| Komunikativna situacija i govorni ~in
Re~enica koja je pismeno ili usmeno ostvarena u odre|enom kontekstu i konkretnoj komunikativnoj situaciji predstavqa iskaz.
U procesu komunikacije iskazi se koriste za razli~ite oblike delovawa, tj. za ostvarivawe takvih radwi, kao {to su: molba, savet, pitawe, upozorewe, obe}awe, zahvaqivawe i mnoge druge radwe. Sve su to govorne radwe ili tzv. govorni ~inovi. Drugim re~ima, govorni ~inovi su slo`ene
govorne radwe koje se uslovno mogu rastaviti na ~in izricawa iskaza i ~in ostvarivawa komunikativne intencije govornog lica.
Napomena. - U pojedinim slu~ajevima mo`emo izdvojiti i tre}i aspekt - ocewivawe iskaza od strane govornog lica. Npr. u iskazu Kamo sre}e! govorno lice ostvaruje iskaz, izri~e pri`eqkivawe radwe i ocewuje svoj iskaz kao nerealan.
Ostvaruju}i iskaz, a istovremeno i govorni ~in, govorno lice istovremeno ostvaruje dve radwe: izri~e iskaz (lokutivni ~in) i realizuje svoju komunikativnu nameru (ilokutivni ~in).
Napomena. - Teorija govornih ~inova (~ije osnove je postavio X. Ostin) ~ini jednu od glavnih oblasti u onom pravcu lingvisti~ke pragmatike, u okviru kojeg se prou~ava iskaz polaze}i od wegove ilokutivne funkcije (nameree govornog lica). Iskaz mo`e da bude namewen tome da se u odre|enoj meri uti~e na sagovornika (npr. da se on uvredi, ponizi i sl.), tj. da ima perlokutivni efekat. Razlika izme|u ilokucije i perlokucije je u tome {to se sadr`aj ilokutivnog ~ina mo`e verbalno izraziti, dok za perlokutivni ~in ne postoji poseban jezi~ki izraz. Izgovarawe iskaza poput Poni`avam te, Pretim ti i sl., ne mo`e se smatrati delovawem zbog wihove opisne prirode. To nisu ~inovi koji se mogu ostvariti putem wihove verbalizacije.
Verbalizacija govornog ~ina.- Eksplicitno sredstvo verbalizacije sadr`aja ilokutivnog ~ina je performativna re~enica.
Performativnost je specifi~na osobina pojedinih glagola koji se u obliku 1. lica jednine prezenta odlikuju ekviakcionalno{}u - ekvivalentni su ~inu, a ne saop{tewu o wemu. Npr. performativni glagoli su obe}avam, savetujem , dok volim, vidim to nisu.
Za svaki performativni glagol osim performativne mogu}a je obi~na deskriptivna upotreba.
( 1) Garantujem vam ispravnost. (performativna upotreba glagola)
( 2) Garantovao mi je ispravnost. (deskriptivna upotreba glagola)
Iako se performativ vezuje za oblik 1. lice jednine prezenta, mogu}a je wegova upotreba u tzv. transponovanom obliku. Npr. realizuju}i ~in pozdravqawa na kraju pisma, adresat mo`e upotrebiti jedan od mogu}ih iskaza:
( 3) Pozdravqam te. Vesna.
( 4) Pozdravqa te tvoja Vesna.
( 5) Budi mi pozdravqena. Vesna.
od kojih je svaki takav iskaz ekviakcionalan, tj. ekvivalentan ~inu, {to zna~i da je ekviakcionalnost - osnovni kriterijum za odre|ivawe performativne upotrebe glagola i iskaza.
|
