-
риш даражасигача куйдириш натижасида ҳосил бўлувчи тошқол-клинкер
қотишмасини маълум миқдордаги гипс тоши билан қўшиб тегирмонда тор-
тишдан ҳосил қилинувчи кукунсимон моддага айтилади.
Портландцемент кукунини тайёрлаш жараёнида тошқол–клинкерга 3,5%
гача гипс тоши қўшилиб, махсус золдирли тегирмонларда тортилади.
Портландцемент клинкерини пишириш учун хом ашё сифатида юқори
молекуляр калций карбонат бирикмалари (оҳактош, бўр, туф, мегеллар) билан
гилтупроқлар (оғир лой, мергел лойи, лойли сланецлар) ишлатилади.
4-расм. Портландцемент тошқол-клинкерини пишириш технологик схемаси.
Портландцемент клинкерини пиширишнинг хом ашё турларига кўра
лойқа, қуруқ ва аралаш (комбинация) услублари мавжуд. Бу услубларнинг ҳар
бири ўз хусусиятларига, афзаллик ва камчиликларга эга. Аксарият цемент за-
водлари лойқа услубида клинкер пиширишга ихтисослашган, бироқ
Ўзбекистонда деярли барча заводлар қуруқ услубда ишлаб чиқариш техноло-
гиясини қўллашади. Сабаби қуруқ ёки комбинация технологиясида энергия
ташувчи шартли ёнилғи сарфи бирмунча иқтисод қилинади.
Лойқа услубида таркиб ташкил этувчи компонентлар золдирли айланма
тегирмонда кўп миқдордаги сув асосида тортилади. Бнда сув миқдори қуруқ
массанинг 36...42% ни ташкил қилади. Тегирмонда тортишдан суюқ оқувчан
лойқасимон масса ҳосил бўлади ва унга шлам деб ном берилади. Ҳосил
қилинган оқувчан лойқасимон-шлам суспензияси махсус ҳовуз (шлам-
бассейн)ларида сақланади. Шлам-басеендан лойқа қуйдириш учун айланма
хумдонга жўатилади. Бу услубда хом ашё массани ташиш ва жойдан-жойга
кўчириш анча осонлашади, бу амални махсус насосларда бажарилади, бироқ
бу усулда клинкер пиширишга шартли ёнилги 1,5...2 маротиба кўп сарфлана-
ди.
Қурқ усулда таркиб ташкил этувчи компонентлар тегирмонда қуруқ
ҳолда тортилади, ҳосил бўлган кукунсимон аралашмага хом ашё уни ёки
19
шихта деб аталади. Ушбу унсимон ашёни айланма хумдонларда пиширилади.
Бу усулнинг асосий камчилиги, кўп миқдордаги энг сифатли хом ашё унининг
чанг сифатида кўтарилиб учиб кетишидир.
Комбинациялашган аралаш усулда хом ашё уни сув билан намланиб ун-
дан йирик ва кичик ўлчамли золдирсимон (гранула) тайёрланади. Бунда хом
ашёнинг куйдириш ва пишириш амаллари жадаллашиб, шартли ёнилғи сарфи
20...30 % камаяди.
Хом ашё унини (шламни) лойқа усулида куйдириш учун узунлиги
150...230 м, диаметри 5...7 м ли айланма хумдондан, қуруқ усулда куйдирил-
ганда калтароқ 60...95 м ли айланма хумдондан фойдаланилади.
Куйдириш жараёнида дастлаб хумдонга туширилган лойқа қуриб кукун-
симон ҳолатга ўтади, сўнгра 200...700 оС ўароратда хом ашё ичидаги органик
бирикмалар куйади, кимиёвий боғланган сув ажралиб чиқади, ҳарорат ортиб
бориши билан 1100 оС да кимиёвий реакциялар бошланади ва шу ҳароратда
тошқол-клинкер таркибини ташкил қилувчи асосий минераллар ҳосил бўла
бошлайди, булар:
•
Уч кальцийли силикат (алит-деб номланади) 3СаОхSiO2 (C3S)-
40…65%;
•
Икки кальцийли силикат (белит) 2СаОхSiO2 (C2S)-15…40%;
•
Уч кальчийли алюминат (целит) 3СаОхAl2O3 (C3A)-3…15%;
•
Тўрт кальцийли алюмоферит 4СаОхAl2O3хFe2O3 (C4AF)-10…20%.
Шундай қилиб, портландцемент тшқол-клинкериниг асосий таркиб ташкил
қилувчи минерали кальций силикатлари бўлиб, алит ва белитнинг таркибдаги
умумий миқдори 75...80% ни ташкил қилади.
Айланма хумдон ичидаги ҳарорат даражаси 1300оС етказилганда таркибдаги
барча кимиёвий реакциялар ниҳоясига етган, бироқ бир қадар эркин кальций
оксиди қолади. Шунда ҳарорат 1300...1450 оС даражасигаи кўтарилади ва на-
тижасида хом ашё минераллар куйиш ҳолатидан қисман эриш ҳолатига ўтади
бу жараён тошқол-клинкер пишириш деб аталади.
Айланма хумдондан тошқол-клинкер пишириғи 10...40мм ўлчамли, яшил-
қўнғир тусли золдир гранула шаклидаги чиқади, шундан сўнг тошқол дона-
ларини 100...200 оС ҳарорат даражасигача зудлик билан совитилади ва янада
совуши учун мталл цилиндрсимон силосларга солиб қўйилади.
Портландцемент клинкеридан цемент ҳосил қилиш учун, уни гипс тоши ва
бошқа қўшимча-унсурлар билан биргаликда золдирли айланма тегирмонда
тортилади.
5-РАСМ. Тошқол-клинкердан портландцемент боғловчисини олиш схемаси.
Шундай қилиб, тошқол-клинкер бу юқори ҳароратда пишириш маҳсули,
портландцемент эса юқори майинликда тегирмонда тортилган маҳсулот. Те-
гирмонда тортиш жараёнида гипс тошини қўшишдан мақсад, цемент қотиш
муддатини узайтириш ҳисобланади, гипс тоши қўшилмаса клинкернинг
ўзидан тортилган цемент жуда зудлик билан қотиб қолади . Бошқа қўшимча
унсурлар цементнинг хусусятларини мукаммаллаштириш ва клинкер сарфи-
ни иқтисод қилиш мақсадларида қўшилади.
20
Назорат саволлари:
1.
Боғловчи моддаларга таъриф келтиринг ва ҚҚҚ таркибида ишлатилувчи
боғловчи моддаларни қандай гуруҳланади?
2.
Гипс боғловчи моддасининг хом ашё манбаи ва уни сифатлари таъриф-
лаб беринг;
3.
Хавойи оҳак боғловчи моддаси ва уни ишлаб чиқарилиши баён этинг;
4.
Портландцемент боғловчи моддаси ва уни ишлаб чиқариш услублари ,
жараённи ташкил этиш ҳаққида баён этинг;
5.
Гипс боғловчиси ишлаб чиқаришнинг кимиёвий кнематик схемаси ва
модификациялари ҳақида баён этинг;
6.
Гипс боғловчи моддасининг β-модификацияси ҳақида нималарни била-
сиз?
7.
Гипс боғловчи моддасининг α-модификацияси ҳақида нималарни била-
сиз?
8.
Портландцемент ишлаб чиқаришда қўлланилувчи асосий хом ашё ман-
баи нима, бу хом ашёдан дастлабки жараёнда қандай ташкил этувчи модда
пиширилади?
9.
Портландцемент тошқол-клинкери таркибини ташкил этувчи минерал-
лар ҳақида баён этинг;
10. Портландцемент тошқол -клинкер ишлаб чиқаришнинг “қуруқ” ва
“Хўл” усулларини таърифлаб бериннг.
|