Napomena. - Da bi se ostvarila performativnost, zna~ewe glagola koji imaju svojstvo da mogu biti performativno upotrebqeni mora biti vezan za govorno lice, ali to ne mora obavezno biti iskazano oblikom 1. lica jednine, {to naj~e{}e jeste slu~aj, nego se ponekad iskazuje i drugim oblicima kada se iz konteksta i situacije vidi da je nosilac predikatskog sadr`aja govorno lice, npr.
(6) Pozdravqa vas redakcija obrazovnog programa.
(7) Ovde pisac zavr{ava predgovor i prepu{ta vas ~itawu romana.
RE^ENICA I ISKAZ
Vezivawem re~i za odre|enu komunikativnu situaciju aktualizujemo
wen re~eni~ni sadr`aj, ~ime se re~enica prevodi sa nivoa jezi~ke strukture na nivo govora i ukqu~uje u iskaz. Razlika izme|u re~enice i iskaza ispoqava se u tome da isti propozicioni sadr`aj re~enice (weno ukupno zna~ewe) mo`e da ima razli~ite ilokutivne funkcije.
Propozicija re~enice je deo iskaza koji funkcioni{e u govornom ~inu na taj na~in da se o wemu mo`e ne{to tvrditi, ili u koji se mo`e sumwati, deo koji mo`e da postane predmet molbe, nare|ewa, `eqe, obe}awa i koji ostaje nepromewen i ako se iz sadr`aja iskaza izuzme ilokutivna funkcija.
U re~enicama sa performativnim glagolima u predikatu wihov semanti~ki argument uvek ima status propozicije. Upor.
( 8) Zahtevamo hleba i igara!
Pg + Prop
gde je Pg - performativni glagol - nosilac ilokucije
Prop - propozicija
Ilokutivna funkcija iskaza predstavqa verbalizovanu intenciju (tj. nameru) govornog lica, koja se najlak{e mo`e eksplicirati pomo}u odgovaraju}eg performativnog glagola.
(9) Kladim se u ~okoladu.
(10) @elim vam lepo putovawe.
(11) Zahvaqujem na toplom prijemu.
Napomena. - Da bi se bilo koja ilokutivna funkcija ostvarila i da bi performativna re~enica postala uspe{an iskaz ostvarila moraju se ispuniti neki uslovi. Npr. uslovi uspe{nosti za zahvaqivawe su: -
Postojawe svesti kod govornog lica da je odre|ena situacija nastala (ili }e nastati) zalagawem sagovornika da se to desi;
-
Eksplikacija od strane govornog lica ~iwenice da je sagovornik direktni ili indirektni uzrok za nastalu situaciju;
-
Postojawe kod govornog lica intencije da sagovorniku oda priznawe za nastalu situaciju.
Ukoliko ilokutivna funkcija nije izra`ena pomo}u odgovaraju}eg performativa, ona se uvek mo`e dekodirati tako {to }e se izdvojiti u iskazu elementarne semanti~ke komponente koje izra`avaju namere, misli i `eqe govornog lica koje izri~e iskaz. Ilokutivna funkcija je slo`ene strukture, koja se uvek mo`e eksplicirati wenim razlagawem na elementarne komponente. Tako u iskazu: Pazi kako prelazi{ ulicu! izdvajamo slede}e semanti~ke komponente:
-
Govorim: `elim da uradi{ H;
-
Govorim to zato {to `elim da zna{ da prelazak preko ulice mo`e biti opasan;
-
Govorim to da bi postupio / postupila na na~in koji iskqu~uje mogu}nost da ti se desi ne{to lo{e.
Na osnovu analize izdvojenih semanti~kih komponenti dekodiramo ilokutivnu funkciju upozorewa.
Propozicija re~enice i ilokutivna funkcija iskaza.- Kombinacijom propozicije sa odre|enom ilokutivnom funkcijom dobijamo razli~ite iskaze. Tako u primerima :
(12)
-
Pozajmi}e{ novac.
-
Pozajmi}e{ novac!
-
Pozajmi}e{ novac?
iskaz (1) je konstatacija, iskaz (2) nare|ewe, a iskaz (3) je molba, dok sva tri iskaza imaju istu propoziciju.
Ilokutivna funkcija iskaza zavisi od konkretne govorne situacije.
Re~enica ima svoju ilokutivnu namenu, gramatikalizovanu kroz oblik glagolske kategorije na~ina ili iskazanu pomo}u modalnih re~i, re~ci i sl. U komunikativnoj situaciji govorno lice koristi re~enicu kao obrazac iz jezi~kog sistema pomo}u kojeg ostvaruje svoje komunikativne namere, odnosno koji upotrebqava u odre|enoj ilokutivnoj funkciji.
Ako re~enica sadr`i izraze sa odre|enim referencijalnim zna~ewem, iskaz je namewen ozna~avawu individualizovanih objekata, tj. u iskazu takvi izrazi korespondiraju sa objektima iz zajedni~kog vidnog poqa (objektivnog denotativnog prostora) ili iz zajedni~kog repertoara znawa (subjektivnog denotativnog prostora) u~esnika u komunikaciji. Npr.
(13) Stavi ovu kwigu na tre}u policu.
(14) Da li se va{a supruga vratila iz Londona ?
Re~enica poseduje ilokutivni potencijal koji obuhvata mno{tvo ilokutivnih funkcija. Iskaz ima ilokutivnu funkciju. Npr. ilokutivni potencijal re~enice Pru`i mi ruku je slede}i:
molba
zahtev
nare|ewe
savet
Pru`i mi ruku upozorewe
slagawe
zahvaqivawe
~estitawe
pozdravqawe
dok je ilokutivna funkcija iskaza druk~ija u svakoj konkretnoj komunikativnoj situaciji.
Ilokutivni odnos izme|u re~enice i iskaza.- Postoji dva tipa ilokutivnih odnosa izme|u re~enice i iskaza
-
Re~enica sadr`i punu informaciju o ilokutivnoj funkciji koju mo`e
da realizuje u iskazu. Npr.
(15) Imate lepu haqinu kompliment
(16) Dobar dan! pozdravqawe
(17) Umukni! nare|ewe
Re~enice u navedenim primerima pored toga {to poseduju odre|eni propozicioni sadr`aj (bez ~ega nema ni jedne re~enice) imaju i jednozna~nu ilokutivnu funkciju ({to ve}ina re~enica nema).
b) Re~enica ne sadr`i jednozna~nu informaciju o svojoj ilokutivnoj funkciji u iskazu. Npr.
Ilokutivna funkcija:
1) saop{tewe
(18) Pu{ka je napuwena 2) upozorewe
3) tvrdwa
4) konstatacija
Polaze}i od komunikativnog konteksta ilokutivni potencijal takve re~enice modeluje se u iskazu dok ne dostigne punu ilokutivnu funkciju na taj na~in {to se polaznoj komponenti (npr. glagolskom na~inu) dodaju se druge komponente. Ukoliko je ilokutivni potencijal re~enice odre|en glagolskim modusom, vidi se samo jedna od semanti~kih komponenti ilokutivne funkcije, dok se ostale mogu prepoznati samo u iskazu. Npr.
1) Idi ku}i! Molim te.
2) Idi ku}i! Dok nije kasno.
3) Idi ku}i! Tako je boqe.
(19) Idi ku}i! 4) Idi ku}i! Nesnosan si!
5) Idi ku}i. Zavr{io si posao.
6) Idi ku}i. Ja }u te zameniti.
KOMUNIKATIVNA FUNKCIJA I ILOKUTIVNI STRANA ISKAZA
Pojam komunikativne funkcije iskaza naj~e{}e se izjedna~uje sa ilokutivnom funkcijom ili snagom iskaza, ~ime se nagla{ava ~iwenica da se radi o funkciji iskaza, aktuelizovanog u konkretnoj komunikativnoj situaciji. Me|utim, u procesu komunikacije govorno lice, pored toga {to izri~e iskaz i ostvaruje svoju komunikativnu intenciju, modeluje i odre|eni segment stvarnosti (kako jezi~ke, tako i vanjezi~ke). Pri tome komunikativnu funkciju iskaza odre|uje odnos u~esnika u govornoj situaciji prema ~inu modelovawa na jedan od tri na~ina: (1) preuzimawe postoje}eg modela, (2) modifikacija modela, (3) negirawe modela; v. daqe t. .
Na~ini aktuelizovawa re~enice.- Ukoliko pod iskazom podrazumevamo aktuelizovanu jezi~ku strukturu, neophodno je izdvojiti na~ine wene aktuelizovawa. Kao prvo, aktuelizovawe se ostvaruje u komunikativnoj situaciji. Svaka od izdvojenih osnovnih komponenti komunikativne situacije (govorno lice, delovawe, sagovornik) mo`e da poslu`i kao kriterijum za izdvajawe odre|ene komunikativne funkcije iskaza.
Drugo, aktuelizovawe podrazumeva referencijalnost iskaza, kao postupak izbora situativno relevantnog denotata. Referencijalnost obuhvata razli~ite postupke - od uvo|ewa novog referenta do wegove identifikacije ili do promene denotativnog prostora referenta. Npr.
(20) Ivana Popovi} je moja nova drugarica.
(21) Goran Petrovi} je dobitnik NIN-ove nagrade za 2001. godinu.
(22) Tu danas varvarin ^erkez usamqen poqanom bludi. (V.Ili})
Napomena. - Komunikativne funkcije iskaza su univerzalne prirode kao {to su univerzalni pomenuti kriterijumi aktuelizovawa iskaza - komunikativna situacija i referencija. Oblici wihove diferencirawe se razlikuju od jezika do jezika.
Komunikativni napon iskaza.- Intencija govornog lica, ostvarena izricawem iskaza u odgovaraju}em pragmati~kom kontekstu, predstavqa vode}i, ali ne i jedini kriterijum za izdvajawe komunikativne funkcije iskaza. Tako, na osnovu intencije "izra`avawe stava povodom nastale situacije" izdvajamo ekspresivnu funkciju Hvala na poseti, a na osnovu intencije "podsticawe da se ne{to u~ini" - direktivnu, npr. Upali svetlo! i sl.
# Me|utim, iskaz poseduje i ilokutivni napon, pod kojim se podrazumeva intenzitet razvoja ilokutivne funkcije izme|u u~esnika govorne situacije.
Ilokutivni napon le`i u osnovi razlikovawa komunikativnih funkcija u okviru jedne intencije. Npr. molba i zahtev imaju zajedni~ku direktivnu intenciju - podsti~u adresata na akcioni ili verbalni ~in, ali se razlikuju prema ilokutivnom naponu izre~ene intencije, semanti~ki ekspliciranom kroz oblik odgovaraju}eg performativa molim / zahtevam:
(23) Kupi mi igra~ku! Molim te, kupi mi igra~ku.
(Dete - majci)
(24) Do|ite sutra ranije! Zahtevam da sutra do|ete ranije.
(Poslovo|a - slu`beniku)
U eksplicitno-performativnim iskazima sa klasi~nim performativnim oblikom glagola u 1. licu jednine prezenta intencija govornog lica je o~igledna, dok se u implicitno-performativnom iskazu sa transponovanom performativno{}u ilokutivni napon modeluje na osnovu pragmati~kog konteksta.
Komunikativna funkcija i govorna situacija.- U odnosu na izdvojene komponente govorne situacije mo`emo komunikativne funkcije iskaza podeliti na autoilokutivne (ilokucija je usmerena na samo govorne lice); ilokutivne (ilokucija je usmerena na sagovornika), uop{teno-ilokutivne funkcije (ilokucija je usmerena na govorno lice i sagovornika) i neodre|eno-ilokutivne (ilokucija je usmerena na neodre|enog implicitnog tre}eg ~lana govorne situacije). Npr.
(25) Ba{ sam glup! autoilokutivna funkcija
(26) Otvori prozor! ilokutivna funkcija
(27) Obe}am ti lep provod. uop{teno-ilokutivna funkcija
(28) Ostanite uz na{ kanal! neodre|eno-ilokutivna funkcija
Svaka od navedenih funkcija je zasnovana na jedinstvu faktora govornog lica i/ili (jednog ili vi{e) sagovornika, kao i na intencijama govornog lica.
Ilokucija i faktor adresata.- Ako je govorna situacija tipi~na, tj. ako ukqu~uje kao konstitutivne elemente govorno lice i sagovornika koji razmewuju poruke u nedeqivom prostorno-vremenskom kontinuumu, funkcija iskaza naj~e{}e je ilokutivna, tj. zasnovana je na upu}ivawu poruke jednom konkretnom sagovorniku i na postojawu zajedni~kog repertoara znawa, kao i na te`wi da se izvr{i preraspodela tog znawa. Tipi~na govorna situacija pretpostavqa usmerenost intencije govornog lica na sagovornika. Zato ve}ina iskaza u svakodnevnom dijalogu ima ilokutivnu funkciju: pitawe, molbu, zahtev, savet, pozdravqawe, ~estitawe, izviwavawe, zahvaqivawe itd., npr.
(29) Gde ide{?
(30) Dodaj mi kwigu sa police!
(31) Izvini {to kasnim!
# Ukoliko je komunikativna situacija nepotpuna, tj. ako se razlikuje u odnosu na tipi~nu komunikativnu situaciju time {to se u woj faktori govornog lica i adresata podudaraju, funkcija iskaza bi}e autoilokutivna. Intencija govornog lica u tom slu~aju mo`e da se okarakteri{e kao nastojawe da se u odsustvu realnog sagovornika komunicira sa samim sobom, sa svojim drugim Ja. Izri~ito autoilokutivna funkcija tipi~na je za govorne ~inove iznena|ewa, rezignacije, psovawa i sl.
(32) Vidi ti wu! iznena|ewe
(33) Ma, nema {anse! rezignacija
(navija~ za vreme prenosa sportske
utakmice)
Napomena. - Autoilokutivnost je, kao posledica markiranosti komunikativne situacije zbog me|usobne prostorne udaqenosti ~lanova komunikacije, ~esta u diskursu pisma, kada adresant upotpuwuje komunikaciju, simuliraji}i dijalog sa adresatom, kome pi{e. Npr.
(34) Za maminu penziju mo`emo da kupimo pola kilograma mesa ili tri kilograma krompira. A ostalo? Ne mogu daqe da vam pi{em...
# Uop{teno-ilokutivna funkcija proisti~e iz mogu}e dvosmerne prirode intencije govornog lica, tj. takve za koju je karakteristi~na i autoilokutivnost i ilokutivnost (istovremena usmerenost na govorno lice i na adresata). Takva dvosmernost je prouzrokovana ~iwenicom da govorni ~in zavisi od ispuwavawa uslova uspe{nosti komunikacije kao zahteva da postoji zajedni~ki napor u ostvarivawu ilokutivnog ciqa iskaza kako od strane govornog lica, tako i od strane sagovornika. Tako u primeru Do}i }u sutra kod tebe mo`e biti sadr`ana intencija obe}awa koja se zasniva na re{enosti govornog lica da postupi u skladu sa svojim izri~ajem i intencija uveravawa koja je usmerena na sagovornika. Osim obe}awa uop{teno-ilokutivnu funkciju imaju iskazi ponude, poziva, saveta, preporuke, tvrdwe i sl. Npr.
Dvosmerna ilokucija:
(35)Da li ste za kafu? spremnost zainteresovanost
(36) Budite moj gost! o~ekivawe spremnost
(37)Poskupela je kafa. odgovornost uveravawe
# Neodre|eno-ilokutivnu funkciju imaju iskazi u komunikativnoj situaciji koja je markirana u odnosu na tipi~nu govornu situaciju tako {to su u woj eksplicitno ili implicitno zastupqena "tre}a lica" na koja je usmerena ilokutivna snaga iskaza.
Ve}i broj adresata se ~esto sre}e u diskursu reklame, gde se koriste iskazi ~ija se ilokucija usmerava na neodre|enog potencijalnog kupca:
(38) Sezonsko sni`ewe cena i do 30%!
(39) Najnoviji hitovi u izdawu PGP-RTS!
Napomena. - Implicirano tre}e lice kao jedini pravi i realni adresat kome je zapravo upu}ena poruka javqa se u otvorenim pismima, upu}enim konkretnom korespondentu:
(40) Smatram vas li~no odgovornim za rasplet ove sudske krize!
Komunikativna funkcija i referencijalnost.- Referencijalnost (v. t. ) tako|e mo`e biti osnov za izdvajawe glavnih komunikativnih funkcija iskaza (v. t. ), jer se razli~ite intencije govornog lica ostvaruju pomo}u sredstava za iskazivawe referencijalnosti. To su slede}e funkcije:
(41) Adam Lozani} se spusti do zrakaste Slavije .(G.Petrovi})
-
identifikacija koordinata u objektivnom denotativnom prostoru
(42) Veliki Vra~ar sada svi imenuju Zvezdarom.
-
identifikacija koordinata u subjektivnom denotativnom prostoru
(43) Prusta je te{ko ~itati.
-
modelirawe koordinata u denotativnom prostoru
(44) Mila se vratila s mora.
Referencijalnost kao upu}ivawe od strane govornog lica predstavqa sastavni deo govornog ~ina. Referencijalnost kao rezultat upu}ivawa predstavqa odnos u koji ulaze jezi~ka sredstva u kontekstu govornog ~ina.
Npr. u pesmi Laze Kosti}a Parizu upu}ivawe je izvr{eno u samom naslovu pesme, dok svaki prvi stih slede}e tri strofe
Ponosna glavo sviju gradova...
[arena glavo seqenske guje...
Lakoma glavo Evine zmije...
anafori~ki se nadovezuju}i na naslov, ilustruje referencijalnost kao rezultat upu}ivawa.
# Shvatawe referencijalnosti kao subjektivnog govornog ~ina odre|enog intencijom govornog lica uvodi u analizu komunikativne funkcije pojam implicitne predikacije u iskazu.
Implicitna predikacija o referentu kao prikriveni na~in preno{ewa informacije proisti~e iz mawka identifikacionih koordinata u stvarnosti i diskursu. Implicitnu predikaciju mo`emo suprostaviti konkretnoj referenciji: deikti~koj, nominativnoj i denotativnoj, {to svedo~i o tome da funkcija identifikacije zna~ajna, ali ne i jedina funkcija referencije. Ako funkcija identifikacije obuhvata postupak identifikacije u odnosu na stvarnost i identifikacije u odnosu na diskurs (koreferencija jezi~kih sredstava koja upu}uju na isti referent), onda je implicitna predikacija - identifikacija koordinata referenta u subjektivnom iskustvu u~esnika komunikacije. Npr.
(45) Hamlet je lik iz istoimene tragedije istaknutog engleskog pesnika
V.[ekspira.
(46) Hamlet je danski princ.
(47) Hamlet je previ{e mislio.
U iskazu 1 ostvarena je identifikacija referenta u odnosu na stvarnost, u 2. - identifikacija u odnosu na diskurs navedenog dela, a u 3. - identifikacija u odnosu na subjektivno iskustvo u~esnika u komunikaciji koji upore|uju pona{awe analiziranog kwi`evnog lika sa adekvatnim primerima iz subjektivnog iskustva.
Razlika izme|u konkretne i implicitne referencije o~itava se i u sferi realizacije: ukoliko za konkretnu referenciju postoje konkretna sredstva realizacije (zameni~ke i sli~ne re~i, imena iz kategorije li~nih i zajedni~kih), implicitna predikacija u potpunosti se oslawa na sposobnost sagovornika da prepozna intenciju govornog lica odnosno saop{tavanog o referentu (realizuje se na kognitivnom planu).
(48) Filip je kupio sladoled.
(49) Filip se pona{a nepristojno.
# Sferu konkretne identifikacije referenta mo`emo odrediti kao wegov objektivni denotativni prostor, npr.
(50) Kwiga je na stolu.
Sfera identifikacije referenta u odnosu na vlastito iskustvo u vezi sa wim ~ini subjektivni denotativni prostor, npr.
(51) Marija je lepa.
# Postupak uvo|ewa u iskaz novog referenta povezan je sa komunikativnom funkcijom pru`awa informacije i obuhvata
-
uvo|ewe u kontekst interakcije referenta koji je nepoznat adresatu uz pru`awe svih neophodnih informacija o wemu, npr.
(52) Danas sam srela Ninu. Ona je moja prijateqica. Upoznale smo se ovog leta na moru;
-
uvo|ewe referenta na ra~un poznate informacije o prostorno-vremenskom fragmentu stvarnosti kojem on pripada ili isticawe imena objekta uz informaciju da je on poznat sagovorniku;
(53) Danas sam srela Ninu. Ve} sam ti pri~ala o woj.
Denotativni prostor referenta je prostorno-vremenski fragment stvarnosti kojem on pripada. Ukoliko se referent ponovo uvodi iz prethodnog iskaza u diskursu, on se identifikuje na osnovu onoga {to je tamo bilo navedeno ili polaze}i od zajedni~kog predznawa u~esnika u komunikaciji. Npr.
(54) Pred kapijama Troje,
stra{ne ahajske ~ete na ravnoj poqani stoje...
(55) ^ujem li varvarski usklik ahajskih pesnika bojni’? (V.Ili})
Ako su govornom licu i sagovorniku poznati referenti, kao i odre|iva~i navedenih referenata, preraspodela znawa u komunikativnoj situaciji podrazumeva samo razmenu podataka o predikaciji. U takvom slu~aju znawe koje postoji kod sagovornika aktuelizuje se pomo}u odgovaraju}ih li~no-vremenskih transforma predikata, npr. (56)
1) Ivan je ovde ve} mesec dana.
2) Ivan bio je ovde mesec dana.
3) Ivan }e biti ovde mesec dana.
Takvi su iskazi zapravo osnovni, nemarkirani na~in uvo|ewa novog referenta u iskaz.
U okviru komunikative funkcije pru`awa informacije izdvajaju se asertivna, deklarativna i ekspresivna funkcija, koje se dosledno realizuju u iskazima saop{tewa, informisawa, progla{avawa, kr{tewa, izricawa presude, davawa komplimenata i sl.
(57) Sutra je plata.
(58)Gradska vlada je odgovorna za {trajk.
(59) Pobednik je hor "Kolibri" .
(60) Optu`eni je kriv.
(61) Va{a nova kwiga je genijalna.
U navedenim primerima neophodno je ista}i postupak identifikacije referenta u objektivnom denotativnom prostoru (57), (59), (60) i identifikaciju u subjektivnom denotativnom prostoru (58), (61).
# Drugi tip komunikativne funkcije u vezi sa referencijalno{}u iskaza podrazumeva zahtevawe informacije. Ta funkcija u potpunosti se ostvaruje u govornom ~inu pitawa. Intencija govornog lica u tom slu~aju mo`e da se okarakteri{e kao podsticawe sagovornika na verbalni ~in - od wega se tra`i da identifikuje referenta u odnosu na objektivni denotativni prostor:
(62) Gde su dana{we novine?
ili u odnosu na subjektivni denotativni prostor:
(63) Kako ti se dopada ovaj film?
Polifunkcionalnost upitne konstrukcije uzrok je {to se ona upotrebqava u iskazima u kojima se istovremeno ostvaruju ilokucije pitawa i molbe (ili zahteva). Iako ima veliki ilokutivni potencijal pitawe se razlikuje od ostalih iskaza sa direktivnom funkcijom zbog druk~ijeg komunikativnog programa govornog lica: ukoliko u osnovi ~ina pitawa le`i komunikativna funkcija zahtevawa informacije, u osnovi direktiva ostvarenih u upitnim konstrukcijama je intencija da se sagovornik podstakne da ne{to u~ini. Na primer, iskaz:
-
Koliko je sati?
predstavqa pitawe, dok iskaz:
-
Ho}ete li se najzad smiriti?
koji u~iteqica upu}uje deci ne pretpostavqa odgovor da ili ne, ve} podrazumeva zahtev da sagovornici sara|uju.
# U odnosu na kriterijum referencijalnosti izdvaja se i komunikativna funkcija - zahtevawe akcionog ~ina. Zahtevawe akcionog ~ina je zahtevawe promene denotativnog prostora referenta. Promena denotativnog prostora referenta mo`e da zavisi:
a) od akcionog ~ina u~esnika komunikativne situacije:
- adresata
-
Donesi mi ve~eras kwigu!
- govornog lica
(67) Kupi}u ti ovu igra~ku.
-
od akcionog ~ina lica koja ne u~estvuju u komunikaciji:
(68) Potrebna vam je potvrda iz op{tine.
-
od uticaja objektivnih okolnosti:
(69) Kad bi sutra pala ki{a!
Funkcija zahtevawa akcionog ~ina objediwuje veliki broj iskaza sa direktivnom, komisivnom, permisivnom i ekspresivnom funkcijom.
TIPOLOGIJA KOMUNIKATIVNIH FUNKCIJA ISKAZA
Tipovi komunikativnih funkcija iskaza odre|eni su ve}im brojem kriterijuma.
U tipologiji komunikativnih funkcija iskaza tradiciono se polazi od performativnog glagola koji izra`ava odgovaraju}i ilokutivni tip.
Tipologija ilokutivnih funkcija iskaza zasnovana samo na klasifikaciji performativnih glagola u predikatu daje pojednostavqenu sliku tih funkcija. Potpuniju sliku daje tipologija ilokutivnih funkcija zasnovana na komunikativnim karakteristikama koje su relevantne za vi{e tipova iskaza, kako eksplicitno performativnih, tako i implicitno performativnih.
Kombinovawem osnovnih relevantnih kriterijuma (a) intencije, (b) smera ilokutivnosti, (v) referencijalnih odnosa u iskazu, dobijamo slede}u tipologiju komunikativnih funkcija iskaza:
-
Iskazi sa asertivnom funkcijom (tvrdwa, saop{tewe, informisa-
we, uputstvo, najava). - Osnovna intencija u asertivnim iskazima sastoji se u popuwavawu informativne praznine u znawu adresata, npr.
(70) Po~etkom 1807. godine stale su da se de{avaju neobi~ne i dotle nepoznate stvari u Travniku. (I.Andri})
Prema kriterijumu usmerenosti ilokutivnosti izdvaja se uop{teno-ilokutivni tip (tvrdwa, obja{wewe, precizirawe, uputstvo, najava), npr.
(71) Verujem u radost pra{tawa.(D.Maksimovi}) tvrdwa
(72) Majstor }e do}i oko ~etiri. najava
i neodre|eno-ilokutivni tip (saop{tewe, informisawe, ilustracija, pore|ewe, konstatacija), npr.
(73) Ceo qudski `ivot se svodi na sutra. (M.Pavi})
Prema kriterijumu referencijalnosti u iskazu izdvaja se tip pru`awa informacije sa modifikacijama: uvo|ewe novog referenta (saop{tewe, informisawe), npr.
(74) Ovaj dobri ~ovek i ja na|osmo prsten! (M.Pavi})
(75) Novi francuski brzi voz prelazi 1000 km za tri i po sata.
i identifikacija referenta (tvrdwa, obja{wewe, precizirawe, ilustracija, pore|ewe, konstatacija, najava, uputstvo), npr.
(76) Od 250 poslanika u Skup{tini Srbije, wih 27 su `ene.
-
| 