Ilokutivnost pretwe - veoma je sli~na komunikativnoj funkciji upozorewa, s tom su{tinskom razlikom da govorno lice deluje iskqu~ivo u svom interesu i, u slu~aju odbijawa sagovornika da sara|uje, ukazuje na mere koje }e li~no preduzeti kako bi kaznio adresata. Dakle semanti~ko-pragmati~ka struktura ~inova upozorewa i pretwe razlikuju se u slede}em:
-
Prilikom izricawa upozorewa govorno lice izri~e iskaz kako bi podstakao sagovornika da deluje iskqu~ivo u svom interesu, {to zna~i da se takva ilokucija odlikuje velikim stepenom zainteresovanosti sagovornika. Npr.
(470) Pazi, vrelo je !
-
Prilikom izricawa pretwe govorno lice podsti~e adresata da deluje u svom li~nom (govornog lica) interesu, {to zna~i da je komunikativnoj funkciji pretwe svojstven visoki stepen zainteresovanosti govornog lica. Npr.
(471) Tu`i}u te zbog ove {tete!
-
Upozorewe se veoma ~esto realizuje u iskazima sa neodre|enom ilokutivno{}u (adresat je nepoznat), dok se pretwa upu}uje iskqu~ivo poznatom sagovorniku. Npr.
(472) Opasnost na putu!
(473) Glavu }u ti razbiti!
Napomena: - ovde se ne uzimaju u obzir uop{tene pretwe lica u afektu i sl. Npr.
(474) Sve }u vas pobiti!
-
Upozorewe i pretwa su uop{teno-ilokutivni ~inovi, tj. zahtevaju zajedni~ku akciju govornog lica i sagovornika, ali se u prvom slu~aju obaveza govornog lica sastoji u preuzimawu odgovornosti za istinitost iskaza, dok se prilikom izricawa pretwe govorno lice obavezuje da preduzme sankcije protiv sagovornika. Npr:
(475) Upozoravamo na opasnost od izlivawa reka.
(476) Svima }u to da ispri~am!
-
Upozorewe i pretwa se odlikuju maksimalnim ilokutivnim naponom, ali upozorewe obi~no spada u u~tivi oblik komunikacije, dok su pretwe naj~e{}e grube i primitivne. Npr.
(477) Slede}i put ide{ kod direktora!
(478) Sve }u ti gume probu{iti!
# S obzirom da semanti~ko-pragmati~ka struktura pretwe odslikava uzro~no-posledi~nu vezu izme|u ~ina i wegovih posledica, iskaz u kojem se ostvaruje pretwa mo`e da sadr`i izra`avawe uslova pretwe ili samih sankcija. Iskaz koji sadr`i uslov za ostvarewe pretwe naj~e{}e je imperativnog tipa, i ~esto je poja~an partikulom samo ili veznikom da.
(479) Ponovi to opet!
(480) Samo mu pri|i!
(481) Samo se vrati opet kasno!
(482) Ajde, udari!
(483) Da se gubi{ odavde!
Iskazi koji sadr`e uslov za realizaciju pretwe tako|e mogu biti prohibitivni sa negacijom. Npr.
(484) Da se nisi usudio!
(485) Da se to nije ponovilo!
(486) Da nisi rekao mami!
Drugi tip iskaza obi~no sadr`i glagol u futuru koji slu`i za deskripciju same pretwe. Wihov sadr`aj zavisi iskqu~ivo od uobraziqe i leksi~kog fonda govornog lica. Npr.
(487) Razbi}u te kao zve~ku!
(488) Tu`i}u te majci!
(489) Krv }e{ mi propquvati!
Ponekad pretwa mo`e biti iskazana istim jezi~kim sredstvima, kao i upozorewe. U tom se slu~ju prilikom dekodirawa ilokutivnosti polazi od navedenih razlika u semanti~ko-pragmati~koj strukturi ovih govornih ~inova. Npr.
(mo`e{ da na{kodi{ sebi) upozorewe
(490) Pazi {ta radi{!
(mo`e{ da na{kodi{ meni) pretwa
(posle }e ti ne{to na{koditi) upozorewe
(491) Posledwa opomena!
(posle }u ti ja na{koditi) pretwa
KOMISIVNI ISKAZI
Ilokucitivnost komisiva.- Komisivni iskazi ukazuju na nameru govornog lica da saop{ti sagovorniku da }e u budu}nosti ispuniti wegova o~ekivawa ili da }e izvr{iti ne{to u wegovu korist. Od svih ostalih iskaza komisivni se razlikuju po tome da su izri~ito uop{teno-ilokutivni, tj. podrazumevaju kako delovawe govornog lica, tako i sagovornika - govorno lice }e izvr{iti pretpostavqeni ~in (ili }e se uzdr`ati od nekog ~ina), dok sagovornik prihvata wegovo uveravawe kao validan dokaz iskrenosti sagovornika.
Po svojoj ilokutivnosti komisivni iskaz mo`e da se uporedi sa direktivnim iskazom koji sadr`i pretwu. Razlika je u tome da u prvom slu~aju govorno lice uverava da }e ne{to u~initi na {tetu sagovornika, dok u drugom - u wegovom interesu. Izri~u}i komisivni iskaz govorno lice veruje da }e sadr`aj propozicije biti u interesu sagovornika ili u skladu sa wegovim ranijim zahtevima upu}enim govornom licu.
Referencija se u takvom iskazu prete`no vr{i u vezi sa govornim licem, tj. ono je ekstralingvisti~ki objekat u funkciji teme saop{tewa. Komisivni iskaz pretpostavqa postojawe ranijeg iskustva sagovornika u vezi sa sadr`ajem iskaza, a modelirawe denotativnog prostora referenta kre}e se u pravcu wegovog pozitivnog ocewivawa od strane adresata. Npr.
(492) Ne}u vi{e da pu{im.
(493) Od sutra sam novi ~ovek.
(494) Vrati}u ti dug od prve plate.
# U funkciji realizacije komisivnih iskaza naj~e{}e se koriste izjavne re~enice koje sadr`e opis budu}e radwe govornog lica ili eventualnog suzdr`avawa od nekog ~ina, formalno izra`enu glagolom u futuru. Npr.
(495) Do}i }u sutra.
(496) Zavr{i}u posao do petka.
(497) Pokloni}u ti za ro|endan bicikl.
(498) Ne}u te prevariti.
Komisivni iskaz mo`e biti poja~an intenzifikatorom poput priloga sigurno, uvek, nikada, kao i i frazeolo{kim izrazima ~asna re~, majke mi i sl. Npr.
(499) Sigurno }u ti pomo}i.
(500) Ne}u nikada vi{e da pijem.
(501) Uvek }u te voleti.
(502) Done}u ti disk - ~asna re~.
(503) Sti}i }u na vreme, majke mi!
Eksplicitne performativne formule koriste se u funkciji ostvarewa komisiva samo u slo`enim re~enicama ili samostalno, bez propozicije - ukoliko je sadr`aj obligacije izlo`en u prethodnom ili narednom iskazu. Npr.
(504) Brinu}u o tvojoj deci. Obe}avam.
(505) Ne}u te vi{e lagati. Kunem se.
(506) Dajem re~. Uvek }u postupati u skladu sa Bo`jim i qudskim zakonima.
Eksplicitni performativ garantujem mo`e da se upotrebi i u prostoj re~enici sa direktnom dopunom. Npr.
(507) Garantujem kvalitetnu i brzu uslugu.
Od komisivnih iskaza treba razlikovati autoilokutivne iskaze u kojima se adresat podudara sa samim govornim licem. Pretpostavqeni ~in ili suzdr`avawe od takvog u pseudokomisivnom iskazu je u skladu sa interesima samog govornog lica ili odslikava wegovu rezignaciju, bes i druga emotivna stawa. Npr.
(508) Od sutra po~iwem dijetu.
(509) Ne}u vi{e da budem dobar i lud.
(510) Ne}u vi{e nikom ni{ta da obe}avam.
INTEROGATIVNI ISKAZI
Ilokutivnost interogativnosti. - Prema osnovnoj ilokutivnoj funkciji interogativnog iskaza - ‘animirawe sagovornika na ~in pru`awa odgovaraju}e informacije’ mo`emo svrstati pitawa u direktive (o interogativnim iskazima vidi tako|e odeqak Interogativnost u poglavqu Apelativnost). Semanti~ko-pragmati~ku strukturu ovog iskaza mo`emo da ekspliciramo na slede}i na~in:
-
govorno lice nema informaciju koja je neophodna kako bi se upotpunila propozicija interogativnog iskaza;
-
govorno lice u odre|enom trenutku smatra da wegov sagovornik mo`e da mu pru`i neophodnu informaciju;
-
govorno lice verbalnim delovawem podsti~e sagovornika na ~in pru`awa informacije ili na neki akcioni ~in.
Tre}a od navedenih karakteristika ukazuje na to da interogativni
iskaz mo`e da izra`ava ilokutivnost pitawa, ali i istovremeno molbe, predloga, ponude i sl. Radi se o dva razli~ita tipa interogativnog iskaza, prvi je monofunkcionalan, tj. prati jedan konkretni ciq - dobijawe odgovaraju}e informacije, popuwavawe informativne praznine, drugi je tip polifunkcionalan. Radi se o tzv. “hibridnim” pitawima koja izra`avaju ilokuciju pitawa i jo{ jednu- direktivnu istovremeno:
(511) Kako se zove ova ulica? monofunkcionalni iskaz (pitawe)
(512) Zar }ete tolerisati ovaj ispad? polifunkcionalni (pitawe+molba)
(513) Da promenim raspored u sobi? polifunkcionalni (pitawe+predlog)
(514) Kafu ili ~aj? polifunkcionalni (pitawe+ponuda)
Prvi od navedenih primera odlikuje se otvorenom propozicijom pitawa - neodre|enpo{}u re~enice s obzirom na istinitost ili la`nost pitawa, kao i stawem neinformoisanosti govornog lica, dok jer kod ostalih (512-514) propozicija zatvorena, {to ukazuje na prisustvo druge direktivne ilokucije.
Dakle, ilokutivni potencijal pitawa blizak je direktivima zbog konstitutivnog pragmati~kog elementa ‘animirawe sagovornika na ~in’, {to obja{wava polifunkcionalnost interogativne forme u realizaciji molbe, predloga, ponude itd. Me|utim, bez obzira na sli~an ilokutivni potencijal pitawe se razlikuje od ostalih direktiva. Razlike se mogu ustanoviti na nivou propozicije (otvorena/zatvorena), kao i pragmati~kim kontekstom u koji spada neinformisanost govornog lica, `eqa adresanta da dobije informaciju, kao i pobu|ivawe na verbalnu interakciju. S obzirom da je o direktivima ve} bilo re~i ranije, u daqem tekstu predmet razmatrawa bi}e monofunkcionalni interogativni iskazi.
Interogativni iskazi su u ve}ini slu~ajeva ilokutivni, tj. usmereni su na jednog konkretnog sagovornika.
(515) Kuda si krenuo?
(516) Gde su moje papu~e?
[to se ti~e retori~kih pitawa, ona mogu biti autoilokutivna, ukoliko se radi o nepotpunoj govornoj situaciji bez sagovornika (diskurs dnevnika i sl.) ili neodre|eno-ilokutivna, ako su upu}ena {irem auditorijumu. Npr.
(517) [ta li me ~eka danas?
(518) [ta radi na{a policija?!
Retori~ka pitawa, za razliku od obi~nih, tako|e ne podrazumevaju uvo|ewe novog referenta ili modelovawe wegovog denotativnog prostora.
Npr.
pitawe odgovor
(519) Ko se smatra najve}im ruskim pesnikom? uvo|ewe novog referenta
(520) Kako izgleda moja nova frizura? modelovawe subjektivnog denot. prostora
(521) Gde sam ostavio svoje nao~are? modelovawe objektivnog denot. prostora
(522) Koga da qubim i {ta da volim? -
Ako pitawe ne pretpostavqa odgovor, ono zapravo nije ni pitawe, {to navodi na zakqu~ak da se retori~ka pitawa samo formalno mogu svrstati u interogativne iskaze, jer im je komunikativna funkcija da podstaknu sagovornika ili govorno lice na razmi{qawe povodom nastale situacije. Npr.
(523) Gde je taj prvi po~etak?
(524) Kuda stremi savremeni svet?
Prema tipu verbalnog ~ina koji se zahteva od sagovornika prilikom izricawa interogativnog iskaza razlikujemo slede}a pitawa - totalna, parcijalna i pitawa izbora.
Totalna pitawa.- Prilikom izricawa totalnog pitawa govorno lice zahteva od sagovornika informaciju koja se odnosi na nastalu situaciju u celini. Takvi interogativni iskazi imaju otvorenu propoziciju, ~iji bi modus mogao biti izra`en pomo}u elementarnog semanti~kog predikata pitam i pretpostavqaju potvrdni ili negativni odgovor (tj. na wih se mo`e odgovoriti sa da ili ne + eventualna rastavna, pogodbena ili kauzalna konstrukcija da, ali...; da, ako...; ne, zato {to...). Takva pitawa mogu biti markirana upitnim partikulama da li, li, zar, ali i formulisana u obliku izjavnih konstrukcija, pra}enih odre|enom upitnom intonacijom? Npr.
(525) Da li si uradio doma}i?
(526) Jesi li bila u {koli?
(527) Zar ste na{li samo u ovoj boji?
(528) Voli{ ovu vrstu muzike?
(529) Hladno ti je?
Totalni interogativni iskazi naj~e{}e se koriste radi zadovoqavawa slede}ih intencija govornog lica:
- kontrole izvr{ewa obaveze od strane sagovornika:
(530) Da li si oprao zube?
- provere pretpostavke u vezi sa budu}om situacijom:
(531) Marko ne}e do|i?
- insistirawa na artikulisawu ose}awa od strane sagovornika:
(532) Da li me voli{?
- iznu|ivawa obe}awa:
(533) Svrati}e{ po mene?
- izra`avawa sumwe u vezi sa nastalom situacijom:
(534) Da nije suvi{e kasno?
- poku{aja da se izbegne obaveza, nametnuta od strane sagovornika:
(535) Moram li na spavawe?
S obzirom da prilikom postavqawa totalnog pitawa govorno lice ne raspola`e informacijom koju zahteva od sagovornika, ono mo`e da ga formuli{e u odri~nom obliku. Npr.
(536) Nisi uradio doma}i?
(537) Ne voli{ ovu vrstu muzike?
(538) Nije ti hladno?
Govorno lice tako|e pribegava odri~nom obliku u slu~aju kada kod wega postoji strah, sumwa ili odre|ene `eqe u vezi sa nastalom situacijom. U tom slu~aju se pretpostavqa negacija i u odgovoru. Npr.
(539) Da ne}e pasti taj luster? Ne boj se, ne}e.
(540) Ne}e biti prejako? Ne sumwaj, ne}e.
Totalna pitawa mogu da slu`e i za izra`avawe komunikativne funkcije ~u|ewa, iznena|ewa, neverice govornog lica zbog neo~ekivanosti nastale situacije ili informacije koju je ono upravo dobilo od sagovornika. Npr.
(541) Ve} ste se vratili?
(542) Ve} si gladan?
(543) Nisi znala?
Ako se takvi iskazi koriste bez glagola, uglavnom predstavqaju citirawe ili parafrazirawe prethodnog iskaza sagovornika. Funkcija iznena|ewa potiskuje ovde ilokuciju interogativnosti u drugi plan, {to se interpunkcijski nagla{ava uzvi~nikom pored upitnika. Npr.
totalno pitawe prethodni iskaz
(544) Na fakultetu?! Srela sam ga na fakultetu.
(545) U pono}?! Pozvao me je u pono}.
(546) Ceo dan?! Spremala sam taj kola~ ceo dan.
Parcijalna pitawa.- Interogativni iskazi koji sadr`e parcijalna pitawa koriste se radi podsticawa sagovornika na pru`awe informacije u vezi sa jednim delom iskaza, koji je markiran upitnom re~ju, poput ko, {ta, koji, gde, kuda, odakle, za{to itd. Takvi iskazi zapravo iniciraju uvo|ewe novog referenta u govornu situaciju ili zahtevaju precizirawe koordinata aktuelnog referenta. Npr.
(547) Ko je to do{ao? - Petar.
(548) Kada je ispit? - U utorak.
(549) Za{to voz kasni? - Jer ide obilaznom prugom.
(550) Kakva je to buka? - Pobedio je na{ tim.
Napomena: - izme}u totalnih i parcijalnih pitawa ne postoji su{tinska razlika. Radi se o istoj ilokutivnosti, {to potvr|uje ~iwenica da u funkciji totalnog pitawa mo`e da se upotrebi i iskaz sa neodre|enom zamenicom - na granici izme|u totalnog i parcijalnog. Npr.
(551) Neko zvoni? - Da.
(552) Ne{to gori? - Ne.
Parcijalna pitawa mogu tako|e da izra`avaju dopunske komunikativne funkcije, kao {to su:
-
isticawe sumwe u vezi sa nastalom situacijom:
(553) Ko bi tako ne{to rekao?
-
odbijawe ~ina koji se name}e:
(554) Za{to bih to u~inio?
-
insistirawe na eventualnom ~inu:
(556) Za{to ne pro~ita{ tu kwigu?
(557) Gde si bio dosad?
Napomena: - u parcijalna pitawa prema obliku mo`emo svrstati
iskaze sa kvaziinterogativnom funkcijom. Radi se o tzv. ponovqenim pitawima, ~ija je funkcija zapravo fati~ka (usmerena na odr`avawe kontakta me|u sagovornicima) ili se sastoji u izbegavawu konkretnog odgovora. Ponavqawe pitawa tako|e mo`e da bude znak rasejanosti sagovornika ili wegovog promi{qawa odgovora. Npr.
(558) O ~emu se tamo pri~alo? - O ~emu se pri~alo?
(559) Gde tako `uri{? - Gde `urim?
(560) Gde si ostavila kapu? - Gde sam ostavila kapu?
(561) [ta je to sre}a? - [ta je sre}a?
U pojedinim tipovima diskursa (nau~nom, didakti~kom,
publicisti~kom i sl.) pitawa dopune se ~esto koriste u funkciji topikalizacije pru`ene informacije, tj. radi wenog isticawa kao relevantne. Npr.
(562) Atomi vodonika se udru`uju u stabilne dvoatomske celine. Koliko elektrona sadr`i ova celina? Dva. (Hemija za 7. razred osn. {kole)
Pitawa izbora - razlikuju se od ostalih tipova prema popuwenosti propozicije koja sadr`i i jedan suvi{an referent. Alternativni referent se elimini{e odgovorom adresata. Npr.
(563) Da li }e do}i Jelena ili Milica? - Milica.
(564) Ko }e da mi pomogne - ti ili tata? - Tata.
(565) Vozom ili avionom? - Vozom.
Pitawa izbora koja sadr`e samo alternativne referente (bez
glagola) ~esto se koriste kao poliilokutivni iskazi radi izra`avawa komunikativne funkcije ponude (vidi odeqak Ilokutivnost tipa predloga i preporuke). Npr.
(566) Limun ili mleko? (u ~aj)
(567) Leva ili desna? (ruka, prilikom poga|awa)
PERMISIVNI ISKAZI
Ilokutivnost permisivnosti i koncesivnosti.- Radi se o iskazima u
funkciji realizacije dozvole, pristanka, kao i frazama sa komunikativnom funkcijom nepristanka, odbijawa, zabrane, protesta i sl. Iskazi sa navedenim funkcijama uglavnom nastaju kao reakcija na prethodni verbalni ili akcioni ~in sagovornika, ~ime sti~u status reaktivnih, stimulisanih. Sa funkcionalne ta~ke gledi{ta mo`emo da ih razvrstamo u dva podtipa:
-
Pristanak/nepristanak, dozvola/zabrana govornog lica da adresat ne{to u~ini;
-
Prihvatawe/neprihvatawe mi{qewa, stava sagovornika u vezi sa ne~im.
Prvi podtip obuhvata izdiferenciranu ilokutivnu paletu izme|u
dva suprotna pola - dozvole i zabrane. Govorno lice pribli`ava se pozitivnom polu u modeliranom subjektivnom prostoru referenta, ukoliko izra`ava intenciju pristanka, ru{e}i pri tome pravila, preskripcije, konvencije, norme koji su bili na snazi ranije. Takva govorna situacija podrazumeva da govorno lice mora u`ivati odre|eni li~ni ili institucionalizovani autoritet koji je glavni uslov uspe{nosti adekvatnog govornog ~ina. Dopu{taju}i adresatu da prekr{i ustaqena pravila, govorno lice na neki na~in preuzima odgovornost za ishod budu}eg ~ina sagovornika, smatraju}i da je pretpostavqena radwa u skladu sa wegovim interesima ili sa interesima okoline. Time permisivni iskaz postaje uop{teno ilokutivni. Npr.
(568) Od sutra mo`ete na posao.
(569) Po~nite sa blagim optere}ewem.
(570) Mo`ete ponovo na plivawe.
Izri~u}i zabranu ili nepristanak na budu}i ~in sagovornika, govorno lice primewuje va`e}a pravila, norme, preskripcije ili odre|uje nove principe daqe interakcije. Pozivaju}i se na tu| ili na svoj autoritet govorno lice osloba|a sebe od daqe odgovornosti za pona{awe adresata i spre~ava sagovornika da deluje na na~in kojim bi bio {tetan po wega ili okolinu. Npr.
(571) Ne smete da gazite zelene povr{ine.
(572) Zabraweno je hraniti `ivotiwe.
(573) Nema vi{e kompjuterskih igrica!
Ukoliko govorno lice protestuje protiv verbalnih ili akcionih radwi sagovornika ili se ogra|uje od wih, ono se zapravo poziva na postoje}i normativni model i insistira na wegovoj doslednoj primeni. Za razliku od ranije razmatranih permisivnih ~inova, iskazi ovog tipa ne zahtevaju od govornog lica odre|eni autoritet, ve} samo poznavawe va`e}eg preskriptivnog sistema. Npr.
(574) Protestujem protiv kr{ewa pravilnika.
(575) Ogra|ujem se od odluke nadle`nih organa.
(576) Nemojte ovde pu{iti!
Govorno lice tako|e mo`e da pristane na budu}u akciju sagovornika,
znaju}i da pri tom kr{i ustaqena pravila. Ono se odlu~uje na takav korak, nadaju}i se da budu}i ~in adresata ne}e nikom da na{kodi, ili zbog rezignacije. Npr.
(577) Pa dobro, kupi.
(578) [ta da ti radim.
(579) Kad si ve} zapeo.
(580) Radi kako ho}e{.
# Permisivni iskazi drugog tipa predstavqaju direktnu reakciju na prethodni iskaz sagovornika i ne zahtevaju kao su{tinsko pravilo govorne situacije postojawe bilo kakve vrste autoriteta kod govornog lica ili wegovu upu}enost u sistem va`e}ih pravila. Radi se o subjektivnoj proceni iskaza sagovornika. Npr.
(581) Ima{ pravo.
(582) U potpunosti se sla`em sa tobom.
(583) Gre{i{ u pogledu wegovih sposobnosti.
(584) Ma kakvi!
Iskazi ovog tipa koji izra`avaju neslagawe/neprihvatawe ~esto imaju upitni oblik i predstavqaju tip ponovqene propozicije prethodnog iskaza sa kvaziinterogativnom funkcijom (vidi Interogativni iskazi). Npr.
Iskaz-reakcija Prethodni iskaz
(585) Ja da idem po hleb?! Idi kupi hleba.
(586) Da ga zovem u pola no}i? Pozovi ga telefonom.
(587) Pe{ice, do Brankovog mosta?! Otidi pe{ice.
# Najja~im ilokutivnim naponom od svih permisivnih i
koncesivnih iskaza odlikuju se eksplicitne performativne formule sa potvrdnim ili odri~nim oblikom performativnog glagola. Npr.
(588) Pristajem na tvoj predlog.
(589) Prihvatam va{u ponudu.
(590) Zabrawujem ti da ide{ napoqe!
(591) Ne dopu{tam takvo pona{awe u mom prisustvu!
(592) Protestujem zbog klevete!
(593) Odbijam ovo da potpi{em.
Permisivni iskazi tako|e mogu biti izra`eni izjavnom
konstrukcijom sa modalnim glagolima mo}i, morati, smeti itd. u jednom od oblika. Npr.
(594) Mo`e{ da se vrati{.
(595) Ne sme{ da kasni{.
(596) Mora{ da slu{a{ oca.
(597) Ne mogu da vam pomognem.
(598) Ne smem da kr{im propise.
Pomo}u frazeolo{kih konstrukcija, kao i putem upotrebe razli~itih ustaqenih formula permisivni iskaz mo`e da primi komukativno optere}ewe neu~tivosti, neobaveznosti ili ironije. Npr.
(599) Od voqe ti je!
(600) Kud ide tele, nek ide i u`e.
(601) Da ne}e{ pe~enih {eva?!
(602) Ma nemoj!
EKSPRESIVNI ISKAZI
Ilokutivnost pozdravqawa. - Sociokomunikativno optere}ewe
pozdravqawa u govornoj situaciji je o~igledno - prilikom pozdravqawa govorno lice zauzima ne samo odre|eni stav u odnosu na sagovornika, ve} i signali{e o statusu koji mu odre|uje u interakciji (intimnom ili distanciranom, simetrijskom ili asimetrijskom itd.). Npr.
(603) Dobar dan! - distancirano neutralno
(604) Zdravo! - intimno, simetrijsko
(605) Gde si?! - familijarno simetrijsko
Jedna od osnovnih kognitivnih funkcija pozdravqawa u govornoj situaciji je stvarawe makrostrukturne reprezentacije, tj. scenarija, instrukcije, modela koji se talo`e u subjektivnom iskustvu sagovornika. Aktuelizuju}i odre|eni situativni model, pozdravqawe kao prvi signal daqe upravqa govornom situacijom, a ponekad i odre|uje tok recepcije iskaza. Npr. pozdravqawe poslodavca koje ukazuje na wegovo dobro raspolo`ewe otvara perspektivu daqeg prijateqskog razgovora:
(606) - Dobar dan svima `elim!
- Dobar dan, ne{to smo dobro raspolo`eni ...
Funkcija iskaza pozdravqawa, kao aktuelizatora odre|enog situativnog modela isti~e wegovu ilokutivnu mo}, jer odslikava intenciju govornog lica u odnosu na daqe oblikovawe govorne situacije.
Pozdravqawe u govornoj situaciji je signal delovawa govornog lica sa ciqem uticaja na voqu i pona{awe sagovornika, to je govorni ~in ~iji se sadr`aj sastoji u uspostavqawu ili prekidawu kontakta sa adresatom, a ilokutivna funkcija odslikava intenciju pokretawa odre|enih obrazaca pona{awa.
Pozdravqawe je ilokutivno, tj. signal o uspostavqawu ili prekidawu kontakta upu}uje se konkretnom sagovorniku. U javnim nastupima, otvorenim pismima, reklamama i sl. pozdravqawe je neodre|eno-ilokutivno. Npr.
(607) Po{tovani gledaoci, dobro ve~e.
(608) Hristos voskrese! (Natpis ispod reklame)
Pozdravqawe, kao i ostali iskazi sa ekspresivnom ilokutivno{}u
nije referencijalni ~in, t.j. ono ne nosi nikakvu informaciju u vezi sa referentima daqih iskaza (ukoliko ih uop{te ima), ve} ukazuje na emotivno stawe govornog lica u vezi sa nastalom situacijom (ose}awe radosti, zahvalnosti, krivice i sl.). Moglo bi se re}i, da je referent ekspresivnog iskaza (tj. objekat ekstralingvisti~ke stvarnosti u funkciji teme saop{tewa) samo govorno lice, a referencija se vr{i u vezi sa modelirawem subjektivnog denotativnog prostora sagovornika u odnosu na wega. Govorno lice, izri~u}i ekspresivni iskaz, nastoji da svrsta sebe u odre|eni obrazac, stereotip pona{awa (recimo - dobar ~ovek, qubazan kom{ija, vaspitano dete, dobar prijateq itd.). U takvom kontekstu izostavqawe pozdravqawa ili otpozdravqawa ima tako|e zna~ajnu komunikativnu funkciju - postaje signal socijalne disharmonije (uvre|enosti, odbojnosti, nepo{tovawa ili jednostavno lo{eg vaspitawa).
# Kao i u mnogim drugim jezicima, u srpskom jeziku se zapa`a
zna~ajno razmimoila`ewe izme|u sredstava nominacije ~ina pozdravqawa (opra{tawa) i wihovom realizacijom u govornoj situaciji, {to zna~i da glagol pozdravqati, ~ija se semanti~ka interpretacija poklapa sa analizom ilokutivnog sadr`aja adekvatnog ~ina ne ispoqava performativni oblik kao sredstvo wegovog ostvarewa.
Kao naj~e{}e sredstvo realizacije pozdravqawa u govornoj situaciji upotrebqavaju se tzv
| 