. modifikovane performativne formule ili semanti~ki performativi, koji predstavqaju leksi~ko-semanti~ku supstituciju performativnog glagola ili semanti~ki aktant izostavqenog glagola. Npr.
(609) Zdravo! - pozdravqam te
(610) Dobro jutro! - `elim dobro jutro
Napomena: - Modifikovanu formulu zdravo mo`emo smatrati semanti~kim performativom utoliko {to je woj svojstvena ekviakcionalnost, tj. weno izgovarawe je jednako ostvarivawu odgovaraju}eg ~ina. Ujedno formulu zdravo mo`emo definisati i kao implicitno-performativnu. Ona predstavqa ostatak performatoivne paradigme iskaza za izra`avawe `eqa- budite zdravi.
Nominacija ~ina pozdravqawa potvr|uje tezu da je on prvenstveno funkcionisao kao ~in ‘izra`avawe `eqa’ koji je vremenom podre|en ilokutivnom ciqu iskaza kojim obele`avamo po~etak, kao i prekid kontakta sa sagovornikom.
Kao naj~e{}e sredstvo realizacije pozdravqawa u pisanom diskursu, pre svega u pismima, funkcioni{u apelativi, koji su izdvojeni zapetom i predstavqaju poseban deo iskaza, {to formalno potvr|uje upotreba po~etnog velikog slova u nastavku iskaza. Npr.
(611) Po{tovana koleginice,
U skladu sa dogovorom {aqem prilog za najnoviju svesku Va{eg ~asopisa.
Apelativ sa atributom po{tovani/ceweni/veoma po{tovani + socijalni identifikator (kolega/gospodine/predsedni~e itd.) u sastavu iskaza putem kojeg se ostvarje pozdravqawe pokriva ve}inu funkcionalnih stilova. U intimnom obra}awu uobi~ajeno je pozdravqawe sa apelativom dragi + li~no ime/socijalni identifikator i prezime/prezime). Npr.
(612) Po{tovani kolega,
(613) Po{tovana gospo|o,
(614) Ceweni prijateqi,
(615) Veoma po{tovani gospodine Vukovi}u,
(616) Ceweni potro{a~i
(617) Gospodine Predsedni~e,
(618) Draga Milice,
(619)Dragi prijatequ
Napomena: - U intimnoj komunikaciji ~esta je upotreba alternativnih na~ina nominacije adresata - imenica i supstantivizovanih prideva. Npr.
(620) Qubavi moja,
(621) Milo moje,
(622) Drago moje lepo,
Iako su atributi po{tovani i dragi u ve}ini slu~ajeva desemantizovani (u pitawu je konvencijalna formula u~tivosti) svesno izostavqawe takvog sastavnog dela iskaza pozdravqawa u pisanom diskursu mo`e da svedo~i o wegovoj semantizaciji. Npr.
(623)Gospodine \orgovi}u,
Nije mi prijatno da Vas ba{ ja podse}am ko je pisao u Va{im novinama...
(Demokratija)
Kr{ewe norme uobli~avawa iskaza pozdravqawa u pismu (recimo, izostavqawe socijalnog identifikatora u asimetri~noj komunikaciji) ukazuje na postojawe dubinske zavisnosti izme|u komunikativne funkcije pozdravqawa i daqeg toka recepcije iskaza od strane adresata. Npr.
(624) Gospodine Veli~kovi}u,
Nije slu~ajno {to Vam u zaglavqu ovog pisma ne dozvoqavamo privilegiju
kakva je titula rektora Beogradskog univerziteta. (Demokratija)
# Komunikativna funkcija prekidawa kontakta, za razliku od iskaza koji slu`e za uspostavqawe kontakta, mo`e da bude realizovana pomo}u eksplicitne performativne formule. Npr.
(625) Pozdravqam Vas.
Napomena: - U pojedinim slu~ajevima zapa`a se samonominacija govornog lica (tj. wegovo podudarawe sa subjektom delovawa) {to je formalno izra`eno transpozicijom oblika performativnog glagola sa 1. lica na 3. lice. Npr.
(626) Pozdravqa te tvoja Ivana.
Iskazi sa funkcijom prekidawa kontakta u usmenoj komunikaciji naj~e{}e se realizuju pomo}u semanti~kih performativa. Npr.
(627) Do vi|ewa.
(628) Prijatno.
(629) Svako dobro.
U pisanom diskursu kao sredstvo realizacije ilokutivnosti opra{tawa funkcioni{u modifikovane performativne formule + ime po{iqaoca. Npr.
(630) Sa dubokim po{tovawem,
(631) Sa izrazima po{tovawa,
(632) Prijateqski,
(633) Sa kolegijalnim pozdravom,
Ilokutivnost izviwewa.- Komunikativna funkcija izviwewa mo`e da se odredi kao izra`avawe `aqewa ili kajawa zbog nastale situacije. Bitan uslov uspe{nosti govornog ~ina izviwewa je iskrenost izre~enog u odnosu na intenciju govornog lica. Pragmati~ki kontekst govornog ~ina izviwewa mo`e da se predstavi pomo}u slede}e interpretacije:
- Svojim akcionim ili verbalnim delovawem govorno lice je dovelo
do kr{ewa pravila/normi interakcije i stvarawa situacije
nepovoqne po sagovornika;
- Govorno lice ose}a `aqewe ili kajawe zbog nastale situacije;
- Govorne lice poku{ava da ispravi nastalu situaciju tako {to
priznaje krivicu i obja{wava razloge svog pona{awa.
# Osnovni oblik realizacije ~ina izviwewa je implicitno-performativni iskaz sa imperativom glagola izviniti/oprostiti. Semanti~ka interpretacija ovih glagola podudara se sa elementima pragmati~kog konteksta samog ~ina. Performativni prototip, tj. puni modelovani iskaz sa imperativom izvini/izvinite, oprosti/oprostite sadr`i slede}e elemente
IPG+PG+A+Prop
(634)Izvinite, molim Vas, zbog ka{wewa
Performativni oblik glagola moliti (u navedenoj formuli PG) funkcioni{e kao aktuelizator u~tivosti, jer je wegov ilokutivni potencijal u potpunosti podre|en ciqu izviwewa. Prepoznatqiv primarni ilokutivni potencijal ovog iskaza svedo~i o tome da se etimolo{ki ~in izviwewa artikulisao kao molba za skidawe krivice.
Napomena: - Ukoliko se performativ molim na|e na prvom mestu u iskazu izviwewa, wegova je ilokucija primarna i dovodi do maksimuma ilokutivni napon ~itavog ~ina. Npr.:
(635) Molim te, oprosti
Performativna paradigma navedenog prototipa ima slede}e varijante:
IPG+PG+A+Prop
IPG+PG+A
IPG+Prop
IPG
(636) Izvinite, molim Vas, zbog pona{awa mog sina
(637) Izvinite, molim Vas
(638) Izvinite zbog pona{awa mog sina
(639) Izvinite
O~igledno je da se primeri (636, 638) odlikuju ve}im ilokutivnim naponom zbog prisustva kauzativa, kao preduslova ostvarewa samog ~ina izviwewa. Primeri (637, 639) funkcioni{u kao konvencionalne formule koje su ~esto desemantizovane, {to svedo~i o wihovom niskom ilokutivnom naponu. Potvrda desemantizacije ovih kli{ea je wihova upotreba u sastavu interogativnog iskaza ili prilikom realizacije funkcije neslagawa. Npr.
(640) Izvinite, koliko je sati?
(641) Izvini, ali to je ne~uveno!
Ja~im ilokutivnim naponom odlikuje se eksplicitna performativna formula izviwavam se, koja se sre}e kako u usmenoj komunikaciji, tako i u pisanom diskursu. Npr.
(642) Izviwavam se zbog uvredqivih re~i.
(643) Izviwavamo se zbog nenamerne gre{ke.
Kao indirektna izviwewa ~esto funkcioni{u izjavni iskazi ~iji je ilokutivni napon minimalan. Npr.
(644) Ne zamerite
(645) Nisam namerno
(646) Nisam htela
(647) Nije moja krivica
Ilokutivnost zahvaqivawa.- Iskaz zahvaqivawa va`i kao izraz zahvalnosti, tj.izra`ava intenciju govornog lica da oda priznawe sagovorniku kao uzroku nastale situacije. Putem semanti~ke eksplikacije govornog ~ina zahvaqivawa izdvajamo u wegovoj strukturi slede}e elemente:
-
Postojawe svesti kod govornog lica da je odre|ena situacija nastala (ili }e nastati) zalagawem adresata;
-
Izra`avawe ~iwenice da je sagovornik direktni ili indirektni uzro~nik nastale situacije;
-
Postojawe kod govornog lica namere da se sagovorniku oda priznawe zbog nastale situacije;
-
Izra`avawe priznawa sagovorniku kao uzro~niku nastale situacije pomo}u uobi~ajene formule zahvaqivawa.
Iskaz u kojem se realizuje zahvaqivawe ima ilokutivnu funkciju, tj.
intencija govornog lica je usmerena na konkretnog sagovornika, ali u pojedinim diskursima (reklame, novinskog ~lanka, javnog ogla{avaw i sl.) zahvaqivawe je neodre|eno-ilokutivno, usmereno na nepoznata tre}a lica u komunikaciji. Npr.
(648) Hvala na pismu. - iz odgovora korespondentu
(649) Hvala na poverewu! - iz teksta reklame banke
U iskazu zahvaqivawa referencija se uglavnom vr{i u vezi sa
sagovornikom ( za razliku od ostalih ekspresiva, gde se referencija vr{i polaze}i od govornog lica). Prilikom izricawa zahvaqivawa govorno lice modeluje subjektivni denotativni prostor koji se odnosi na sagovornika, tj. daje wemu i ostalim u~esnicima govorne situacije do znawa da je pona{awe adresata dobro, prema uzorima koji postoje u wegovoj situacijskoj makroreprezentaciji. Takav je stav izrazit u tzv. indirektnim ~inovima zahvaqivawa, realizovanim pomo}u izjavnih iskaza. Npr.
(650) Lepo od tebe.
(651) Veoma ste qubazni.
(652) Ba{ si dobro dete.
# Kao naj~e{}e sredstvo realizacije iskaza zahvaqivawa
fukcioni{e semanti~ki performativ hvala. Kao funkcionalni ekvivalent eksplicitno-performativnog iskaza sa performativom zahvaqujem/zahvaqujem se semanti~ki performati hvala predstavqa implicitno sredstvo realizacije ilokutivnog ~ina zahvaqivawa. Iskaz sa semanti~kim performativom hvala funkcioni{e u ~etiri osnovne varijante - sa kauzativom i li~nom zamenicom, kao i u redukovanom obliku. Npr.
(653) Hvala ti na pomo}i.
Hvala na pomo}i.
Hvala ti.
Hvala.
U usmenoj komunikaciji redukovani oblik je ~e{}i, u pisanom diskursu -re|i, i ispred wega se obi~no nalazi iskaz u kojem se navodi razlog zbog kojeg govorno lice izra`ava zahvalnost. Npr.
(654) Primio sam va{a dva pisma. Hvala.
Ilokutivni napon semanti~kog performativa hvala mo`e da se poja~a pomo}u odgovaraju}ih priloga - iskreno, lepo, najlep{e, mnogo, puno, najsrda~nije, kao i wegovim ponavqawem. Npr.
(655) Puno Vam hvala.
(656) Hvala, hvala na svemu.
Eksplicitno-performativni iskazi sa glagolima zahvaqujem/ zahvaqujem se, kao i sa konstrukcijom izra`avam zahvalnost ~e{}i su iu zvani~noj, poslovnoj komunikaciji - kako usmenoj, tako i pismenoj. Npr.
(657) Zahvaqujem na qubaznim ~estitkama.
(658) Izra`avamo Vam na{u zahvalnost zbog doprinosa vaspitawu na{e dece.
Potencijal performativnog glagola umawuje wegov ilokutivni napon, prevodi iskaz na nivo neobavezne, opu{tene komunikacije. Npr.
(659) Posebno bih se zahvalila organizatorima ovog takmi~ewa.
Ilokutivnost ~estitawa. - ^estitawe kao govorni ~in spada u grupu ekspresiva koji podrazumevaju izra`avawe psiholo{kog stava, odre|enog uslovom iskrenosti u odnosu na nastalu situaciju, ekspliciranog u okviru propozicijskog sadr`aja iskaza. U ciqu precizirawa pravila realizacije ~estitawa mo`emo izdvojiti slede}e uslove wegovog ilokutivnog delovawa:
1)Nastala situacija je prijatna za sagovornika;
2)Govorno lice zna da je nastala situacija prijatna za sagovornika;
-
Govorno lice `eli da sagovornik zna da ono prati prijatna zbivawa u wegovom `ivotu;
-
Govorno lice izra`ava svoju intenciju pomo}u formule, uobi~ajene u odre|enoj situaciji.
^estitawe kao ~in obuhvata dva tipa govorne situacije, koje se
razlikuju prema slede}im aspektima:
-
~estitawe povodom doga|aja koji se desio zaslugom sagovornika i u wegovom je interesu (odlikovawe, unapre|ewe i sl.);
-
~estitawe povodom zna~ajnog doga|aja, prijatnog po sagovornika, koji on nije direktno prouzrokovao (praznici, ro|endan i sl.).
Kao sredstvo realizacije ~estitawa povodom praznika
~e{}e se koriste formule sa ilokutivnim potencijalom izra`avawa `eqa, dok nominacija ~ina - ‘~estitawe praznika’ ukazuje na drugi ilokutivni ciq, {to svedo~i o potiskivawu primarnog ilokutivnog potencijala konvencionalnih sredstava. Npr.
(660) Sre}na Nova godina! ‘~estitawe Nove godine’
(661) Sre}an ro|endan! ‘~estitawe ro|endana’
Izra`avawe `eqa u smislu realizacije intencije ‘izre}i formulu
koja bi saop{tila sagovorniku na{e `eqe u vezi s wim’ le`i u osnovi mnogih ekspresiva u kojima je ilokutivni potencijal takvog ~ina potisnut zbog desemantizacije ustaqenih formula. U okviru analize iskaza pozdravqawa, opra{tawa, izviwewa i zahvaqivawa taj ilokutivni potencijal je istican. On se lako eksplicira putem modelovawa semanti~kih performativa do eksplicitnih performativnih formula. Npr.
(662) Dobar dan! @elim dobar dan
(663) Zdravo! @elim dobro zdravqe
(664) @iv bio i veliki porastao! @elim da ...
(665) Neka Vas Bog ~uva! @elim da...
# Razlike u semanti~koj eksplikaciji ~ina ~estitawa u razli~itim
jezicima proisti~u iz razli~itog ilokutivnog potencijala odgovaraju}ih performativa. Performativ ~estitam prete`no se koristi za izra`avawe intencije ‘odati priznawe sagovorniku kao uzroku nastale situacije’. Npr.
(666) ^estitamo pobedu na{im zlatnim momcima!
(667) Pobedio si na takmi~ewu? ^estitam.
(668) ^estitamo Vam godi{wicu braka!
(669) ^estitam na uspe{no zavr{enim studijama.
U pismima ~este su formule sa transponovanim licem govornog lica (sa 1. lica na 3. lice). Npr.
(670) Doma}in Slave srda~no ~estita Slavu svim ~lanovima Komore.
U komunikaciji izme|u distanciranih u~esnika koristi se konstrukcija sa imperativom primiti. Npr.
(671) Primite na{e ~estitke povodom Va{eg imenovawa na du`nost premijera.
Za ~estitawe praznika koristi se eksplicitno-performativna formula sa glagolom `elim ili samo argument takvog glagola, izra`en imeni~kim izrazom. Npr.
(672) @elimo Vam sre}ne praznike!
(673) Sre}an odlazak u Armiju!
DEKLARATIVNI ISKAZI
Ilokutivnost deklarativnosti.- Osnovni uslov uspe{nosti deklarativa je institucionalizovana kompetentnost govornog lica (npr. sudije, sve{tenika, predsedavaju}eg, rediteqa itd.) da uti~e na stvarnost prilikom izgovarawa odgovaraju}eg iskaza. Op{te uzeto, ovo je su{tinsko pravilo uspe{nosti svakog govornog ~ina, ali kod deklarativa ono se primewuje u svom su{tinskom obliku. Govorno lice mewa denotativni prostor referenta prilikom samog izgovarawa iskaza (za razliku od direktiva, gde je promena denotativnog prostora referenta posledica izgovorenog iskaza) i pri tom wegova kompetentnost va`i ne samo za u~esnike govorne situacije, ve} i za dru{tvo u celini. Navedeno obele`je deklarativnih iskaza slu`i kao osnova za wegovo svrstavawe u neodre|eno-ilokutivne ~inove. Npr.
(674) Ovim Vas opozivam sa funkcije ambasadora.
(675) Zatvaram diskusiju.
(676) Progla{avam vas po~asnim profesorom Univerziteta u Beogradu.
Osim eksplicitnih performativnih formula u funkciji realizacije deklarativne ilokutivnosti mogu da funkcioni{u izjavni iskazi, izgovoreni od strane kompetentnih osoba. Npr.
(677) Pobedila je ekipa O[ “Mladost”.
(678) Ovim izlagawem zatvaramo na{u dana{wu raspravu.
U odre|enoj govornoj situaciji pravo na uspe{an deklarativni iskaz sti~e lice bez institucionalizovanog autoriteta. U tom slu~aju kompetentnost govornog lica proisti~e iz wegove uloge u situaciji (recimo, prilikom {ahovske igre, kla|ewa i sl.) Npr.
(680) [ah!
(681) Podi`em ulog.
U pojedinim slu~ajevima deklarativna ilokutivnost mo`e biti ostvarena pomo}u upotrebe konvencionalnih neverbalnih signala, npr. zvi`dawem sudije koji progla{ava kraj utakmice ili podizawem dva prsta prilikom udaqavawa igra~a na dva minuta, posebnim gestovima saobra}ajnog policajca itd.
SPISAK LITERATURE:
Monografije:
-
Diskurs srpskohrvatskog jezika i jezi~ki nivoi. Zbornik yradova u~esnika 21. Nau~nog sastanka slavista u Vukove dane, Beograd, 1991
-
D.Hajmz, Etnografija komunikacije, Beograd, BIGZ, XX vek 40, 1980
-
M.Ivi}, Pravci u lingvistici (8.izdanje), Slovograf, Beograd, XX vek, 2001
-
R.Jakobson, Lingvistika i poetika, Beograd, Nolit, 1970
-
M.Li~en, Govorni ~in direktiva i njihova jezi~ka realizacija u nema~kom i srpskohrvatskom jeziku, Novi Sad, Filozofski fakultet, 1987
-
D`.L.Ostin, Kako delovati re~ima (Predavanja na Harvardu 1955. godine), Novi Sad, Matica Srpska, 1994
-
P.Piper, Jezik i prostor, Beograd, XX vek, 91, 1997
-
V.Polovina, Leksi~ko-semanti~ka kohezija u razgovornom jeziku, Beograd, Filolo{ki fakultet, 1986
-
Qub. Popovi}, Red re~i u re~enici, Beograd, Dru{tvo za srpski jezik i kwi`evnost Srbije, 1997
-
Qud. Popovi}, Epistolarni diskurs ukrajinskog i srpskog jezika, Beograd, Filolo{ki fakultet, 2000
-
S.Savi}, Diskurs analiza, Novi Sad, Filozofski fakultet, 1993
-
D`. Serl, Govorni ~inovi (Ogledi iz filozofije jezika), Beograd, Nolit, 1991
-
V.Vasi}, Diskurs novinskih reklamnih oglasa, Novi Sad, Filozofski fakultet, 1993
Ostala literatura:
J. Babi}, Searlova teorija govornih akata i jeste-treba pitanje, Filozofske studije IX, Beograd, 1977, 151-208
R.Bugarski, Jezi~ki nivo, diskurs, tekst: pojmovno-terminolo{ki osvrt, Beograd, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 21,1, 1991, 14-19
W.L.Chafe, Lingvisti~ke razlike kao posledica razlika izme|u govorenja i pisanja, Revija, Osijek, 5-6, 1985, 28-35
J.Mulai, Pragmati~ke i sintaksi~ko-semanti~ke karakteristike jedne govorne situacije u dvojezi~noj sredini: razgovor izme|u prodavca i kupca, Prilozi prou~avanju jezika, 21, 1985, 113-129
D`. L. Ostin, Performativni iskazi, Delo, 27/9, 1981, 54-66
P.Piper, Referencijalnost i iskaz u iskazu, Anali Filolo{kog fakulteta, 18, 1987, 263-272
P.Piper Gramati~ke kategorije i govorna situacija u srpskohrvatskom i drugim slovenskim jezicima, Kwi`evnost i jezik, 1, 1990, 20-32
S.[okica, Neke osobine razgovora ostvarene preko telefona, Prilozi prou~avawu jezika, 21, 1985, 143-152
S.[okica, Psiholingvisti~ki aspekti grafita u Novom Sadu, Prilozi prou~avawu jezika, 22, 1986, 133-134
|