| Partikularizacija i frazeologizacija imperativnih oblika.- U nizu slu~ajeva imperativni oblik glagola gubi svoju direktivnu ilokutivnost. Ranije je bilo re~i o neophodnosti upotrebe imperativnog oblika u odgovaraju}em pragmati~kom kontekstu (vidi odeqak Pragmati~ki kontekst direktivnog iskaza). Do neutralizacije direktivne ilokucije imperativa mo`e do}i i kada su ispo{tovana pravila uspe{nosti odgovaraju}eg govornog ~ina, ukoliko do|e do konvencionalizacije imperativnog oblika, odnosno do wegovog pribli`avawa statusu partikule (re~ce) ili ustaqenog oblika (frazeologizma).
Partikularizacija imperativa u ve}ini slu~ajeva prouzrokovana je fati~kom (kontaktnom) funkcijom iskaza ili dela iskaza u kojem se taj oblik koristi. Radi se o iskazima kao kontaktnim signalima, poput: zamisli, pazi, vidi, ~ekaj, slu{aj i sl. Npr.
(324) Zamisli, zaboravio sam nov~anik.
(325) Pazi, nisam tako mislio.
(326) ^ekaj, vidi{ li onu palmu?
(327) Slu{aj, da nema{ slu~ajno aspirin?
Napomena. - Fati~ka funkcija je jedna od {est osnovnih funkcija jezika (prema
R.Jakobsonu), koja odslikava napor govornog lica da prilikom komunikacije uspostavi i odr`i kontakt sa sagovornikom. Npr. Da, da...; Halo... i sl.
Neki od partikularizovanih imperativa postaju jezi~ka sredstva realizacije odre|enih tipova ilokutivnosti:
(328)^ekaj da te dohvatim! pretwa
(329)Vidi, vidi, ko nas se setio! iznena|ewe
(330)Recimo, univerzum je lopta. pretpostavka
Frazeologizacija imperativa tako|e neutralizuje direktivnost, prevode}i ilokutivnu funkciju na drugi komunikativni plan. Npr.
(331) Vidi ti wega! protest
(332)Nemoj mi re}i! iznena|ewe
Drugi na~ini i sredstva jezi~kog izraza direktivnosti.- Uporedo sa imperativom kao gramati~kim jezgrom direktivne komunikativne funkcije u ciqu realizacije pojedinih tipova direktivne ilokucije koriste se i druga jezi~ka sredstva. Za razliku od imperativa wihova upotreba je markirana, tj. ograni~ena je na pojedine tipove iskaza van kojih pomenuta sredstva gube svoju ilokutivnu snagu. Me|u alternativnim sredstvima realizacije direktivne ilokucije najfrekventniji su infinitiv, indikativ 1. lica mno`ine, potencijal (prete`no od modalnih glagola), konstrukcija da + prezent, pasivni imperativ i zameni~ki izrazi.
# Infinitiv i indikativ 1. lica mno`ine. - Upotreba infinitiva i indikativa 1. lica mno`ine u ciqu ostvarivawa direktivne ilokucije markirana je wihovom preskriptivnom prirodom, odnosno funkcionisawem u okviru iskaza tipa uputstava, recepata, naredbi, zabrana i sl.. Npr.
(333) Skuvati krompir u slanoj vodi recept
-
(334) Isprati lice hladnom vodom uputstvo
-
(335) Meso kuvamo sa glavicom crnog luka recept
-
(336) Di{emo duboko uputstvo
-
(337) Svi ostajemo na svojim mestima! naredba
(338) Ne diramo ni{ta! zabrana
Izra`avawe ilokutivnosti naredbe i zabrane pomo}u indikativnog oblika 1. lica mno`ine smawuje ilokutivni napon iskaza, ~ini ga mek{im i prihvatqivijim. To je, verovatno, jedan od razloga {to se upravo taj oblik naj~e{}e koristi u interakciji tipa "u~iteq - u~enici":
(339) A sada polako stajemo u red, uzimamo se za ruke i ulazimo u {kolu!
# Potencijal modalnih glagola. - Kao {to je bilo re~eno (vidi odeqak Pragmati~ki kontekst direktivnog iskaza), jedan od osnovnih pragmati~kih preduslova uspe{nosti direktivne ilokutivnosti je pretpostavka govornog lica da je adresat sposoban da ostvari odre|eni ~in. Takva pretpostavka mo`e da bude izra`ena pomo}u oblika potencijala modalnog glagola, upotrebqenog sa infinitivom perfektivnog glagola, ili konstrukcijom da + prezent. Npr.
(340) Mogao bi da kupi{ cve}e. predlog
(341) Morao bi da vi{e vremena provodi{ s detetom. savet
Potencijal modalnog glagola mo`e da funkcioni{e i u okviru interogativne konstrukcije (potvrdne ili odri~ne). Takva realizacija direktivne funkcije odlikuje se oslabqenim ilokutivnim naponom i ve}im stepenom u~tivosti u odnosu na ostale na~ine izra`avawa istovetne ilokutivnosti. Upor.
(342) Da li biste mogli da mi pomognete? molba
(343) Mogli biste da mi pomognete. molba + prekoravawe
(344) Pomozite mi. zahtev
(345) Ne bi htela da ostane{? poziv
(346) Ostani! poziv+naredba
# Konstrukcija da + prezent. - Konstrukciju da+prezent mo`emo smatrati redukovanom varijantom eksplicitne performativne formule sa modalnim glagolom. Upor.
(347) Savetujem ti da dobro razmisli{! Pg + Prop
Da dobro razmisli{! Prop
Ilokutivni napon direktivnosti u takvom iskazu odlikuje se ve}im intenzitetom, {to doprinosi pomerawu ilokutivnosti u pravcu ve}e autoritativnosti Upor.
(348) Mora{ da se lepo pona{a{.
Da se lepo pona{a{!
(349) Treba da se zameni sijalica.
Da se zameni sijalica!
(350) @elim da dovede{ roditeqe u {kolu.
Da dovede{ roditeqe u {kolu!
Napomena. - Konvencionalizovana formula Da si mi `iv i zdrav! predstavqa redukovanu propoziciju eksplicitne performativne formule sa performativom `elim. U savremenoj upotrebi ovog iskaza direktivnu ilokuciju potiskuje ekspresivna.
Interogativna konstrukcija iskaza, kao i u svim ostalim slu~ajevima, neutralizuje poja~ani ilokutivni napon, izjedna~uje ga sa nemarkiranom konstrukcijom sa upitnom re~i. [ta vi{e, u interogativnom iskazu konstrukcija da + prezent je nosilac dodatnog ilokutivnog aspekta nesigurnosti, po ~emu je taj iskaz blizak interogativnoj konstrukciji sa potencijalom. Upor.
(351) Da idem?
Da li bih mogla da idem?
Da li smem da idem?
Takva, samostalna upotreba konstrukcije da + prezent ~e{}a je u usmenom diskursu. U pisanom diskursu ona se prete`no javqa u okviru pro{irenog interogativnog iskaza (posebno u privatnoj prepisci). Npr.
(352) Da te vodim ku}i?
(353) [ta da radim? Da pitam nekog lekara za savet?
# Pasivni imperativ. - Direktivni iskaz sa pasivnom imperativnom konstrukcijom obuhvata imperativ glagola biti u 2. licu jednine i pasivni particip. Npr.
(354) Budi spreman za pet minuta
Spremi se za pet minuta
(355) Budi miran!
Smiri se!
(356) Budi sabran.
Saberi se.
(357) Budi zadovoqan malim.
Zadovoqi se malim.
Takva konstrukcija uporedo sa direktivno{}u realizuje intenciju pri`eqkivawa koja je implicirana u svim direktivnim iskazima, ali konstrukcija budi + pasivni particip posebno nagla{ava taj aspekt ilokutivnosti. Dodatna intencija pri`eqkivawa u ovom slu~aju omogu}ava transpoziciju direktivnog iskaza u ekspresivnu frazeolo{ku formulu sa potisnutom direktivno{}u. Npr.
(358) Budite mi pozdravqeni! (kolokvijalno)
(359) Budi mi dobro!
# Modelirawe imperativne paradigme. - Nepotpuna imperativna paradigma (ograni~ena oblicima 1. lica jednine i 1. ili 2. lica mno`ine) mo`e da se modelira u punu paradigmu pomo}u analiti~kih sredstava, ali i putem upotrebe pronominalne konstrukcije.
U ciqu izra`avawa direktivne funkcije u odnosu na 3. lice jednine i mno`ine upotrebqava se imperativna re~ca neka i odgovaraju}i oblik prezenta. Npr.
(360) Neka do|e sutra kod mene.
(361) Neka u|u.
(362) Neka izlo`i to napismeno.
Sa stanovi{ta raspodele funkcija u govornoj situaciji u takvim slu~ajevima u pitawu je posredno anga`ovawe adresata u ostvarivawu intencije govornog lica. Ukoliko tre}e lice nije prisutno u govornoj situaciji, adresat vr{i ulogu posrednika u sprovo|ewu ilokutivnosti. Da bi zadovoqio intenciju govornog lica adresat mora da izvr{i “svoj deo posla”, tj. da prenese poruku, a ukoliko je on zainteresovan za ostvarivawe hipoteti~nog ~ina, adresat treba i da ubedi tre}e lice u neophodnost sprovo|ewa voqe govornog lica. Ako adresat ne izvr{i svoju funkciju posrednika, pragmati~ki kontekst situacije pogoduje tome da direktivni ~in bude neuspe{an.
Ukoliko je tre}e lice prisutno u govornoj situaciji, ono postaje adresat direktivne ilokutivnosti. Obra}awe adresatu u tre}em licu izazvano je pragmati~kim faktorima polarne prirode: ili izuzetnim po{tovawem, ili nepo{tovawem, odnosno ispoqavawem superiornosti. Upor.
(363) Neka gospodin izabere
(364) Neka gospo|a ne vi~e!
(365) Neka svi iza|u!
Modelirawe imperativne paradigme za 1. lice jednine pomo}u konstrukcije neka (nek) + prezentski oblik glagola tipi~no je prilikom realizacije autoilokutivnog ~ina rezignacije:
(366) Neka crknem!
(367) Nek sam proklet!
U odre|enom pragmati~kom kontekstu takvi iskazi mogu da ostvare komisivnu funkciju kletve.
# Iskazi sa modeliranim imperativom za 1. lica jednine uop{teno-ilokutivnu funkciju dobijaju u ~inu izricawa pretpostavke. Upor.
(368) Neka sam sutra u pet u Beogradu
Pretpostavi da sam sutra u pet u Beogradu.
# Modelirawe imperativne paradigme za 3. lice mogu}e je i pomo}u konstrukcije sa zamenicama svako, niko, neko. Upotreba iskaza sa pomenutim zamenicama podrazumeva podudarawe adresata sa tre}im licem, ali za razliku od funkcionisawa iskaza sa neka + prezentski oblik u 3. licu, upu}enog konkretnom adresatu - upotreba takvog iskaza nije markirana. Zameni~ke konstrukcije sa direktivnom funkcijom odlikuju se mawim stepenom ilokutivnog napona u odnosu na odgovaraju}e iskaze sa imperativom 2. lica. Upor.
(369) Svako sprema za sobom!
Svi spremite za sobom!
(370) Niko ne odlazi!
Ostanite svi!
(371) Ho}e li neko da otvori!
Otvorite!
Ilokutivnost tipa molbe i zahteva.- Pore|ewe pragmati~kog konteksta realizacije direktivnih funkcija molbe i zahteva pokazuje da se uslovi uspe{nosti oba govorna ~ina skoro u potpunosti podudaraju:
-
Govorno lice zna da je adresat u stawu da izvr{i odre|eni ~in.
-
Govorno lice je zainteresovano da adresat izvr{i odre|eni ~in.
-
Adresat ne zna da je govorno lice zainteresovano za odre|eni ~in.
-
Adresat ne}e da izvr{i odre|eni ~in ukoliko nije motivisan.
-
Govorno lice izri~e iskaz kako bi istaklo svoju zainteresovanost za odre|eni ~in.
Razlika izme|u ilokutivnosti molbe i zahteva sastoji se u na~inu realizacije ~etvrtog i petog ~inioca pragmati~ke strukture navedenih direktiva. Ve}a motivisanost adresata je pokazateq zahteva, a mawa motivisanost adresata je indikator molbe. Ukoliko je izra`avawe zainteresovanosti govornog lica za odre|eni ~in kategori~no, u pitawu je zahtev, a ukoliko takva kategori~nost izostaje, u pitawu je molba.
Navedena pragmati~ka eksplikacija ide u prilog pretpostavci da su funkcije molbe i zahteva zapravo izjedna~ene imaju}i u oba konkretna slu~aja isti pragmati~ki kontekst i razlikuju}i se stepenom ilokutivnog napona, koji je ekspliciran u odgovaraju}em performativnom glagolu molim ili zahtevam. U implicitno-performativnim iskazima ilokutivni napon se izjedna~ava, zato u bilo kojem slu~aju mo`emo govoriti o ilokutivnosti molbe sa elementima zahteva ili funkciji zahteva uobli~enog kao molba. Upor.
(372) Redovno izvr{avajte svoje obaveze!
(373) Vratite, molim vas, moj novac!
# Eksplicitna performativna formula sa glagolom molim jedno je od najfrekventnijih sredstava ostvarivawa direktivne funkcije molbe, ali i zahteva (recimo, institucionalizovani zahtev), kako u usmenom tako i pisanom diskursu. Takva eksplicitna performativna formula obuhvata propoziciju izra`enu konstrukcijom da + prezent. Npr.
(374) Molim vas da odete na sastanak.
Redukovani oblik eksplicitne performativne formule koji se sastoji samo od performativa molim funkcioni{e u iskazu sa direktivnom ilokucijom "ponoviti prethodni iskaz":
(375) Molim da ponovite.
(376) Molim.
U odre|enom pragmati~kom kontekstu takav redukovani iskaz ima ilokuciju prekoravawa, pretwe, ali i autoilokutivnu funkciju ~u|ewa. Upor.
(377) Molim? Kako se usu|ujete!
(378) Molim! Ponovi to jo{ jednom!
(379) Molim! Zar je to mogu}e!
O iskazima sa redukovanom propozicijom bilo je re~i ranije (v. infinitiv i indikativ 1 l. mn.; konstrukcija da + prezent). U okviru direktivne funkcije molbe mogu}e su samo redukovane propozicije u interogativnoj konstrukciji, dok je izjavni oblik tipi~an za autoritativnije ~inove. Upor.
(380) Da po|e{ i ti sa mnom?
Molim da po|e{ i ti sa mnom
(381) Da po|e{ i ti sa mnom!
Zahtevam da po|e{ i ti sa mnom
Performativ molim mo`e da poprimi oblik potencijala I ili futura I molio bih / zamolio bih, moli}u, kao i da se modalno modifikuje pomo}u uvo|ewa modalnog glagola hteti / `eleti u odgovaraju}em obliku koji upravqa infinitivom performativa moliti / zamoliti. Takve modifikacije doprinose slabqewu ilokutivnog napona molbe i stvarawu utiska nenametqivosti i u~tivosti. Npr.
(382) Zamolila bih te da do|e{ u pet.
(383) Moli}u te da mi sa javi{.
(384) Hteo sam vas zamoliti za ovo.
(385) Hteo bih da vas zamolim, ako je ikako mogu}e, ...
Performativ molim mo`e da funkcioni{e i kao intenzifikator u~tivosti uz imperativ ili u iskazu bez glagola. U tom slu~aju wegova je ilokutivnost desemantizovana {to potvr|uje ~iwenica da kao takav funkcioni{e u okviru ostvarivawa funkcije izviwewa, pitawa, zahteva i sl. Upor.
(386) Po{aqi mi, molim te, sliku
(387) Izvini, molim te, {to nisam do{la
(388) Koliko je sati, molim vas?
(389) Ti{ina, molim!
# Tematizacija hipoteti~nosti ~ina koji predstavqa predmet molbe ostvaruje se upotrebom modalnih glagola hteti, mo}i, smeti u direktivnom iskazu. Upravo ti modalni glagoli izra`avaju pragmati~ki uslov uspe{nosti ~ina molbe: realizacija budu}eg ~ina zavisi od toga da li adresat `eli, mo`e ili sme da ga ostvari. Zbog toga su takve konstrukcije sa modalnim glagolima vrlo ~este. Npr.
(390) Ho}e{ li da mi ovo pridr`i{?
(391) Mo`ete li da mi dodate prtqag?
(392) Sme{ li da iza|e{ napoqe?
Oblik potencijala modalnih glagola u interogativnoj konstrukciji umawuje ilokutivni napon iskaza, ~ini molbu nenametqivom. Npr.
(393) Da li biste mogli da pomerite ~asove?
(394) Ako biste hteli da se zamenite sa mnom?
Odri~no-upitna konstrukcija sa modalnim glagolom ja~a ilokutivni napon, ~ini iskaz familijarnijim. Npr.
(395) Ne biste li mogli da pomerite ~asove?
(396) Ne bi li to htela da ponovi{?
# Sredstva za poja~avawe u~tivosti poput najlep{e, u~tivo koji prate performativ molim u pismenom, ali i u usmenom diskursu smawuju ilokutivni napon iskaza. U pismenim molbama sa wima se izjedna~uju frazeolo{ke konstrukcije poput bi}u / bio bih zahvalan (ako u~inite ono {to tra`im) ili imam ~ast da tra`im od vas i sl. Iskazi sa takvim kompleksima pored toga {to podsti~u adresata da ne{to u~ini stvaraju i izuzetno prijatnu atmosferu za interakciju, tj. vr{e funkciju svojstvenu ekspresivima, od kojih preuzimaju intenzifikatore (npr. imam ~ast), kao i najobi~nija sredstva iskazivawa u~tivosti (npr. predikativ zahvalan). Upor..
(397) Najlep{e molim da mi po{aqete kwigu.
(398) Bio bih Vam zahvalan za nove priloge.
(399) Imam ~ast da tra`im u ime svih Va{ pristanak.
Konvencionalizovane formule poput budite qubazni + imperativ, da li biste bili qubazni da + prezent, iako spadaju u intenzifikatore u~tivosti, ne umawuju ilokutivni potencijal iskaza, a ponekad ga, uz odgovaraju}u intonaciju, i poja~avaju. Ilokutivnost takvog iskaza mo`emo tuma~iti kao qubazni zahtev. Upor.
(400) Budite qubazni, potpi{ite se ovde.
(401) Da li biste bili qubazni da se ovde potpi{ete.
# Interogativne konstrukcije kao sredstvo realizacije indirektnog ~ina molbe frekventnije su u usmenom diskursu u odnosu na pismeni. U takvim iskazima funkcioni{u glagolski oblici prezenta, futura I, i potencijala uz partikulu mo`da ili performativ molim kao intenzifikator ilokutivnosti. Npr.:
(402) Da li bi do{la sutra?
(403) Do}i }e{, zar ne?
(404) Da li bi mo`da oti{la u radwu?
(405) Ima{ li upaqa~?
Iskazi koji imaju oblik interogativne ili afirmativne konstrukcije sa oblikom potencijala mogu se sresti i u pisanom diskursu:
(406) Da li biste mi dopustili da ja to uradim?
(407) Na{li biste vremena da svratite do mene.
Odri~no-interogativne konstrukcije imaju vrednost imperativa, a ne odri~nog iskaza, dok odri~no-izjavni iskazi sa upitnom intonacijom zadr`avaju svoje odri~no zna~ewe u funkciji molbe:
(408) Ne biste li to sa~uvali za mene? Sa~uvajte to za mene.
(409) Ne}ete mi zameriti? Ne zamerite mi.
Ilokutivnost tipa predloga i preporuke. -Ukoliko je osnovna ilokutivnost ~inova pitawa, molbe i zahteva ‘animirawe sagovornika na ~in (verbalni ili akcioni) koji je u interesu govornog lica’, ilokutivna funkcija predloga i preporuke mo`e da se odredi kao ‘animirawe sagovornika na ~in koji je u interesu sagovornika’. Navedena intencija le`i tako|e u osnovi drugih direktiva, poput saveta, poziva, ponude, uputstva, upozorewa i sl.
Predlog se ~esto izjedna~uje sa savetom i preporukom, ako se radi o istoj intenciji koja se mo`e razlikovati samo prema eksplicitnim performativima. Ukoliko je u pitawu upotreba implicitne performativne formule sa imperativom, ilokutivna diferencijacija se neutrali{e. Npr.
Predla`em
Savetujem (410) Uradi to na lak{i na~in.
Preporu~ujem
Imperativna konstrukcija kao implicitno-performativni iskaz predstavqa kontekstualni govorni ~in koji samo u odre|enom kontekstu prestaje da bude poliilokutivan.
Navedeni primer mo`e da se modelira i u iskazu kojim se ostvaruje fynkcije molbe ili zahteva, ali se u tom slu~aju mewa wegova semanti~ka struktura - nagla{ava se zainteresovanost govornog lica za budu}i ~in: Uradi to na lak{i na~in (jer meni to iz nekog razloga odgovara). Govorno lice mo`e da bude zainteresovano i prilikom izricawa intencije tipa predloga, saveta, preporuke i sl., ali je wegov interes u tom slu~aju potisnut ili prikriven, kako sagovornik ne bi posumwao u iskrenost pobu|ivawa.
Izme|u govornih ~inova predloga, saveta, preporuke, ponude, poziva, instrukcije i upozorewa postoji gradacija prema kriterijumu zainteresovanosti govornog lica i sagovornika. Kod intencije predloga stepen zainteresovanosti govornog lica mo`e da bude izjedna~en sa stepenom zainteresovanosti sagovornika ili ~ak ve}i od wega. Zato je predlog hipoteti~an - mo`e, ali ne mora da se ostvari. Npr.
(411) Da se odmorimo malo.
(412) [to ti ne bi oti{ao po dete?
Uputstvo i upozorewe odlikuju se maksimalnom zainteresovano{}u sagovornika, tj. wihova se intencija dovodi u vezu sa budu}im ~inom koji je preduslov uspe{nog delovawa sagovornika u celini. Npr.
(413) Po{aqite ra~une na na{u adresu.
(414) Ne skre}ite pri velikoj brzini.
# Semanti~ko-pragmati~ka struktura ~inova razmatrane grupe mo`e se predstaviti pomo}u skupa slede}ih pravila:
-
Govorno lice predvi|a budu}u akciju
-
Govorno lice smatra da }e budu}a akcija biti u interesu sagovornika
-
Govorno lice nije zainteresovano za budu}u akciju sagovornika ili ne isti~e svoju zainteresovanost
-
Govorno lice `eli da stimuli{e sagovornika za budu}i ~in
-
Govorno lice preuzima obavezu u odnosu na predvi|awe da je budu}i ~in u interesu sagovornika i spremno je da snosi posledice ukoliko se predvi|awe ne ostvari (u slu~aju poziva, ponude, preporuke i sl.)
Podudarawe elemenata semanti~ko-pragmati~ke strukture
analiziranih ~inova je osnovni uzrok sli~nosti wihove ilokutivnosti. Recimo, ~in poziva mo`e da se smatra konkretni ostvarewem ~ina predloga za koji su uglavnom podjednako zainteresovana oba u~esnika govorne situacije (izuzev institucionalizovanog poziva u sud i sl. koji se grani~i sa zahtevom). Ilokutivna struktura poziva obuhvata obavezu govornog lica da }e ne{to u~initi u korist adresata. Po tom je osnovu poziv veoma blizak ponudi itd. Razlika izme|u pojedina~nih intencija je zasnovana na ve}oj ili mawoj autoritativnosti iskaza (predlog - najmawa, upozorewe - najve}a) koja uslovqava ilokutivni napon iskaza, kao i na razlikama u vezi sa faktorom adresata i referencijalnosti.
# S obzirom da pragmati~ka struktura analiziranih ~inova
predvi|a delovawe kako govornog lica, tako i adresata, ve}ina wih su uop{teno-ilokutivni. Delovawe govornog lica se o~itava u isticawu wegovog autoriteta kao osnovnog stimula za animirawe adresata (savet, preporuka, instrukcija, upozorewe), ono bi moglo da se parafrazira ‘Na tvom mestu ja bih postupio ovako’. Npr.
(415) Obuci zelenu haqinu. savet
(416) Ovo je specijalitet ku}e. preporuka
(417) O~isti greja~ od kamenca. uputstvo
(418) Tako mo`e{ da se ope~e{. upozorewe
Spremnost na budu}i akcioni ~in je deo delovawa govornog lica prilikom izricawa poziva i ponude. Npr.
(419) ^ekam te u sedam. poziv
(420) Uzmi moje patike. ponuda
Prilikom izricawa predloga akcioni ~in govornog lica ne predstavqa neophodan sastavni deo ilokucije, {to zna~i da se radi o ilokutivnom ~inu. Npr.
(421) Poku{aj ponovo.
Kako je bilo istaknuto ranije, ~inovi poziva, preporuke, ponude, uputstva i upozorewa mogu da budu neodre|eno-ilokutivni, tj. wihova ilokutivnost je usmerena na neodre|enog adresata. Funkcije poziva, prepororuke i ponude su neodre|eno-ilokutivne u sastavu makro~ina reklame. Npr.
(422) Dobrodo{li u Narodno pozori{te!
(423) Najboqe je - BIP pivo.
(424) Najni`e cene name{taja.
S obzirom da se u ve}ini ~inova tipa predloga i preporuke radi o isticawu autoriteta govornog lica u ciqu animirawa sagovornika na budu}i ~in, u pitawu je modelirawe subjektivnog denotativnog prostora referenta. Radi se o nastojawu govornog lica da sagovornik smesti referent u iste subjektivne koordinate. Npr. prilikom izricawa saveta Potrebna ti je mala crna haqina, govorno lice polazi od svog li~nog iskustva da je pomenuti predmet garderobe veoma koristan, jer mo`e da se koristi u mnogim prilikama, dakle identifikuje referent u subjektivnom denotativnom prostoru i modelira koordinate wegovog vrednovawa u svesti sagovornika.
Kao i svi direktivi, analizirani govorni ~inovi tipa predloga i preporuke spadaju u tip funkcija koje zahtevaju modelirawe objektivnih denotativnih koordinata referenta. Od sagovornika se o~ekuje da promeni koordinate referenta u skladu sa intencijom govornog lica. Npr.
(425) Ponesi na ekskurziju neku dru{tvenu igru.
# Ilokutivne funkcije srpskih performativa predla`em, savetujem
preporu~ujem, pozivam, nudim, upozoravam odlikuju se konkretnom intencijom koja se ne mora dekodirati polaze}i od konteksta govorne situacije. Ova ~iwenica ukazuje na u`i ilokutivni potencijal razmatranih performativa u srpskom jeziku u pore|ewu sa odgovaraju}im pojavama u drugim jezicima (upor. rusko predlaga¯ - performativ za predlog i ponudu, sovetu¯ - performativ za savet, preporuku i sl.).
Eksplicitne performativne formule kao sredstvo realizacije navedenih funkcija koriste se u slede}im slu~ajevima:
-
kada se radi o pisanom diskursu, npr.
(426) Predla`em grb grada umesto petokrake. (Demokratija)
(427) Preporu~ujem suvomesnate proizvode vlastite proizvodwe.
(428) Pozivamo te od vog srca da bude{ na{ gost u Palanci.
(429) Nudimo ~itaocima popust od 20%.
(430) Upozoravamo na opasnost od pasa-lutalica.
-
kada se performativi koriste kao sredstvo informativnog ja~awa, rematizacije ilokucije, npr.
(431) Predla`em slede}i plan.
(432) Preporu~ujem drugo vino.
(433) Pozivam te.
(434) Nudim prijateqstvo.
-
kada se radi o institucionalizovanim dokumentima, poput preporuke i poziva, npr.
(435) Svesrdno preporu~ujem ovaj ~lanak za najnoviju svesku Zbornika.
(436) Pozivam u goste na 30 dana svog prijateqa.
Napomena: - Ne postoji eksplicitni performativni oblik za ilokutivnu
funkciju uputstva.
Ponekad upotreba eksplicitnog performativa ne ukazuje na
intenciju koja proisti~e iz wegove osobine autonominacije govornog ~ina, ve} na drugu ilokutivnost koju dekodiramo polaze}i od na{eg poznavawa repertoara ustaqenih formula. Ova ~iwenica je uzrokovana pomenutom blisko{}u semanti~ke strukture razmatranih funkcija. Npr.
(437) Nudim ti najboqi provod. poziv
(438) Predla`emo saradwu. ponuda
Performativ savetujem razlikuje se od ostalih performativa razmatrane grupe po tome {to se ne spaja sa drugim argumentom u obliku imenice. Posle wega obi~no sledi dopunska konstrukcija. Upor.
Savetujem odmor.
(439) Savetujem da se odmorite.
Upotreba performativa u kondicionalu, kao i transformacija u bezli~ni oblik ili oblik 3. lica jednine uz ~uvawe ekviakcionalnosti iskaza smawuje ilokutivni napon odgovaraju}ih funkcija. Npr.
(440) Predlo`io bih slede}e ta~ke dnevnog reda.
(441) Upozorio bih na posledice.
(442) Pozivaju se advokati Beograda.
(443) Doma}in Slave poziva sve ~lanove Udru`ewa.
(444) Va{ izdava~ godine preporu~uje.
Napomena: - Upotreba kondicionala navedenih performativa mo`e da pomeri wihovu ilokutivnost u pravcu predloga. Zapravo pad ilokutivnog napona, ~iji je formalni pokazateq oblik kondicionala, vodi smawewu autoritativnosti iskaza, a kao {to je bilo napomenuto, predlog se odlikuje najmawom autoritativno{}u u odnosu na ostale funkcije analiziranog tipa. Npr.
(445) Pozivam u goste svog prijateqa... poziv
(446) Pozvala bih u goste svog prijateqa. (ako se sla`ete) predlog
# U usmenom diskursu performativi iz navedene grupe retko se
leksikalizuju. U ve}ini slu~ajeva umesto wih upotrebqavaju se implicitna sredstva - imperativi, ~iji se ilokutivni ciq dekodira u kontekstu govorne situacije. Npr.
savet
(447) Ponesi ki{obran predlog
preporuka
uputstvo
upozorewe
Imperativna konstrukcija mo`e biti poja~ana partikulama hajde/hajdemo, daj/dajte. Npr.
(448) Hajdemo, idemo jo{ jednom. poziv
(449) Daj, zaboravi te gluposti. savet
Imperativne partikule modeliraju neophodnu ilokutivnost i u iskazima bez glagola. Npr.
(450) Hajde u biskop. poziv
(451) Daj, dosta je bilo. predlog
(452) Nemoj da si lud. savet
(453) Nemojte tako ~esto da ve`bate. upozorewe
Osim imperativne konstrukcije za izra`avawe ilokutivnosti iz razmatrane grupe koriste se izjavni iskazi sa glagolima u jednom od li~no-vremenskih oblika uz upotrebu modalnih glagola mo}i, morati, trebati, kao i partikule mo`da i sl.
(454) Sutra imamo proslavu. poziv
(455) Mo`da bi poku{ao ponovo. predlog
(456) Mo`e{ da skrati{ kosu. savet
(457) Morate da je kupite. ponuda
(458) Treba dodati malo cimeta. uputstvo
(459) Morate paziti na ishranu. upozorewe
O~igledno je da se admirativna modalnost, izra`ena glagolima
trebati i morati, ~e{}e sre}e u iskazima sa ja~im ilokutivnim naponom, tj. u upozorewima i uputstvima. U predlozima, pozivima, savetima i ponudama takva se modalnost pomera u drugi plan. Iako se mogu koristiti ista sredstva, wihova su{tina ne shvata se bukvalno. Npr.
(460) Mora{ da je zaboravi{. (ne mora{, ali tako je boqe)
(461) Treba saslu{ati obe strane. (to je samo predlog)
(462) Mora{ svratiti kod mene. (ne mogu te naterati, ali te pozivam)
(463) Morate probati ovu tortu. (ne morate, ali je ukusna)
Kao {to je bilo ranije napomenuto, za relizaciju uputstava i
upozorewa posebno su podesne infinitivne konstrukcije, {to ukazuje na admirativni karakter wihove upotrebe. Npr.
(464) Pratiti daqa uputstva.
(465) Voziti pa`qivo!
Interogativne konstrukcije sa modalnim glagolom hteti ili bez
wega, sa negacijom ili bez we, tako|e su jedno od najfrekventnijih sredstava za izra`avawe predloga, poziva i ponude. Re|e su kao iskazi upozorewa, a za uputstvo nisu podesne. Npr.
(466) Da krenem prva? predlog
(467) Ho}e{ u {etwu? poziv
(468) Ne}e{ jo{ jedno par~e? ponuda
(469) Zar si zaboravio kako se to zavr{ilo? upozorewe
| 