• Šte je to računarska mreža Računarska mreža je
  • Koje vrste računarskih mreža postoje Mreže možemo podeliti uz pomoć više kriterijuma. Jedan od najčešće korišćenih je Podela prema veličini pokrivanja
  • Definicija interneta, infrastruktura interneta Internet
  • Ko je vlasnik interneta
  • Kada otprilike je nastao internet
  • Internet protokoli Protokol
  • (Transmission Control Protocol / Internet protocol)
  • Verodostojnost podataka na internetu
  • Načini pritupa internetu Pristup Internetu
  • Šta su to internet servisi
  • Klasifikacija domena prema hosting servisu.
  • Tipologija i registracija nacionalnih domena.
  • Tipologija i registracija međunarodnih domena
  • Email Elektronska pošta , e-pošta
  • Trojanski konj Trojanci
  • Računarski crvi Računarski crvi
  • Zaštita od virusa Postoje dva načina zaštite od virusa. Prvi način je korišćenje takozvanog zaštitnog (vatrenog) zida (eng. Firewall
  • Zašto se računari povezuju u mreže?




    Download 38.69 Kb.
    Sana19.03.2017
    Hajmi38.69 Kb.

    R4 – 2010.11 Priprema za drugi kontrolni zadatak

    1. Zašto se računari povezuju u mreže?

    Cilj povezivanja računara, jeste lakša razmena informacija između računara i deljenje resursa između vipe računara odjednom (npr štampača, skenera...). Sa jednog računara, ukoliko imamo dozvolu možemo pristupiti drugom računaru. Računari se mogu povezivati kablovima (žično) ili bezžično.


    1. Šte je to računarska mreža?

    Računarska mreža je telekomunikacioni sistem za prenos podataka koji omogućava određenom broju nezavisnih uređaja da međusobno komuniciraju. Računarsku mrežu čine: računarski resursi, komunikacioni kanali, komunikacioni softver (protokoli, mrežni operativni sistem, koji omogućava deljenje resursa sa drugim računarskim sistemima u mreži i mrežni klijenti, koji omogućavaju radnoj stanici da u mreži pristupaju deljenim resursima) i komunikacioni hardver.

    Komunikacioni kanali su prenosni putevi izmedju čvorova računarske mreže, sa različitim prenosnim karakteristikama i sa različitim fizičkim prenosnim medijima. Signali se mogu prenositi bežično (radioveza, satelitski link) ili putem kablova (UTP kablovi, koaksijalni kablovi (debeli i tanki) ili optički kablovi).




    1. Koje vrste računarskih mreža postoje?

    Mreže možemo podeliti uz pomoć više kriterijuma. Jedan od najčešće korišćenih je

    Podela prema veličini pokrivanja:

    – WAN (Wide Area Network): globalne,međunarodne, nacionalne, regionalne



    • MAN (Metropolien Area Network): gradske računarske mreže

    • LAN (Local Area Network) : lokalne računarske mreže


    1. Definicija interneta, infrastruktura interneta?

    Internet je globalna računarska mreža. Pre svega, pojam internet znači mreža unutar mreže, ili interna konekcija između više računara. Strukturno postoje male mreže koje se međusobno vezuju, i time čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija

    Internet se oslanja delom na postojeću komunikacionu infrastrukturu (telefonske kompanije), a delom je infrastruktura igrađena za potrebe Interneta. Infrastrukturu interneta čine: Računari stalno priključeni na Internet sa IP adresama – hostovi, Komunikacioni kanali (žičani, vazdušni, optički, satelitski), Mrežna oprema – ruteri, habovi, svičevi, itd, Računari povremeno priključeni na Internet.




    1. Ko je vlasnik interneta?

    Ni jedna država ili organizacija nema vlasništvo nad Internetom kao celinom. Postoji pravo svojine nad delom infrastrukture (komunikacioni kanali, računari, ruteri i druga oprema). Kompanije koje se profesionalno bave pružanjem Internet usluga drugim kompanijama ili fizičkim licima nazivaju se provajderske kuće.


    1. Kada otprilike je nastao internet?

    Već od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo „rođendana“, ali koji je pravi teško će se složiti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to 1961. kad je dr. Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o packet-swiching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu rođenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET, za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživački projekt. Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.


    1. Internet protokoli?

    Protokol je skup parvila i standarda koji omogućavaju komunikaciju među čvorovima računarske mreže. Protokoli su izuzetno kompleksni, s obzirom da omogućavaju uspostavljanje veze i između računarskih sistema baziranih na različitim softverskim i hardverskim platformama.

    TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet protocol)familija protokola je projektovana za obezbeđivanje univerzalnog međusobnog povezivanja računara, nezavisno od konkretnih računarskih mreža na koju su priključeni.Korisnik treba da vidi internet kao jednu, virtuelnu mrežu u koju su uključeni svi računari, bez obzira na njihove fizičke veze. TCP/IP protokoli ravnopravno postupaju sa svim mrežama. Svaka lokalna mreža (Ethernet, napr), regionalna mreža ili veza od čvora do čvora između dva računara, računa se kao jedna mreža.



    Specijalni računari, koji se nazivaju IP usmerivači ili IP mrežni prolazi, obezbeđuju međusobno povezivanje fizičkih mreža. Prilikom prosleđivanja paketa, usmerivači koriste odredišnu mrežu, a ne odredišni računar


    1. Verodostojnost podataka na internetu?

    Internet je globalni medij sa velikim uticajem na formiranje javnog mnjenja. Informacije publikovane na Internetu mogu biti istinite ili lažne, u istoj meri koliko i na drugim medijima (TV, radio, štampa). Nesitinita informacija najčešće je namerno, a ne greškom objavljena na Internetu – sa ciljem da postigne efekat! Radi sigurnosti, korisnik sumnjivu informaciju treba da proveri na drugim Internet lokacijama koje se bave davanjem informacija iz sličnih oblasti


    1. Načini pritupa internetu?

    Pristup Internetu je moguće ostvariti na više načina. Svaki od tih načina kada se analiziraju brzina prenosa, pouzdanost, raspoloživost, te cena ima svoje prednosti i slabosti. Ovde će samo taksativno biti navedene mogućnosti:

    • preko klasične telefonske linije (Dial-up).

    • preko ISDN-a zauzimanjem jednog ili oba kanala od po 64 kb/s, tj. 128 kb/s. Telefoniranje je moguće pri čemu se, u momentu telefoniranja, Interent saobraćaj dešava samo preko jednog kanala.

    • DSL tehnologija. Kod nas je za sada prisutna ADSL što je skraćenica za asimetrična digitalna pretplatnička linija (Asymmetrical Digital Subscriber Line). Telefonska linija je slobodna za govr tj. Telefoniranje

    • Kablovski Internet je usluga koju daju operatori kablovske televizije. Za prenos signala koristi koaksijalni/optički kabl koji je za TV kanale.

    • Bezžičnom tehnologijom Vaj-Faj (WiFi, Wireless Fidelity). Bazično, ova tehnologija relativno malog dometa cca 1500 m, je razvijena za aerodrome, kafiće, marine... za poslovne ljude sa laptop računarima.

    • Bezžičnom tehnologijom Vaj-Maks (WiMAX, Worldvide Interoperability od Microwave Acces) se postižu dometi i do 50 km, no u gradovima to nije više od 5 km ili do 15 km u ruralnom poručju.

    • Mobilnim telefonom. Računar se povezuje sa mobilnim telefonom koji učestvuje u prenosu podataka.

    • Satelitski prenos. Vrsta prenosa preko satelita ima više: Preko TV satelita, Geostacionarnih satelita i Satelita koji nisu geostacionarni.




    1. Šta su to internet servisi?

    Ukratko, internet servisi predstavljaju različite vrste „usluga“ koje nudi internet mreža. Njihov tačan broj ne može se precizno odrediti, iz prostog razloga što su neki od njih tokom razvoja mreže bili veoma popularni, a potom nestali. Danas ih delimo na:

    javne (web, news, razgovor putem Interneta)

    osnovne (e-mail, telnet, ftp)

    sigurnosne

    sistemske (Ping)

    servise za pretraživanje (Google, Yahoo. ...)


    1. URL, pojam i struktura?

    Universal Resource Locator (URL) ukazuje na adresu Lokacije na Internetu. Preko URL a se vrši adresiranje lokacija/sadržaja na Internetu. . Puni oblik URL a je URL- protokol://adresa lokacije/direktorijum/datoteka . Npr: http://www.eposlovanje.org/ispiti/prva.htm, ftp.eposlovanje.org/ispiti/prva.htm, Telnet://eposlovanje.org, Informacije@eposlovanje.org


    1. Internet domeni

    Domen se može odrediti kao najkraća internet adresa. Npr: www.eposlovanje.org Ili : www.vets.edu.yu Ovako označena adresa naziva se simboličkom. Pozivanjem (URL) adrese, elektronskim putem ista se pretvara u numeričku, koja ima oblik: npr: 195.213.145.12



    1. Klasifikacija domena prema hosting servisu.

    Domeni se mogu podeliti na internacionalne(međunarodne) i nacionalne. Međunarodni domen lako se prepoznaje, jer ima troslovnu oznaku. Na primer: www.eposlovanje.org. Nacionalni domeni uvek imaju dvoslovnu oznaku: Na primer: www.vets.edu.yu Internacionalni domeni registruju se preko provajderskih kuća -kompanija koje pružaju Internet usluge. Registracija se može obaviti i elektronskim putem. Registracija međunarodnog domena se obnavlja. Registruju se na godinu ili dve. Sajt registrovan kao internacionalni domen može se hostovati na web serveru koji se nalazi u našoj zemlji.


    1. Tipologija i registracija nacionalnih domena.

    Nacionalni domeni uvek imaju dvoslovnu oznaku: Na primer: www.vets.edu.yu . Nacionalni domen je RS. RS domen se plaća i registracija se odobrava na određeno vreme. Moguće su registracije u okviru postojećih poddomena (org.rs, edu.rs, co.rs, gov.rs -kao i izvan poddomena –www.eposlovanje.rs.


    1. Tipologija i registracija međunarodnih domena

    Međunarodni domen lako se prepoznaje, jer ima troslovnu oznaku. Na primer: www.eposlovanje.org .

    Najvažniji međunarodni domeni su: COM komercijalni domen. EDU Obrazovne ustanove. ORG organizacije. Nevladine i druge organizacije bilo gde u svetu. NET- kompanije koje se bave pružanjem Internet usluga (provajderske kuće). Ne postoje posebni uslovi za registraciju domena.




    1. WWW?

    WWW, World Wide Web, W3, ili jednostavno Web (na srpskom: Veb, mreža) je sistem međusobno povezanih, hipertekstovanih dokumenata, koji se nalaze na Internetu. Sa veb pregledačem (Internet eksplorer, Fajerfoks, Safari, Opera su nekolicina od najpoznatijih danas), korisnici se kreću po veb stranicama koje obično sadrže tekst, slike, ali i druge vrste medija, kao što su zvuk i video, između ostalih. Veb je stvoren 90ih godina. Ovaj pojam se često pogrešno koristi kao sinonim za Internet, a ustvari označava samo jednu od usluga koje omogućava Internet.

    Popularizacija interneta nastala je pojavom WWW (World Wide Web). WWW je nastao krajem 80-ih , sa željom njegovih kreatora da internet približe širokoj publici i baš zatoupotreba interneta postaje svakim danom sve jednostavnija. Izgrađen je na bazi „hiperteksta“ (HTML – Hyper Text Markup Language), gde su dokumenti povezani vezama, tako da tekstovi ukazuju jedan na drugi. Potrebno je samo mišem kliknuti na podvučenu reč ili frazu (koja predstavlja tzv link) i otvoriće se novi dokument. Metod pristupa podacima na Web-u je zaista drugačiji od čitanja knjige, koja nas navodi da tekst čitamo redom kako je napisan. Hiperteks se čita interaktivnim i spontanim šetanjem (popularno Net Surfing). Takođe Web dokumenti pored teksta sadrže i slike koje su često pokretne, audio i video zapise. Svi WWW dokumenti se čitaju pomoću posebnih programa tzv Web Browser-a




    1. Email?

    Elektronska pošta, e-pošta, ili kolokvijalno imejl, mejl (engl. e-mail) su različiti nazivi za mrežni servis koji omogućava slanje i primanje poruka raznovrsnog sadržaja. Ime predstavlja analogiju tradicionalnoj pošti, pri čemu poštansko sanduče zamenjuju serveri, na kojima se e-pošta „čuva“ dok je korisnik ne preuzme.

    Programi za rad sa elektronskom poštom se zasnivaju na uređivaču teksta za sastavljanje poruka, čijom primenom se poruka priprema za slanje, mehanizma za slanje i primanje poruka i čitača primljenih poruka. Uz poruke se mogu slati i datoteke. Poruka se šalje primaocu na temelju njegove adrese elektronske pošte. Poruka se može poslati jednom ili više primalaca odjednom. Poslate poruke se čuvaju u elektronskom poštanskom sandučetu primaoca, koje se nalazi na njegovom serveru sve dok ih ne zahteva za prijem na lokalni računar. Gotovo svi pružaoci internet usluga u svojoj ponudi imaju i servis za elektronsku poštu

    Znak @ (komercijalno "et"; znak se u ovom slučaju upotrebljava samo kao uslovni simbol, sa istim uspehom bi se mogao koristiti bilo koji drugi znak, na primer & ili $, ili čak !, ali, kako se kaže, izbor je napravljen) deli adresu na dva dela - levi i desni. Levo od znaka @ je ime konkretnog korisnika, pod kojim ga znaju u njegovoj (mesnoj) pošti - na serveru (UserName). Desno je adresa te pošte, koja opslužuje mnoštvo korisnika. Na primer, okultis@EUnet.yu


    1. Chat?

    Servis na internetu, koji omogućava komunikaciju korisnika u online režimu. Korisnici koriste neki od programa za chat (messenger) za komunikaciju.


    1. FTP?

    FTP je skraćenica za File Transfer Protocol, a označava servis za distribuciju datoteka na internetu


    1. Šta je to računarski virus?


    Virus je program ili kod koji se sam replikuje u drugim datotekama s kojima dolazi u kontakt.

    Može se nalaziti i zaraziti bilo koji program, sektor za podizanje računala, dokument koji podržava makronaredbe, tako da promeni sadržaj te datoteke i u nju kopira svoj kod.

    Računarski virus se obično sastoji od dva dela.


    • Prvi deo je samokopirajući kod koji omogućava razmnožavanje virusa

    • Drugi deo je korisna informacija koja može biti bezopasna ili opasna.

    Neki se sastoje samo od samokopirajućeg koda.

    Ponekad virus zahteva interakciju čoveka da bi se replikovao poput pokretanje programa koji sadrži virus ili otvaranja neke zaražene datoteke.




    1. Načini prenosa virusa?

    Virusi se mogu prenositi na puno načina, a u današnje vreme se skoro svi virusi prenose preko Interneta, a mogu se prenositi i disketama, izmenjivim hard diskovima, CD-ovima i drugim prenosivim medijima




    1. Trojanski konj?

    Trojanci - trojanski virusi nisu zapravo virusi u pravom smislu reči, već su to lukavi i štetni programi koji su zamaskirani unutar nekih naoko korisnih aplikacija ili dokumenata. Na primer, možete naći na Internetu neke na prvi pogled korisne programčiće, koje ćete skinuti i instalirati na svoj kompjuter. A kada ih pokrenete, oni će pored svoje navodne funkcije, izvršavati u pozadini zloćudne procese (kao što je na primer slanje lozinki vaših Internet naloga na određene adrese).


    1. Računarski crvi?

    Računarski crvi su računarski programi koji umnožavaju sami sebe. Pri tome koriste računarske mreže da bi se kopirali na druge računare, često bez uticaja čoveka. Za razliku od virusa, svojim delovanjem ne moraju inficirati druge programe. Mogu stići i kao fajl u mejlu te im pristup računaru omogućuju propusti u operativnim sistemima i aplikacijama. Crvi otežavaju rad mreže, a mogu oštetiti podatke i smanjiti sigurnost računara.

    Crvi se sastoje od samokopirajućeg koda koji omogućava razmnožavanje i širenje crva i tereta (payload)

    Crvi i virusi su kreirani za prenos payloda na računar. Paylod je kreiran za provođenje specifičnih funkcija kao što su brisanje ili promena podataka, instaliranje softvera na računar i kreiranje zadnjih vrata koja napadač može kasnije upotrebiti da bi dobio neovlašćen pristup računaru. Internet crvi i virusi stvaraju probleme inficiranim računarima, ali crvi mogu napraviti veću štetu zbog mrežnog prometa koji generišu prilikom širenja Internetom


    1. Lančana pisma?

    Internet Hoaksi (patke) i lančana pisma su e-mail poruke pisane samo sa jednim ciljem; da budu poslati svima koje poznajete. Poruka koju sadrže je obično neistinita.

    Ove poruke pokušavaju da opišu realnu situaciju koja je (ako je uopšte postojala) rešena pre više godina i poruka više uopšte nije aktuelna. Hoaks poruke pokušavaju da vas navedu da ih pošaljete na što više adresa




    1. Zaštita od virusa?

    Postoje dva načina zaštite od virusa. Prvi način je korišćenje takozvanog zaštitnog (vatrenog) zida (eng. Firewall), a drugi način je korišćenje nekog od mnogobrojnih antivirusnih programa.

    Drugi način zaštite od virusa, kome ćemo posvetiti malo više pažnje, je korišćenje antivirusnih programa. Pored toga što sprečavaju ulazak virusa u računar, antivirusni programi imaju mogućnost otkrivanja i



    1. Firewall programi.

    Zaštitni zid je vrsta programa koji služi za kontrolu svega što ulazi u računar ili izlazi iz njega. Ovakvi programi aktiviraju se onog momenta kada se računar poveže na internet ili neku drugu računarsku mrežu. Zaštitni zid funkcioniše tako što, prema kriterijumu koji odredi korisnik, filtrira podatke koje računar prima i šalje. Njegova osnovna namena je da blokira pristup fajlovima i programima koji bez dozvole pokušavaju da uđu u računar. Takođe, zaštitni zid beleži sve što je ušlo u računar ili izašlo iz njega.


    1. Antivirus programi?

    Sve vreme dok ste povezani na internet, antivirusni program kontroliše sve što ulazi u računar. On otvara svaki program i fajl, da bi u njima tražio virus. Ako ga pronađe, uništava ga.

    Veoma je bitno znati na koji način antivirusni program prepoznaje viruse i kako ih uništava. On u svojoj bazi podataka ima upisane definicije virusa. Svaki program ili fajl koji ulazi u računar prvo mora biti proveren od strane antivirusnog programa, i to na osnovu definicija koje se nalaze u bazi podataka. Međutim, novi virusi se pojavljuju svakodnevno. To znači da antivirusni program neće moći da prepozna, pa samim tim ni da ukloni, virus ukoliko u svojoj bazi podataka ne sadrži definiciju virusa koji je napao računar.



    Da bi zaštita pomoću antivirusnog programa imala najveći mogući efekat, potrebno je da redovno preuzimate definicije o novim virusima sa Web sajta proizvođača antivirusnog programa. Definicije o novim virusima preuzimaju se veoma lako: kod većine antivirusnih programa potrebno je jednostavno kliknuti mišem na određeno dugme.






    Download 38.69 Kb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa


    Zašto se računari povezuju u mreže?

    Download 38.69 Kb.