• Komunikativna situacija i govorni in
  • Komunikativna situacija i govorni ~in




    Download 0.67 Mb.
    bet1/6
    Sana10.04.2017
    Hajmi0.67 Mb.
      1   2   3   4   5   6

    KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE PROSTE RE^ENICE

    1 Aktuelizovawe re~enice u komunikativnoj situaciji

    Komunikativna situacija i govorni ~in


    Verbalizacija ilokutivnog ~ina

    2 Re~enica i iskaz

    Propozicija re~enice i ilokutivna funkcija iskaza

    Ilokutivni odnos izme|u re~enice i iskaza
    3 Komunikativna funkcija i ilokutivna strana iskaza
    Na~ini aktuelizovawa re~enice

    Ilokutivni napon iskaza

    Komunikativna funkcija i govorna situacija

    Ilokutivnost i faktor adresata

    Ilokutivna funkcija

    Autoilokutivna funkcija

    Uop{teno-ilokutivna funkcija

    Neodre|eno-ilokutivna funkcija

    Komunikativna funkcija i referencijalnost

    Implicitna predikacija o referentu

    Uvo|ewe u iskaz novog referenta i funkcija pru`awa informacije

    Zahtevawe informacije

    Zahtevawe akcionog ~ina


    1. Tipologija komunikativnih funkcija iskaza




    1. Sredstva ostvarivawa komunikativne funkcije

    iskaza

    Eksplicitna performativna formula

    Implicitna performativna formula

    Performativna paradigma

    Semanti~ki performativ

    Gramati~ka sredstva

    Glagolski modus

    Glagolsko vreme

    Lice

    Glagolski vid



    Negacija

    Prozodijska sredstva

    Red re~i


    1. Asertivni iskazi

    Utvr|ivawe referenta i komunikativna perspektiva re~enice

    Prostorno-vremenska lokalizacija i referentnost iskaza

    Tipovi asertivne funkcije iskaza

    Preuzimawe odgovornosti za saop{tavano i ube|ivawe adresata

    Jezi~ki pokazateqi tvrdwe

    Jezi~ki pokazateqi saop{tewa

    Specifi~ni na~ini izra`avawa pojedinih tipova asertivnosti

    Istinitost informacije u asertivnosti


                1. Direktivni iskazi

    Imperativ kao jezgro implicitne performativne formule

    Adhibitivna i prohibitivna strana direktivne funkcije

    Intonacija kao pokazateq direktivnosti iskaza

    Pragmati~ki kontekst direktivnog iskaza

    Partikularizacija i frazeologizacija imperativnih oblika

    Drugi na~ini i sredstva jezi~kog izraza direktivnosti

    Infinitiv i indikativ 1. l.mn.

    Potencijal modalnih glagola

    Konstrukcija da + prezent

    Pasivni imperativ

    Modelovawe imperativne paradigme

    Ilokutivnost tipa molbe i zahteva

    Eksplicitna performativna formula sa performativom molim

    Tematizacija hipoteti~nosti ~ina

    Intenzifikatori u~tivosti molbe

    Interogativne konstrukcije i ilokucija molbe

    Molba za dopu{tawe

    Eksplicitna performativna formula sa performativom zahtevam

    Ilokutivnost tipa predloga i preporuke

    Semanti~ko-pragmati~ka struktura ~ina

    Ilokutivna i referencijalna obele`ja

    Eksplicitna performativna formula sa performativima predla`em, savetujem, preporu~ujem, pozivam, nudim

    Ostala sredstva jezi~ke realizacije predloga i poziva

    Ilokutivnost pretwe

    Sredstva jezi~ke realizacije pretwe




    1. Komisivni iskazi

    Ilokutivnost komisiva

    Jezi~ka sredstva realizacije komisiva


    1. Interogativni iskazi

    Ilokutivnost pitawa

    Totalna pitawa

    Parcijalna pitawa

    Pitawa izbora



    1. Permisivni iskazi

    Ilokutivnost permisiva

    Sredstva jezi~ke realizacije permisiva


    1. Ekspresivni iskazi

    Ilokutivnost i jezi~ka realizacija pozdravqawa

    Ilokutivnost i jezi~ka realizacija izviwewa

    Ilokutivnost i jezi~ka realizacija zahvaqivawa

    Ilokutivnost i jezi~ka realizacija ~estitawa



    1. Deklarativni iskazi


    AKTUELIZACIJA RE^ENICE U KOMUNIKATIVNOJ SITUACIJI
    Jezi~ka komunikacija ostvaruje se u komunikativnoj situaciji, ~iji

    su osnovni elementi govorno lice (adresant) - delovawe - sagovornik (adresat). U va`nije elemente komunikativne situacije, koja se naziva i govorna situacija (v. t. ...), spadaju tako|e mesto i vreme komunikativne situacije, premet i sredstvo komunikacije.


    Komunikativna situacija i govorni ~in

    Re~enica koja je pismeno ili usmeno ostvarena u odre|enom kontekstu i konkretnoj komunikativnoj situaciji predstavqa iskaz.

    U procesu komunikacije iskazi se koriste za razli~ite oblike delovawa, tj. za ostvarivawe takvih radwi, kao {to su: molba, savet, pitawe, upozorewe, obe}awe, zahvaqivawe i mnoge druge radwe. Sve su to govorne radwe ili tzv. govorni ~inovi. Drugim re~ima, govorni ~inovi su slo`ene

    govorne radwe koje se uslovno mogu rastaviti na ~in izricawa iskaza i ~in ostvarivawa komunikativne intencije govornog lica.



    Napomena. - U pojedinim slu~ajevima mo`emo izdvojiti i tre}i aspekt - ocewivawe iskaza od strane govornog lica. Npr. u iskazu Kamo sre}e! govorno lice ostvaruje iskaz, izri~e pri`eqkivawe radwe i ocewuje svoj iskaz kao nerealan.
    Ostvaruju}i iskaz, a istovremeno i govorni ~in, govorno lice istovremeno ostvaruje dve radwe: izri~e iskaz (lokutivni ~in) i realizuje svoju komunikativnu nameru (ilokutivni ~in).

    Napomena. - Teorija govornih ~inova (~ije osnove je postavio X. Ostin) ~ini jednu od glavnih oblasti u onom pravcu lingvisti~ke pragmatike, u okviru kojeg se prou~ava iskaz polaze}i od wegove ilokutivne funkcije (nameree govornog lica). Iskaz mo`e da bude namewen tome da se u odre|enoj meri uti~e na sagovornika (npr. da se on uvredi, ponizi i sl.), tj. da ima perlokutivni efekat. Razlika izme|u ilokucije i perlokucije je u tome {to se sadr`aj ilokutivnog ~ina mo`e verbalno izraziti, dok za perlokutivni ~in ne postoji poseban jezi~ki izraz. Izgovarawe iskaza poput Poni`avam te, Pretim ti i sl., ne mo`e se smatrati delovawem zbog wihove opisne prirode. To nisu ~inovi koji se mogu ostvariti putem wihove verbalizacije.
    Verbalizacija govornog ~ina.- Eksplicitno sredstvo verbalizacije sadr`aja ilokutivnog ~ina je performativna re~enica.

    Performativnost je specifi~na osobina pojedinih glagola koji se u obliku 1. lica jednine prezenta odlikuju ekviakcionalno{}u - ekvivalentni su ~inu, a ne saop{tewu o wemu. Npr. performativni glagoli su obe}avam, savetujem , dok volim, vidim to nisu.

    Za svaki performativni glagol osim performativne mogu}a je obi~na deskriptivna upotreba.

    ( 1) Garantujem vam ispravnost. (performativna upotreba glagola)

    ( 2) Garantovao mi je ispravnost. (deskriptivna upotreba glagola)
    Iako se performativ vezuje za oblik 1. lice jednine prezenta, mogu}a je wegova upotreba u tzv. transponovanom obliku. Npr. realizuju}i ~in pozdravqawa na kraju pisma, adresat mo`e upotrebiti jedan od mogu}ih iskaza:

    ( 3) Pozdravqam te. Vesna.

    ( 4) Pozdravqa te tvoja Vesna.

    ( 5) Budi mi pozdravqena. Vesna.


    od kojih je svaki takav iskaz ekviakcionalan, tj. ekvivalentan ~inu, {to zna~i da je ekviakcionalnost - osnovni kriterijum za odre|ivawe performativne upotrebe glagola i iskaza.


    Download 0.67 Mb.
      1   2   3   4   5   6




    Download 0.67 Mb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    Komunikativna situacija i govorni ~in

    Download 0.67 Mb.