• Таянч сўзлар ва иборалар
  • -mavzu. Yo‘l qurilishida ishlatiladigan polimer, polimerbeton, kompozit qurilish materiallari va ularni notexnologiyalar asosida ishlab chiqarish




    Download 3.67 Mb.
    bet78/219
    Sana20.02.2023
    Hajmi3.67 Mb.
    #42925
    1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   219
    Bog'liq
    Y Q M umk
    Психология мотивации человека, Гештальт-психология, 4-laboratoriya ishi, Xakimоva Farida, 5112100-texnologik talim, Vaqt doirasidagi asosiy operantlar-fayllar.org, Etikaning boshqa ijtimoiy-gumanitar fanlar bilan aloqasi, referat , ajralmaydigan birikmalar, Erkin Vohidov (1936-2016), aniq-integralnyuton-leybnis-formulasi, MUTAXASSISLIKKA KIRISH, 1-amaliy, Reja Animatsiya tushunchasi-fayllar.org
    19-mavzu. Yo‘l qurilishida ishlatiladigan polimer, polimerbeton, kompozit qurilish materiallari va ularni notexnologiyalar asosida ishlab chiqarish
    Режа:

    1. Zamonaviy yo‘l qurilish materiallari to‘g‘risida umumiy tushunchalar.

    2. Polimerizatsiyalanadigan chiziqli polimerlar.

    3. Polimerizatsiyalanadigan fazoviy polimerlar.

    4. Plasmassa, polimer qoplamalar, еlimlar, geosintetik materiallar.

    5. Plastmassalarning asosiy xossalari va kamchiliklari.

    6. Suv ta’siriga chidamli materiallar.

    7. Yo‘l qurilishbop plastmassalar.

    8. Kompozit qurilish materiallari. Umumiy tushunchalar.

    9. Kompozit materiallarning turlari.

    10. Kompozit materiallarni olishda shishasimon chiqindilarni ishlatilishi.

    11. Nanonaychalarni mikroskopik tayoqcha va tola sifatida qo‘llanilishi.

    12. Yo‘l qurilish materiallarida nanotexnologiyalarning kelajakdagi istiqboli.

    13. Nanotexnologiya va iqtisod.

    14. Betondagi nuqsonlarni yo‘qotadigan va zanglashga qarshi nanotexnologiyalar.

    Nanotexnologiya uchun sharoit.Таянч сўзлар ва иборалар: мономер, полимер, термопластлар, реактопластлар, пластмассалар, полимербетонлар, кимёвий турғунлик, мустаҳкамлик, пишиқлик.

    Полимер моддалар деб, таркибида асосан юқори молекулали органик моддалар бўлган материалларга айтилади.


    Ишлов бериш вақтида исталган шакл бериш мумкинлиги ва юк олингандан кейин ҳам шу шалкда қолишлиги ҳоссаси борлиги учун уларни пластмасса ҳам дейилади.
    Қурилишда ишлатиладиган пластмассалар мураккаб композицион материал бўлиб, одатда таркибида полимер боғловчи материал, майда-тўйилган тўлдиргич, стабилизатор, пластификатор, қотирувчи ва бошқалар бўлади.
    Майда-туйилган тўлдиргич полимер сарфини камайтириб, пластмасса нархини арзонлаштиради ва куйидаги техник хоссаларни яхшилайди: мустаҳкамлик, қаттиқлик, киришиш, вақти ўтиши билан торайиши.
    Махсус қўшимчалар қўшиб-пластификаторлар-пластмассага ишлов бериш яхшиланади, мўртлиги камайтирилади, деформация яхшиланади.
    Стабилизатор қўшимчалар-пластмассани ишлатиш давомида ўз хоссаларни сақлаб қолишга ёрдам беради.
    Қотирувчилар-полимер қотишини тезлаштириб, 3 ўлчамли структура ҳосил қилади.
    Пигмент қўшиб хар хил рангдаги полимер материаллар олиш мумкин.
    Ёнишга қаршилигини ошириш учун антипиренлар қўшилади. Зичлиги кичик бўлишига қарамай мустаҳкамлиги юқори бўлганлиги учун пластмассалардан эффектив конструкция ва буюмлар олиш мумкин. Прластмассалар иссиқликни ва электрни ёмон ўтказадиган материал. Кўп пластмассалар кислотага чидамли, ишқорга ва бошқа реагентларга ҳам чидамли. Кўп пластмассалар сув ўтказмайди шунинг учун улардан томбоп, гидроизоляцион материал ва қувурлар олиш мумкин. Таркибида тўлдиргич ва пигмент бўлмаган пластмассалар шаффоф бўлади.
    Ишқаланишга мустаҳкамлиги юқори бўлганлиги учун уларни пол олишда ҳам ишлатилади. Уларга ишлов бериш осон, елимлаш, пайвандлаш мумкин.
    Пластмассаларни камчилиги:
    -иссиқга чидамлилиги пастлиги;
    -температурадан чизиқли кенгайиш коэффицентини катталиги;
    -ползучестьни катталиги;
    -яхши ёниши;
    -олов таъсирида структурасини ўзгариши;
    -баъзи пластмассаларни атрофга зарарли ҳид ва моддалар чиқариши;
    -қуёш нури кислород таъсирида тез эскириши;
    Полимер қурилиш материаллари ва буюмлари полимер моддани турига ва ишлатиш жойига қараб синфларга бўлинади.
    Ишлатилиш жойига қараб:
    -деворбоп материаллар;
    -юк кўтарувчи конструкциялар;
    -пол учун;
    -деворларни безаш учун;
    -томбоп;
    -гидроизоляцион;
    -зичлаштирадиган (герметизация)
    -иссиқдан муҳофаза қиладиган (теплоизоляцион).
    -товуш ўтказмайдиган;
    -қувурбоп;
    -санитар-техник буюмлар учун;
    -лок бўёқ, елим учун;
    Физик холатига қараб:
    -бикр (жеский); (модуль упругости Е>1 ГПа)
    -ярим бикр; (Е>0,4 ГПа)
    -юмшоқ; (Е=0,02-01 ГПа)
    -эластик; (Е<0,02 ГПа)
    Бикр пластмассага мисол-фенопласт, аминопласт.
    Ярим бикрга-полиамидлар, полипронилен.
    Юмшоғига-поливинил ацетат, полиэтилен.
    Эластикка ҳар хил каучуклар.
    Пластмасса ишлаб чиқариш учун 2-4 марта кам капитал маблағ сарфланади. Ҳар тонна пластмасса халқ хўжалигида 5,6 тонна пўлат, 3,4 тонна рангли металл, капитал маблағ ва иш-меҳнат сарфи иқтисод қилади.



    Download 3.67 Mb.
    1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   219




    Download 3.67 Mb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    -mavzu. Yo‘l qurilishida ishlatiladigan polimer, polimerbeton, kompozit qurilish materiallari va ularni notexnologiyalar asosida ishlab chiqarish

    Download 3.67 Mb.