KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE PROSTE RE^ENICE
1 Aktuelizovawe re~enice u komunikativnoj situaciji
Komunikativna situacija i govorni ~in
Verbalizacija ilokutivnog ~ina
2 Re~enica i iskaz
Propozicija re~enice i ilokutivna funkcija iskaza
Ilokutivni odnos izme|u re~enice i iskaza
3 Komunikativna funkcija i ilokutivna strana iskaza
Na~ini aktuelizovawa re~enice
Ilokutivni napon iskaza
Komunikativna funkcija i govorna situacija
Ilokutivnost i faktor adresata
Ilokutivna funkcija
Autoilokutivna funkcija
Uop{teno-ilokutivna funkcija
Neodre|eno-ilokutivna funkcija
Komunikativna funkcija i referencijalnost
Implicitna predikacija o referentu
Uvo|ewe u iskaz novog referenta i funkcija pru`awa informacije
Zahtevawe informacije
Zahtevawe akcionog ~ina
-
Tipologija komunikativnih funkcija iskaza
-
Sredstva ostvarivawa komunikativne funkcije
iskaza
Eksplicitna performativna formula
Implicitna performativna formula
Performativna paradigma
Semanti~ki performativ
Gramati~ka sredstva
Glagolski modus
Glagolsko vreme
Lice
Glagolski vid
Negacija
Prozodijska sredstva
Red re~i
-
Asertivni iskazi
Utvr|ivawe referenta i komunikativna perspektiva re~enice
Prostorno-vremenska lokalizacija i referentnost iskaza
Tipovi asertivne funkcije iskaza
Preuzimawe odgovornosti za saop{tavano i ube|ivawe adresata
Jezi~ki pokazateqi tvrdwe
Jezi~ki pokazateqi saop{tewa
Specifi~ni na~ini izra`avawa pojedinih tipova asertivnosti
Istinitost informacije u asertivnosti
-
Direktivni iskazi
Imperativ kao jezgro implicitne performativne formule
Adhibitivna i prohibitivna strana direktivne funkcije
Intonacija kao pokazateq direktivnosti iskaza
Pragmati~ki kontekst direktivnog iskaza
Partikularizacija i frazeologizacija imperativnih oblika
Drugi na~ini i sredstva jezi~kog izraza direktivnosti
Infinitiv i indikativ 1. l.mn.
Potencijal modalnih glagola
Konstrukcija da + prezent
Pasivni imperativ
Modelovawe imperativne paradigme
Ilokutivnost tipa molbe i zahteva
Eksplicitna performativna formula sa performativom molim
Tematizacija hipoteti~nosti ~ina
Intenzifikatori u~tivosti molbe
Interogativne konstrukcije i ilokucija molbe
Molba za dopu{tawe
Eksplicitna performativna formula sa performativom zahtevam
Ilokutivnost tipa predloga i preporuke
Semanti~ko-pragmati~ka struktura ~ina
Ilokutivna i referencijalna obele`ja
Eksplicitna performativna formula sa performativima predla`em, savetujem, preporu~ujem, pozivam, nudim
Ostala sredstva jezi~ke realizacije predloga i poziva
Ilokutivnost pretwe
Sredstva jezi~ke realizacije pretwe
-
Komisivni iskazi
Ilokutivnost komisiva
Jezi~ka sredstva realizacije komisiva
-
Interogativni iskazi
Ilokutivnost pitawa
Totalna pitawa
Parcijalna pitawa
Pitawa izbora
-
Permisivni iskazi
Ilokutivnost permisiva
Sredstva jezi~ke realizacije permisiva
-
Ekspresivni iskazi
Ilokutivnost i jezi~ka realizacija pozdravqawa
Ilokutivnost i jezi~ka realizacija izviwewa
Ilokutivnost i jezi~ka realizacija zahvaqivawa
Ilokutivnost i jezi~ka realizacija ~estitawa
-
Deklarativni iskazi
AKTUELIZACIJA RE^ENICE U KOMUNIKATIVNOJ SITUACIJI
Jezi~ka komunikacija ostvaruje se u komunikativnoj situaciji, ~iji
su osnovni elementi govorno lice (adresant) - delovawe - sagovornik (adresat). U va`nije elemente komunikativne situacije, koja se naziva i govorna situacija (v. t. ...), spadaju tako|e mesto i vreme komunikativne situacije, premet i sredstvo komunikacije.
Komunikativna situacija i govorni ~in
Re~enica koja je pismeno ili usmeno ostvarena u odre|enom kontekstu i konkretnoj komunikativnoj situaciji predstavqa iskaz.
U procesu komunikacije iskazi se koriste za razli~ite oblike delovawa, tj. za ostvarivawe takvih radwi, kao {to su: molba, savet, pitawe, upozorewe, obe}awe, zahvaqivawe i mnoge druge radwe. Sve su to govorne radwe ili tzv. govorni ~inovi. Drugim re~ima, govorni ~inovi su slo`ene
govorne radwe koje se uslovno mogu rastaviti na ~in izricawa iskaza i ~in ostvarivawa komunikativne intencije govornog lica.
Napomena. - U pojedinim slu~ajevima mo`emo izdvojiti i tre}i aspekt - ocewivawe iskaza od strane govornog lica. Npr. u iskazu Kamo sre}e! govorno lice ostvaruje iskaz, izri~e pri`eqkivawe radwe i ocewuje svoj iskaz kao nerealan.
Ostvaruju}i iskaz, a istovremeno i govorni ~in, govorno lice istovremeno ostvaruje dve radwe: izri~e iskaz (lokutivni ~in) i realizuje svoju komunikativnu nameru (ilokutivni ~in).
Napomena. - Teorija govornih ~inova (~ije osnove je postavio X. Ostin) ~ini jednu od glavnih oblasti u onom pravcu lingvisti~ke pragmatike, u okviru kojeg se prou~ava iskaz polaze}i od wegove ilokutivne funkcije (nameree govornog lica). Iskaz mo`e da bude namewen tome da se u odre|enoj meri uti~e na sagovornika (npr. da se on uvredi, ponizi i sl.), tj. da ima perlokutivni efekat. Razlika izme|u ilokucije i perlokucije je u tome {to se sadr`aj ilokutivnog ~ina mo`e verbalno izraziti, dok za perlokutivni ~in ne postoji poseban jezi~ki izraz. Izgovarawe iskaza poput Poni`avam te, Pretim ti i sl., ne mo`e se smatrati delovawem zbog wihove opisne prirode. To nisu ~inovi koji se mogu ostvariti putem wihove verbalizacije.
Verbalizacija govornog ~ina.- Eksplicitno sredstvo verbalizacije sadr`aja ilokutivnog ~ina je performativna re~enica.
Performativnost je specifi~na osobina pojedinih glagola koji se u obliku 1. lica jednine prezenta odlikuju ekviakcionalno{}u - ekvivalentni su ~inu, a ne saop{tewu o wemu. Npr. performativni glagoli su obe}avam, savetujem , dok volim, vidim to nisu.
Za svaki performativni glagol osim performativne mogu}a je obi~na deskriptivna upotreba.
( 1) Garantujem vam ispravnost. (performativna upotreba glagola)
( 2) Garantovao mi je ispravnost. (deskriptivna upotreba glagola)
Iako se performativ vezuje za oblik 1. lice jednine prezenta, mogu}a je wegova upotreba u tzv. transponovanom obliku. Npr. realizuju}i ~in pozdravqawa na kraju pisma, adresat mo`e upotrebiti jedan od mogu}ih iskaza:
( 3) Pozdravqam te. Vesna.
( 4) Pozdravqa te tvoja Vesna.
( 5) Budi mi pozdravqena. Vesna.
od kojih je svaki takav iskaz ekviakcionalan, tj. ekvivalentan ~inu, {to zna~i da je ekviakcionalnost - osnovni kriterijum za odre|ivawe performativne upotrebe glagola i iskaza.
|