• Bajardi : Imomov F S Tekshirdi : Sobirov R A
  • 1. Элементар математик функциялар.
  • Элементар математик функциялар
  • Махсуслаштирилган математик функциялар
  • MATLAB нинг график имкониятлари. Икки ўлчовли графиканинг энг содда буйруқлари.
  • Plot(x,y)
  • Esemilog x(x,y)
  • Ulabel
  • Polar(theta, r) – r ва theta
  • MATLAB
  • MATLAB нинг plot
  • O’zbekiston Respublikasi Axborot Texnalogiyalari va Kommunikatsiyalarini Rivojlantirish Vazirligi Muhammad Al-Xorazmiy Nomidagi Toshkent Axborot Texnalogiyalari Universiteti Samarqand filiali




    Download 56.69 Kb.
    bet1/6
    Sana17.04.2024
    Hajmi56.69 Kb.
    #198605
      1   2   3   4   5   6
    Bog'liq
    Kompyuterli modellashtirish” fani bo’yicha mustaqil ish-2-fayllar.org
    ABTIV, Raqamli 2-lab, 1667805317, Turdosh yo\'nalishlar ro\'yxati, KTE 2-amaliy ish 8-variant, «avtomobil va traktorlarni loyihalash» fanidan test savollari Av, Mavzu; texnologik jarayonlarni modellashtirish va optimallashtir, Kutubxona malumotlar bazasini yaratish, Elektron hukumat (O\'UM), Mavzu Ishlab chiqarish jarayonini diversifikatsiyalash va moder-fayllar.org, file, 165-168 (1), Microsoft Word àñîñèéòåõ10. doc-www.hozir.org, 2. Umumiy qism-hozir.org, 3NZaOSGhGRWVfWFOHReK8u732BD89ueqwRZhUGaF

    Kompyuterli modellashtirish” fani bo’yicha mustaqil ish-2

    O’zbekiston Respublikasi Axborot Texnalogiyalari va Kommunikatsiyalarini Rivojlantirish Vazirligi Muhammad Al-Xorazmiy Nomidagi Toshkent Axborot Texnalogiyalari Universiteti
    Samarqand filiali
    Kompyuterli modellashtirish” fani bo’yicha
    MUSTAQIL ISH-2
    Mavzu: Matlab tizimida elementar matematik funksiyalar qiymatlarini hisoblash
    Bajardi : Imomov F S
    Tekshirdi : Sobirov R A
    Samarqand 2023
    Режа:

    1 MATLAB даги асосий математик функциялар

    2 MATLAB нинг график имкониятлари

    3 MATLAB даги асосий математик функциялар
    1. Элементар математик функциялар. Юқорида айтиб ўтилганидек, MATLAB пакети турли хил математик ва техникавий масалаларни ечишга ҳамда матрицалар, векторлар ва скаляр миқдорлар устида амаллар бажаришга мўлжалланган. Шунинг учун, MATLABда математик функциялар тўплами мавжуд ва бу функциялар ёрдамида фойдаланувчи ўзига зарур бўлган барча ишларни бажариши мумкин.
    Бу функцияларни батафсилроқ кўриб чиқамиз. Шартли равишда уларни икки гуруҳга ажратиш мумкин:
    1.Элементар функциялар–булар исталган юқори даражали дастурлаш тилида фойдаланиш имконияти мавжуд бўлган функциялардир;
    2.Махсуслаштирилган функциялар–бу функциялар фақат MATLAB да амалга оширилган ва катта мураккабликка эга бўлган махсус математик функциялар қийматларини ҳисоблашга мўлжалланган.


    Элементар математик функциялар
    1.
    Тригонометрик функциялар



    sin



    Синус



    sinh



    гиперболик синус





    asin



    Арксин



    asinh



    гиперболик арксинус





    cos



    Косинус



    cosh



    гиперболик косинус





    acos



    Арккосинус





    acosh



    гиперболик арккосинус





    tan



    Тангенс



    tanh



    гиперболик тангенс





    atan



    Арктангенс





    atanh



    гиперболик арктангенс





    sec



    Секанс



    sech



    гиперболик секанс





    asec



    Арксеканс





    asech



    гиперболик арксеканс





    csc



    Косеканс





    csch



    гиперболик косеканс





    acsc



    Арккосеканс





    acsch



    гиперболик арккосеканс





    cot



    Котангенс





    coth



    гиперболик котангенс





    acot



    Арккотангенс





    acoth



    гиперболик арккотангенс


    2.
    Даражали (кўрсаткичли) функциялар



    exp

    Экспонента

    log

    натурал логарифм (асоси e сони бўлган логарифм)

    log10

    ўнли логарифм (асоси 10 сони бўлган логарифм)

    log2

    асоси 2 га тенг бўлган логарифм

    pow2

    «2» сонини даражага кўтариш (лoг2 га тескари)

    sqrt

    квадрат илдиз (аргументи манфий бўлганда натижа комплекс сон бўлади)

    nextpow2



    nextpow2 бўлганда у функция(2^п >= nнинг модули) шартини қаноатлантирадиган биринчи п сонини қайтаради. Бу функция сигналларни қайта ишлаш масалаларида Фурьенинг тез ўзгартиришини бажаришда кўп қўлланилади



    3. Сонларни қайта ишлаш функциялари



    abs



    соннинг абсолют қиймати (модули)



    angle



    комплекс сон бурчаги (фазаси)



    conj



    комплекс тўлдирувчи



    imag



    комплекс соннинг мавҳум қисми (ҳақиқий сонлар учун

    0 га тенг)



    real



    комплекс соннинг ҳақиқий қисми



    isreal



    предикат, ҳақиқий сонли массив учун «чин» («1») қийматни қайтаради



    4. Яхлитлаш ва қолдиқлар



    fix



    нол томонга яхлитлаш



    floor



    -∞ томонга яхлитлаш



    ceil



    +∞ томонга яхлитлаш



    round



    энг яқин бутун сон томонга яхлитлаш



    mod(x,y)





    модуль – бўлишдан қолган қолдиқ (ишорали сон)



    rem(x,y)





    бўлишдан қолган сон; агар х ва у сонлар бир хил ишорали бўлса, у ҳолда мoд ва рeм функциялар қийматлари бир хил бўлади; агар х ва у сонлар ҳар хил ишорали сонлар бўлса, у ҳолда мoд ва рeм функцияларининг қийматлари ҳар хил булади.



    sign



    сон ишорасини аниқлаш функцияси; бу функция қуйидаги стандарт таърифга эга




    Махсуслаштирилган математик функциялар
    1. Классик математика функциялари



    besselj

    биринчи тур Бессель функцияси





    bessely

    иккинчи тур Бессель функцияси





    besselh

    учинчи тур Бессель функцияси (Ханкель функцияси)





    besseli

    модификациялашган биринчи тур Бессель функцияси





    besselk

    модификациялашган иккинчи тур Бессель функцияси





    beta

    бета – функция



    betainc

    якунланмаган бета– функция



    betaln

    бета – функция логарифми



    ellipj

    Якоби эллиптик функцияси



    ellipke

    якунланган эллиптик интеграл



    erf

    хатолик функцияси



    erfc

    қўшимча хатолик функцияси



    erfcx

    миқёслашган қўшимча хатолик функцияси



    erfinv

    хатолик функцияси инверсияси



    gamma

    гамма – функция



    gammainc



    якунланмаган гамма – функция





    gammaln

    гамма – функция логарифми



    legendre



    Лежандрнинг боғланган функцияси



    Сонлар назарияси функциялари



    factor(n)



    бу функция параметр сифатида кўрсатилган n сонининг содда кўпайтувчиларини сақлаган векторни қайтаради



    Isprime

    мантикий предикат, содда сонлар учун «чин» қийматини қайтаради

    primes(n)



    функция кўрсатилган n сондан ошиб кетмаган содда сонлар рўйхатини қайтаради



    Ged

    энг катта умумий бўлувчи (ЭКУБ)

    Lcm

    энг кичик умумий карали (ЭКУК)

    perms(1:N)

    (ёки perms(U),


    агар U –узунлиги N
    бўлган вектор бўлса)

    N! та сатри ва N та устуни бўлган матрица яратади; бу матрица N та элементдан мумкин бўлган барча ўрин алмаштиришларни сақлайди; бу функция амалда N нинг катта бўлмаган қийматларидагина қўлланилиши мумкин (N

    <15) >

    Таъкидлаш лозимки, юқорида кўрсатилган барча функцияларни скаляр миқдорларга ҳам, векторларга ҳам қўллаш мумкин. Векторларга қўлланилган ҳолда функциялар массивнинг ҳар бир элементига қўлланилади.


    MATLAB'>MATLAB_нинг_график_имкониятлари._Икки_ўлчовли_графиканинг_энг_содда_буйруқлари.'>MATLAB нинг график имкониятлари. Икки ўлчовли графиканинг энг содда буйруқлари. MATLAB турли координаталар тизимларида графиклар ясаш имкониятига эга: тўғри бурчакли, сферик, цилиндрик координаталар тизимларида координаталарни бир кўринишидан иккинчи кўринишга ўзгартириш имконияти ҳам бор.
    Шунингдек, графикларни икки ўлчовли, уч ўлчовли координаталар тизимлари ясаш мумкин.
    У ёки бу координаталар тизимида графиклар ясашнинг хусусиятларини қуришдан олдин исталган тизимда қўлланиладиган баъзи – бир умумий график буйруқларни келтирамиз:

    Plot(x,y) – декарт текислигида х ва у векторлар графикларини яратади;

    Plot(y) – y – вектор элементлари номерлари қаршисида у нинг графигини яратади;

    Esemilog x(x,y) – у қаршисида х логорифмининг графигини чизади;

    Semilog y(x,y) – y логорифми қаршисида х графигини чизади;

    Loglog(x,y) – у логорифми қаршисида х логорифми графигини чизади;

    Grid – графикда турни чизади;

    Title (‘matn’) – график юқорисида сарлавҳа жойлаштиради;

    Xlabel (‘матн’) – графикнинг х ўқи остида матн ёзади;

    Ulabel (‘матн’) – графикнинг у ўқидан чап томонда матн ёзади;

    Text (x,y,’матн’) – (х,у) нуқтасида матн ёзади;

    Text(x,y,’matn’, ‘sc’) – чап пастки бурчак (0,0) координаталарга, ўнг юқори бурчак (1,1)
    координаталарга эга деган фаразда (х,у) нуқтада матн ёзади.


    Polar(theta, r)r ва theta векторларнинг қутб графигини яратади, бу ерда theta радианларда берилган.

    Bar (x) – х векторнинг гистограммасини яратади.

    Bar (x,y) – соҳаларни х вектори элементларига мувофиқ жойлаштириб у вектор элементлари гистограммасини яратади.

    MATLAB тизимида функцияни графигини қуриш анча қулай. Бунинг учун MATLAB нинг дастурлаш тили синтаксисидан фойдаланиб ечими аниқланаётган функциянинг дастури тузилади ва MATLAB нинг бирорта функциясидан фойдаланиб, масалан plot ёрдамида танланган функциянинг графиги қурилади. Функциянинг графигини ўзгариш жараёнини кузатиш ҳам мумкин. Бунинг учун plot функциясининг ўрнига comet функциясидан фойдаланилади. Графикни траекториясини ўзгариш тезлигини камайтириш учун аргумент қийматини ўзгариш қадамини жуда кичик олиш керак.

    MATLAB нинг plot функцияси кириш параметрларига боғлиқ ҳолда ҳар хил формаларда бўлиши мумкин. Масалан plot (y) функция y нинг элементига нисбатан график ҳосил қилса, plot (x,y) функция y нинг x га боғлиқлик графигини ҳосил қилади.
    Масалан, функциянинг оралиқдаги графигини қуриш учун тенглама MATLAB нинг дастурлаш тилида ёзиб олинади ва дастур MATLAB дастури экранининг Command Window қисмига киритилади. Бу қуйидаги кетма – кетликда бажарилади.

    1.
    Аргумент қийматининг қуйи чегараси, ўзгариш қадами ва юқори чегараси берилади:




    Download 56.69 Kb.
      1   2   3   4   5   6




    Download 56.69 Kb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    O’zbekiston Respublikasi Axborot Texnalogiyalari va Kommunikatsiyalarini Rivojlantirish Vazirligi Muhammad Al-Xorazmiy Nomidagi Toshkent Axborot Texnalogiyalari Universiteti Samarqand filiali

    Download 56.69 Kb.