Натижа. Ли алгебраси А ни чизиқли тасвирлари бир хил ўлчамга эга




Download 4.72 Mb.
Pdf ko'rish
bet155/171
Sana28.08.2023
Hajmi4.72 Mb.
#79671
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   171
Bog'liq
17.Fizika-matematika
4-tema, 58ceea2b6348ba06ec041e608b987561 (1), Elektrotexnika таквим dastur 40, 11 sinf, biologiya. I-chorak uchun test topshiriqlari Organizm d-fayllar.org, Iii-chorak 11-sinf, 61dbf70ca843b9.33574334, Matematika majburiy, Документ Microsoft Office Word (2), HISOBOTI, 1689744843 (2), 2.02-касбий педагогика 2018 fan dasturi, Ходимларни мукофотлаш тўғрисида буйруқ (1), bolalar adabiyoti javobli, Қонунчилик асосида
НатижаЛи алгебраси А ни чизиқли тасвирлари бир хил ўлчамга эга. 
 
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати 
1. Серр Ж.П.Алгебры и Группы Ли. – Москва. 1969. 
2. Бурбаки Н. Алгебры и Группы Ли.-Москва: Мир, 1976.
3. Хамфрис Дж. Введение в теорию алгебр Ли и их представлений. -Москва: МЦНМО,
2003. 
4. Винберг Э.Б. Линейные представления групп.- Москва: Наука.
5. Наймарк М.А. Теория представлений групп.- Москва: Наука. 
6. Муминов К.К. Характеризация вполне приводимых представлении алгебр Ли // 
Евразийский математический журна.- Астана , 2006, N3. 
7. Номидзу K. Группы Ли и дифференциальная геометри. - Москва: ИЛ, 1960. 
8. Постников М.М. Группы и алгбры Ли.- Москва: Наука, 1982. 


227
17
ХОСИЛА ВА МУРАККАБ ХОСИЛА 
Андижон давлат университети 
1-босқич 114-гурух талабаси
Холиқова Суғдиёна
Телефон рақами: 99 052-13-04 
Аннотация 
Ўзбекистон Республикаси тараққиётида халқнинг бой қадрятларига хамда хозирги 
замон маданияти, иқтисодиёти, илмли техникаси ва техногиясининг сўнги ютуқларига 
асосланган мукаммал таълим тизимини барпо этиш долзарб амалиётга эга 
мутахассисларнинг таъкидлашларича математикани яхши ўзлаштирган талабанинг 
тахлилий ва мантиқий фикирлаш даражаси юқори бўлади. Математикани негизи бўлган 
хосиладир.
Хосила –дифференсиал хисобининг асосий тушунчасидир. Хосила функсия ўзгариши 
тезлигини ифодалайди. Х0 нуқтанинг атрофида берилган F(x) нуқта учун мавжуд бўлса, у 
функсиянинг (Х0) каби белгиланади, шу ўринда миқдорлар функсиянинг Х0 нуқтадаги 
ўнг ва чап хосилалари дейилади ва o’(X+0)/(X-0) каби белгиланади.
Масалан (Х)=/Х/ функсиянинг Х0=0 нуқтадаги ўнг ва чап хосилалари мос равишда 
F(0)=1 L=0=-1 бўлади. 
F(x) функсияси Х0 нуқтада хосилага эга бўлиши учун F(X0+0) ва Ғ(Х0-0) функсиялари 
мавжуд бўлиб, улар ўзаро тенг бўлиши зарур ва етарли комплекс ўзгарувчили 
функсияларда хам хосила тушунчаси шунга ўхшаш киритилади.
Хосилани турли хил турлари мавжуд. Функсияларнинг бурчак хосиласи у=с бунда:
У=2 
У=3 
У=4 
У=5 
У’=0 га тенг бўлади. 
У=Ғ(Х) хосиласи: 
F’(X)= ? Ғ форисчадан олинган. 
Ғ’(X)= лим хосиласи хисобланади. 
Ғ’(Х)лимx=0=f(X1+X)-f(X) бунда функсияга ортирма берилади. 

Иккинчи кўриниши хам мавжуд. Бундан олдинги кўриниш билан қисқача фарқ қилади. 
Яъни лим У. У 
Х-0 Х1 
Умумий олганда (10)=0 
(C) константа сон
(3)’=0 
(4)’=0 
(5)’=0 
Математиканинг хаётимизда тутган беқиёс ўрни инобатга олинган холда мазкур фан 
биринчи синфданоқ мактаб дарсликларига киритилган. Юртимизда барча аниқ фанлар 
қатори математика таълимини замон талаблари асосида такомиллаштириб бориш. Уни 
ўқитишда энг сўнги педагог ва инноватсион усуллар мултимедия воситаларидир. 
Математика билимлар нафақат билим олиш учун савол-жавоблар ёки имтихонларда 
балки уйда иш жараёнида спорт ва санъат билан шуғулланишда савдо-сотиқ, олди –берди 
хаётнинг хар бир лахзасида ўқувчига наф беришини чуқур англаш даркор. Хаётнинг 
негизи ақилли тараққиёти математика бўлгани каби хосила хам математиканинг 
негизидир. Математика хаётдир. Хаётнинг турли туфха йўллари бўлгани каби математика 
негизи хосилани хам турли хил ўзига яраша имкониятлари бор. Шу имкониятларига кўра: 

Download 4.72 Mb.
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   171




Download 4.72 Mb.
Pdf ko'rish

Bosh sahifa
Aloqalar

    Bosh sahifa



Натижа. Ли алгебраси А ни чизиқли тасвирлари бир хил ўлчамга эга

Download 4.72 Mb.
Pdf ko'rish