|
O’zbekiston Respublikasi Axborot Texnalogiyalari va Kommunikatsiyalarini Rivojlantirish Vazirligi Muhammad Al-Xorazmiy Nomidagi Toshkent Axborot Texnalogiyalari Universiteti Samarqand filiali
|
bet | 1/6 | Sana | 17.04.2024 | Hajmi | 56.69 Kb. | | #198605 |
Bog'liq Kompyuterli modellashtirish” fani bo’yicha mustaqil ish-2-fayllar.org ABTIV, Raqamli 2-lab, 1667805317, Turdosh yo\'nalishlar ro\'yxati, KTE 2-amaliy ish 8-variant, «avtomobil va traktorlarni loyihalash» fanidan test savollari Av, Mavzu; texnologik jarayonlarni modellashtirish va optimallashtir, Kutubxona malumotlar bazasini yaratish, Elektron hukumat (O\'UM), Mavzu Ishlab chiqarish jarayonini diversifikatsiyalash va moder-fayllar.org, file, 165-168 (1), Microsoft Word à ñîñèéòåõ10. doc-www.hozir.org, 2. Umumiy qism-hozir.org, 3NZaOSGhGRWVfWFOHReK8u732BD89ueqwRZhUGaF
Kompyuterli modellashtirish” fani bo’yicha mustaqil ish-2
O’zbekiston Respublikasi Axborot Texnalogiyalari va Kommunikatsiyalarini Rivojlantirish Vazirligi Muhammad Al-Xorazmiy Nomidagi Toshkent Axborot Texnalogiyalari Universiteti
Samarqand filiali
“Kompyuterli modellashtirish” fani bo’yicha
MUSTAQIL ISH-2
Mavzu: Matlab tizimida elementar matematik funksiyalar qiymatlarini hisoblash
Bajardi : Imomov F S
Tekshirdi : Sobirov R A
Samarqand 2023
Режа:
1 MATLAB даги асосий математик функциялар
2 MATLAB нинг график имкониятлари
3 MATLAB даги асосий математик функциялар
1. Элементар математик функциялар. Юқорида айтиб ўтилганидек, MATLAB пакети турли хил математик ва техникавий масалаларни ечишга ҳамда матрицалар, векторлар ва скаляр миқдорлар устида амаллар бажаришга мўлжалланган. Шунинг учун, MATLABда математик функциялар тўплами мавжуд ва бу функциялар ёрдамида фойдаланувчи ўзига зарур бўлган барча ишларни бажариши мумкин.
Бу функцияларни батафсилроқ кўриб чиқамиз. Шартли равишда уларни икки гуруҳга ажратиш мумкин:
1.Элементар функциялар–булар исталган юқори даражали дастурлаш тилида фойдаланиш имконияти мавжуд бўлган функциялардир;
2.Махсуслаштирилган функциялар–бу функциялар фақат MATLAB да амалга оширилган ва катта мураккабликка эга бўлган махсус математик функциялар қийматларини ҳисоблашга мўлжалланган.
Элементар математик функциялар
1.
Тригонометрик функциялар
|
sin
|
|
Синус
|
|
sinh
|
|
гиперболик синус
|
|
asin
|
|
Арксин
|
|
asinh
|
|
гиперболик арксинус
|
|
cos
|
|
Косинус
|
|
cosh
|
|
гиперболик косинус
|
|
acos
|
|
Арккосинус
|
|
acosh
|
|
гиперболик арккосинус
|
|
tan
|
|
Тангенс
|
|
tanh
|
|
гиперболик тангенс
|
|
atan
|
|
Арктангенс
|
|
atanh
|
|
гиперболик арктангенс
|
|
sec
|
|
Секанс
|
|
sech
|
|
гиперболик секанс
|
|
asec
|
|
Арксеканс
|
|
asech
|
|
гиперболик арксеканс
|
|
csc
|
|
Косеканс
|
|
csch
|
|
гиперболик косеканс
|
|
acsc
|
|
Арккосеканс
|
|
acsch
|
|
гиперболик арккосеканс
|
|
cot
|
|
Котангенс
|
|
coth
|
|
гиперболик котангенс
|
|
acot
|
|
Арккотангенс
|
|
acoth
|
|
гиперболик арккотангенс
|
2.
Даражали (кўрсаткичли) функциялар
exp
|
Экспонента
|
log
|
натурал логарифм (асоси e сони бўлган логарифм)
|
log10
|
ўнли логарифм (асоси 10 сони бўлган логарифм)
|
log2
|
асоси 2 га тенг бўлган логарифм
|
pow2
|
«2» сонини даражага кўтариш (лoг2 га тескари)
|
sqrt
|
квадрат илдиз (аргументи манфий бўлганда натижа комплекс сон бўлади)
|
nextpow2
|
nextpow2 бўлганда у функция(2^п >= nнинг модули) шартини қаноатлантирадиган биринчи п сонини қайтаради. Бу функция сигналларни қайта ишлаш масалаларида Фурьенинг тез ўзгартиришини бажаришда кўп қўлланилади
|
3. Сонларни қайта ишлаш функциялари
abs
|
|
соннинг абсолют қиймати (модули)
|
angle
|
|
комплекс сон бурчаги (фазаси)
|
conj
|
|
комплекс тўлдирувчи
|
imag
|
|
комплекс соннинг мавҳум қисми (ҳақиқий сонлар учун
0 га тенг)
|
real
|
|
комплекс соннинг ҳақиқий қисми
|
isreal
|
|
предикат, ҳақиқий сонли массив учун «чин» («1») қийматни қайтаради
|
4. Яхлитлаш ва қолдиқлар
fix
|
|
нол томонга яхлитлаш
|
floor
|
|
-∞ томонга яхлитлаш
|
ceil
|
|
+∞ томонга яхлитлаш
|
round
|
|
энг яқин бутун сон томонга яхлитлаш
|
mod(x,y)
|
|
модуль – бўлишдан қолган қолдиқ (ишорали сон)
|
rem(x,y)
|
|
бўлишдан қолган сон; агар х ва у сонлар бир хил ишорали бўлса, у ҳолда мoд ва рeм функциялар қийматлари бир хил бўлади; агар х ва у сонлар ҳар хил ишорали сонлар бўлса, у ҳолда мoд ва рeм функцияларининг қийматлари ҳар хил булади.
|
sign
|
|
сон ишорасини аниқлаш функцияси; бу функция қуйидаги стандарт таърифга эга
|
Махсуслаштирилган математик функциялар
1. Классик математика функциялари
|
besselj
|
биринчи тур Бессель функцияси
|
|
|
bessely
|
иккинчи тур Бессель функцияси
|
|
|
besselh
|
учинчи тур Бессель функцияси (Ханкель функцияси)
|
|
|
besseli
|
модификациялашган биринчи тур Бессель функцияси
|
|
|
besselk
|
модификациялашган иккинчи тур Бессель функцияси
|
|
|
beta
|
бета – функция
|
|
betainc
|
якунланмаган бета– функция
|
|
betaln
|
бета – функция логарифми
|
|
ellipj
|
Якоби эллиптик функцияси
|
|
ellipke
|
якунланган эллиптик интеграл
|
|
erf
|
хатолик функцияси
|
|
erfc
|
қўшимча хатолик функцияси
|
|
erfcx
|
миқёслашган қўшимча хатолик функцияси
|
|
erfinv
|
хатолик функцияси инверсияси
|
|
gamma
|
гамма – функция
|
|
gammainc
|
якунланмаган гамма – функция
|
|
gammaln
|
гамма – функция логарифми
|
|
legendre
|
Лежандрнинг боғланган функцияси
| | | | | |
Сонлар назарияси функциялари
factor(n)
|
бу функция параметр сифатида кўрсатилган n сонининг содда кўпайтувчиларини сақлаган векторни қайтаради
|
Isprime
|
мантикий предикат, содда сонлар учун «чин» қийматини қайтаради
|
primes(n)
|
функция кўрсатилган n сондан ошиб кетмаган содда сонлар рўйхатини қайтаради
|
Ged
|
энг катта умумий бўлувчи (ЭКУБ)
|
Lcm
|
энг кичик умумий карали (ЭКУК)
|
perms(1:N)
(ёки perms(U),
агар U –узунлиги N
бўлган вектор бўлса)
|
N! та сатри ва N та устуни бўлган матрица яратади; бу матрица N та элементдан мумкин бўлган барча ўрин алмаштиришларни сақлайди; бу функция амалда N нинг катта бўлмаган қийматларидагина қўлланилиши мумкин (N
<15) >
|
Таъкидлаш лозимки, юқорида кўрсатилган барча функцияларни скаляр миқдорларга ҳам, векторларга ҳам қўллаш мумкин. Векторларга қўлланилган ҳолда функциялар массивнинг ҳар бир элементига қўлланилади.
MATLAB'>MATLAB_нинг_график_имкониятлари._Икки_ўлчовли_графиканинг_энг_содда_буйруқлари.'>MATLAB нинг график имкониятлари. Икки ўлчовли графиканинг энг содда буйруқлари. MATLAB турли координаталар тизимларида графиклар ясаш имкониятига эга: тўғри бурчакли, сферик, цилиндрик координаталар тизимларида координаталарни бир кўринишидан иккинчи кўринишга ўзгартириш имконияти ҳам бор.
Шунингдек, графикларни икки ўлчовли, уч ўлчовли координаталар тизимлари ясаш мумкин.
У ёки бу координаталар тизимида графиклар ясашнинг хусусиятларини қуришдан олдин исталган тизимда қўлланиладиган баъзи – бир умумий график буйруқларни келтирамиз:
Plot(x,y) – декарт текислигида х ва у векторлар графикларини яратади;
Plot(y) – y – вектор элементлари номерлари қаршисида у нинг графигини яратади;
Esemilog x(x,y) – у қаршисида х логорифмининг графигини чизади;
Semilog y(x,y) – y логорифми қаршисида х графигини чизади;
Loglog(x,y) – у логорифми қаршисида х логорифми графигини чизади;
Grid – графикда турни чизади;
Title (‘matn’) – график юқорисида сарлавҳа жойлаштиради;
Xlabel (‘матн’) – графикнинг х ўқи остида матн ёзади;
Ulabel (‘матн’) – графикнинг у ўқидан чап томонда матн ёзади;
Text (x,y,’матн’) – (х,у) нуқтасида матн ёзади;
Text(x,y,’matn’, ‘sc’) – чап пастки бурчак (0,0) координаталарга, ўнг юқори бурчак (1,1)
координаталарга эга деган фаразда (х,у) нуқтада матн ёзади.
Polar(theta, r) – r ва theta векторларнинг қутб графигини яратади, бу ерда theta радианларда берилган.
Bar (x) – х векторнинг гистограммасини яратади.
Bar (x,y) – соҳаларни х вектори элементларига мувофиқ жойлаштириб у вектор элементлари гистограммасини яратади.
MATLAB тизимида функцияни графигини қуриш анча қулай. Бунинг учун MATLAB нинг дастурлаш тили синтаксисидан фойдаланиб ечими аниқланаётган функциянинг дастури тузилади ва MATLAB нинг бирорта функциясидан фойдаланиб, масалан plot ёрдамида танланган функциянинг графиги қурилади. Функциянинг графигини ўзгариш жараёнини кузатиш ҳам мумкин. Бунинг учун plot функциясининг ўрнига comet функциясидан фойдаланилади. Графикни траекториясини ўзгариш тезлигини камайтириш учун аргумент қийматини ўзгариш қадамини жуда кичик олиш керак.
MATLAB нинг plot функцияси кириш параметрларига боғлиқ ҳолда ҳар хил формаларда бўлиши мумкин. Масалан plot (y) функция y нинг элементига нисбатан график ҳосил қилса, plot (x,y) функция y нинг x га боғлиқлик графигини ҳосил қилади.
Масалан, функциянинг оралиқдаги графигини қуриш учун тенглама MATLAB нинг дастурлаш тилида ёзиб олинади ва дастур MATLAB дастури экранининг Command Window қисмига киритилади. Бу қуйидаги кетма – кетликда бажарилади.
1.
Аргумент қийматининг қуйи чегараси, ўзгариш қадами ва юқори чегараси берилади:
|
|
Bosh sahifa
Aloqalar
Bosh sahifa
O’zbekiston Respublikasi Axborot Texnalogiyalari va Kommunikatsiyalarini Rivojlantirish Vazirligi Muhammad Al-Xorazmiy Nomidagi Toshkent Axborot Texnalogiyalari Universiteti Samarqand filiali
|