Internet vežba2 Nastavna tema: Računarske komunikacije

Nastavna jednica: Internet. Adrese i protokoli. Pristup internetu.

Internet je uspeo više nego ijedno drugo tehnološko otkriće da olakša čovekov život, tako da mnogi, bez obzira da li je u pitanju posao ili zabava, ne mogu da zamisle dan bez Interneta. Zavisnost od Interneta ima nekoliko oblika, od opsednutosti sajberseksom, zamenjivanje realnih prijateljstava virtuelnim, pa do onlajn računarskih igara i prezasićenosti informacijama. Zajedničko svim Internet zavisnicima je da pomoću mreže pokušavaju da pobegnu od svojih životnih problema - usamljenosti, problema na poslu, školi, u porodici. Ukoliko primetite da ste nervozni kad ne možete da uspostavite konekciju ili kad prvi put zapostavite svoje obaveze da biste bili na mreži, trebalo bi da priznate sebi da ste u nekoj meri podlegli zavisnosti.

Uprkos tome što postoje dokumentovani sociopatološki fenomeni uzrokovani korišćenjem Interneta, globalna mreža ima daleko više prednosti. Brz u odgovorima, uvek dostupan, "ekološki čist" i sasvim informativan Internet nam u mnogo čemu ipak olakšava, ali i obogaćuje život.

Za početak razvoja Interneta računa se 1969. godina, kada je američka vlada krenula sa razvojem prve računarske mreže (ARPANET) za potrebe svoje vojske. Mreža je bila ravnopravna, sa redudantnim tj. višestrukim vezama između računara, tako da u slučaju prekida jedne veze funkcionišu ostale. Osamdesetih godina univerziteske institucije počinju da koriste ovaj vid komunikacije, tako da Internet postaje mreža svih mreža, u kojoj čvor ne predstavlja drugi računar već mrežu.

Da bi različiti računari komunicirali na Internetu potrebno je da računari imaju jedinstvenu adresu i koriste jedinstveni protokol. Adresa se naziva IP (Internet Protocol address), a protokol koji se koristi je TCP (Transsmision Control Protocol) TCP/IP. IP adresa ima format 32-bitnog celog broja, koja se zapisuje u formatu četiri broja razdvojenog tačkama. Na osnovu IP adrese poruka se prosleđuje na tačno određeni računar. Da bi se olakšalo korišćenje računara IP adrese se prevode u simboličke adrese. IRC.GRF.BG.AC.YU. (147.91.21.5)

Pod domenom se podrazumeva grupa mreža ili računara pod jedinstvenom administrativnom kontrolom.

Organizacioni domeni:

• 
  Gov
  
• 
  Edu
  
• 
  Org
  
• 
  Mil
  
• 
  Com, co
  
• 
  Net
  

• 
  Ca
  
• 
  De
  
• 
  Gr
  
• 
  Fr
  
• 
  It
  

• 
  Preko provajdera-komunikacioni uređaj-modem, komunikacioni medijum-UTP kabl tj. telefonaska linija. Loša strana je što se za vreme korišćenja Interneta telefon ne može koristiti. Više se ne koristi.
  
• 
  Kablovski Internet-uređaj za dekodiranje, komunikacioni medijum-koaksijalni kabl. Koristi različiti opseg frekvencije od TV signala, tako da je moguće pratiti TV program i biti na Internetu,
  
• 
  Bežični Internet- komunikacioni uređaj-access point i antena, komunikacioni medijum- elektomagnetni talasi određene talasne dužine
  
• 
  ADSL-Asinhrono Digitalna Subscriber Link- komunikacioni uređaj ADSL modem, spliter-za razdvajanje signala ka modemu i telefonu, komunikacioni medijum-telefonska linija, ali sa različitim opsegom za razgovor i protok ka Internetu.
  

1. 
   Elektronska pošta-najstariji i najčešće korišćen servis. Elektronske poruke se šalju i primaju preko mail servera, računara posebno opremljenih da procesuiraju ovu poštu.
   
2. 
   WWW-servis koji omogućava pretraživanje Interneta korišćenjem grafičkog korisničkog interfejsa.
   

• 
  Web prezentacija-prezentacija prilagođena WWW sastoji se od web strana
  
• 
  Web sajt-skup svih fajlova na jednom web serveru
  
• 
  Web portal-mesto na Internetu gde možemo da nađemo više različitih inforamcija. (yahoo... ). Web sajt je prodavnica, a protal je tržni centar
  

3. 
   Diskusioni grupe
   
4. 
   msn,
   
5. 
   ftp.
   
6. 
   Servisi za pretraživanje
   

• 
  Hipertekst, hiperlink, hipermedija
  

• 
  Pojam http-hyper text transfer protocol, tj. protokol kojim je definisana komunikacija između web servera i web klijenta.
  

Hipertekst omogućava nesekvencijalno kretanje kroz mrežu. Proces kretanja kroz tekst naziva se navigacija. Program za navigaciju je brauzer. To je program koji prikazuje sadržaj dokumenta na www. Koriste se:

• 
  Internet Explorer
  
• 
  Mozilla Firefox
  
• 
  Google Chrome
  
• 
  Opera
  
• 
  Safari
  

http://www.grf.bg.ac.yu/ispit/zadaci

Prema trenutnim procenama, polovina dokumenata na Internetu je mlađa od 3 meseca, a 20% je mlađe od 10 dana. Weličina weba je beskonačna, nema standardizovanog jezika za rad na webu ni kontrolisanog rečnika. Svako može da postavi na web šta želi. Većina dokumenata na Webu nije podvrgnuta nikavoj cenzuri, nedostaju autori...Osnovni problem u pretraživanju Web-a je kako izdvojiti bitne informacije od nebitnih.

• 
  Pretraživanje na Internetu:
  

• 
  Internet katalozi i klasifikacija podataka
  
• 
  WEB pretraživači
  
• 
  Meta pretraživači
  
• 
  Inteligentne mašine
  

Za pronalaženje kontkretnih sadržaja koriste se mašine za pretraživanje. Svaka od tih mašina ima svoju bazu podataka. Programi mašina za pretraživanje, tzv. Paukovi tumaraju neprekidno po web-u i pronalaze nove saržaje, ažuriraju postojeće strane, brišu zastarele, klasifikuju.

Mašinu za pretraživanje čine 3 glavna modula: pauk, indeksar i server koji odgovara na upite. Pauk sakuplja strane (URL lista) i dostavlja jednu po jednu dobavljaču (fetcher) koji preuzima odgovarajući dokument i stavlja ga u listu za procesiranje. Dokumenti iz ove liste idu kroz razčlanjivač (parser), koji dostavlja pojmove indekseru, koji vrši indeksiranje i formira bazu podataka. Koji pojam će biti u indeksu zavisi od toga koliko se puta pojavljuje u tekstu, i da li je u naslovu.

Kada se korisnik obraća mašini za pretraživanje, korisnik se obraća serveru za postavljanje upita, koji iz baze podataka koju je kreirao indekser uzima sve adrese i dostavlja ih korisniku.

Ipak, pretpostavlje se da je samo 20% strana u indekseru, starost dokumenata je u proseku od 150-250 dana a broj strana koje su indeksirane, a više ne postoje kreće se od 5-10%. Pored toga postoje strane koje imaju zaštitu i do njih se ne može doći. Pretraživači uglavnom indeksiraju između petsto i šesto miliona dokumenata, osim googla koji indeksira sedamsto miliona, koristeći tehniku indeksiranja strana na koje link ukazuje ali ih ne posećuje, tako da može da ineksira i oko milijardu i četristo hiljada strana.

Problem kod pretraživača nije mali broj podataka, već veliki broj. Treba znati:

• 
  Ako u kriterijumu pretage zadamo više reči, spisak pretage će sadržati sve strane koje sadrže bar jednu od tih reči
  
• 
  Kada tražimo neku frazu pr. Računarstvo i inforamtika potrebno je da je stavimo pod navodinke
  
• 
  Ako želimo da vidimo neku stranu koja ne sadrži određenu reč pišemo - (računarstvo-inforamtika)
  
• 
  Ako želimo spisak strana koje obavezno sadrže neku reč pišemo + (računarstvo+inforamtika)
  

Pretraživači su:

• 
  Google
  
• 
  Yahoo
  
• 
  Alta Vista
  
• 
  HotBot
  
• 
  Lycos
  
• 
  Exite
  

• 
  (yahoo... ).
  

ADRESE na www URL-Unoform Resource Locator-jedinstvena adresa svake stranice, i nju koriste pretraživači da bi našli stranicu. Sastoji se od:

• 
  Protokola http ili https
  
• 
  Imena servera na kome se fajlovi nalaze www.gsm-nis.edu.rs
  
• 
  Imena direktorijuma u kome se nalazi fajl www.gsm-nis.edu.rs/prva_godina
  
• 
  Samog fajla www.gsm-nis.edu.rs/prva_godina/internet.doc
  

1. 
   Virusi – zlonamerni programi koji prave štetu korisniku: kradu lozinke, brišu/kopiraju sadržaj diska, kradu podatke...
   
2. 
   Spyware – tajno praćenje korisnika
   
3. 
   Spam – neželjna pošta
   
4. 
   Hoax – upozorava na nepostojeću/lažnu opasnost
   
5. 
   Crv – sam ulazi u sistem (bez akcije korisnika), preuzima kontrolu, šalje podatke...
   
6. 
   Trojanac – deluje korisno, a zapravo je šteten, implemetira se u računar i reaguje posle nekog vremena
   
7. 
   Keylogger ili kradljivac lozinki – krade korisnička imena i lozinke, lične podatke za identifikaciju...
   
8. 
   Rootkit – administratorski paket, koristi admin privilegije, ne ostavlja logove ni tragove. Koristi se za dobijanje admin. pristupa sistemu
   
9. 
   Zombi – računar nad kojim je kontrolu preuzeo drugi računar
   
10. 
    Botnet – skup zaraženih računara koji su daljinski kontrolisani. DDoS (Distributed Denial of Service) su napadi na račnuar/server sa hiljade različitih lokacija
    
11. 
    Adware – oglašivački softver
    
12. 
    Crimeware – viskokotehnološki kriminal