• Режа
  • Веб технологияга кириш
  • Html га кириш




    Download 2.59 Mb.
    bet1/5
    Sana09.11.2023
    Hajmi2.59 Mb.
    #96207
      1   2   3   4   5
    Bog'liq
    1. Web dasturlash
    MARUZA 4, Марфология RUS TILI, Fizika 10, 2590 1 ECC81F97DC5898E6B172A622225154DF89143247, suv-resurslarini-muhofaza-qilish-va-ulardan-samarali-foydalanish, 11-mavzu, 4b4b0ed8-600c-4625-816f-1fd1d7a9d4bd, Archa bezaklari DARS ISHLANMA, MT 2 semestr.

    Мавзу: WEB дастурлашга кириш. Асосий тушунчалар. WWW ривожланиш босқичлари


    Мултимедиа технологиялари кафедраси
    МУҲАММАД АЛ-ХОРАЗМИЙ НОМИДАГИ
    ТОШКЕНТ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ

    Режа


    1
      • Веб технологияга кириш. Веб-саҳифа, веб-сайт (веб илова) веб-сервер.

    2
      • WWW нинг ривожланиш босқичлари.

    3

    4
      • Веб илованинг таркибий қисмлари.

    5
      • Веб иловалар ишлаб чиқишда Frontend ва Backend технологиялар.

    Веб технологияга кириш


    Веб-саҳифа – ўзининг уникал адресига эга бўлган ва махсус кўриш дастури (веб браузер) ёрдамида кўрилувчи ҳужжат ҳисобланади.

    Веб-саҳифага матн, графика, овоз, видео ёки анимация маълумотлар бирлашмаси - мультимедияли ҳужжатлар, бошқа хужжатларга гипермурожаатлар киради.
    Веб-сайт – бир қанча веб-саҳифаларнинг мантиқий бирлашмаси. 

    Веб технологияга кириш


    Веб-сервер
    • тармоққа уланган компьютердаги дастур ҳисобланиб, умумий ресурсларни мижозга (фойдаланувчига) тақдим этиш ёки уларни бошқариш вазифаларини бажаради.
    • фойдаланувчидан келаётган сўровларни қабул қилиб, тегишли жавобни жўнатадиган дастурдир. Фойдаланувчи сўровларни веб браузер, мобиль телефон воситасида http/https протоколи орқали юборади.
    • маълумотлар базаси ва мультимедиали маълумотларни бир-бирига мослаштиради. Веб-серверда веб-сайт (веб-саҳифалари), маълумотлар базаси сақланади.

    Веб технологияга кириш


    Домен – бу сайт манзили ҳисобланиб, фойдаланувчи браузери орқали веб-сайт(веб-илова)га мурожаат қилувчи белгилар жамланмаси ҳисобланади.
    Домен манзили бир қанча даражадан ташкил топади. Халқаро келишувга биноан, ҳар бир мамлакатга сайтнинг маълум бир давлатга тегишлилигини аниқловчи биринчи даражали домен номи берилган: .uz, .ru, .by, .uk, .fr, .kz, .com ва бошқалар.
    Domen Mavzu belgisi
    com ....................................................... Tijorat korxonalari
    edu ................................... Ukuv muassasasi (masalan, universitet)
    qov ........................................... Noharbiy xukumat muassasasi
    mil ...................................................... Harbiy muassasalar
    net ......................................................... Tarmoq tashkilotlar
    orq .................................................... Boshqa tashkilotlar
    Internetdagi geografik domenlar
    Domen Mamlakatlar
    au __________________________________Avstraliya
    ca __________________________________ Kanada
    de __________________________________ Germaniya
    fr __________________________________ Frantsiya
    ir ___________________________________Yaponiya
    it ___________________________________ Italiya
    ru ___________________________________Rossiya
    uk___________________________________Buyuk Britaniya
    us __________________________________ AKSh

    Download 2.59 Mb.
      1   2   3   4   5




    Download 2.59 Mb.