| Implicitna predikacija o referentu kao prikriveni na~in preno{ewa informacije proisti~e iz mawka identifikacionih koordinata u stvarnosti i diskursu. Implicitnu predikaciju mo`emo suprostaviti konkretnoj referenciji: deikti~koj, nominativnoj i denotativnoj, {to svedo~i o tome da funkcija identifikacije zna~ajna, ali ne i jedina funkcija referencije. Ako funkcija identifikacije obuhvata postupak identifikacije u odnosu na stvarnost i identifikacije u odnosu na diskurs (koreferencija jezi~kih sredstava koja upu}uju na isti referent), onda je implicitna predikacija - identifikacija koordinata referenta u subjektivnom iskustvu u~esnika komunikacije. Npr.
(45) Hamlet je lik iz istoimene tragedije istaknutog engleskog pesnika
V.[ekspira.
(46) Hamlet je danski princ.
(47) Hamlet je previ{e mislio.
U iskazu 1 ostvarena je identifikacija referenta u odnosu na stvarnost, u 2. - identifikacija u odnosu na diskurs navedenog dela, a u 3. - identifikacija u odnosu na subjektivno iskustvo u~esnika u komunikaciji koji upore|uju pona{awe analiziranog kwi`evnog lika sa adekvatnim primerima iz subjektivnog iskustva.
Razlika izme|u konkretne i implicitne referencije o~itava se i u sferi realizacije: ukoliko za konkretnu referenciju postoje konkretna sredstva realizacije (zameni~ke i sli~ne re~i, imena iz kategorije li~nih i zajedni~kih), implicitna predikacija u potpunosti se oslawa na sposobnost sagovornika da prepozna intenciju govornog lica odnosno saop{tavanog o referentu (realizuje se na kognitivnom planu).
(48) Filip je kupio sladoled.
(49) Filip se pona{a nepristojno.
# Sferu konkretne identifikacije referenta mo`emo odrediti kao wegov objektivni denotativni prostor, npr.
(50) Kwiga je na stolu.
Sfera identifikacije referenta u odnosu na vlastito iskustvo u vezi sa wim ~ini subjektivni denotativni prostor, npr.
(51) Marija je lepa.
# Postupak uvo|ewa u iskaz novog referenta povezan je sa komunikativnom funkcijom pru`awa informacije i obuhvata
-
uvo|ewe u kontekst interakcije referenta koji je nepoznat adresatu uz pru`awe svih neophodnih informacija o wemu, npr.
(52) Danas sam srela Ninu. Ona je moja prijateqica. Upoznale smo se ovog leta na moru;
-
uvo|ewe referenta na ra~un poznate informacije o prostorno-vremenskom fragmentu stvarnosti kojem on pripada ili isticawe imena objekta uz informaciju da je on poznat sagovorniku;
(53) Danas sam srela Ninu. Ve} sam ti pri~ala o woj.
Denotativni prostor referenta je prostorno-vremenski fragment stvarnosti kojem on pripada. Ukoliko se referent ponovo uvodi iz prethodnog iskaza u diskursu, on se identifikuje na osnovu onoga {to je tamo bilo navedeno ili polaze}i od zajedni~kog predznawa u~esnika u komunikaciji. Npr.
(54) Pred kapijama Troje,
stra{ne ahajske ~ete na ravnoj poqani stoje...
(55) ^ujem li varvarski usklik ahajskih pesnika bojni’? (V.Ili})
Ako su govornom licu i sagovorniku poznati referenti, kao i odre|iva~i navedenih referenata, preraspodela znawa u komunikativnoj situaciji podrazumeva samo razmenu podataka o predikaciji. U takvom slu~aju znawe koje postoji kod sagovornika aktuelizuje se pomo}u odgovaraju}ih li~no-vremenskih transforma predikata, npr. (56)
1) Ivan je ovde ve} mesec dana.
2) Ivan bio je ovde mesec dana.
3) Ivan }e biti ovde mesec dana.
Takvi su iskazi zapravo osnovni, nemarkirani na~in uvo|ewa novog referenta u iskaz.
U okviru komunikative funkcije pru`awa informacije izdvajaju se asertivna, deklarativna i ekspresivna funkcija, koje se dosledno realizuju u iskazima saop{tewa, informisawa, progla{avawa, kr{tewa, izricawa presude, davawa komplimenata i sl.
(57) Sutra je plata.
(58)Gradska vlada je odgovorna za {trajk.
(59) Pobednik je hor "Kolibri" .
(60) Optu`eni je kriv.
(61) Va{a nova kwiga je genijalna.
U navedenim primerima neophodno je ista}i postupak identifikacije referenta u objektivnom denotativnom prostoru (57), (59), (60) i identifikaciju u subjektivnom denotativnom prostoru (58), (61).
| 