| Ilokutivnost deklarativnosti.- Osnovni uslov uspe{nosti deklarativa je institucionalizovana kompetentnost govornog lica (npr. sudije, sve{tenika, predsedavaju}eg, rediteqa itd.) da uti~e na stvarnost prilikom izgovarawa odgovaraju}eg iskaza. Op{te uzeto, ovo je su{tinsko pravilo uspe{nosti svakog govornog ~ina, ali kod deklarativa ono se primewuje u svom su{tinskom obliku. Govorno lice mewa denotativni prostor referenta prilikom samog izgovarawa iskaza (za razliku od direktiva, gde je promena denotativnog prostora referenta posledica izgovorenog iskaza) i pri tom wegova kompetentnost va`i ne samo za u~esnike govorne situacije, ve} i za dru{tvo u celini. Navedeno obele`je deklarativnih iskaza slu`i kao osnova za wegovo svrstavawe u neodre|eno-ilokutivne ~inove. Npr.
(674) Ovim Vas opozivam sa funkcije ambasadora.
(675) Zatvaram diskusiju.
(676) Progla{avam vas po~asnim profesorom Univerziteta u Beogradu.
Osim eksplicitnih performativnih formula u funkciji realizacije deklarativne ilokutivnosti mogu da funkcioni{u izjavni iskazi, izgovoreni od strane kompetentnih osoba. Npr.
(677) Pobedila je ekipa O[ “Mladost”.
(678) Ovim izlagawem zatvaramo na{u dana{wu raspravu.
U odre|enoj govornoj situaciji pravo na uspe{an deklarativni iskaz sti~e lice bez institucionalizovanog autoriteta. U tom slu~aju kompetentnost govornog lica proisti~e iz wegove uloge u situaciji (recimo, prilikom {ahovske igre, kla|ewa i sl.) Npr.
(680) [ah!
(681) Podi`em ulog.
U pojedinim slu~ajevima deklarativna ilokutivnost mo`e biti ostvarena pomo}u upotrebe konvencionalnih neverbalnih signala, npr. zvi`dawem sudije koji progla{ava kraj utakmice ili podizawem dva prsta prilikom udaqavawa igra~a na dva minuta, posebnim gestovima saobra}ajnog policajca itd.
SPISAK LITERATURE:
Monografije:
-
Diskurs srpskohrvatskog jezika i jezi~ki nivoi. Zbornik yradova u~esnika 21. Nau~nog sastanka slavista u Vukove dane, Beograd, 1991
-
D.Hajmz, Etnografija komunikacije, Beograd, BIGZ, XX vek 40, 1980
-
M.Ivi}, Pravci u lingvistici (8.izdanje), Slovograf, Beograd, XX vek, 2001
-
R.Jakobson, Lingvistika i poetika, Beograd, Nolit, 1970
-
M.Li~en, Govorni ~in direktiva i njihova jezi~ka realizacija u nema~kom i srpskohrvatskom jeziku, Novi Sad, Filozofski fakultet, 1987
-
D`.L.Ostin, Kako delovati re~ima (Predavanja na Harvardu 1955. godine), Novi Sad, Matica Srpska, 1994
-
P.Piper, Jezik i prostor, Beograd, XX vek, 91, 1997
-
V.Polovina, Leksi~ko-semanti~ka kohezija u razgovornom jeziku, Beograd, Filolo{ki fakultet, 1986
-
Qub. Popovi}, Red re~i u re~enici, Beograd, Dru{tvo za srpski jezik i kwi`evnost Srbije, 1997
-
Qud. Popovi}, Epistolarni diskurs ukrajinskog i srpskog jezika, Beograd, Filolo{ki fakultet, 2000
-
S.Savi}, Diskurs analiza, Novi Sad, Filozofski fakultet, 1993
-
D`. Serl, Govorni ~inovi (Ogledi iz filozofije jezika), Beograd, Nolit, 1991
-
V.Vasi}, Diskurs novinskih reklamnih oglasa, Novi Sad, Filozofski fakultet, 1993
Ostala literatura:
J. Babi}, Searlova teorija govornih akata i jeste-treba pitanje, Filozofske studije IX, Beograd, 1977, 151-208
R.Bugarski, Jezi~ki nivo, diskurs, tekst: pojmovno-terminolo{ki osvrt, Beograd, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 21,1, 1991, 14-19
W.L.Chafe, Lingvisti~ke razlike kao posledica razlika izme|u govorenja i pisanja, Revija, Osijek, 5-6, 1985, 28-35
J.Mulai, Pragmati~ke i sintaksi~ko-semanti~ke karakteristike jedne govorne situacije u dvojezi~noj sredini: razgovor izme|u prodavca i kupca, Prilozi prou~avanju jezika, 21, 1985, 113-129
D`. L. Ostin, Performativni iskazi, Delo, 27/9, 1981, 54-66
P.Piper, Referencijalnost i iskaz u iskazu, Anali Filolo{kog fakulteta, 18, 1987, 263-272
P.Piper Gramati~ke kategorije i govorna situacija u srpskohrvatskom i drugim slovenskim jezicima, Kwi`evnost i jezik, 1, 1990, 20-32
S.[okica, Neke osobine razgovora ostvarene preko telefona, Prilozi prou~avawu jezika, 21, 1985, 143-152
S.[okica, Psiholingvisti~ki aspekti grafita u Novom Sadu, Prilozi prou~avawu jezika, 22, 1986, 133-134
|
