• Ilokutivnost izviwewa
  • Ilokutivnost zahvaqivawa
  • Ilokutivnost estitawa
  • Ilokutivnost deklarativnosti
  • modifikovane performativne formule




    Download 0.67 Mb.
    bet6/6
    Sana10.04.2017
    Hajmi0.67 Mb.
    1   2   3   4   5   6
    . modifikovane performativne formule ili semanti~ki performativi, koji predstavqaju leksi~ko-semanti~ku supstituciju performativnog glagola ili semanti~ki aktant izostavqenog glagola. Npr.

    (609) Zdravo! - pozdravqam te

    (610) Dobro jutro! - `elim dobro jutro
    Napomena: - Modifikovanu formulu zdravo mo`emo smatrati semanti~kim performativom utoliko {to je woj svojstvena ekviakcionalnost, tj. weno izgovarawe je jednako ostvarivawu odgovaraju}eg ~ina. Ujedno formulu zdravo mo`emo definisati i kao implicitno-performativnu. Ona predstavqa ostatak performatoivne paradigme iskaza za izra`avawe `eqa- budite zdravi.
    Nominacija ~ina pozdravqawa potvr|uje tezu da je on prvenstveno funkcionisao kao ~in ‘izra`avawe `eqa’ koji je vremenom podre|en ilokutivnom ciqu iskaza kojim obele`avamo po~etak, kao i prekid kontakta sa sagovornikom.

    Kao naj~e{}e sredstvo realizacije pozdravqawa u pisanom diskursu, pre svega u pismima, funkcioni{u apelativi, koji su izdvojeni zapetom i predstavqaju poseban deo iskaza, {to formalno potvr|uje upotreba po~etnog velikog slova u nastavku iskaza. Npr.

    (611) Po{tovana koleginice,

    U skladu sa dogovorom {aqem prilog za najnoviju svesku Va{eg ~asopisa.


    Apelativ sa atributom po{tovani/ceweni/veoma po{tovani + socijalni identifikator (kolega/gospodine/predsedni~e itd.) u sastavu iskaza putem kojeg se ostvarje pozdravqawe pokriva ve}inu funkcionalnih stilova. U intimnom obra}awu uobi~ajeno je pozdravqawe sa apelativom dragi + li~no ime/socijalni identifikator i prezime/prezime). Npr.
    (612) Po{tovani kolega,

    (613) Po{tovana gospo|o,

    (614) Ceweni prijateqi,

    (615) Veoma po{tovani gospodine Vukovi}u,

    (616) Ceweni potro{a~i

    (617) Gospodine Predsedni~e,

    (618) Draga Milice,

    (619)Dragi prijatequ


    Napomena: - U intimnoj komunikaciji ~esta je upotreba alternativnih na~ina nominacije adresata - imenica i supstantivizovanih prideva. Npr.

    (620) Qubavi moja,

    (621) Milo moje,

    (622) Drago moje lepo,


    Iako su atributi po{tovani i dragi u ve}ini slu~ajeva desemantizovani (u pitawu je konvencijalna formula u~tivosti) svesno izostavqawe takvog sastavnog dela iskaza pozdravqawa u pisanom diskursu mo`e da svedo~i o wegovoj semantizaciji. Npr.

    (623)Gospodine \orgovi}u,

    Nije mi prijatno da Vas ba{ ja podse}am ko je pisao u Va{im novinama...

    (Demokratija)

    Kr{ewe norme uobli~avawa iskaza pozdravqawa u pismu (recimo, izostavqawe socijalnog identifikatora u asimetri~noj komunikaciji) ukazuje na postojawe dubinske zavisnosti izme|u komunikativne funkcije pozdravqawa i daqeg toka recepcije iskaza od strane adresata. Npr.


    (624) Gospodine Veli~kovi}u,

    Nije slu~ajno {to Vam u zaglavqu ovog pisma ne dozvoqavamo privilegiju

    kakva je titula rektora Beogradskog univerziteta. (Demokratija)
    # Komunikativna funkcija prekidawa kontakta, za razliku od iskaza koji slu`e za uspostavqawe kontakta, mo`e da bude realizovana pomo}u eksplicitne performativne formule. Npr.
    (625) Pozdravqam Vas.
    Napomena: - U pojedinim slu~ajevima zapa`a se samonominacija govornog lica (tj. wegovo podudarawe sa subjektom delovawa) {to je formalno izra`eno transpozicijom oblika performativnog glagola sa 1. lica na 3. lice. Npr.

    (626) Pozdravqa te tvoja Ivana.


    Iskazi sa funkcijom prekidawa kontakta u usmenoj komunikaciji naj~e{}e se realizuju pomo}u semanti~kih performativa. Npr.

    (627) Do vi|ewa.

    (628) Prijatno.

    (629) Svako dobro.


    U pisanom diskursu kao sredstvo realizacije ilokutivnosti opra{tawa funkcioni{u modifikovane performativne formule + ime po{iqaoca. Npr.

    (630) Sa dubokim po{tovawem,

    (631) Sa izrazima po{tovawa,

    (632) Prijateqski,

    (633) Sa kolegijalnim pozdravom,
    Ilokutivnost izviwewa.- Komunikativna funkcija izviwewa mo`e da se odredi kao izra`avawe `aqewa ili kajawa zbog nastale situacije. Bitan uslov uspe{nosti govornog ~ina izviwewa je iskrenost izre~enog u odnosu na intenciju govornog lica. Pragmati~ki kontekst govornog ~ina izviwewa mo`e da se predstavi pomo}u slede}e interpretacije:

    - Svojim akcionim ili verbalnim delovawem govorno lice je dovelo

    do kr{ewa pravila/normi interakcije i stvarawa situacije

    nepovoqne po sagovornika;

    - Govorno lice ose}a `aqewe ili kajawe zbog nastale situacije;

    - Govorne lice poku{ava da ispravi nastalu situaciju tako {to

    priznaje krivicu i obja{wava razloge svog pona{awa.
    # Osnovni oblik realizacije ~ina izviwewa je implicitno-performativni iskaz sa imperativom glagola izviniti/oprostiti. Semanti~ka interpretacija ovih glagola podudara se sa elementima pragmati~kog konteksta samog ~ina. Performativni prototip, tj. puni modelovani iskaz sa imperativom izvini/izvinite, oprosti/oprostite sadr`i slede}e elemente

    IPG+PG+A+Prop

    (634)Izvinite, molim Vas, zbog ka{wewa
    Performativni oblik glagola moliti (u navedenoj formuli PG) funkcioni{e kao aktuelizator u~tivosti, jer je wegov ilokutivni potencijal u potpunosti podre|en ciqu izviwewa. Prepoznatqiv primarni ilokutivni potencijal ovog iskaza svedo~i o tome da se etimolo{ki ~in izviwewa artikulisao kao molba za skidawe krivice.

    Napomena: - Ukoliko se performativ molim na|e na prvom mestu u iskazu izviwewa, wegova je ilokucija primarna i dovodi do maksimuma ilokutivni napon ~itavog ~ina. Npr.:

    (635) Molim te, oprosti
    Performativna paradigma navedenog prototipa ima slede}e varijante:

    IPG+PG+A+Prop

    IPG+PG+A

    IPG+Prop

    IPG

    (636) Izvinite, molim Vas, zbog pona{awa mog sina



    (637) Izvinite, molim Vas

    (638) Izvinite zbog pona{awa mog sina

    (639) Izvinite
    O~igledno je da se primeri (636, 638) odlikuju ve}im ilokutivnim naponom zbog prisustva kauzativa, kao preduslova ostvarewa samog ~ina izviwewa. Primeri (637, 639) funkcioni{u kao konvencionalne formule koje su ~esto desemantizovane, {to svedo~i o wihovom niskom ilokutivnom naponu. Potvrda desemantizacije ovih kli{ea je wihova upotreba u sastavu interogativnog iskaza ili prilikom realizacije funkcije neslagawa. Npr.

    (640) Izvinite, koliko je sati?

    (641) Izvini, ali to je ne~uveno!
    Ja~im ilokutivnim naponom odlikuje se eksplicitna performativna formula izviwavam se, koja se sre}e kako u usmenoj komunikaciji, tako i u pisanom diskursu. Npr.

    (642) Izviwavam se zbog uvredqivih re~i.

    (643) Izviwavamo se zbog nenamerne gre{ke.
    Kao indirektna izviwewa ~esto funkcioni{u izjavni iskazi ~iji je ilokutivni napon minimalan. Npr.

    (644) Ne zamerite

    (645) Nisam namerno

    (646) Nisam htela

    (647) Nije moja krivica

    Ilokutivnost zahvaqivawa.- Iskaz zahvaqivawa va`i kao izraz zahvalnosti, tj.izra`ava intenciju govornog lica da oda priznawe sagovorniku kao uzroku nastale situacije. Putem semanti~ke eksplikacije govornog ~ina zahvaqivawa izdvajamo u wegovoj strukturi slede}e elemente:



    1. Postojawe svesti kod govornog lica da je odre|ena situacija nastala (ili }e nastati) zalagawem adresata;

    2. Izra`avawe ~iwenice da je sagovornik direktni ili indirektni uzro~nik nastale situacije;

    3. Postojawe kod govornog lica namere da se sagovorniku oda priznawe zbog nastale situacije;

    4. Izra`avawe priznawa sagovorniku kao uzro~niku nastale situacije pomo}u uobi~ajene formule zahvaqivawa.

    Iskaz u kojem se realizuje zahvaqivawe ima ilokutivnu funkciju, tj.

    intencija govornog lica je usmerena na konkretnog sagovornika, ali u pojedinim diskursima (reklame, novinskog ~lanka, javnog ogla{avaw i sl.) zahvaqivawe je neodre|eno-ilokutivno, usmereno na nepoznata tre}a lica u komunikaciji. Npr.

    (648) Hvala na pismu. - iz odgovora korespondentu

    (649) Hvala na poverewu! - iz teksta reklame banke
    U iskazu zahvaqivawa referencija se uglavnom vr{i u vezi sa

    sagovornikom ( za razliku od ostalih ekspresiva, gde se referencija vr{i polaze}i od govornog lica). Prilikom izricawa zahvaqivawa govorno lice modeluje subjektivni denotativni prostor koji se odnosi na sagovornika, tj. daje wemu i ostalim u~esnicima govorne situacije do znawa da je pona{awe adresata dobro, prema uzorima koji postoje u wegovoj situacijskoj makroreprezentaciji. Takav je stav izrazit u tzv. indirektnim ~inovima zahvaqivawa, realizovanim pomo}u izjavnih iskaza. Npr.

    (650) Lepo od tebe.

    (651) Veoma ste qubazni.

    (652) Ba{ si dobro dete.
    # Kao naj~e{}e sredstvo realizacije iskaza zahvaqivawa

    fukcioni{e semanti~ki performativ hvala. Kao funkcionalni ekvivalent eksplicitno-performativnog iskaza sa performativom zahvaqujem/zahvaqujem se semanti~ki performati hvala predstavqa implicitno sredstvo realizacije ilokutivnog ~ina zahvaqivawa. Iskaz sa semanti~kim performativom hvala funkcioni{e u ~etiri osnovne varijante - sa kauzativom i li~nom zamenicom, kao i u redukovanom obliku. Npr.

    (653) Hvala ti na pomo}i.

    Hvala na pomo}i.

    Hvala ti.

    Hvala.

    U usmenoj komunikaciji redukovani oblik je ~e{}i, u pisanom diskursu -re|i, i ispred wega se obi~no nalazi iskaz u kojem se navodi razlog zbog kojeg govorno lice izra`ava zahvalnost. Npr.

    (654) Primio sam va{a dva pisma. Hvala.


    Ilokutivni napon semanti~kog performativa hvala mo`e da se poja~a pomo}u odgovaraju}ih priloga - iskreno, lepo, najlep{e, mnogo, puno, najsrda~nije, kao i wegovim ponavqawem. Npr.

    (655) Puno Vam hvala.

    (656) Hvala, hvala na svemu.
    Eksplicitno-performativni iskazi sa glagolima zahvaqujem/ zahvaqujem se, kao i sa konstrukcijom izra`avam zahvalnost ~e{}i su iu zvani~noj, poslovnoj komunikaciji - kako usmenoj, tako i pismenoj. Npr.

    (657) Zahvaqujem na qubaznim ~estitkama.

    (658) Izra`avamo Vam na{u zahvalnost zbog doprinosa vaspitawu na{e dece.
    Potencijal performativnog glagola umawuje wegov ilokutivni napon, prevodi iskaz na nivo neobavezne, opu{tene komunikacije. Npr.

    (659) Posebno bih se zahvalila organizatorima ovog takmi~ewa.


    Ilokutivnost ~estitawa. - ^estitawe kao govorni ~in spada u grupu ekspresiva koji podrazumevaju izra`avawe psiholo{kog stava, odre|enog uslovom iskrenosti u odnosu na nastalu situaciju, ekspliciranog u okviru propozicijskog sadr`aja iskaza. U ciqu precizirawa pravila realizacije ~estitawa mo`emo izdvojiti slede}e uslove wegovog ilokutivnog delovawa:

    1)Nastala situacija je prijatna za sagovornika;

    2)Govorno lice zna da je nastala situacija prijatna za sagovornika;


    1. Govorno lice `eli da sagovornik zna da ono prati prijatna zbivawa u wegovom `ivotu;

    2. Govorno lice izra`ava svoju intenciju pomo}u formule, uobi~ajene u odre|enoj situaciji.


    ^estitawe kao ~in obuhvata dva tipa govorne situacije, koje se

    razlikuju prema slede}im aspektima:



    1. ~estitawe povodom doga|aja koji se desio zaslugom sagovornika i u wegovom je interesu (odlikovawe, unapre|ewe i sl.);

    2. ~estitawe povodom zna~ajnog doga|aja, prijatnog po sagovornika, koji on nije direktno prouzrokovao (praznici, ro|endan i sl.).

    Kao sredstvo realizacije ~estitawa povodom praznika

    ~e{}e se koriste formule sa ilokutivnim potencijalom izra`avawa `eqa, dok nominacija ~ina - ‘~estitawe praznika’ ukazuje na drugi ilokutivni ciq, {to svedo~i o potiskivawu primarnog ilokutivnog potencijala konvencionalnih sredstava. Npr.

    (660) Sre}na Nova godina! ‘~estitawe Nove godine’

    (661) Sre}an ro|endan! ‘~estitawe ro|endana’
    Izra`avawe `eqa u smislu realizacije intencije ‘izre}i formulu

    koja bi saop{tila sagovorniku na{e `eqe u vezi s wim’ le`i u osnovi mnogih ekspresiva u kojima je ilokutivni potencijal takvog ~ina potisnut zbog desemantizacije ustaqenih formula. U okviru analize iskaza pozdravqawa, opra{tawa, izviwewa i zahvaqivawa taj ilokutivni potencijal je istican. On se lako eksplicira putem modelovawa semanti~kih performativa do eksplicitnih performativnih formula. Npr.

    (662) Dobar dan! @elim dobar dan

    (663) Zdravo! @elim dobro zdravqe

    (664) @iv bio i veliki porastao! @elim da ...

    (665) Neka Vas Bog ~uva! @elim da...


    # Razlike u semanti~koj eksplikaciji ~ina ~estitawa u razli~itim

    jezicima proisti~u iz razli~itog ilokutivnog potencijala odgovaraju}ih performativa. Performativ ~estitam prete`no se koristi za izra`avawe intencije ‘odati priznawe sagovorniku kao uzroku nastale situacije’. Npr.

    (666) ^estitamo pobedu na{im zlatnim momcima!

    (667) Pobedio si na takmi~ewu? ^estitam.

    (668) ^estitamo Vam godi{wicu braka!

    (669) ^estitam na uspe{no zavr{enim studijama.


    U pismima ~este su formule sa transponovanim licem govornog lica (sa 1. lica na 3. lice). Npr.

    (670) Doma}in Slave srda~no ~estita Slavu svim ~lanovima Komore.


    U komunikaciji izme|u distanciranih u~esnika koristi se konstrukcija sa imperativom primiti. Npr.

    (671) Primite na{e ~estitke povodom Va{eg imenovawa na du`nost premijera.


    Za ~estitawe praznika koristi se eksplicitno-performativna formula sa glagolom `elim ili samo argument takvog glagola, izra`en imeni~kim izrazom. Npr.

    (672) @elimo Vam sre}ne praznike!

    (673) Sre}an odlazak u Armiju!

    DEKLARATIVNI ISKAZI
    Ilokutivnost deklarativnosti.- Osnovni uslov uspe{nosti deklarativa je institucionalizovana kompetentnost govornog lica (npr. sudije, sve{tenika, predsedavaju}eg, rediteqa itd.) da uti~e na stvarnost prilikom izgovarawa odgovaraju}eg iskaza. Op{te uzeto, ovo je su{tinsko pravilo uspe{nosti svakog govornog ~ina, ali kod deklarativa ono se primewuje u svom su{tinskom obliku. Govorno lice mewa denotativni prostor referenta prilikom samog izgovarawa iskaza (za razliku od direktiva, gde je promena denotativnog prostora referenta posledica izgovorenog iskaza) i pri tom wegova kompetentnost va`i ne samo za u~esnike govorne situacije, ve} i za dru{tvo u celini. Navedeno obele`je deklarativnih iskaza slu`i kao osnova za wegovo svrstavawe u neodre|eno-ilokutivne ~inove. Npr.

    (674) Ovim Vas opozivam sa funkcije ambasadora.

    (675) Zatvaram diskusiju.

    (676) Progla{avam vas po~asnim profesorom Univerziteta u Beogradu.

    Osim eksplicitnih performativnih formula u funkciji realizacije deklarativne ilokutivnosti mogu da funkcioni{u izjavni iskazi, izgovoreni od strane kompetentnih osoba. Npr.

    (677) Pobedila je ekipa O[ “Mladost”.

    (678) Ovim izlagawem zatvaramo na{u dana{wu raspravu.

    U odre|enoj govornoj situaciji pravo na uspe{an deklarativni iskaz sti~e lice bez institucionalizovanog autoriteta. U tom slu~aju kompetentnost govornog lica proisti~e iz wegove uloge u situaciji (recimo, prilikom {ahovske igre, kla|ewa i sl.) Npr.

    (680) [ah!

    (681) Podi`em ulog.



    U pojedinim slu~ajevima deklarativna ilokutivnost mo`e biti ostvarena pomo}u upotrebe konvencionalnih neverbalnih signala, npr. zvi`dawem sudije koji progla{ava kraj utakmice ili podizawem dva prsta prilikom udaqavawa igra~a na dva minuta, posebnim gestovima saobra}ajnog policajca itd.


    SPISAK LITERATURE:
    Monografije:



    1. Diskurs srpskohrvatskog jezika i jezi~ki nivoi. Zbornik yradova u~esnika 21. Nau~nog sastanka slavista u Vukove dane, Beograd, 1991




    1. D.Hajmz, Etnografija komunikacije, Beograd, BIGZ, XX vek 40, 1980




    1. M.Ivi}, Pravci u lingvistici (8.izdanje), Slovograf, Beograd, XX vek, 2001




    1. R.Jakobson, Lingvistika i poetika, Beograd, Nolit, 1970




    1. M.Li~en, Govorni ~in direktiva i njihova jezi~ka realizacija u nema~kom i srpskohrvatskom jeziku, Novi Sad, Filozofski fakultet, 1987




    1. D`.L.Ostin, Kako delovati re~ima (Predavanja na Harvardu 1955. godine), Novi Sad, Matica Srpska, 1994




    1. P.Piper, Jezik i prostor, Beograd, XX vek, 91, 1997




    1. V.Polovina, Leksi~ko-semanti~ka kohezija u razgovornom jeziku, Beograd, Filolo{ki fakultet, 1986




    1. Qub. Popovi}, Red re~i u re~enici, Beograd, Dru{tvo za srpski jezik i kwi`evnost Srbije, 1997




    1. Qud. Popovi}, Epistolarni diskurs ukrajinskog i srpskog jezika, Beograd, Filolo{ki fakultet, 2000




    1. S.Savi}, Diskurs analiza, Novi Sad, Filozofski fakultet, 1993




    1. D`. Serl, Govorni ~inovi (Ogledi iz filozofije jezika), Beograd, Nolit, 1991




    1. V.Vasi}, Diskurs novinskih reklamnih oglasa, Novi Sad, Filozofski fakultet, 1993

    Ostala literatura:
    J. Babi}, Searlova teorija govornih akata i jeste-treba pitanje, Filozofske studije IX, Beograd, 1977, 151-208
    R.Bugarski, Jezi~ki nivo, diskurs, tekst: pojmovno-terminolo{ki osvrt, Beograd, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 21,1, 1991, 14-19
    W.L.Chafe, Lingvisti~ke razlike kao posledica razlika izme|u govorenja i pisanja, Revija, Osijek, 5-6, 1985, 28-35
    J.Mulai, Pragmati~ke i sintaksi~ko-semanti~ke karakteristike jedne govorne situacije u dvojezi~noj sredini: razgovor izme|u prodavca i kupca, Prilozi prou~avanju jezika, 21, 1985, 113-129
    D`. L. Ostin, Performativni iskazi, Delo, 27/9, 1981, 54-66
    P.Piper, Referencijalnost i iskaz u iskazu, Anali Filolo{kog fakulteta, 18, 1987, 263-272
    P.Piper Gramati~ke kategorije i govorna situacija u srpskohrvatskom i drugim slovenskim jezicima, Kwi`evnost i jezik, 1, 1990, 20-32
    S.[okica, Neke osobine razgovora ostvarene preko telefona, Prilozi prou~avawu jezika, 21, 1985, 143-152
    S.[okica, Psiholingvisti~ki aspekti grafita u Novom Sadu, Prilozi prou~avawu jezika, 22, 1986, 133-134





    Download 0.67 Mb.
    1   2   3   4   5   6




    Download 0.67 Mb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    modifikovane performativne formule

    Download 0.67 Mb.