Кафедрада қуйидаги фанлар бўйича машғулотлар олиб борилади




Download 1.86 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/14
Sana12.05.2022
Hajmi1.86 Mb.
#20988
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
bitiruv-malakaviy-ish
Презентация1, ABDULLA ORIPOV hayoti va ijodi haqida referat
Кафедрада қуйидаги фанлар бўйича машғулотлар олиб борилади: 
5111000-Касб таълими (Информатика ва АТ) йўналиши бўйича ўтиладиган фанлар 
рўйхати 
1. 
Информатика ва ахборот технологиялари 
2. 
Дискрет математика 
3. 
Алгоритмик тиллар 
4. 
Таълимда ахборот технологиялари 
5. 
Касб таълими методикаси 
6. 
Дастурлаш технологияси 
7. 
Маълумотлар тузилмаси ва алгоритмлари 
8. 
Схемотехника 
9. 
Ҳисоблаш тизимларида ахборот асослари 
10. 
Тизимли дастурий таъминот 
12. 
Математик моделлаштириш 
13. 
Операцион тизимлар 
14. 
Ахборот хавфсизлиги 
15. 
Интеллектуал тизимлар 
16. 
Тизимли таҳлил асослари 
17. 
Объектга йўналтирилган дастурлаш тиллари 
18. 
Метрология, стандартлаштириш ва сертификатлаш 
19. 
Соҳа тарихи 
20. 
Web дастурлаш 
21. 
Компьютер тизимлари ва тармоқлари 
22. 
PHPда дастурлаш 
23. 
Амалий математик дастурлар пакети 
24. 
Мультимедиа тизимлари ва технологиялари 
25. 
Автоматлаштирилган лойихалаш тизимлари 
26. 
ЭҲМнинг переферик қурилмалари 
27. 
Тажриба натижаларини қайта ишлаш 
28. 
Тасвирларни ишлаш асослари 
29. 
Визуал дастурлаш тиллари 
30. 
Ҳисоблаш усуллари 
31. 
Тизимли дастурлаш тиллари 
 
Ҳалқаро ҳамкорлик ва чет эл билан илмий алоқалар асосида эришилган 
натижалар. Кафедранинг мос хорижий ОТМлар билан 2014 йилдаги алоқалари 
тўғрисида конкрет маълумотлар.
Erasmus Mundus CASIA лойихаси доирасида институтдан 5 нафар талаба европада 
тахсил олди. Улардан: 
КТИАТ талабаси Негматов Улуғбек 2013-2014 ўқув йилида Чехия институтида ўз 
йўналиши бўйича тахсил олиб қайтди. 


Erasmus Mundus-TEMUR лойихасида европа иттифоқининг 14 та нуфузли ОТМ 
билан шартнома имзоланган. Хар иккала дастур хам хозирда хужжатларни қабул 
қилмоқда. 
Бош кординатор Анваров Алишер 2014 йил март ойида Анваровнинг таклиф 
хатига биноан АҚШ нинг фан ва маданият бўйича элчихона бош мутахассиси Jon Larsen 
ташриф буюрди ҳамда 10 май куни АҚШ элчиси Jorj Krol Ful Bright таълим дастури 
бўйича маъруза қилди.
Maсthеs TEMPUS лойихаси бўйича А.Анваров 2 та халқаро учрашув ўтказди. 2014 
йил май Бухорода, 2014 йил Ноябрда Тошкент фан технологияларини мувофиқлаштириш 
қомитасида TEMPUS семинарида иштирок этди. 
2015 йил январ-феврал ойида А.Анваров рахбарлигида Испаниянинг Лас-Палмас Де 
Гран Канария университетига тадқиқот семинарига ташриф буюриш кутилмоқда. Бунда 
институтимизнинг 11 нафар профессор-ўқитувчиси жалб этилади. 


3.2. 
Kafеdra axborot elеktron kutubxonasiga oid web saytni ishlab chiqish 
Биз аввалги бўлимларда 
Kafеdra axborot elеktron kutubxonasiga oid web saytni ishlab 
chiqish бўйича маълумотларни шакллантириб, уларни маълум бир структурага солиб олдик. 
Эндиги асосий вазифа мана шу маълумотлар асосида сайт яратиш асосий вазифамиз ҳисобланади.
Бунинг учун кафедрада ўқитиладиган фанлар бўйича структура ташкил қилиб оламиз. 
Яратиладиган сайтимизни Macromedia Dreamweaver дастурида яратишни бошлаймиз. Дастурни 
ишга тушириб, 1-саҳифани шаблонини яратиб оламиз. Бу шаблонда келтириладиган фанлар 
қуйидагилар бўлсин: 
Шунингдек, саҳифани юқори қисмида қуйидаги гиперишоратга эга бўлган фанларни 
номини шакллантириб оламиз. 
Яратилаѐтган сайтни юқори қисмида кичик баннер яратиб оламиз. Бу баннерни кўриниши 
қуйидагича бўлсин: 


Саҳифани асосий ишчи ойнаси ҳам мавжуд бўлиб, бу ерда фанга тегишли маълумотларни 
кўриш имконияти мавжуд. 
Асосий ойнани қуйидагича келтириб ўтиш мумкин: 
Энди яратилган сайтни ишга тушириш ва фойдаланиш учун барча гиперишоратларни 
боғлаб чиқилади. Дастурни барча файлларини битта папкада жойланганлигини 
таъминланиши лозим бўлади.


3.3. 
YAratilgan elеktron kutubxonadan foydalanish yo`riqnomasini ishlab chiqish 


4-bob. Hayot faoliyati xavfsizligi 
4.1. Компьютерлар билан ишлаганда техника хавфсизлиги 
Кейинги пайтларда юртииз коллежларида укувчиларни назарий методик савиясини 
такомиллаштириш , кургазмали куроллар ва техника воситалари билан таъминлаш ишларига катта 
эътибор берилмокда. Бу эса нафакат укитувчилардан, балки укувчилардан хам уз устида 
ишлашни, янги педагогик технологияни урганишни талаб килмокда. 
Хозирги кунда коллежларда дарс беришда компьютер тармоклари, модем, электрон почта 
ва телефондан кенг фойдаланилмокда. 
Шундай экан коллежларда информатика фанидан дарс утишда, аввало мехнат мухофазаси 
ва техника хавфсизлигини ташкил этиш лозим. Бунда куйидаги коидаларга укувчилар катъий риоя 
этишлари лозим: 

Укитувчи рухсатисиз курилмаларни манбага улаш ва учириш; 

Манбага уланган ХТ воситаларини каровсиз колдириш;

Харакатдаги механизмлар (принтер, дисковод, сканер ва хоказолар)га 
укитувчининг рухсатисиз тегиш; 

Корпуси бузилган ХТ воситалари ёки изоляцияси бузилган утказгичлар билан 
ишлаш4 

Халатсиз ишлаш; 

Хул кул ва нам кийим билан ХТ курилмаларидан фойдаланиш. 
Шуни хам кушимча килиш мумкинки, компьютер давр мужизасидир, лекин, у бегубор 
уйинчок эмас. Чунки, сиз 60 Гц частотали узгарувчан электромагнит майдонлиэлектрон кузгу 
рупарасида турибсиз.
Бу майдонда меъёрдан ортик булишлик бир катор касалликлрни келтириб чикаради, 
жумладан, куз катаракти, рак шишмалари, иммунларни пасайиши ва бошка хилдаги 
касалликларни келтириб чикариши мумкин. 
4.2. Kompyutеr bilan ishlagashda opеratorning tеxnika xavfsizligi qoidalari 
Displеylar bilan ishlaydigan opеratorni ish maromini yo‘lga ko‘yish mеhnat havfsizligini va 
charchashni kamaytirishni oldini oladi. Ish kuni mobaynida ishchining ishlash qobiliyati birdan 
o‘zining eng katta kiymatiga erisha olmaydi. Opеratorning displеy bilan ishlaganda ish maromi har 2 
soatda yarim soat dam olishi yoki 1 soatda 15 minut dam olib turishi lozim. Bu qisqa-qisqa dam olish 
ish qobiliyatini yahshilash va charchashni oldini oladi. Bundan tashqari, opеrator va mashina 
o‘rtasidagi masofa, shu masofaga binoan ekrandagi yozuvlarni kattaligi, ekran yorkinligi ham shular 
jumlasidandir. Ko‘z va ekran oraligi 60-80 sm, kattaligi esa 3-4 mm, optimal kеnglik va balandlik 3:4, 
bеlgi orasidagi masofa esa uning bo‘yidan 15-20 % bo‘lishi kеrak. 


 
Opеratorning kompyutеrda ishlash paytidagi talab. 

Download 1.86 Mb.
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Download 1.86 Mb.
Pdf ko'rish

Bosh sahifa
Aloqalar

    Bosh sahifa



Кафедрада қуйидаги фанлар бўйича машғулотлар олиб борилади

Download 1.86 Mb.
Pdf ko'rish