| # Glagolski na~in. - Primarna funkcija glagolskog na~ina je odre|ivawe sadr`aja predikata kao realnog (svi vidsko-vremenski oblici indikativa) ili nerealnog (oblici potencijala i imperativa).
Ranije je ve} bilo re~eno da oblik potencijala koji se upotrebqava umesto indikativa performativnog glagola smawuje ilokutivni napon iskaza (v. performativnost). Uporedo sa semanti~kim performativom, oblik potencijala unosi u iskaz dopunsku komponentu u~tivosti, skromnosti i nenametqivosti. Upor.
(147) Molim da ne pu{ite.
Molio bih da ne pu{ite.
(148) Dajte mi neku ideju.
Bio bih Vam zahvalan za neku ideju.
(149) Predla`em novi natpis za bex.
Predlo`io bih novi natpis za bex.
Kao {to je bilo pomenuto, oblik potencijala, pored toga {to smawuje ilokutivni napon, mo`e da prevede iskaz iz jedne ilokucije u drugu:
(150) Kunem ti se da je to bio on. kletva, uveravawe -
uop{teno-ilokutivni ~in
(151 )Zakleo bih se da je to bio on. dvoumqewe, rezignacija -
autoilokutivni ~in
Prema tome, potencijal ne mo`e da podjednako uspe{no zameni eksplicitni performativ u svim iskazima. U asertivnim, direktivnim, interogativnim, ekspresivnim iskazima potencijal smawuje ilokutivni napon iskaza, unosi dopunski plan u~tivosti, najavqivawa ili nesigurnosti, ali ilokucija ostaje ista, dok u komisivnim i permisivnim iskazima oblik potencijala mewa ilokutivni ciq. Upor.
(152) Obave{tavam prisutne o uslovima konkursa. obave{tewe
Obavestio bih prisutne o uslovima konkursa. obave{tewe, najavqivawe
(153) Savetujem ti da ne pu{i{. savet
Savetovao bih ti da ne pu{i{. nenametqiv savet
(154) Pitam te za decu. pitawe
Pitala bih te za decu. nenametqivo pitawe
(155) ^estitam Vam na izboru. komplimentirawe
^estitao bih Vam na izboru. u~tivo komplimentirawe
(156) Obe}avam da }u do}i. obe}awe
Obe}ala bih da }u do}i. odustajawe, o~ekuje se
nastavak: ..., ali ne mogu
(157) Mo`ete da pitate. dopu{tawe
Mogli biste da pitate. zabrana, prekoravawe
Oblik imperativa je primarno sredstvo ostvarivawa direktivnih komunikativnih funkcija: molbe, zahteva, nare|ewa, poziva, saveta, ponude, preporuke, poga|awa, ucene, pretwe i sl. U implicitnom performativnom iskazu imperativni oblik mo`e da se okarakteri{e kao deo propozicije eksplicitne performativne formule sa semanti~ki elementarnim predikatom - glagolom ka`em. Semanti~ki elementarni predikat (koji pripada klasi tzv. semanti~kih primitiva, prema A. Vje`bickoj) predstavqa bazi~nu komponentu semanti~ke strukture svakog performativnog iskaza i zbog svoje nemarkiranosti i o~iglednosti prelazi u obaveznu presupoziciju. Upor.
(158) Upali svetlo!
Ka`em ti: upali svetlo!
Semanti~ki elementarni predikat interogativne konstrukcije je glagol pitam koji tako|e prelazi u presupoziciju:
(159) Koliko je sati?
Pitam te: koliko je sati?
Ukoliko se semanti~ki elementarni predikati ekspliciraju, u pitawu je wihova eksplicitno markirana upotreba.
Imperativni oblici glagola u implicitno-performativnom iskazu mogu da budu zameweni oblikom potencijala u interogativnoj konstrukciji:
(160) Otvorite vrata.
Da li biste otvorili vrata?
Kao i u iskazima sa drugim komunikativnim funkcijama, potencijal smawuje napon direktivne ilokucije, ~ini je u~tivijom i mek{om.
Kao {to je ve} bilo napomenuto, imperativ ne mora nu`no da izra`ava neki ilokutivni ciq (vidi Sredstva jezi~ke realizacije komunikativne funkcije iskaza).
# Glagolsko vreme. - Osnovna funkcija kategorije glagolskog vremena je identifikacija vremenskih koordinata sadr`aja predikacije u odnosu na momenat aktuelne govorne situacije. Podudarawe vremenskih koordinata sadr`aja predikacije i govorne situacije (oblik prezenta) i wihovo nepodudarawe (pro{la i budu}`a vremena) mogu se zanemariti, ukoliko u strukturi iskaza postoji vremenska odredba:
(161) Sutra idem u pozori{te.
(162) De{avalo se, u detiwstvu, sedim tako satima i ~itam.
(163) Sino}, kad sam se vra}ala iz {etwe, vidim - tr~i za mnom neko ku~e.
Supstitucija oblika iz kategorije glagolskog vremena, koja je uobi~ajena u obi~nom iskazu (istorijski prezent, dramski prezent i sl.), u performativnom iskazu vodi promeni ilokutivne funkcije. Tako, zamena oblika futura I prezentom u komisivnom, direktivnom i asertivnom iskazu ja~a wegov ilokutivni napon, npr.
(164) Sutra }u ti kupiti igra~ku. obe}awe
Sutra ti kupujem igra~ku. ~vrsto obe}awe
(165) Ti }e{ ostati kod ku}e. bla`a naredba
Ti ostaje{ kod ku}e! izri~ita zapovest
(166) Sednica }e biti u petak. obave{tewe
Sednica je u petak. tvrdwa
U pojedinim slu~ajevima upotreba prezenta umesto futura mewa ilokutivnu funkciju iskaza, npr.
(167) Gosti }e oti}i. upozorewe (direktivna upotreba )
Gosti odlaze. konstatcija (asertivna upotreba)
(168) Tata }e brinuti o tebi. obe}awe (komisivna upotreba)
Tata brine o tebi. tvrdwa (asertivna upotreba)
(169) Sutra }e{ mo}i u {kolu. obave{tewe (asertivna upotreba)
Sutra mo`e{ u {kolu. dopu{tawe (permisivna upotreba)
Iz navedenih primera vidi se da upotreba prezenta umesto futura u svim iskazima vodi ja~awu ilokutivnog napona i pomerawu ilokucije u pravcu ~vrste namere, maweg stepena eventualnosti i uveravawa koji spadaju u elemente semanti~ke strukture govornih ~inova tvrdwe, konstatacije, naredbe, zapovesti, obe}awa i dopu{tawa.
Upotreba oblika perfekta uz veznik da umesto imperativnog oblika u direktivnim iskazima tako|e ja~a ilokutivni napon iskaza. Upor.
(170) Kreni odmah!
Da si odmah krenuo!
Istu funkciju ima i aorist u odnosu na futur I u asertivnim iskazima, npr.
(171) Posle studija oti}i }u u inostranstvo.
(172) Posle studija odoh ja u inostranstvo.
# Lice. - Osnovna funkcija upotrebe oblika kategorije lica je upu}ivawe na govorno lice i/ili na adresata u govornoj situaciji. Ranije je ve} bilo re~eno da stabilni gramati~ki oblik performativnog glagola uvek upu}uje na govorno lice kao subjekat delovawa, ~ime se iskqu~uje upotreba li~ne zamenice ja u sastavu eksplicitne performativne formule. Me|utim, govorno lice mo`e biti namerno istaknuto radi pomerawa fokusa re~enice, ~ime se upotreba sredstava za obele`avawe govornog lica eksplicitno markira, tj. obele`ava u odnosu na neutralnu formulu PG + Prop. Npr.
(173) Kladim se u ~okoladu.
Ja se kladim u ~okoladu.
(174) Savetujem ti da razmisli{.
Ja ti savetujem da razmisli{.
Eksplicirawe govornog lica koje nije obavezni argument semanti~kog predikata, t.j. koje nije predvidqivo na osnovu valentnosti glagolskog oblika, pored toga {to u implicitnim performativnim iskazima sa imperativom upu}uje na govorno lice kao potencijalni indirektni objekat (u prilog kojem se ne{to ~ini) u pojedinim slu~ajevima ~ini ilokutivni napon performativa slabijim. Npr.
(175) U~ini to.
U~ini mi to.
(176) Dovedi ga.
Dovedi mi ga.
Dativ li~ne zamenice u takvim slu~ajevima pored toga {to upu}uje na indirektni objekat (u prilog kojem se ne{to ~ini) ima i kauzalni karakter, npr. U~ini mi to - ’U~ini to zbog mene’; Dovedi mi ga - ’Dovedi ga, zato {to ja `elim da ga vidim’.
Ranije je ve} bilo re~i o performativnom obliku u kojem se 1. lice jednine ili mno`ine zamewuje 3. licem jednine ili mno`ine (vidi odeqak Performativna re~enica). Za takav iskaz karakteristi~no je odsustvo autonominacije govornog lica prouzrokovano wegovim nastojawem da sebe izdvoji izvan komunikativne situacije. Dekodirawe argumenata deikti~ke interakcije ja-ti / ja-vi / ja-Vi / mi-ti / mi-vi / mi-Vi mogu}e je i jedino ispravno sa osloncem na komunikativnu situaciju. Tako u primerima:
(177) Gra|ani Obrenovca su uz Vas.
(178) Voli te tvoja tetka.
mo`emo proceniti da li se radi o transponovanim performativima ili o deskriptivnim iskazima samo ukoliko polazimo od govorne situacije. Osnovni kriterijum za to, kao {to je bilo pomenuto, treba da bude ekvivalentnost iskaza ~inu. Transpozicija performativnog oblika doprinosi ja~awu ilokutivnog napona, stvarawu efekta nenametqive prisnosti. Ona je tipi~na za tvrdwu, molbu i razli~ite ekspresive, a posebno je ~esta u pisanom diskursu.
|
