Seminarski Rad Iz Elektrotehnike
Tema: Elektrostatika I Zakoni Elektrostatike
Sadržaj
Uvod------------------------------------------------------ 3
1.Istorija Elektrostatike------------------------------ 3
2.Fundamentalni Koncepti-------------------------- 6
3.Kulonov Zakon-------------------------------------- 6
Skalni Oblik
Električno Polje
Vektorski Oblik
4.Gusov Zakon---------------------------------------- 9
5.Elektrostatičke Aproksimacije------------------ 9
6. Elektrostatični Potencijal I Napon----------- 10
7. Elektrostatičko Polje U Supstancama------- 11
Literatura----------------------------------------------13
Uvod
Elektrostatika Je Oblast Elektrotehnike U Kojoj Se Izučava Elektricitet U Mirovanju.Makroskopski Posmatrano U Odnosu Na Posmatračev Referentni Sistem, Što Znači Da Naelektrisanja Smatramo Statičkim (U Miru) Iako U Njima Postoji Stalno Kretanje Naelektrisanih Čestica.
Istorija Elektrostatike
prva Saznanja O Električnim Pojavama Datiraju Od Pre Nekih 26 Vekova. Grčki Filozof Tal, Iz Tada Naprednog Malo Aziskog Grada Mileta( Slika 1.1), Opisao Je Oko 600 . Godina Pre Nove Ere Jednostavan I, Na Izgled, Beznačajan Ogled. Ako Se Komad Ćilibara (Slika 1.2) Protrlja Vunenom Tkaninom, I Ćilibar I Tkanina Stiču Osobinu Da Privlače Sasvim Lake Predmete,Kao Što Su Pramenovi Vune Ili Kose, Drveni Opiljci, I Tako Dalje.
 
Slika 1.1 Slika 1.2
Ovaj Ogled Je Zatim Ostao Praktično Nezapažen Preko 20 Vekova. Tek Oko 1600. Godine Engleski Lekar Viljem Džilbert (William Gilbert, 1544-1603) (Slika 1.3) Podrobno Je Ispitao Tu Pojavu. Našao Je Da Osobinu Privlače Lake Predmete Stiču Trenjem Mnoga Druga Tela,Na Primer: Staklo,Ebonit, Krzna Životinja, I Tako Dalje (Slika 1.4).Po Grčkoj Reči „elektron’’, Što Znači Ćilibar, Džilbert Je Tela Koja Su Trenjem Stekla Ovu Osobinu Nazvano Naelektrisana Tela.
 
slika 1.3 Slika 1.4
Posle Džilbertovog Otkrića U Sledeca Dva Veka Došlo Je Do Relativnog Naglog Razvoja Znanja O Elektricitetu. Sve Brižljivije I Tačnije Izvedeni Eksperimenti Pokazali Su, Prvo, Da Se Dva Naelektrisana Tela Mogu Međusobno Bilo Da Privlače, Bilo Da Odbijaju. Nađeno Je Na Primer Da Trenje Stakla O Svilu a Ebonita O Krzno I Staklo I Ebonita Stiču Osobinu Da Privlače Lake Predmete,A Da Se Privlače I Međusobno. Međutim Dva Komada Stakla Ili Dva Komada Ebonita Koja Su Naelektrisana Trenjem O Isto Telo Međusobno Se Odbijaju.
slika 1.5
podrobni Ekperimenti Su Pokazali Da Se Sva Tela Koja Mogu Da Se Naelektrišu Međusobno Bilo Privlače, Bilo Odbijaju. Posto Tela to Svojstvo Nemaju Pre Trenja, Bilo Je Prirodno Da Se Novostečena Osobina Prepiše Višku Ili Manjku Neke „supstance ’’, Koja Prilikom Trenja Prelazi Sa Jednog Tela Na Drugo. Posle Mnogobrojnih Rasprava, Koja Za Nas Nisu Od Interesa, Došlo Je Do Pretpostavke Da Se Radi Od Dvema Supstancama. Te Supstance Nazvane Su Dve Vrste Naelektrisanja Ili Dve Vrste Elektriciteta.Po Toj Pretpostavci Ako Na Dva Tela Ima Višak Iste Vrste Naelektrisanja Tela Se Međusobno Odbijaju, A Ako Su Ti Viškovi Različite Vrste Tela Se Privlače.Postojalo Je Više Naziva Za Jednu I Drugu Vrstu Naelektrisanja. Zbog Razloga Koji Će Biti Jasniji Kasnije, Odrzali Su Se Nazivi Pozitivno I Negativno Naelektrisanje.Te Nazive Je Pez Nekog Posebnog Razloga Uveo Američki Fizičar Bendžamin Franklin ( Benjamin Franklin, 1706- 1790) (Slika 1.6) . On Je Naelektrisanje Koje Se Javlja Na Staklu Protrljanom Svilom Proizvoljno Nazvao Pozitivno, A Ono Koje Se Javlja Na Ebonitu Protrljanom Krznom Negativno.
Slika 1.6
fundamentalni Koncepti
Kulonov Zakon
U Fizici, Kulonov Zakon Definiše Intenzitet, Pravac I Smer Elektrostatičke Sile Kojom Nepokretno Naelektrisanje Malih Dimenzija (U Idealnom Slučaju Tačkasto Naelektrisanje) Deluje Na Drugo. Ta Sila Se Često Naziva I ,,Kulonova Sila’’. Nazvana Je Po Šarlu Kulonu (Slika 1.7) Koji Je Koristio Torzionu Vagu (Slika 1.7) Kako Bi Je Izmerio.
Kulonov Zakon Možemo Definisati Kao:
„intenzitet Elektrostatičke Sile Izmeđudva Takčkasta Naelektrisanjaje Direktno Proporcionalanproizvodu Količina Njihovih Naelektrisanja, A Obrnuto Proporcionalu Kvadratu Rastojanjaizmeđu Ta Dva Naelektrisanja“.
 
|
