Lokomotivlarning elektr jihozlari




Download 66.99 Kb.
bet1/3
Sana01.06.2022
Hajmi66.99 Kb.
#22545
  1   2   3
Bog'liq
2 5238157430054983628oq
11111111111111111111111111111111, sanjar tbnt bauer kodi, Тест узбек (1), 7-Mavzu. Interfeys dizayniga kirish

TOSHKENT DAVLAT TRANSPORT UNIVERSITETI
Lokomotivlar va lokomotiv
xo’jaligi kafedrasi

LOKOMOTIVLARNING ELEKTR JIHOZLARI”


FANIDAN KURS LOYIHA ISHI


TOPSHIRDI: Toygonov M.


QABULQILDI: Qudratov SH.

Toshkent – 2022


Tasdiqlayman:
«Lokomotivlar va l/x» kafedrasi mudiri
«__»__________2022 y.


“Temir yo’l transporti muhandisligi” fakultetining TVL-766 guruh talabasi Toygonov M ning “lokomotiv elektr jihozlari ” fanidan kurs loyiha ishi bo’yicha


TOPSHIRIQ


T/r

Tortuv generatorining hisoblashdagi ko’rsatkichlari




1

Teplovoz dizelining quvvati –kwt- ;

3900

2

Dizel tirsak valining aylanish chastotasi ayl/ daq -;

750

3

Teplovoz g’ildiragi diametri, m - ;

1,1

4

Tortuv reduktorining uzatish soni - ;

4

5

Teplovoz g'ildirak o'qidan relsga yuklanish, - 2P;

22

6

Teplovozning hisobiy tezligi, - ;

24

7

Teplovozning konstruksion tezligi, -.

100

Topshiriq berdi: Qudratov SH.

Topshiriq oldi: Toygonov M.


Курс лойиҳасига вазифа
Қуйидаги дастлабки қийматларда тортув генераторининг ҳисоб ишини бажаринг:
1. Тепловоз дизелининг қуввати - =3900 кВт
2. Дизел тирсак валининг айланиш частотаси - = 750айл/ дақ
3. Тепловоз ғилдираги диаметри, -=1,1 м
4. Тортув редукторининг узатиш сони - =4
5. Тепловоз ғилдирак ўқидан рельсга юкланиш, - 2П=22
6. Тепловознинг ҳисобий тезлиги, - =24
7. Тепловознинг конструкцион тезлиги, - =100 .


1. Дастлабки принципиал электр занжирни тузиш
1.1.Қуввати кВт бўлган тепловозлар учун тортув электр двигателларини паралел улаш қабул қилинсин.


(1.1)
кВт
Бу ерда:секциялар сони кВт бўлса,қабул қилинсин.
1.2. Миллиметрли қоғозда тортув генератор ва тортув электр двигателларнинг уланиш принципиал занжири чизилсин.

2. Тортув электр жиҳозларининг иш режимини танлаш
2.1. Тепловознинг уринма қуввати:
, кВт (2.1.)

бу ерда: β = 0.08 0.12 ёрдамчи механизмларга сарф бўлганқувватниэътиборга олувчи коэффициент; Кабул килинган β =0.8.
.96 тортув генератор ФИК; Кабул килинган .
тортув электр двигатели ва тишли редукторФИК. Кабул килинган.
2.2. Тортув электр двигател ва тортув генератор қувватини ҳисоблаш.
2.2.1. Тортув электр двигателиқувватини ҳисоблаш:
(2.2)

бу ерда–бир секция тепловоздаги ғилдирак жуфтлиги ўқлари
сони, ;
–тортув тишли редуктор ФИК.
2.2.2. Доимий ток тортув генератори қуввати:
, кВт (2.3)

2.3. Дастлабки тортув характеристикасини тузиш.
2.3.1. Қувват бўйича тортиш кучи (ҳисоб иши км/соат дан гача оралиқда ҳар 10 км/соат учун бажарилсин).
, Н (2.4)
Ҳисоб иши 2.1-жадвалга киритилсин.
2.1-жадвал
Тепловозни қувват бўйича тортиш кучи

V, км/
Соат

10


20

30

40

50

60

70

80

90


100




111600

55800

372000

279000

223200

186000

159428,5

139500

124000

111600

2.3.2. Илашиш бўйича тортиш кучи (ҳисоб иши км/соат гача оралиқда ҳар 5 км/соат учун бажарилсин).


, Н (2.5)
бу ерда:
–илашиш коэффициенти;
–лойиҳалаштирилаётган тепловоз массаси, т.

Ҳисоб иши 2.2-жадвалга киритилсин.
Тепловозни илашиш бўйича тортиш кучи
2.2-жадвал

V, км/соат

5

10

15

20

25

30



765600

728640

712800

702240

694320

686400



0,29

0,276

0,27

0,266

0,263

0,26

2.3.3. Тепловозни дастлабки тортув характеристикасини тузиш.
Тепловозни дастлабки тортув характеристикаси миллиметрли қоғозга чизилсин ва ушбу характеристикадан тепловознинг минимал (), максимал () ва узоқ мудатли тортиш кучи аниқлансин.
2.4. Доимий ток тортув генераторининг иш режимини ҳисоблаш. Тортув генераторининг ташқи характеристикасини тузиш.
2.4.1. Тортув генераторини максимал кучланиши ва бошқарув даражаси.
Генераторнинг максимал кучланиши В, кабул килинган. бошқариш даражаси оралиқда қабул қилинсин.
2.4.2. Генераторнинг минимал кучланишини, максимал ва минимал ток кучини ҳисоблаш:
, В (2.6)

Генераторнинг максимал ток кучи:
, А (2.7)

Генераторнинг минимал ток кучи:
, А (2.8)

2.4.3. Генераторнинг ташқи характеристикасини тузиш.
Генераторнинг ташқи характеристикаси дан гача оралиқда ҳар 200А учун қуйидаги формула бўйича ҳисобланади:
, В (2.9)
Ҳисоб иши 2.3-жадвалга киритилсин.
2.3-жадвал
Генераторнинг ташқи характеристикаси

, А

2152,75

2300

2500

2700

2900

3100

3300

3500

3700

3900

4100

4305,5

, В

800

748,8

688,9

637,8

593,9

555,5

521,9

492

465,5

441,6

420

400

2.5. Тортув электр двигателининг иш режимини ҳисоблаш.


2.5.1. Электр двигателлар параллел уланган бўлса:
, А; (2.10)
А


2.6. Тортув электр двигатели магнит майдонининг сусайтириш даражасини аниқлаш.
Тортув электр двигатели магнит майдонининг сусайтириш даражасини аниқлаш тортув электр двигателларини унверсал фоизли характеристикаси бўйича амалга оширилади. Бунда тепловознинг конструкцион тезлигида (минимал тортиш кучида), қабул қилинган бошқариш даражасида генератор токи унинг тўлиққувватини таъминловчи минимал қийматига тенг бўлишиш лозим. .
Тортув электр двигателининг магнит майдони сусайтирилганда минимал ток:


, % (2.14)
Ҳисобланган қийматлар 2.4-жадвалга киритилсин.
Тортув электр двигател магнит майдонини сусайтириш
2.4-жадвал

Параметрлар

Қийматлар

Минимал

Узоқ муддатли

Максимал

, Н

111



465



715



, %

23,8



100

154



, % (ПП)

25



100

142 Fпп

, % (ОП)

80



125

160





3. Катталаштирилган кўрсаткичлари бўйича оптимал ўлчам ваоғирлигини олиш мақсадида тортув машинасининг (тортув генераториёки тортув электр двигатели) электр ва электр магнитюкланишларини ҳисоблаш
Ҳисоб иши [3] адабиётда келтирилган тавсия бўйича амалга оширилган.
3.1. Тортув генераторининг асосий ўлчамлари.
3.1.1. Қутблар сонини аниқлаш.
Агар қувват кВт бўлса,қутблар сони ,қилиб олинсин.
3.1.2. Генераторнинг электромагнит қуввати:
(3.1)

бу ерда:
–генератор қуввати, кВт;
– электромагнит қувват коэффициенти, . Кабул килинган
3.1.3. Тортув генератори якорининг айланишлар частотаси:
= 750, айл/дақ (3.2)
3.1.4. Тортув генератор якорини келтирилган ҳажмини аниқлаш
, м3 (3.3)

бу ерда:
қутб қопланиши,кабул килинган .
якорнинг чизиқли юкланиши, А = 40000 ÷ 50000 кабул килинганА = 46000 .
ҳаво тирқишидаги магнит индукция,Тл.

3.1.5. Тортув генератор якори диаметрини аниқлаш.


ва C = 2қийматни қабул қиламиз ва якор диаметрини аниқлаймиз.
, м (3.4)



3.1.6. Тортув генератор якори диаметрининг стандарт қиймати.


Тортув генератор якорининг қиймати габарит ўлчамлари шартларидан келиб чиқган холда м бўлади. Тортув генератор якорининг диаметрини ҳисобланган қиймати нормаллаштирилган қиймати билан яхлитлансин: стандарт катор 0,84; 0,99; 1,2 м.
Кабул килинган
3.1.7. Якор ўзагининг узунлиги:
, м (3.5)

3.1.8. Тортув генератори станинасининг диаметри:
, (3.6)

3.2. Тортув генератори тишли қатлами ва чулғами.
3.2.1. Генератор якорининг узоқ муддатли токи
, А (3.7)



бу ерда:
параллел занжирлар сони (куч электр узатма


занжиридагитортув электр двигателларни (ТЭД)
генераторга параллелуланган сони);
двигателдаги узоқ муддатли ток, А.


, А (3.8)



бу ердақиймати 2.4-жадвалдан олинади.

3.2.2. Генератор якорининг чулғамини турини танлаш.


Агар тортув генератор якорининг қуввати кВт бўлса, носимметрик икки йўллик тенглаштирувчи уланишли ҳалқасимон чулғам танланади. (- ҳалқасимон чулғам йўллари сони). Бунда якор чулғамининг параллел тармоқлар сони формула бўйича аниқланади.
2a = 10×2=20

3.2.3. Якор чулғамининг параллел тармоқларидаги ток:




, А. (3.9)



3.2.4. Қабул қилинган чизиқли юкланиш бўйича якор чулғамининг симларини дастлабки қиймати:




.(3.10)



3.2.5. Якор ариқчасида жойлашган эффектив симлар сони.


Якор ариқчасида жойлашган эффектив симлар сони = 10 га тенг қилиб олинсин.
3.2.6. Якордаги ариқчалар сони:


(3.11)

3.2.8. Икки йўллик носимметрик ҳалқасимон чулғамлар қуйидаги шартларга жавоб бериши лозим:




бутун сон; бутун тоқ сон;


бутун тоқ сон; бутун тоқ сон.












3.2.9. Бир маротаба ёпилган икки йўллик ҳалқасимон чулғам учун , ва тоқ сон бўлиши лозим. K=570, Z=114, P=5


3.2.10. Аниқлаштирилган эффектив симлар сони:


. (3.12)

3.2.11. Аниқлаштирилган чизиқли юкланиш:




, . (3.13)




3.2.12. Ариқчадаги ток ҳажми, текширув ҳисоб иши:




, А . (3.14)



Шартни каноатлантиради.

3.2.13. Коллектор пластиналар сони:


К=N/2 (3.15)





3.2.14. Коллектор пластиналар орасидаги рухсат этилган кучланиш


, В (3.16)



Шарт каноатлантиради.


3.2.16. Икки йўллик ҳалқасимон чулғам учун қадамлар:
- якуний (коллектор бўйича)


; (3.22)
- ариқчалар бўйича
, (3.23)



бу ерда ҳалқасимон чулғамни қисқартирилиши, .


Биринчи қисман қадам:
; (3.24)



Иккинчи қисман қадам:
(3.25)



Тенглаштирувчи боғланиш:


. (3.26)



3.2.17. Якор чулғами симидаги ток зичлигининг рухсат этилган қиймати. Якор чулғами симидаги ток зичлигининг рухсат этилган қиймати қизиш омили бўйича аниқланади ва қуйидаги оралиқларда қабул қилиниши мумкин:


Н изоляция синфи учун:
Рухсат этилган ток зичлиги


, .(3.27)



3.2.18. Якор чулғами симининг кесими:




, . (3.28)

3.2.19. Сим кесимини танлаш.


Ҳисобланган кесимга асосан ГОСТ 434 -71 бўйича сим ўлчамлари х қабул қилинади, бунда қўшимча йўқотишларни камайтириш мақсадида симнинг баландлиги мм дан кичик бўлиши лозим. ГОСТ 434 -71 бўйича в=2.24 ва h = 8.00 кабул киламиз. (17,56 танладим тахминан 4 баробар катта булсин в ва h)
Агар симнинг кесими бўйича катта баландлиги лозим бўлса, у ҳолда симлар сони қилиб олиш лозим. кабул киламиз.
3.2.20. Ариқча эни:


, мм (3.24)



3.2.21. Ариқча баландлиги:


, мм (3.25)



бу ерда: пона қалинлиги.
лак шимдирилганда изоляция қалинлигини ортиши;
симлар орасидаги изоляция (бир қатлам микалента
0,08мм);
корпусдан изоляциялаш (уч қатлам микалента 0,1 мм);
қоплама изоляция (бир қатлам стеклолента, 0,1 мм);
жойлаштиришдаги тирқиш;
пона ва ариқча остиларига жойлаштирилган
прокладка; (электрокартон, миканит 0,5мм);
3.2.22. Ариқча баландлиги, қадами ва эни бўйича текширув ҳисоби:


, .



Шартни каноатлантиради.


3.2.23. Тиш қадамлари қуйидаги формулалар бўйича аниқланади (3.1-расмга қаранг).




3.1-расм. Тиш қадамлари.




, мм (3.26)





, мм (3.27)





, мм (3.28)



3.2.24. Тиш эни:




, мм (3.29)





, мм(3.30)



, мм (3.31)



3.2.25. Қутб ёйи:




, м (3.32)



3.2.26. Якор чулғами ярим симининг узунлиги:




(3.33)



3.2.27. да якор чулғами қаршилиги:




, Ом (3.34)





Бу ерда 150С да мис симнинг нисбий
қаршилиги.
3.3. Тортув генератор коллектори ва чўткасини ҳисоблаш.
3.3.1. Коллектор диаметрини ҳисоблаш:


.(3.35)



3.3.2. Текширув ҳисоб иши:


- изоляцияси билан бирга коллектор пластинасининг қалинлиги


, мм ; (3.36)



Шарт каноатлантиради.

- коллекторнинг айлана тезлиги




, . (3.37)



Шарт каноатлантиради.

3.3.3. Чўткаушлагич брикетлари сони:




(3.38)

10=10



3.3.4. Бир чўткаушлагич брикетидан оқувчи ток:


, А. (3.39)



3.3.5. Чўтка остидаги ток зичлиги.


Чўтка остидаги ток зичлиги ГОСТ 2332-63 бўйича қабул қилинади:
- ЭГ -2А ва ЭГ -14 электрографит чўткалари учун ;
3.3.6. Чўткаушлагич брикетидаги барча чўткалар юзаси:
см2 (3.40)



3.3.7. Чўтканинг эни ва узунлиги.
Чўтканинг энини х2 см, чўтканинг узунлигини см қабул қилинсин.

3.3.8. Чўткаушлагич брикетидаги чўткалар сони:


(3.41)



3.3.9. Брикетдаги чўткаушлагичлар сони.


Ҳар бир чўткаушлагичда бир донадан чўткалар жойлаштирилган, бунда брикетдаги чўткаушлагичлар сони қуйидагича аниқланади:
(3.42)

3.3.10. Коллектор узунлиги:




, мм (3.43)



Чўткалар орасидаги масофа 0,5 см.
3.4. Тортув генераторнинг магнит занжири.
3.4.1. Бир қутбдаги магнит оқим:


, Вб (3.44)



бу ерда, В – генератор ЭЮК.




, (3.45)





– ТЭД параллел уланган бўлса, В;
, В (3.46)



бу ерда куч занжиридаги двигателлар сони.


3.4.2. Магнит майдон участкаси (3.2-расм).




3.2-расм. Магнит майдон участкаси


1-станина (остов); 2-асосий қутб ўзаги; 3-ҳаво тирқиши;4-тиш қатлами;
5-якор ўзаги; 6-вал.
3.4.3. Маълум Q юзада магнит оқимининг ўтиш схемаси (тиш қатлами, якор ўзаги, ҳаво тирқиши):



Ҳисоб иши 3.1-жадвалга киритилади.


3.4.3. Q юзани аниқлаш учун маълум В индукцияда магнит оқмининг ўтиш схемаси (асосий қутб ўзаги, остов):

Ҳисоб иши 3.2-жадвалга киритилсин.


3.4.5. Бир қутб магнит оқиминингўтишини таъминловчи якуний магнитлантирувчи куч:
Салт юришда


,А; (3.47)



Юкланиш остида




А . (3.48)

бу ерда:
–якорни магнитсизлантирувчи реакция кучи, А;


– якор реакцияси коэффициенти.
, А (3.49)



бу ердаякорни тўлиқ магнитлантирувчи куч, А.

3.5. Тортув генераторни уйғотиш чулғами.


3.5.1. Уйғотиш чулғами симининг ўртача узунлиги:
, м (3.50)



бу ерда:
ва – асосий қутб узунлиги ва эни. Қиймати


қабул қилинади [2,3-жадвалдан];
, м– асосий қутб чулғамининг қалинлиги.

3.5.2. Уйғотиш чулғами кесими қуйидаги тенгликдан аниқланади:




, Ом (3.51)



, Ом2 (3.52)

3.5.3. Уйғотиш чулғами симининг геометрик ўлчамлари ва аниқлаш.
Уйғотиш чулғам симининг геометрик ўлчамлари ва қиймати кесим юзаси бўйича ГОСТ 434- 71 дан аниқланади. Қабул қилинган ўлчамлари бўйича кесим юзаси ва ток зичлиги аниқлаштирилади.
5.4. Уйғотиш чулғами ток зичлигининг рухсат этилган қиймати:
Н изоляция синфи учун .
3.5.5. Уйғотиш токи:
, А (3.53)



3.5.6. Бир қутбга тўғри келувчи уйғотиш чулғамининг сим ўрамлар сони:
(3.54)



Бутун сонга яхлитланиши лозим.


3.5.7. 1100С да уйғотиш чулғами қаршилиги:
, Ом (3.55)

бу ерда асосий қутб параллел симлар сони.


3.6. Тўлдирувчи қутб.


3.6.1. Тўлдирувчи қутб мангитлантирувчи кучи:
, А (3.56)



Маълум Q юзада магнит оқимининг ўтиш схемаси 3.1-жадвал

Магнит занжир участкаси

Маълум геометрик
ўлчамлар бўйича кесими, м2

Индукция,
Тл

Индукциянинг
рухсат этилган қийматих, Тл

Магнит куч
чизиқларининг
узунлиги, м

Магнит майдон кучланганлиги ,


Магнитлан-
тирувчи куч, А


Download 66.99 Kb.
  1   2   3




Download 66.99 Kb.

Bosh sahifa
Aloqalar

    Bosh sahifa



Lokomotivlarning elektr jihozlari

Download 66.99 Kb.