Iskazi sa direktivnom funkcijom




Download 0.67 Mb.
bet3/6
Sana10.04.2017
Hajmi0.67 Mb.
1   2   3   4   5   6

Iskazi sa direktivnom funkcijom (molba, zahtev, naredba, ponuda,

poziv, savet, preporuka, upozorewe, zabrana, poga|awe, ucena, pretwa). -Osnovna intencija ovih iskaza je da se adresat podstakne (autoritativno ili neautoritativno, zainteresovano ili nezainteresovano) na akcioni ili verbalni ~in, npr.

(77) Ne, nemoj mi pri}i! (D.Maksimovi}) molba

(78) Hajdemo u vrt! poziv

(79) Ako te jo{ jednom uhvatim! pretwa

Iako su navedeni iskazi generalno uop{teno-ilokutivni, jedan wihov deo funkcioni{e i sa neodre|eno-ilokutivnom funkcijom (ponuda, poziv, preporuka, upozorewe, zabrana). Npr.

(80) Dobro do{li u Narodno pozori{te! poziv

(81) Nemoj zaspati pod tim drvetom! upozorewe

(82) Zabraweno je loviti ribu. zabrana

Prema referencijalnim odnosima u iskazu direktivna funkcija podrazumeva podsticawe na promenu denotativnog prostora referenta.
(83) Odnesi jaknu na mesto!


  1. Iskazi sa interogativnom funkcijom (pitawa: totalna, parcijalna,

alternativna, fati~ka, retori~ka). - Takvi iskazi su intencijalno identi~ni direktivnim iskazima jer se wima adresat podsti~e na verbalni ~in, ali se razlikuju prema tipu referencijalnih odnosa. Interogativna funkcija podrazumeva zahtevawe informacije (podsticawe na uvo|ewe novog referenta, ili identifikaciju postoje}eg). Npr.
(84)Gde si bio?

(85) Ko je ona `ena u plavom?

Fati~ka i retori~ka pitawa su autoilokutivna, dok su nemarkirana pitawa - uop{teno-ilokutivna. V. o pitawima i ta~ke ......

Napomena. - Fati~ka pitawa su usmerena na odr`avawe kontakta sa sagovornikom. Npr. (86) Da li se ~ujemo?


  1. Iskazi sa komisivnom funkcijom (obe}awe, zakletva, opklada). -

Takvi iskazi sadr`e intenciju govornog lica da jam~i za svoj budu}i akcioni ili verbalni ~in koji je, po pravilu, u interesu adresata. Iskazi sa komisivnom funkcijom su uop{teno-ilokutivni i podrazumevaju obaveznu promenu denotativnog prostora referenta. Npr.

(87) Done}u ti poklon sa putovawa.

(88) Kladim se u ~okoladu!


  1. Iskazi sa permisivnom funkcijom (dopu{tawe, pristajawe,

odustajawe). - Wihova osnovna intencija je da se uklone ustaqena pravila, norme, konvencije, koji u odre|enoj situaciji predstavqaju prepreku za ostvarivawe namere adresata. I tu je u pitawu uop{teno-ilokutivna funkcija koja podrazumeva odre|ivawe referenta u odnosu na objektivni i subjektivni denotativni prostor. Npr.

(89) Isprati druga, ali samo do raskrsnice.

(90) Ne}u vi{e da se igram.



  1. Iskazi sa ekspresivnom funkcijom (apelativi, pozdravqawe,

izviwavawe, zahvaqivawe, ~estitawe, izjavqivawe `eqa, komentar, grdwa, psovawe, iznena|ewe, rezignacija). - Osnovna intencija u takvim iskazima je izra`avawe psiholo{kog stawa govornog lica povodom nastale situacije.

(91) Hvala ti za ovaj ~as bola prepun. (D.Maksimovi})

(92) Izvinite na ovako nespretnoj ponudi.
U okviru podtipova iskaza sa ekspresivnom funkcijom, koji su u na~elu uop{teno-ilokutivni, izdvaja se grupa autoilokutivnih iskaza (komentar, psovawe, iznena|ewe, rezignacija). Npr.

(93) Ba{ sam pametan! komentar

(94) Otkud sad ovo! iznena|ewe

Prema tipu referencijalnih odnosa ova se funkcija izdvaja po odre|ivawu referenta u subjektivnom denotativnom prostoru. Npr.

(95) Va{a majka lepo izgleda.

(96) @elim da postignete jo{ vi{e.





  1. Iskazi sa deklarativnom funkcijom (progla{avawe, kr{tewe,

imenovawe, presu|ivawe, nagra|ivawe). - Intencija sadr`ana u takvim iskazima sastoji se u nastojawu da se ozvani~i situacija, nastala zaslugom ili krivicom adresata. ^iwenica da se o takvoj promeni obavezno obave{tavaju tre}a lica koja nisu u~esnici komunikativne situacije, ali koja }e ubudu}e odr`avati novo ~iweni~no stawe, svedo~i o neodre|enoj ilokutivnosti tih iskaza. Prema vrsti referencijalnih odnosa to je tip funkcije pru`awa nove informacije sa uvo|ewem novog referenta (kr{tewe, presu|ivawe) kao i objektivnom i subjektivnom identifikacijom postoje}eg referenta (progla{avawe, imenovawe, nagra|ivawe). Npr.

(97) Odlukom Okru`nog suda optu`eni je osu|en na dve godine li{avawa slobode.

(98) Stru~ni `iri dodequje priznawe Marku Popovi}u za pesni~ko dostignu}e na Pesni~kom nagradnom konkursu.
SREDSTVA JEZI^KE REALIZACIJE KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE ISKAZA
Svaki jezi~ki sistem poseduje sredstva pomo}u kojih govorno lice mo`e staviti do znawa sagovorniku {ta je ciq wegovog iskaza, istovremeno omogu}avaju}i adresatu da uspe{no dekodira komunikativnu funkciju tog iskaza u konkretnoj situaciji. Me|utim, jezi~ka sredstva su vi{ezna~na i mogu da slu`e mnogim ciqevima. Zbog toga se, na primer, ne mo`e re}i da je ilokutivni ciq svih imperativnih glagolskih oblika uvek i samo direktivnost, tj. podsticawe sagovornika na odre|eni ~in. Upor.


  1. Po~ivaj u miru! (natpis na grobu)

  2. Oporavqaj se!

  3. ^ekaj, ~ekaj! Vide}e{ ti svog Boga!

Navedeni i sli~ni primeri pokazuju zna~aj poznavawa konteksta i govorne situacije za pravilno razumevawe komunikativne funkcije sadr`ane u iskazu.


Eksplicitna performativna formula - mo`e se zapisati kao

Pg + Prop

Pg - performativni glagol, izra`en oblikom 1. lica jednine ili mno`ine;

Prop - propozicioni sadr`aj iskaza koji predstavqa wegovu informacionu vrednost, ono na {ta se odnosi intencija govornog lica. Npr.

(102) Obe}avam da }u se vratiti.

(103) Predla`em da skratimo uvod.


Adresat izra`en oblikom dativa zamenice 2. lica jednine ili mno`ine, ili oblikom vokativa li~nog imena, naziva zanimawa, dru{tvenog statusa i sl. (gospodine, dru`e, doktore, majstore i sl.), kao i kombinovawem tih sredstava, pro{iruje eksplicitnu performativnu formulu. Npr.

(104) Nare|ujem vam da se izvinite.

(105) Savetujem ti da ne pliva{.

(106) Zahvaqujem, gospodine doktore, na qubaznosti.


Gramati~ki oblik performativa podrazumeva iskqu~ivo govorno lice u ulozi subjekta delovawa, zbog ~ega je re~enica u kojoj je govorno lice izra`eno i zamenicom u tom pogledu markirana. Upor.

(107) Odbijam da u~estvujem u tome nemarkirani oblik

(108) Ja odbijam da u~estvujem u tome markirani oblik
Dakle, struktura eksplicitne performativne formule odre|ena je valentno{}u performativnog glagola. Ukoliko su u re~enici zastupqeni svi argumenti performativnog glagola, u pitawu je eksplicitna performativna formula. Npr.

(109) Izviwavamo se po{tovanoj publici zbog odlagawa predstave..

(110) Otvaram diskusiju.
Kao relevantna obele`ja eksplicitne performativne formule izdvajaju se slede}i aspekti:


  1. ekviakcionalnost, t.j. ekvivalentnost govornom ~inu, a ne saop{tewu o takvom;

(111) Tra`im pomilovawe! (D.Maksimovi})


  1. autoverifikacija - odsustvo mogu}nosti verifikacije pomo}u kriterijuma istinitost/la`nost. Takvi iskazi mogu da budu uspe{ni ili neuspe{ni, iskreni ili neiskreni, ali ne i istiniti ili neistiniti;

(112) Uvek }u te pamtiti po dobru.


  1. autoreferentnost - obele`avawe ~ina koji se vr{i prilikom izgovarawa

iskaza;

(113) Zahtevam sva svoja prava!




  1. autonominativnost - mogu}nost obele`avawa adekvatnog govornog ~ina (npr. zahvaqujem -" zahvaqivawe");




  1. stabilnost gramati~kog oblika - re~enica sa performativnim glagolom.

Princip ekviakcionalnosti je vode}i u odnosu na druge principe.


Ekvivalentnost iskaza govornom ~inu le`i u osnovi izdvajawa performativnog iskaza kao takvog, a time i performativne upotrebe glagola. Tako u primerima:

  1. (114) Molim te da ne ide{ tamo!

(115) Toliko ga molim da ne ide tamo.
prvi iskaz je performativan, dok drugi to nije, iako oba iskaza sadr`e glagol u obliku 1. lica jednine prezenta. U prvom iskazu upotreba glagola je performativna, t.j. izgovarawem iskaza sa pomenutim glagolom vr{imo ekvivalentni ~in, dok u drugom iskazu imamo opis odgovaraju}eg ~ina.
# Performativnost, koja se u srpskom jeziku izra`ava oblikom 1. lica jednine ili mno`ine glagola (koji su u najve}em broju nesvr{eni), npr.

(116) Zahvaqujem za srda~an do~ek.

(117) Preporu~ujem ti ovu kwigu.
u ciqu realizacije iste komunikativne funkcije mo`e biti tako|e izra`ena oblikom potencijala, npr.

(118) Zahvalio bih za srda~an do~ek.

(119) Preporu~io bih ti ovu kwigu.
Upotreba potencijala performativnog glagola smawuje ilokutivni napon iskaza, ~esto prevode}i iskaz iz jedne ilokutivnosti u drugu. Upor.

(120) Upozoravam te na posledice. upozorewe, pretwa

(121) Upozorio bih te na posledice blago upozorewe, savet
Performativnost glagola tako|e se ~uva u transponovanom obliku

glagola 3. lica jednine ili mno`ine, kada se govorno lice iz nekih razloga odri~e svog prava autonominacije, npr.

(122) Moli te tvoja mama.

(123) Puno ti se zahvaquje tvoja drugarica.


Napomena. - O transponovanoj upotrebi performativnog oblika koji se odnosi na denotativno govorno lice vidi odeqak Performativna re~enica.
# Upotreba eksplicitne performativne formule donekle je institucionalizovana, odnosno markirana ceremonijalnim karakterom situacije:

(124) Kr{tavam te u ime Oca i Sina i Svetoga Duha...

(125) Osu|ujem vas na pet godina zatvora.

Implicitna performativna formula. - Direktivni i interogativni iskazi razlikuju se od eksplicitno-performativnih odsustvom autonominativnosti, zbog ~ega se wihov ilokutivni ciq mo`e dekodirati na vi{e na~ina. Stoga se taj tip iskaza naziva implicitna performativna formula, jer u svom sastavu ne sadr`i performativni glagol, koji bi jednozna~no izrazio nameru govornog lica. Npr.

(126) Molim te da to uradi{. - ~in molbe

(127) Uradi to. - mo`e da se dekodira kao

~in molbe, zahteva, saveta i sl.


Performativnost direktivnih i interogativnih iskaza proisti~e iz wihove ekviakcionalnosti i autoreferentnosti. Izgovarawem direktivnog iskaza ostvarujemo govorni ~in izjavqivawa voqe. Upravo gramati~ko zna~ewe izjavqivawa voqe, koje se ostvaruje izricawem govornog ~ina, dopu{ta svrstavawe imperativnih oblika u implicitne performative.

Mo`e se govoriti i o ekviakcionalnosti interogativnih konstrukcija, koja isti~e wihovu implicitno-performativnu prirodu.

Formula implicitno-performativnog iskaza podse}a na eksplicitnu performativnu formulu i tako|e je uslovqena tipom valentno{sti performativnog glagola:
IPg + Prop,
gde je IPg implicitni performativni glagol u obliku 2. lica jednine ili mno`ine imperativa, a Prop je propozicija na koju se odnosi ilokutivni ciq. Npr.

(128) Otvori vrata.

(129) Napravite ku}icu za ptice.

(130) Pomerite se sa vrata.


Implicitna performativna formula, kao i eksplicitna, mo`e biti pro{irena enkliti~kim zameni~kim oblikom, ukoliko to dopu{ta valentnost imperativnog oblika glagola:

(131) Dodaj mi kwigu.

(132) Ispri~aj mi pri~u.

Performativna paradigma. - Izostavqawe jednog od elemenata strukture performativne formule, ~ije se mesto i uloga mogu lako ustanoviti na osnovu o~uvane ilokutivne mo}i iskaza koji se uklapa u paradigmu formule-prototipa, uzrokuje pojavu nepotpunog performativnog iskaza.

Skup nepotpunih performativnih iskaza kao varijanti strukture prototipske performativne formule, mo`emo smatrati realizacijom performativne paradigme odre|enog ~ina.

Na primer, prilikom naru~ivawa jela obi~no ne govorimo kelneru: Naru~ujem kafu i sok ili Molim Vas da mi donesete kafu i sok, ve} Donesite mi kafu i sok ili Kafu i sok.
Po{to su u strukturi performativne formule-prototipa relevantne samo jedinice, koje u redukovanom obliku mogu da izraze wegovu ilokutivnu mo}, performativna paradigma ima oblik modifikacija sa razli~itim stepenom redukcije elemenata. Performativna formula-prototip paradigme glasi PG + A + Prop. Redukovane varijante su:
PG + Prop

PG + A


Pg

Prop
Npr.



Upozorovam te na opasnost.

Upozoravam te.

Upozoravam.

Opasnost!
Leksikalizovani performativ. - Modifikovane performativne formule ili leksi~ko-semanti~ki performativi ne ulaze u sastav performativne paradigme, zato {to ne predstavqaju redukovani oblik performativne formule, ve} leksi~ko-semanti~ku supstituciju performativnog glagola:

hvala - zahvaqujem



drago mi je - odobravam

{teta - `alim i sl.
# Leksi~ko-semanti~ke performative mo`emo svrstati u ~etiri osnovne grupe:

  1. performativi koji imaju ili sti~u u kontekstu status re~ci. Npr.

(133) Hvala {to ste do{li. zahvaqivawe

(134) Je l' mo`e kafa? ponuda

(135) ^ekaj, dok te dohvatim! pretwa

(136) Slobodno zapalite. dopu{tawe

(137) Bilo bi mi drago da ne kasnite! prekor


  1. preskriptivne modalne re~i i izrazi, poput:

(138) Mora{ to izbaciti! nare|ewe

(139) Trebalo bi da se obrije{. preporuka

(140) Mo`ete da se obu~ete. dopu{tawe


v) evaluativni izrazi pomo}u kojih se ostvaruju ekspresivne komunikativne funkcije. U takvim slu~ajevima u pitawu je izra`avawe emotivnog stava govornog lica povodom nastale situacije: zadovoqstva (davawe komplimenta, zahvaqivawe) ili nezadovoqstva (kritika, prebacivawe, `aqewe). Upor.
(141) Dobro {to si mi rekao. (144) Zar sam to zaslu`ila od tebe.

(142) Hvala na ~estitkama. (145) [teta {to nisi do{ao.

(143) Lepo ste to zamislili. (146) Ovaj crte` je Bogu plakati.

Gramati~ka sredstva. - Osim univerzalnih eksplicitnih i implicitnih performativnih sredstava, kao i semanti~kih performativa koji spadaju u leksi~ke pokazateqe ilokutivnosti, postoje gramati~ka sredstva upu}ivawa na komunikativnu funkciju iskaza. Takva sredstva zavise od sistemskih i tipolo{kih osobina jezika. Me|u wima se u srpskom jezikuizdvajaju slede}a sredstva.
# Glagolski na~in. - Primarna funkcija glagolskog na~ina je odre|ivawe sadr`aja predikata kao realnog (svi vidsko-vremenski oblici indikativa) ili nerealnog (oblici potencijala i imperativa).

Ranije je ve} bilo re~eno da oblik potencijala koji se upotrebqava umesto indikativa performativnog glagola smawuje ilokutivni napon iskaza (v. performativnost). Uporedo sa semanti~kim performativom, oblik potencijala unosi u iskaz dopunsku komponentu u~tivosti, skromnosti i nenametqivosti. Upor.

(147) Molim da ne pu{ite.

Molio bih da ne pu{ite.


(148) Dajte mi neku ideju.

Bio bih Vam zahvalan za neku ideju.


(149) Predla`em novi natpis za bex.

Predlo`io bih novi natpis za bex.


Kao {to je bilo pomenuto, oblik potencijala, pored toga {to smawuje ilokutivni napon, mo`e da prevede iskaz iz jedne ilokucije u drugu:
(150) Kunem ti se da je to bio on. kletva, uveravawe -

uop{teno-ilokutivni ~in


(151 )Zakleo bih se da je to bio on. dvoumqewe, rezignacija -

autoilokutivni ~in


Prema tome, potencijal ne mo`e da podjednako uspe{no zameni eksplicitni performativ u svim iskazima. U asertivnim, direktivnim, interogativnim, ekspresivnim iskazima potencijal smawuje ilokutivni napon iskaza, unosi dopunski plan u~tivosti, najavqivawa ili nesigurnosti, ali ilokucija ostaje ista, dok u komisivnim i permisivnim iskazima oblik potencijala mewa ilokutivni ciq. Upor.
(152) Obave{tavam prisutne o uslovima konkursa. obave{tewe

Obavestio bih prisutne o uslovima konkursa. obave{tewe, najavqivawe


(153) Savetujem ti da ne pu{i{. savet

Savetovao bih ti da ne pu{i{. nenametqiv savet


(154) Pitam te za decu. pitawe

Pitala bih te za decu. nenametqivo pitawe


(155) ^estitam Vam na izboru. komplimentirawe

^estitao bih Vam na izboru. u~tivo komplimentirawe


(156) Obe}avam da }u do}i. obe}awe

Obe}ala bih da }u do}i. odustajawe, o~ekuje se

nastavak: ..., ali ne mogu
(157) Mo`ete da pitate. dopu{tawe

Mogli biste da pitate. zabrana, prekoravawe


Oblik imperativa je primarno sredstvo ostvarivawa direktivnih komunikativnih funkcija: molbe, zahteva, nare|ewa, poziva, saveta, ponude, preporuke, poga|awa, ucene, pretwe i sl. U implicitnom performativnom iskazu imperativni oblik mo`e da se okarakteri{e kao deo propozicije eksplicitne performativne formule sa semanti~ki elementarnim predikatom - glagolom ka`em. Semanti~ki elementarni predikat (koji pripada klasi tzv. semanti~kih primitiva, prema A. Vje`bickoj) predstavqa bazi~nu komponentu semanti~ke strukture svakog performativnog iskaza i zbog svoje nemarkiranosti i o~iglednosti prelazi u obaveznu presupoziciju. Upor.

(158) Upali svetlo!

Ka`em ti: upali svetlo!
Semanti~ki elementarni predikat interogativne konstrukcije je glagol pitam koji tako|e prelazi u presupoziciju:

(159) Koliko je sati?

Pitam te: koliko je sati?
Ukoliko se semanti~ki elementarni predikati ekspliciraju, u pitawu je wihova eksplicitno markirana upotreba.
Imperativni oblici glagola u implicitno-performativnom iskazu mogu da budu zameweni oblikom potencijala u interogativnoj konstrukciji:

(160) Otvorite vrata.

Da li biste otvorili vrata?
Kao i u iskazima sa drugim komunikativnim funkcijama, potencijal smawuje napon direktivne ilokucije, ~ini je u~tivijom i mek{om.
Kao {to je ve} bilo napomenuto, imperativ ne mora nu`no da izra`ava neki ilokutivni ciq (vidi Sredstva jezi~ke realizacije komunikativne funkcije iskaza).
# Glagolsko vreme. - Osnovna funkcija kategorije glagolskog vremena je identifikacija vremenskih koordinata sadr`aja predikacije u odnosu na momenat aktuelne govorne situacije. Podudarawe vremenskih koordinata sadr`aja predikacije i govorne situacije (oblik prezenta) i wihovo nepodudarawe (pro{la i budu}`a vremena) mogu se zanemariti, ukoliko u strukturi iskaza postoji vremenska odredba:

(161) Sutra idem u pozori{te.

(162) De{avalo se, u detiwstvu, sedim tako satima i ~itam.

(163) Sino}, kad sam se vra}ala iz {etwe, vidim - tr~i za mnom neko ku~e.


Supstitucija oblika iz kategorije glagolskog vremena, koja je uobi~ajena u obi~nom iskazu (istorijski prezent, dramski prezent i sl.), u performativnom iskazu vodi promeni ilokutivne funkcije. Tako, zamena oblika futura I prezentom u komisivnom, direktivnom i asertivnom iskazu ja~a wegov ilokutivni napon, npr.
(164) Sutra }u ti kupiti igra~ku. obe}awe

Sutra ti kupujem igra~ku. ~vrsto obe}awe


(165) Ti }e{ ostati kod ku}e. bla`a naredba

Ti ostaje{ kod ku}e! izri~ita zapovest


(166) Sednica }e biti u petak. obave{tewe

Sednica je u petak. tvrdwa


U pojedinim slu~ajevima upotreba prezenta umesto futura mewa ilokutivnu funkciju iskaza, npr.
(167) Gosti }e oti}i. upozorewe (direktivna upotreba )

Gosti odlaze. konstatcija (asertivna upotreba)


(168) Tata }e brinuti o tebi. obe}awe (komisivna upotreba)

Tata brine o tebi. tvrdwa (asertivna upotreba)


(169) Sutra }e{ mo}i u {kolu. obave{tewe (asertivna upotreba)

Sutra mo`e{ u {kolu. dopu{tawe (permisivna upotreba)


Iz navedenih primera vidi se da upotreba prezenta umesto futura u svim iskazima vodi ja~awu ilokutivnog napona i pomerawu ilokucije u pravcu ~vrste namere, maweg stepena eventualnosti i uveravawa koji spadaju u elemente semanti~ke strukture govornih ~inova tvrdwe, konstatacije, naredbe, zapovesti, obe}awa i dopu{tawa.
Upotreba oblika perfekta uz veznik da umesto imperativnog oblika u direktivnim iskazima tako|e ja~a ilokutivni napon iskaza. Upor.

(170) Kreni odmah!

Da si odmah krenuo!
Istu funkciju ima i aorist u odnosu na futur I u asertivnim iskazima, npr.

(171) Posle studija oti}i }u u inostranstvo.

(172) Posle studija odoh ja u inostranstvo.
# Lice. - Osnovna funkcija upotrebe oblika kategorije lica je upu}ivawe na govorno lice i/ili na adresata u govornoj situaciji. Ranije je ve} bilo re~eno da stabilni gramati~ki oblik performativnog glagola uvek upu}uje na govorno lice kao subjekat delovawa, ~ime se iskqu~uje upotreba li~ne zamenice ja u sastavu eksplicitne performativne formule. Me|utim, govorno lice mo`e biti namerno istaknuto radi pomerawa fokusa re~enice, ~ime se upotreba sredstava za obele`avawe govornog lica eksplicitno markira, tj. obele`ava u odnosu na neutralnu formulu PG + Prop. Npr.

(173) Kladim se u ~okoladu.

Ja se kladim u ~okoladu.
(174) Savetujem ti da razmisli{.

Ja ti savetujem da razmisli{.


Eksplicirawe govornog lica koje nije obavezni argument semanti~kog predikata, t.j. koje nije predvidqivo na osnovu valentnosti glagolskog oblika, pored toga {to u implicitnim performativnim iskazima sa imperativom upu}uje na govorno lice kao potencijalni indirektni objekat (u prilog kojem se ne{to ~ini) u pojedinim slu~ajevima ~ini ilokutivni napon performativa slabijim. Npr.

(175) U~ini to.

U~ini mi to.
(176) Dovedi ga.

Dovedi mi ga.


Dativ li~ne zamenice u takvim slu~ajevima pored toga {to upu}uje na indirektni objekat (u prilog kojem se ne{to ~ini) ima i kauzalni karakter, npr. U~ini mi to - U~ini to zbog mene’; Dovedi mi ga - ’Dovedi ga, zato {to ja `elim da ga vidim’.
Ranije je ve} bilo re~i o performativnom obliku u kojem se 1. lice jednine ili mno`ine zamewuje 3. licem jednine ili mno`ine (vidi odeqak Performativna re~enica). Za takav iskaz karakteristi~no je odsustvo autonominacije govornog lica prouzrokovano wegovim nastojawem da sebe izdvoji izvan komunikativne situacije. Dekodirawe argumenata deikti~ke interakcije ja-ti / ja-vi / ja-Vi / mi-ti / mi-vi / mi-Vi mogu}e je i jedino ispravno sa osloncem na komunikativnu situaciju. Tako u primerima:

(177) Gra|ani Obrenovca su uz Vas.

(178) Voli te tvoja tetka.

mo`emo proceniti da li se radi o transponovanim performativima ili o deskriptivnim iskazima samo ukoliko polazimo od govorne situacije. Osnovni kriterijum za to, kao {to je bilo pomenuto, treba da bude ekvivalentnost iskaza ~inu. Transpozicija performativnog oblika doprinosi ja~awu ilokutivnog napona, stvarawu efekta nenametqive prisnosti. Ona je tipi~na za tvrdwu, molbu i razli~ite ekspresive, a posebno je ~esta u pisanom diskursu.


# Glagolski vid. Funkcionalna razlika izme|u svr{enog i nesvr{enog glagolskog oblika prolazi du` linije razgrani~avawa opisnog i dinami~kog plana u asertivnosti. Svr{eni glagolski oblici kao nosioci dinami~nosti, a time i promene prostorno-vremenskih koordinata, u odnosu na koje se identifikuje referent, vezani su za asertivnost u ~ijoj osnovi le`i odre|ivawe referenta u odnosu na denotativni prostor (vidi odeqak Utvr|ivawe referenta i komunikativna perspektiva re~enice ), npr.
(179) Voz je kasnio. Zakasnio je ~itava 2 sata.
U primeru (179) prvi iskaz predstavqa informativno-deskriptivnu osnovu na kojoj se ostvaruje funkcija saop{tewa.

Imperfektivnost-perfektivnost glagolskih oblika le`i i u osnovi razgrani~avawa ilokutivne funkcije najave i drugih tipova asercije. Ilokutivnost najave pretpostavqa ostvarivawe namere "obznaniti proces koji je u toku", pa stoga podrazumeva upotrebu imperfektivnog glagola. Upor.

1) Dolazi Ivan najava

2) Do}i }e Ivan saop{tewe


Iskaz (1) podrazumeva da objekat najave jo{ uvek predstavqa predmet deikti~kih koordinata komunikativne situacije (sad - ovde), dok se u iskazu (2) wegove koordinate ne mogu odrediti u trenutku saop{tewa.

Pokazateqe komunikativne funkcije imamo tako|e u vidskim imperativnim parovima (sa osloncem na druga jezi~ka sredstva u iskazu), npr.

(180) Otvori ta vrata. molba

(181) Ne otvaraj ta vrata. zabrana


(182) Izvini mu se. naredba

(183) Za{to bih mu se izviwavao. odbijawe


Kada je u pitawu negativna ilokucija koja podrazumeva negirawe propozicionog sadr`aja iskaza (npr. u zabrani, odbijawu, neslagawu i sl.), ~e{}a je upotreba imperfektivnih oblika, dok pojedini iskazi sa ilokucijom zabrane, naredbe ili zapovesti, tj. sa jakom ilokutivno{}u nametawa voqe od strane govornog lica adresatu, sadr`e iskqu~ivo perfektivne oblike (imperativna konstrukcija sa veznikom da). Upor.

(184) Da si do{ao na vreme!

(185) Smesta da opere{ ruke!
# Negacija. Osporavawe sadr`aja propozicije prethodnog iskaza sagovornika u govornoj situaciji, kao i odbijawe ilokutivnosti drugog ~lana interakcije le`i u osnovi izdvajawa odgovaraju}ih ilokutivnih funkcija: odbijawa, negirawa i osporavawa. Osnovni pokazateq pomenutih tipova ilokutivnosti je odri~na re~ca ne ili negirani oblik odgovaraju}eg glagola, bilo pomo}nog, bilo punozna~nog. Upor.

(186) Ne}u da slu{am odbijawe

(187) Slika nije lepa negirawe

(188)To nije istina! osporavawe


Negirawe i osporavawe mogu se posmatrati kao suprotnost aserciji. Sa stanovi{ta referencijalnosti tu se radi o subjektivnom utvr|ivawu referenta i pomerawu wegovih koordinata (vidi 6.0). Stoga taj tip ilokutivnosti ne poseduje specifi~na performativna sredstva. Oblike pori~em i osporavam mo`emo smatrati semanti~ki elementarnim predikatima koji prelaze u obaveznu presupoziciju:

(189) Slika nije lepa! - Pori~em da je slika lepa (tj. ‘Tvrdim da slika

nije lepa’)

(190) To nije istina! - Osporavam da govorite istinu.


Za razliku od neslagawa i osporavawa, ilokutivnost odbijawa mo`e se eksplicirati pomo}u performativa odbijam:

(191) Ne}u da slu{am - Odbijam da slu{am.

(192) Ne treba mi va{a pomo}. - Odbijam va{u pomo}.
Negacija je tako|e jedno od naj~e{}ih sredstava ostvarivawa direktivne funkcije zabrane:

(193) Ne otvaraj nikom!

(194) Da te nisam videla tamo!
Ilokutivni napon navedenih iskaza mo`e biti poja~an putem uvo|ewa

intenzifikatora negacije, odnosno posebnih leksi~kih sredstava koja nagla{avaju negativnu ilokuciju. To su re~i i izrazi poput: nikako, nipo{to, ni u kom slu~aju, i sl. Npr.

(195) Nipo{to nemoj otvarati !

(196) Ni u kom slu~aju da te nisam videla tamo!


Negacija u okviru interogativne konstrukcije jedna je od mogu}ih odlika direktivne funkcije ponude. Npr.

(197) Zar ne}ete sesti? - Izvolite, sedite!

(198) Za{to se ne slu`ite? - Uzmite jo{!

(199) Ne}e{ da ostane{? - Ostani!


# Prozodijska sredstva. - Pravilno dekodirawe ilokutivne funkcije iskaza povezano je sa razlikovawem takvih prozodijskih sredstava za obele`avawe konkretne intencije govornog lica kao {to su intonacija, mesto logi~kog akcenta i tempo govora. Iskaz sa istom propozicijom, u zavisnosti od pomenutih pokazateqa, mo`e da izrazi razli~ite vrste ilokutivnosti. Upor. intonacione sheme iskaza Neprijateq opkoqava, izgovorenog u kontekstu neposredne ratne opasnosti, za vreme bitke.
(1) Neprijateq opkoqava. konstatacija (o percipirawu realnog)

(2)Neprijateq opkoqava! saop{tewe


(3) Neprijateq opkoqava! upozorewe
(4) Neprijateq opkoqava? pitawe

(5) Neprijateq opkoqava. tvrdwa (na osnovu li~nog uverewa)


U iskazu (1) logi~ki akcenat (istaknut ja~im crnim slovima) raspore|en je na predikativni deo, iskaz se izgovara odmerenim tempom, a intonacija opada na kraju. U pitawu je konstatacija.
U iskazu (2) logi~ki akcenat se pomera na prvi, referencijalni element, iskaz se izgovara u br`em tempu, a intonacija opada - od visoke na po~etku ka sredwoj. U pitawu je ilokucija saop{tewa.
Iskaz (3) - upozorewe, izdvaja se br`im tempom u odnosu na ostale primere. Logi~ki akcenat je na nosiocu predikativnosti, ~iji sadr`aj predstavqa su{tinu opasnosti na koju se upozorava. Intonacija raste, a zatim opada u zavr{nom segmentu iskaza.
Prilikom postavqawa pitawa - iskaz (4), intonacija se spu{ta u drugom segmentu iskaza, a zatim raste. Logi~ki akcenat je je na predikativnom delu.

U primeru (5) prikazana je intonaciona shema tvrdwe. Intonacija se ponavqa u svakom od segmenata iskaza, a logi~ki akcenat dolazi na deo koji mo`e da predstavqa predmet eventualne dileme, dok je prvi deo aksiomati~an, tj. o~igledan po prirodi stvari.


# Red re~i. - Uporedo sa primarnom motivisano{}u reda re~i u re~enici drugim faktorima, prvenstveno komunikativnom perspektivom re~enice, komunikativna funkcija tako|e uti~e na raspore|ivawe elemenata u iskazu.

Jedan od ~estih primera za to mo`emo prona}i u konverzaciji izme|u roditeqa i dece, kada iskazi sa istom propozicijom, ali promewenim redom re~i, slede u nizu, jedan iza drugoga. Npr.


(200) Do|i ovamo! poziv

(201) Ovamo do|i!!! naredba


Dete mo`e tako|e da pretvori svoju molbu u zahtev, insistiraju}i na poklonu ispred izloga, upotrebiv{i uzastopno dva iskaza za razli~ito raspore|enim elementima propozicije:
(202) Kupi mi igra~ku! molba

(203) Igra~ku mi kupi!!! zahtev


Mo`e se re}i da pomo}u inverzije, odnosno promene reda re~i uobi~ajenog za neutralni iskaz, dolazi do ja~awa ilokutivnog napona. Fokusirawe elementa koji predstavqa objekat `eqe ili izjavqivawa voqe govornog lica doprinosi ja~awu komunikativne funkcije i slu`i kao wen dodatni pokazateq.

Napomena. - O ulozi reda re~i u asertivnim iskazima vidi odeqak Identifikacija referenta i informativna perspektiva re~enice.


Iz navedenih primera sledi da svrstavawe jezi~kih sredstava ostvarivawa komunikativnih funkcija u posebne kategorije predstavqa teorijsku apstrakciju. U komunikativnoj praksi sva navedena sredstva funkcioni{u zajedno, formiraju}i celoviti kompleks koji se ostvaruje konvencionalnim eksplicitnim ili implicitnim performativnim formulama. Tipologija svih raspolo`ivih jezi~kih sredstava realizacije odre|ene ilokutivne funkcije omogu}uje da se lak{e uo~e mehanizmi interakcije pomo}u kojih govorno lice ostvaruje svoj komunikativni program.

ASERTIVNI ISKAZI
Asertivna funkcija iskaza , u ~ijoj je osnovi intencija pru`awa informacije, t.j. popuwavawa informativne praznine u znawu adresata o denotativnim koordinatima referenta, ali i subjektivno vrednovawe tih ~iwenica od strane adresanta, direktno se oslawa na postupak uvo|ewa novog referenta i odre|ivawe wegovih koordinata. Odre|ivawe referenta obuhvata identifikaciju u odnosu na stvarnost, npr.

(204) Marko je u dvori{tu


na diskurs (koreferentnost sredstava koja upu}uju na isti denotat), npr.

(205) Ivan je taj mladi} s po~etka pri~e.


i u odnosu na subjektivno iskustvo u~esnika komunikativne situacije u vezi sa referentom, npr.

(206) Lidija se uop{te nije promenila.


# Sferu konkretne identifikacije referenta mo`emo odrediti kao wegov objektivni denotativni prostor, npr.

(207) Kwiga je na stolu.


Sfera identifikacije referenta u odnosu na vlastito iskustvo u vezi sa wim ~ini subjektivni denotativni prostor, npr.

(208) Marija je lepa.


Uvo|ewe pojma identifikacije referenta u odnosu na koordinate denotativnog prostora u analizu asertivne funkcije iskaza podrazumeva operisawe elementima situativnog okvira lokalizacije, a to su: lokalizator, objekat lokalizacije, orijentir. Tako u iskazu (1) Kwiga je na stolu lokalizator je sto, objekat lokalizacije kwiga, a orijentir predlog na, a u iskazu Pera je stigao pre dva dana temporalni lokalizator je vreme aktuelne lomunikativne situacije, objekat lokalizacije je Pera, a orijentir - predlo{ko-pade`na konstrukcija pre dva dana.

Elementi kategorije prostorno-vremenske lokalizacije formiraju konkretni denotativni prostor referenta.


# Subjektivni denotativni prostor referenta podrazumeva izra`avawe psiholo{kog stawa u~esnika komunikacije povodom situacije u kojoj se nalazi ili je na{ao referent i temeqi se na ~iwenici da ulaskom u odre|eni kontekst interakcije izme|u konkretnih u~esnika u komunikaciji referent dobija ne samo prostorno-vremenske karakteristike, ve} ulazi u korelaciju sa odre|enim iskustvom ~lanova interakcije, postaju}i deo wihovog pogleda na svet. Tako u iskazu Marija je lepa kao lokalizator funkcioni{e svest govornog lica koja se sastoji od skupa kolektivnih i individualnih frejmova (teorijskih i kognitivnih apstrakcija razli~itih koncepata slike sveta), dok je objekat lokalizacije Marija, a orijentir lepa, uzet kao kriterijum + (orijentir - "iznad") u odnosu na subjektivnu skalu pozitivnog ili negativnog vrednovawa.

Dakle, denotativni i subjektivni denotativni prostor imaju isti objekat lokalizacije, dok se lokalizator razlikuje: u prvom slu~aju u pitawu je konkretni denotat, u drugom - svest govornog lica. Ukoliko je objektivni denotativni prostor prihvatqiv za sve u~esnike situacije, subjektivni je relevantan.


Identifikacija referenta i kategorijalna situacija lokalizacije .-povezane su sa informativnom perspektivom re~enice. U zavisnosti od toga koji se od referenata - objekat lokalizacije ili lokalizator identifikuje u komunikativnoj situaciji, informativno te`i{te }e uvek biti na onom koji jo{ nije uveden u diskurs. Tako u primeru Kwiga je na stolu ukoliko je referent "kwiga" ve} uveden u diskurs (recimo, putem pitawa Gde je kwiga?) , fokusiran je lokalizator - sto: Kwiga je na stolu. Ukoliko je uveden lokalizator (pitawem [ta je na stolu?), fokusiran je objekat lokalizacije : Kwiga je na stolu. Ukoliko su uvedena oba referenta (pitawem Da li je kwiga pod stolom?) fokusiran je orijentir: Kwiga je na stolu.

Povezanost informativne perspektive re~enice i asertivne komunikativne funkcije veoma je zna~ajna. Suprostavqaqe tematsko-rematskih odnosa i suprostavqawe poznatog novom ne moraju se podudarati. Ukoliko je neki od referenata ili orijentir poznat, to jo{ ne zna~i da upravo on ~ini temu saop{tewa. Tako u iskazu O Bo`e, to sam ja! li~na zamenica ja ~ini remu - su{tinu konstatacije, iako je i govornom licu i adresatu dobro poznat navedeni referent, na primer u situaciji prepoznavawa lica na fotografiji.

I suprotno, ukoliko je neki referent tema saop{tewa, to jo{ ne zna~i da je on zaista poznat u~esnicima govorne situacije.

(209) Tegusigalpa nalazi se u Hondurasu.


# Implicitna predikacija, t.j. prenos saop{tewa koje se izvodi iz presupozicija, omogu}uje govornom licu da se ne{to {to jo{ nije poznato adresatu predstavi kao poznato. Takav je postupak tipi~an za kwi`evne tekstove, gde omogu}ava postizawe odre|enih stilskih zadataka, kao {to su: lakonizam i dinamizam izlagawa, prikriveno odslikavawe ta~ke gledi{ta autora, izra`avawe kategori~kog ili ironi~nog stava, ekspresivni naboj teksta i sl. Npr.

(210) Tog jutra stric je krenuo u lov ranije nego obi~no.


Implicitna predikacija: 1) govorno lice ima strica; 2) on je lovac; 3) on ~esto ide u lov.
Ukoliko su poznati i referenti i i sadr`aj situacije u celini, iskaz sa asertivnom funkcijom potvr|uje (konstatyje) ne{to kao ~iweni~no stawe:

(211) Ivan je stigao.

(212) Supa je skuvana.
Prostorno-vremenska lokalizacija i referentnost iskaza.- Razmotri}emo kako identifikacija refenta uti~e na konkretnu ilokuciju asertivne komunikativne funkcije na slede}im primerima:

(213) Ivan tu~e Marka.

(214) Ivan tu~e Marka u dvori{tu.
U oba primera imamo konstrukciju sa dvoargumentskim glagolom tu}i. U oba iskaza imamo referente koji su poznati u~esnicima u komunikativnoj situaciji. Ono {to razlikuje oba iskaza je lokalizator i orijentir (u dvori{tu) u primeru (214). U prvom slu~aju odsustvo lokalizatora, a time i identifikacije referenata, svodi iskaz na konstataciju, dok prisustvo identifikacije referenata dodaje iskazu onu informativnu komponentu koja ga ~ini saop{tewem.

U primeru (214) sam glagol postaje referentan zahvaquju}i prostornoj lokalizaciji koja je unesena u iskaz. Mo`emo da tvrdimo da je glagol postao vremenski lokalizovan (saop{tewe se daje o ne~emu {to se de{ava neposredno pred sam ~in saop{tewa, ina~e ono gubi smisao - ne mo`emo da saop{tavamo zastarelu informaciju). Tako, situcija prostorne lokalizacije povla~i vremensku lokalizaciju, formiraju}i u svesti adresata odre|eni hronotop - prostorno-vremenski kontinuum situacije koja je sadr`aj predikacije.


# Referentnost glagola u iskazu posti`e se i vidsko-vremenskom akuelizacijom glagolskog oblika. Tako u iskazu
(215) Marko tu~e Ivana.
imamo konstataciju, nasuprot iskazu
(216) Marko je pretukao Ivana.
gde se radi o saop{tewu o ne~emu {to se doga|a ili {to se dogodilo pred o~ima govornog lica. Perfektivni glagolski oblik, uvode}i vremensku lokalizaciju, povla~i i prostornu. Marko je pretukao Ivana - sad i ovde. Prostorno-vremenske koordinate govornog lica, adresata i referenata u momenat govorne situacije podudaraju se, dok je iskaz
(217) Danas u {koli Marko je pretukao Ivana.
saop{tewe u kojem se referenti identifikuju u odnosu na vreme i prostor.
Tipovi asertivne funkcije iskaza.- Asertivna funkcija iskaza podrazumeva da se u~esnicima komunikacije daju podaci koji oblikuju i objektivni i subjektivni denotativni prostor referenta.

Zato ilokuciju asertivnosti mo`emo definisati kao izricawe iskaza, namewenog adresatu, i to takvog koji sadr`i ~iwenice o situaciji, iznesene sa punom odgovorno{}u govornog lica za wihovu istinitost, i/ili za istinitost zauzetog stava u odnosu na ono {to se saop{tava.

Razlike izme|u navedenih tipova asertivnosti zasnivaju se na konkretnoj ilokutivnoj funkciji zajedni~ke intencije, kao i na neujedna~enom stepenu preuzimawa odgovornosti u odnosu na izre~eno.

Tako, ilokutivna funkcija tvrdwe mo`e da se konkretizuje kroz slede}e tipove asertivnosti:


(218) Zemqa je okrugla. tvrdwa"izneti podatke kao

nepobitnu istinu"


(219) Sutra je sednica Katedre. saop{tewe "izneti nove podatke"

(220) Govorno lice, delovawe i obja{wewe "u~initi ne{to jasnijim,

sagovornik su komponente odrediti razlog, smisao, zakonitosti

govorne situacije.


(221) Beograd je glavni grad precizirawe "u~initi ne{to

Jugoslavije. konkretnijim, suziti denotativni prostor"

(222) Raspored ~asova: ... informisawe "izneti odre|ene podatke"
(223) Eto, recimo, moja Dana... ilustracija "snabdeti izre~eno

konkretnim primerima"

(224) Nada je vi{a od Dragane. pore|ewe "razmotriti, uspostavqaju}i

sli~nosti i razlike izme|ureferenata"


(225) Sastanak je zavr{en. konstatacija "ista}i ne{to kao

~iweni~no stawe"


(226) Promu}kati pre upotrebe. uputstvo "snabdeti adresata

neophodnom ve{tinom rukovawa"


(227) U prodaji je nova "Ana". najava "obznaniti proces koji je u

toku".



Preuzimawe odgovornosti za saop{tavano i ube|ivawe adresata.- Najve}i stepen preuzimawa odgovornosti u odnosu na ono {to se saop{tava tipi~an je za asertivnu funkciju tvrdwe. U osnovi tvrdwe i ostalih ilokutivnih tipova iskaza sa asertivnom funkcijom (od saop{tewa do najave) le`i ista intencija "obavestiti adresata o ne~em, preuzimaju}i odgovornost za izre~eno", s tom dopunom {to tvrdwa podrazumeva implicitno ube|ivawe adresata.

Asertivne funkcije " iznositi ne{to kao nepobitnu istinu" i "iznositi nove ~iwenice" koje isti~u zajedni~ke ilokutivne konstante svih reprezentativa razlikuju se upravo stepenom izra`avawa psihi~kog stawa govornog lica, u ovom slu~aju stepenom eksplikacije verovawa u izre~eno. Nagla{eni stav govornog lica u odnosu na izre~eno mo`emo, dakle, prihvatiti kao obele`je ilokutivne strukture tvrdwe, za razliku od saop{tewa za koje takvo nagla{avawe nije karakteristi~no.

Ukoliko govorno lice izra`ava svoju sigurnost u pogledu onoga {to saop{tava, deluje mehanizam skrivenog uveravawa, jer u suprotnom je dovoqno samo saop{tewe. Primena pravila asercije "Ja prosto tvrdim da p i ne poku{avaju}i pri tom da vas uverim" bila bi nedosledna. Kao dokaz za to slu`i ~iwenica da se uveravawe, implicirano u ~inu tvrdwe, skoro obavezno eksplicira u iskazu koji sledi iza wega putem argumentovawa. U suprotnom adresat mo`e da postavi pitawe o zasnovanosti tvrdwe. Npr.

(228) Odgovorno tvrdim da ogromne koli~ine pija}e vode odlaze u nepovrat zbog

lo{eg rada nadle`nih komunalnih preduze}a. Kao primer navodim podru~je

Barajeva... Prema grubim merewima samo na ovom mestu dnevno ote~e najmawe

100 metara kubnih vode. Za 90 dana to je oko 9.000 kubika vode.

Tvrdwa bez intencije da se adresat uveri u ono {to se saop{tava mo`e da se defini{e kao govorni ~in preuzimawa odgovornosti samo za deo onoga {to se saop{tava. Tako "Tvrdim da je H - r i ne poku{avam da vas uverim" mo`emo da parafraziramo kao "Smatram da je X – p", dok " Smatram da je X – p i nastojim da vas ubedim da je to tako" odgovara su{tinskom pravilu tvrdwe o preuzimawu odgovornosti i za svoj stav i za izre~eno.

Mo`emo zakqu~iti da se ~in tvrdwe mo`e izraziti pomo}u sredstva za izra`avawe stava u odnosu na saop{tavano (prete`no performativa smatram, dr`im, ali i modalnih konstrukcija poput po mom mi{qewu, {to se mene ti~e i sl.), ali uz neophodno argumentovawe, {to zna~i da izra`avawe stava i argumentovawe kao elementi dubinske ilokutivne strukture tvrdwe mogu da impliciraju tvrdwu na povr{inskoj strukturi, ukoliko performativ tvrdim prelazi u presupoziciju.
Odsustvo komponente uveravawa u sastavu ilokutivne strukture govornog ~ina nije karakteristika tvrdwe, ve} saop{tewa koje se mo`e uporediti sa predikacijom, namewenom konkretnom adresatu kao budu}em subjektu znawa koje se prenosi. Npr.

(229) Obave{tavamo Vas o rezultatima konkursa za finansirawe

nau~noistra`iva~kih projekata od 1996. do 2000. godine.
Utvrdiv{i razlike izme|u razmatranih tipova asertivnih iskaza mo`emo odrediti ilokutivnu strukturu odgovaraju}ih govornih ~inova. Putem semanti~ke eksplikacije govornog ~ina tvrdwe izdvajamo u wemu slede}e obavezne elemente:


  1. Govorno lice ima dokaz o istinitosti podataka koje iznosi.

  2. Govorno lice izra`ava uverenost da su podaci koje iznosi istiniti.

  3. Postoji namera govornog lica da se adresat uveri u ono {to on, tj. govorno lice, tvrdi.

  4. Govorno lice preuzima obavezu za istinitost svog iskaza.

# Ako se uporedi izlo`ena ilokutivna struktura tvrdwe i pravilo uspe{nosti tog govornog ~ina, prime}uje se razlika u pogledu definicije pripremnog pravila (tj. pravila koje stvara neophodan okvir za uspe{nost govorne situacije) koje glasi: "Ni govornom licu, ni slu{aocu nije o~igledno da slu{alac zna (da ga nije potrebno podse}ati na) odre|ene ~iwenice". Me|utim, iskazivawe podataka koji nisu poznati adresatu, kao pripremno pravilo uspe{nosti, mo`e da se odnosi na saop{tewe, a ne na tvrdwu. Tvrditi se mo`e ne{to {to je poznato adresatu uz izra`avawe wegovog subjektivnog stava i modelirawe stvarnosti tako da se adresatu uka`e na neke nove aspekte poznatih ~iwenica, ali saop{tavati mo`emo samo ono {to je nepoznato . Tako se tvrdwa i saop{tewe mogu razlikovati ne samo prema sadr`aju propozicije iskaza (poznato - novo), ve} i prema subjektivizaciji izre~enog. Npr.

(231) Ivan je trapav. Uvek ne{to slomi.

(232) Ivan je slomio ruku.

Verovawe u istinitost izre~enog koje je eksplicirano u ilokutivnoj strukturi tvrdwe "Smatram da je X – p, verujem da je to tako, `elim da i ti veruje{ da je to tako", kod saop{tewa je implicirano "Znam da je X – p i nastoje}i da i ti to zna{, prenosim to tebi".

# Razlika prema sadr`aju propozicije nije obavezni kriterijum za razliku izme|u asertivnih funkcija. Mo`emo tvrditi i ne{to {to je za adresata novo ili saop{tavati ne{to {to mu je poznato (posledwe je re|e, ali je mogu}e).

U pisanom diskursu ponekad se moraju saop{tavati ~iwenice koje su ve} poznate adresatu. Zato se asertivna funkcija saop{tewa, za razliku od tvrdwe, ~esto ostvaruje u pisanom diskursu u obliku institucionalizovanog obave{tewa, koje zajedno sa molbom (zahtevom) i ponudom predstavqa osnovni obrazac poslovne interakcije.
Ilokutivna struktura saop{tewa obuhvata slede}e elemente:


  1. Govorno lice ima dokaze o istinitosti podataka koje iznosi.

  2. Govorno lice namerava da prenese podatke adresatu.

  3. Govorno lice prihvata obavezu da je ono {to iznosi istinito.


Jezi~ki pokazateqi tvrdwe.- Ilokutivni ~in tvrdwe eksplicitno se realizuje pomo}u performativa tvrdim. U pravnom diskursu kao ilokutivno ekvivalentno sredstvo funkcioni{e i performativ izjavqujem (naj~e{}e u iskazu sa propozicijom izra`enom zavisnom objekatskom klauzom). Takav performativ mo`e da se modalno modifikuje. Upor.

(233) Moj brat nema nikakve veze sa gore pomenutim. To odgovorno tvrdim.

(234) Nisam upravqao motornim vozilom registarski broj BG 687-574. Izjavqujem

to sa punom odgovorno{}u.

(235) Svedo~io sam u korist svog poslodavca. Ovom prilikom izjavio bih suprotno.
Ilokuciju tvrdwe mo`e da ostvari i glagol smatram u iskazu sa propozicijom koja mo`e da se predstavi pomo}u formule "X je p", koji prati ilokutivno "optere}eno" argumentovawe. U takvim slu~ajevima smatram ne funkcioni{e kao deskriptivni glagol koji opisuje odgovaraju}u mentalnu aktivnost, ve} kao performativ sa ilokutivnom snagom tvrdwe. Upor.

(236) Mi, studenti beogradskih univerziteta, smatramo Vas najodgovornijim za

rasplet ove sudsko-politi~ke farse.
Me|utim, govorni ~in tvrdwe ~e{}e se ostvaruje implicitno putem predstavqawa ~iweni~nog stawa kao istine u koju adresant veruje nastoje}i da u to uveri adresata. U tu svrhu koriste se iskazi sa intenzifikatorima poput sigurno, istina je, ~iwenica je i sl. Npr.

(237) Sigurno dobro pamti svoj prvi susret sa Anom.

(238) ^iwenice su jasne. Penzijski fondovi su prazni.

(239) Istina je. Olga vi{e nema vremena za tebe.


Stav govornog lica, potvr|en dokazima za koje on veruje da su istiniti,

mo`e da se iznese i bez posebnog "najavqivawa" ilokucije. U tom slu~aju mo`emo konstatovati ostvarivawe tvrdwe, koja je ~e{}a u pore|ewu sa drugim sredstvima izra`avawa. Upor.

(240) Prevod je lektorisan tri puta. Tako da, zaista, Slavica nije kriva.

(241) MANDA NIJE KRIV...

(242) Manda je jedino kriv {to je u to vreme zaista bio u svom automobilu na kolovozu. (Demokratija)
Iskaz Tako da, zaista, Slavica nije kriva mo`emo tuma~iti kao redukovanu varijantu eksplicitno-performativnog prototipa iskaza sa performativom tvrdim koji formira dvo~lanu paradigmu:


  1. Pg+Prop

  2. Prop

U primeru (241) imamo tvrdwu u funkciji makroperformativa celog iskaza, ~ija se ilokucija dekodira pomo}u konteksta koji sadr`i argumente u korist tvrdwe izre~ene u naslovu Manda nije kriv.


Jezi~ki pokazateqi saop{tewa.- Eksplicitno sredstvo realizacije "saop{tewa" - performativ obave{tavam - najzastupqeniji je u pisanom diskursu:

(243) Obave{tamo Vas o uslovima konkursa.


Kao ilokutivni ekvivalent navedenog sredstva javqa se i performativ u obliku informi{em ili javqam:

(244) Informi{emo Vas o novim poduhvatima na{eg Dru{tva.

(245) Javqam ti, Qubice, ba{ lepu vest. Nikola i Zoran su se o`enili.
Propozicija iskaza sa performativom javqam mo`e da se ostvari zasebno, kao varijanta redukovanog prototipa:

Pg + A + Prop.

Prop.
Npr.

(246) Novosti. Mila se posva|ala sa Anom.


Specifi~ni na~ini izra`avawa pojedinih tipova asertivnosti.- Saop{tewe i tvrdwa mogu da se ostvaruju indirektno, kada se odgovaraju}i govorni ~in rekonstrui{e putem dekodirawa implicitne predikacije molbe, predloga i ostalih ~inova . Npr.

(247) Odakle opqa~kanom Milo{u Markovi}u toliko deviza?


U navedenom eksplicitno upitnom iskazu putem dekodirawa implicitne predikacije dobijamo slede}e saop{tewe: "Milo{a Markovi}a su pokrali", kao i tvrdwu "Milo{ Markovi} raspolagao je velikom sumom novca".

Eksplicirawe govornog ~ina saop{tewa nije tipi~no za usmeni diskurs, gde se bez posebnih markera iznosi nova informacija. U nekim slu~ajevima upotreba performativnog iskaza (celog ili redukovanog) je neprimerena zbog sadr`aja informacije koja se saop{tava. Npr.

(248) Nada je umrla.
# Za upotrebu iskaza sa asertivnom funkcijom karakteristi~no je prisustvo diskursnih markera, tj. sredstava koja vezuju}i razli~ite formalne i sadr`inske elemente diskursa u celinu, istovremeno vr{e niz uzajamno povezanih markernih, delimitacionih, konektorskih, topikalnih, dijalo{kih i ostalih funkcija. U saop{tewu se prete`no koriste markeri koji potvr|uju mi{qewe govornog lica o neobave{tenosti adresata. Stoga ti markeri topikalizuju takvu pretpostavku u obliku konstatacije ili upitnosti (vidi tko|e poglavqe Apelativnost). Radi se o markerima poput zna{; jesi li ~uo / ~ula; zna{ {ta je novo; je l' ti ne zna{; ka`i "dragi~ka" i sl.:

(249) Zna{, srela sam Nikolu.

(250) Jesi li ~uo?! Nikola se vratio

(251) Zna{ {ta je novo?! Uvode ve}e tarife.

(252) Je l' ti ne zna{?! Odbili su wu.

(253) Ka`i "dragi~ka". Dobio sam posao.


Napomena. Konektorska funkcija se ostvaruje kao te`wa jezi~kih sredstava u diskursu da pove`u pojedine delove diskursa u celinu. Topikalizacija je funkcija izdvajawa pojedinih delova diskursa kao informativno zna~ajnih.
U iskazima sa asertivnom funkcijom konstatacije uobi~ajeni su

konkluzivni markeri:

(254) Dakle, odbila si postavqewe.

(255) Zna~i, bio sam u pravu.


Za iskaz sa asertivnom funkcijom informisawa karaktersti~an je

specifi~an nominacioni izraz sa implicitnom predikacijom, npr.

(256) Polazak vozova:

(257) Novi univerzitetski centr u bloku 32.

(258) Ispit.
Svaki od takvih iskaza asertivno je potpun u odgovaraju}em situativnom kontekstu. Tako je prvi iskaz (256) informativan na panou `elezni~ke stanice, drugi (257) na stranicama novina, a tre}i (258) na vratima u~ionice u kojoj se odr`ava ispit.
# Asertivni iskaz u obliku naslova novinskog ~lanka deluje kao implicitni makroperformativ, ~ija se ilokutivnost dosledno razotkriva u tekstu ~lanka. Budu}i ilokutivno ekvivalentan govornom ~inu informisawa on formalno predstavqa redukovanu propoziciju punog performativnog iskaza. Upor.

(259) Novi univerzitetski centar u bloku 32 - Prop

(260) Informi{emo vas da se gradi

novi univerzitetski centar u bloku 32 . - PG + A + Prop


Makroperformativ se mo`e izraziti i pomo}u konstrukcija sa

infinitivom ili participom. Npr.:



  1. (261) Zaustaviti opadawe nataliteta.

  2. (262) Dodeqena ovogodi{wa NIN-ova nagrada.

Infinitivske re~enice su tako|e tipi~an primer realizacije

iskaza sa asertivnom funkcijom uputstva:
(263) ^uvati na suvom i hladnom mestu!

(264) Upotrebiti pre isteka roka utisnutog na poklopcu.



Istinitost informacije u asertivnosti.- Ukoliko govorno lice nije uvereno u istinitost onoga {to saop{tava, ru{i se semanti~ka struktura ilokutivnosti saop{tewa. Ako je osnovna svrha saop{tewa da se adresat upozna sa ne~im {to mu, kako to pretpostavqa govorno lice, nije poznato, logi~no je da se u tom ciqu prenosi istinita informacija. Ukoliko govorno lice raspola`e podacima da informacija koju prenosi nije istinita, postavqa se pitawe o svrsishodnosti preno{ewa takve informacije. U tom slu~aju suo~avamo se sa paradoksalnim asertivnim iskazom koji nije logi~an ali je mogu}. Sa stanovi{ta ilokutivnosti takvu asertivnost mo`emo okarakterisati kao parafrazu sa komentarom (npr. tzv. tra~). Ekspliciraju}i semanti~ku strukturu tog ilokutivnog ~ina mo`emo izdvojiti slede}e elemente:

  1. Govorno lice prenosi informacije ~iji je izvor sumwiv.

  2. Nema podataka koji bi potvrdili istinitost preno{ene informacije.

  3. Govorno lice izra`ava sumwu u pouzdanost informacije koju prenosi.

  4. Govorno lice nastoji da izrazi svoj stav prema istinitosti izre~enog.

S obzirom na to da takva asertivnost nema za ciq preno{ewe istinite informacije, mo`e se pretpostaviti da je wena svrha - subjektivna identifikacija saop{tavanog ili primarnog izvora informacije. Sredstva izra`avawa te vrste ilokutivnosti su leksi~ka, povezana sa realizacijom modalne kategorije imperceptivnosti. U pitawu su umetnute modalne re~i i konstrukcije poput navodno, kao {to je rekao, kako je re~eno, kako se pro~ulo, tobo`e, verovali ili ne. Ova leksi~ka sredstva razlikuju se kako u pogledu izra`avawa primarnog izvora informacije - konkretnog, npr. kako je rekao, kako to tvrdi, veli...; i uop{tenog, npr. - kao {to je re~eno, kako se tvrdi, kako se pro~ulo i sl.

(265) Kao {to je rekla, plate ne}e ni biti

(266) Kako to predsednik tvrdi, i{lo se putem maweg otpora.

(267) Veli, nije bio u prilici.

(268) Kako je re~eno, u pitawu je svetska zavera..

(269) Kako se tvrdi, imamo najlep{e `ene na svetu.

(270) Kako se pro~ulo, bio je u zatvoru.


tako i stepena eventualnosti informacije koja se prenosi: ve}eg - verovao ili ne, ili maweg - navodno, tobo`e, npr.

(271) Verovali ili ne, Pera je druga~ije planirao.

(272) Navodno, nisu imali para u banci.

(273) Upoznala ga je, tobo`e, na moru.


Posle takvog iskaza obi~no sledi komentar (pozitivan ili negativan) onoga {to se saop{tava koji isti~e stav govornog lica prema izvoru informacije, npr.

(274) Veli, nije bio u prilici. Kako da ne! Kako ga nije sramota da la`e!

(275) Verovao ili ne, Pera je druga~ije mislio. Poznajem ~oveka - on ne}e prevariti.

DIREKTIVNI ISKAZI
Ilokutivni ciq direktivnog iskaza odre|ujemo kao poku{aj podsticawa adresata na akcioni ili verbalni postupak. U zavisnosti od prirode podsticawa (zainteresovano-nezainteresovano, kategori~ko- nekategori~ko, autoritativno-neautoritativno, ja~e-slabije, obavezuju}e- neobavezuju}e razlikujemo posebne tipove direktivnih iskaza koji se razlikuju prema stepenu ilokutivnog napona, ilokutivnoj usmerenosti i referencijalnosti (o direktivnim iskazima, sagledanim sa aspekta sintaksi~ko-semanti~ke kategorije, vidi tako|e odeqak Imperativnost u poglavqu Apelativnost).

Ja~im stepenom ilokutivnog napona odlikuju se iskazi sa funkcijom naredbe, zahteva, upozorewa, zabrane, pretwe.

Ve}inu direktivnih iskaza mo`emo smatrati iskazima {ireg ilokutivnog smera, tj. iskazima u kojima je ilokutivnost govornog lica usmerena i na adresata, i na govorno lice. Wihova ilokutivna usmerenost mogla bi se prikazati putem semanti~ke eksplikacije "Ti uradi to, jer ja tako `elim". Npr.
(276) Donesi mi ~a{u vode.

(277) Zatvori, molim te, vrata.


U sastav direktivnih iskaza ulazi velika grupa neodre|eno-ilokutivnih iskaza u kojima je adresat neodre|en ili potencijalan (vidi odeqak Ilokutivnost i faktor adresata). To su iskazi u kojima se ostvaruje intencija odre|enih tipova preporuke, poziva, reklame, uputstva, upozorewa, zabrane i sl. Npr.
(278) Preporu~ujemo najnoviji proizvod na{e firme.

(279) Zabraweno pu{ewe.


Prema kriterijumu referencijalnosti direktivnu funkciju imaju iskazi u kojima se zahteva promena denotativnog prostora referenta - konkretnog - Pomeri orman u }o{ak, ili subjektivnog - Neka se Ivan lepo pona{a! (vidi o tome u odeqku Komunikativna funkcija i faktor referencijalnosti).
Imperativ kao jezgro implicitne performativne formule.- Pristup direktivnoj funkciji iskaza kao ilokutivnosti usmerenoj prvenstveno na adresata upu}uje na imperativ kao vode}i gramati~ki oblik ~ija se semanti~ka struktura podudara sa pragmati~kim uslovima uspe{nosti ~ina direktiva. Imperativna konstrukcija je implicitno sredstvo realizacije direktivne funkcije koje se lako transformi{e u eksplicitnu performativnu formulu putem modelirawa wegovog ilokutivnog potencijala. S obzirom na ~iwenicu da se implicitne performativne formule lako transformi{u na osnovu ilokutivnog potencijala imperativa i pragmati~kog konteksta u eksplicitno-performativne iskaze, takvi konvencionalni iskazi sa imperativom predstavqaju nepotpune performativne formule, redukovane do propozicije.

Osobenost implicitno-performativnog iskaza sa direktivnom funkcijom proisti~e iz sli~nosti intencija prilikom ostvarivawa razli- ~itih tipova direktiva sa razli~itim stepenom ilokutivnog napona. Upor.


(280) Svakako rezervi{ite mesto u spava}im kolima.

  • Molim da rezervi{ete mesto u spava}im kolima.

  • Zahtevam da rezervi{ete mesto u spava}im kolima.

  • Preporu~ujem da rezervi{ete mesto u spava}im kolima.

  • Savetujem da rezervi{ete mesto u spava}im kolima.

O~igledno je da je prilikom dekodirawa ilokutivnog ciqa implicitno-performativnog iskaza sa imperativom kao sredstvom ostvarivawa direktiva od presudnog zna~aja pragmati~ki kontekst, kako u obliku konteksta diskursa, tako i u obliku pragmati~kih presupozicija koje se dekodiraju polaze}i od zajedni~kog repertoara znawa u~esnika u komunikativnoj situaciji. Ukoliko iz konteksta diskursa saznajemo da se radi o odre|enom ~inu za koji je zainteresovan adresat, mo`emo zakqu~iti da je u pitawu ilokutivna funkcija preporuke ili saveta sa mawim ilokutivnim naponom u odnosu na molbu i zahtev i, suprotno, ako je za odre|eni ~in zainteresovano govorno lice, radi se o mawe ili vi{e autoritativnoj ilokuciji (mawe autoritativnoj ilokuciji ako je u pitawu molba i vi{e autoritativnoj ako je u pitawu zahtev).


Adhibitivna i prohibitivna atrana direktivne funkcije.- Direktivna funkcija obuhvata adhibitivni i prohibitivni aspekt. U prvom slu~aju ilokucija je usmerena na podsticawe adresata da izvr{i neki ~in, dok je u drugom slu~aju ciq podsticawa u apelu da adresat ne izvr{i neki ~in ili u da se spre~i wegova realizacija od strane tre}ih lica ili objektivnih faktora. Kao {to je bilo pomenuto (vidi odeqak Glagolski vid kao sredtsvo ostvarivawa komunikativne funkcije), u adhibitivnim iskazima nosilac ilokutivnosti je perfektivni glagol u imperativnom obliku:
(281) Otvori prozor!
U prohibitivnom iskazu odri~ni oblik imperativa imperfektivnog glagola ili defektni glagol nemoj / nemojmo / nemojte + infinitiv imperfektivnog glagola ili konstrukcija da + prezent:
(282) Ne otvaraj taj prozor!

(283) Nemoj otvarati taj prozor!

(284) Nemoj da otvara{ taj prozor!
Prohibitivni iskaz sa odri~nim oblikom imperativa imperfektivnog glagola odlikuje se ve}im stepenom ilokutivnog napona u odnosu na iskaze sa glagolom nemoj / nemojmo / nemojte. Iskaz sa defektnim glagolom nemoj i konstrukcijom da + prezent ima mawi ilokutivni napon u odnosu na konkurentnu konstrukciju sa glagolskom dopunom u infinitivu. Tako, u okviru prohibitivnih direktivnih iskaza, polaze}i od kriterijuma ilokutivnog napona, mo`e da se izdvoji gradacijski niz. Upor. gradaciju ilokutivnog napona od maweg ka ve}em:
(285) Nemoj da izlazi{ napoqe!

(286) Nemoj izlaziti napoqe!

(287) Ne izlazi napoqe!
(288) Nemojte da prilazite `ivotiwama!

(289) Nemojte prilaziti `ivotiwama!

(290) Ne prilazite `ivotiwama!
Poja~an ilokutivni napon u primerima (287, 290) ogleda se u ~vrstoj zabrani, dok ubla`avawe ilokutivnog napona u primerima (285, 288) mo`e da vodi prevo|ewu prohibitivnog direktiva na nivo ilokucije upozorewa. (vidi tako|e odeqak Imperativnost u poglavqu Apelativnost).
Ukoliko se u adhibitivnom iskazu koristi oblik imperfektivnog glagola, direktivna ilokucija ima jedan od slede}ih dodatnih aspekata:


  • podsticawe na nastavak zapo~ete radwe, npr.

(291) ^itaj daqe!




  • nestrpqivost u is~ekivawu realizacije radwe, npr.

(292) Otvaraj ve} jednom!


- iterativnost radwe koja se predla`e, npr.
(293) Peri zube redovno.

Prohibitivni iskaz sa perfektivnim glagolom slabi ilokutivni napon i prevodi ilokutivnost u ravan upozorewa:


(294) Nemoj da padne{!

(295) Nemoj da slomi{ ovaj cvet!

(296) Ne zaboravi nov~anik!

Napomena. - Izuzetak ~ine dve zapovesti iz Svetog Pisma: Ne ubij! Ne po`eli ku}e bli`wega..., ali Ne ~ini preqube! Ne kradi!

Intonacija kao pokazateq direktivnosti iskaza.- Pomo}u intonacije isti~emo ve}i ili mawi intenzitet ilokutivnog napona direktivne funkcije. Poja~ana intonacija karakteri{e ~inove zahteva, naredbe, zabrane i pretwe:

(297) ^itaj u sebi!

(298) Otvorite!

(299) Ne dirajte ni{ta rukama!

(300) Jo{ jednom mi do|i!
Izgovarawe iskaza (297-300) ustaqenim tonom bez ja~awa intonacije prevodi wihovu ilokuciju na nemarkirani nivo molbe (297, 298), upozorewa (299), poziva (300).

Pomo}u intonacije realizujemo direktivnu funkciju u iskazima sa indikativnim glagolskim oblikom 1. lica mno`ine:

(301) Idemo svi!

(302) Di`emo ruke gore!

(303) Trudimo se da dohvatimo pete!
Napomena. - Glagolski oblik indikativa 1. lica mno`ine ustaqeno je sredstvo realizacije direktivne funkcije davawa kolektivnih uputstava :

(304) ^vrsto zate`emo mi{i}e!

(305) Kolena ne savijamo!

(306) Opu{tamo se polako!


Pragmati~ki kontekst direktivnog iskaza.- Ostvarewe direktivne funkcije iskaza zasniva se na pragmati~koj presupoziciji da je situacija koja je tim iskazom ozna~ena hipoteti~na. U osnovi zajedni~ki preduslov uspe{nosti za sve direktive jeste pravilo "Ni govorniku, ni slu{aocu nije o~igledno da }e slu{alac izvr{iti odre|eni ~in". Prema tome, svaka situacija sadr`ana u propoziciji direktiva je hipoteti~na, a odnos govornog lica i adresata prema woj mo`e da se odredi pomo}u stepena zainteresovanosti za weno ostvarivawe. Npr.

(307) Pozajmi mi ovu disketu.

(308) Rezultate analize dostavite lekaru.

U primeru (307) hipoteti~nost situacije je o~igledna, a u wenoj uspe{noj realizaciji je zainteresovano samo govorno lice, dok u primeru (308) adresat je taj od koga zavisi realizacija radwe sadr`ane u propoziciji iskaza..

Hipoteti~nost situacije na koju upu}uje propozicionalni deo ilokutivnog iskaza predstavqa osnovno obele`je direktiva. Prilikom parafrazirawa imperativnih iskaza u eksplicitno-performativne formule hipoteti~ni deo wihovog sadr`aja izra`ava zavisna klauza:

(309) Pi{i!

(310) Molim te da mi pi{e{.
U propoziciji razvijenog direktiva poznat je argument budu}e radwe, kao i wen sadr`aj, ali ostaje nepoznata mogu}nost wenog ostvarivawa. Stepen verovatno}e da }e se ostvariti ono na {ta upu}uje propozicija direktiva, ili stepen hipoteti~nosti ~ina zavisi od dva ~inioca - od stepena zainteresovanosti govornog lica za budu}u radwu, koji se ogleda u intenzivnom podsticawu na delovawe, kao i od stepena zainteresovanosti adresata za ~in koji treba da ostvari, {to se dekodira kroz ilokutivnu fleksibilnost poruke. Npr.

(311) Sipajte mi jo{ soka, molim vas.

(312) Izvolite, slu`ite se.
O autoritativnosti podsticawa svedo~e eksplicitni performativ ili imperativ bez intenzifikatora u~tivosti (najve}i stepen autoritativnosti ispoqavaju naredbe koje iskqu~uju spojivost sa intenzifikatorima u~tivosti), dok imperativi sa intenzifikatorom u~tivosti upu}uju na ilokutivnu fleksibilnost. Npr.

(313) U|ite!

(314) U|ite, molim vas.
Ukoliko autoritativnost odslikava stepen izra`enosti intencije (zainteresovanosti govornog lica), o~igledna je wena povezanost sa ilokutivnim naponom.

Na osnovu takve povezanosti mo`emo da izdvojimo direktive sa visokim stepenom zainteresovanosti govornog lica: naredba, molba, pitawe, poziv, npr.

(315) Blagoslovite, o~e.

(316) Upoznaj me sa svojim bratom.


i direktivne iskaze sa visokim stepenom zainteresovanosti adresata: savet, uputstvo, preporuka, upozorewe, npr.

(317) Vodite ra~una o va{oj ishrani.

(318) Vozi pa`qivo!
# Drugi zna~ajan princip pragmati~ke presupozicije direktivne funkcije je pravilo uspe{nosti, prema kojem adresat direktivne ilokucije mora biti sposoban da ostvari odre|enu radwu. Ukoliko se ovaj princip ne ispo{tuje, iskaz postaje neuspe{an ili se direktivna ilokucija preme{ta na nivo optativnosti (tj. `eqe), npr.

(319) Dohvati mi zvezdu sa neba!

(320) Lepo se provedi!

(321) Po~ivaj u miru!


# Direktivna upotreba glagola koji ozna~avaju radwe koje su markirane kao negativne, {tetne, agresivne itd., sa stanovi{ta moralnih normi i dru{tvenih konvencija, mogu}a je samo sa ilokucijom podstrekivawa ili navijawa:
(322) Osveti mu se.

(323) Udari ga, ja~e!



Download 0.67 Mb.
1   2   3   4   5   6




Download 0.67 Mb.

Bosh sahifa
Aloqalar

    Bosh sahifa



Iskazi sa direktivnom funkcijom

Download 0.67 Mb.