4. SIMULACIJE Cilj rada je da se dokaže mogućnost i tačnost određivanja mesta i tipa kvara uz pomoć GSAADK-a. Prvo je potrebno imati snimke napona i struja na mestu ugradnje releja. U te signale treba da bude ”ugrađen” i napon kvara (luka) koji se pojavljuje na mestu kvara. Za eksperiment je odabran jednopolan kvar sa el. lukom, jer se iz njega lako izvode ostali, a primenjena je jednačina (5) za računanje udaljenosti.
Broj snimljenih tačaka po periodi je 200. Na osnovu ovih podataka, uz zadavanje daljine kvara, dobijeni su signali na slikama 6. i 7.
Slika 6. pokazuje izgled napona na mestu ugradnje zaštitnog releja. Kvar počinje na 60 ms, na fazi "a". Vrednost jedne r.j. (relativne jedinice) za napon na slici je 127.E3V (vod je 220 KV) Referentni napon za određivanje faza za računanje l (udaljenost mesta kvara) i u (napon luka) je napon "a" faze.
Na slici 7. je prikazana struja na mreži na mestu ugradnje releja za slučaj jednopolnog kratkog spoja (kao i naponi). Vrednost jedne r.j. za struju na slici je: r.j. za bazni napon kroz bazna impedansa ili u apsolutnim jedinicama:
I= Iz ovih simuliranih snimaka se GSAADK-om (tj. njegovim simulacionim programom) vršilo se sukcesivno određivanje sinusnih Furijeovih koeficijenata i b na svakih 10 ms. Vrednosti i u su računate na svakih 10 ms, rezultati tog računa su dati u tabeli 2. i na slikama 8. i 9.
(napon luka) je napon "a" faze.
=
i b
na svakih 10 ms. 
i u
abela 2. Izračunate 
, 