Iskazi sa direktivnom funkcijom

(77) Ne, nemoj mi pri}i! (D.Maksimovi}) molba

(78) Hajdemo u vrt! poziv

(79) Ako te jo{ jednom uhvatim! pretwa

Iako su navedeni iskazi generalno uop{teno-ilokutivni, jedan wihov deo funkcioni{e i sa neodre|eno-ilokutivnom funkcijom (ponuda, poziv, preporuka, upozorewe, zabrana). Npr.

(80) Dobro do{li u Narodno pozori{te! poziv

(81) Nemoj zaspati pod tim drvetom! upozorewe

(82) Zabraweno je loviti ribu. zabrana

Prema referencijalnim odnosima u iskazu direktivna funkcija podrazumeva podsticawe na promenu denotativnog prostora referenta.
(83) Odnesi jaknu na mesto!

3. 
   Iskazi sa interogativnom funkcijom (pitawa: totalna, parcijalna,
   

(85) Ko je ona `ena u plavom?

Fati~ka i retori~ka pitawa su autoilokutivna, dok su nemarkirana pitawa - uop{teno-ilokutivna. V. o pitawima i ta~ke ......

Napomena. - Fati~ka pitawa su usmerena na odr`avawe kontakta sa sagovornikom. Npr. (86) Da li se ~ujemo?

4. 
   Iskazi sa komisivnom funkcijom (obe}awe, zakletva, opklada). -
   

(87) Done}u ti poklon sa putovawa.

(88) Kladim se u ~okoladu!

5. 
   Iskazi sa permisivnom funkcijom (dopu{tawe, pristajawe,
   

(89) Isprati druga, ali samo do raskrsnice.

(90) Ne}u vi{e da se igram.

6. 
   Iskazi sa ekspresivnom funkcijom (apelativi, pozdravqawe,
   

(91) Hvala ti za ovaj ~as bola prepun. (D.Maksimovi})

(92) Izvinite na ovako nespretnoj ponudi.
U okviru podtipova iskaza sa ekspresivnom funkcijom, koji su u na~elu uop{teno-ilokutivni, izdvaja se grupa autoilokutivnih iskaza (komentar, psovawe, iznena|ewe, rezignacija). Npr.

(93) Ba{ sam pametan! komentar

(94) Otkud sad ovo! iznena|ewe

Prema tipu referencijalnih odnosa ova se funkcija izdvaja po odre|ivawu referenta u subjektivnom denotativnom prostoru. Npr.

(95) Va{a majka lepo izgleda.

(96) @elim da postignete jo{ vi{e.

7. 
   Iskazi sa deklarativnom funkcijom (progla{avawe, kr{tewe,
   

(97) Odlukom Okru`nog suda optu`eni je osu|en na dve godine li{avawa slobode.

(98) Stru~ni `iri dodequje priznawe Marku Popovi}u za pesni~ko dostignu}e na Pesni~kom nagradnom konkursu.
SREDSTVA JEZI^KE REALIZACIJE KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE ISKAZA
Svaki jezi~ki sistem poseduje sredstva pomo}u kojih govorno lice mo`e staviti do znawa sagovorniku {ta je ciq wegovog iskaza, istovremeno omogu}avaju}i adresatu da uspe{no dekodira komunikativnu funkciju tog iskaza u konkretnoj situaciji. Me|utim, jezi~ka sredstva su vi{ezna~na i mogu da slu`e mnogim ciqevima. Zbog toga se, na primer, ne mo`e re}i da je ilokutivni ciq svih imperativnih glagolskih oblika uvek i samo direktivnost, tj. podsticawe sagovornika na odre|eni ~in. Upor.

99. 
    Po~ivaj u miru! (natpis na grobu)
    
100. 
     Oporavqaj se!
     
101. 
     ^ekaj, ~ekaj! Vide}e{ ti svog Boga!
     

Navedeni i sli~ni primeri pokazuju zna~aj poznavawa konteksta i govorne situacije za pravilno razumevawe komunikativne funkcije sadr`ane u iskazu.

Pg + Prop

Pg - performativni glagol, izra`en oblikom 1. lica jednine ili mno`ine;

Prop - propozicioni sadr`aj iskaza koji predstavqa wegovu informacionu vrednost, ono na {ta se odnosi intencija govornog lica. Npr.

(102) Obe}avam da }u se vratiti.

(103) Predla`em da skratimo uvod.

(104) Nare|ujem vam da se izvinite.

(105) Savetujem ti da ne pliva{.

(106) Zahvaqujem, gospodine doktore, na qubaznosti.

(107) Odbijam da u~estvujem u tome nemarkirani oblik

(108) Ja odbijam da u~estvujem u tome markirani oblik
Dakle, struktura eksplicitne performativne formule odre|ena je valentno{}u performativnog glagola. Ukoliko su u re~enici zastupqeni svi argumenti performativnog glagola, u pitawu je eksplicitna performativna formula. Npr.

(109) Izviwavamo se po{tovanoj publici zbog odlagawa predstave..

(110) Otvaram diskusiju.
Kao relevantna obele`ja eksplicitne performativne formule izdvajaju se slede}i aspekti:

1. 
   ekviakcionalnost, t.j. ekvivalentnost govornom ~inu, a ne saop{tewu o takvom;
   

2. 
   autoverifikacija - odsustvo mogu}nosti verifikacije pomo}u kriterijuma istinitost/la`nost. Takvi iskazi mogu da budu uspe{ni ili neuspe{ni, iskreni ili neiskreni, ali ne i istiniti ili neistiniti;
   

3. 
   autoreferentnost - obele`avawe ~ina koji se vr{i prilikom izgovarawa
   

(113) Zahtevam sva svoja prava!

4. 
   autonominativnost - mogu}nost obele`avawa adekvatnog govornog ~ina (npr. zahvaqujem -" zahvaqivawe");
   

5. 
   stabilnost gramati~kog oblika - re~enica sa performativnim glagolom.
   

Princip ekviakcionalnosti je vode}i u odnosu na druge principe.

1. 
   (114) Molim te da ne ide{ tamo!
   

(116) Zahvaqujem za srda~an do~ek.

(117) Preporu~ujem ti ovu kwigu.
u ciqu realizacije iste komunikativne funkcije mo`e biti tako|e izra`ena oblikom potencijala, npr.

(118) Zahvalio bih za srda~an do~ek.

(119) Preporu~io bih ti ovu kwigu.
Upotreba potencijala performativnog glagola smawuje ilokutivni napon iskaza, ~esto prevode}i iskaz iz jedne ilokutivnosti u drugu. Upor.

(120) Upozoravam te na posledice. upozorewe, pretwa

(121) Upozorio bih te na posledice blago upozorewe, savet
Performativnost glagola tako|e se ~uva u transponovanom obliku

glagola 3. lica jednine ili mno`ine, kada se govorno lice iz nekih razloga odri~e svog prava autonominacije, npr.

(122) Moli te tvoja mama.

(123) Puno ti se zahvaquje tvoja drugarica.

(124) Kr{tavam te u ime Oca i Sina i Svetoga Duha...

(125) Osu|ujem vas na pet godina zatvora.

Implicitna performativna formula. - Direktivni i interogativni iskazi razlikuju se od eksplicitno-performativnih odsustvom autonominativnosti, zbog ~ega se wihov ilokutivni ciq mo`e dekodirati na vi{e na~ina. Stoga se taj tip iskaza naziva implicitna performativna formula, jer u svom sastavu ne sadr`i performativni glagol, koji bi jednozna~no izrazio nameru govornog lica. Npr.

(126) Molim te da to uradi{. - ~in molbe

(127) Uradi to. - mo`e da se dekodira kao

~in molbe, zahteva, saveta i sl.

Mo`e se govoriti i o ekviakcionalnosti interogativnih konstrukcija, koja isti~e wihovu implicitno-performativnu prirodu.

Formula implicitno-performativnog iskaza podse}a na eksplicitnu performativnu formulu i tako|e je uslovqena tipom valentno{sti performativnog glagola:
IPg + Prop,
gde je IPg implicitni performativni glagol u obliku 2. lica jednine ili mno`ine imperativa, a Prop je propozicija na koju se odnosi ilokutivni ciq. Npr.

(128) Otvori vrata.

(129) Napravite ku}icu za ptice.

(130) Pomerite se sa vrata.

(131) Dodaj mi kwigu.

(132) Ispri~aj mi pri~u.

Performativna paradigma. - Izostavqawe jednog od elemenata strukture performativne formule, ~ije se mesto i uloga mogu lako ustanoviti na osnovu o~uvane ilokutivne mo}i iskaza koji se uklapa u paradigmu formule-prototipa, uzrokuje pojavu nepotpunog performativnog iskaza.

Skup nepotpunih performativnih iskaza kao varijanti strukture prototipske performativne formule, mo`emo smatrati realizacijom performativne paradigme odre|enog ~ina.

Na primer, prilikom naru~ivawa jela obi~no ne govorimo kelneru: Naru~ujem kafu i sok ili Molim Vas da mi donesete kafu i sok, ve} Donesite mi kafu i sok ili Kafu i sok.
Po{to su u strukturi performativne formule-prototipa relevantne samo jedinice, koje u redukovanom obliku mogu da izraze wegovu ilokutivnu mo}, performativna paradigma ima oblik modifikacija sa razli~itim stepenom redukcije elemenata. Performativna formula-prototip paradigme glasi PG + A + Prop. Redukovane varijante su:
PG + Prop

PG + A

Prop
Npr.

hvala - zahvaqujem

1. 
   performativi koji imaju ili sti~u u kontekstu status re~ci. Npr.
   

(134) Je l' mo`e kafa? ponuda

(135) ^ekaj, dok te dohvatim! pretwa

(136) Slobodno zapalite. dopu{tawe

(137) Bilo bi mi drago da ne kasnite! prekor

2. 
   preskriptivne modalne re~i i izrazi, poput:
   

(138) Mora{ to izbaciti! nare|ewe

(139) Trebalo bi da se obrije{. preporuka

(140) Mo`ete da se obu~ete. dopu{tawe

(142) Hvala na ~estitkama. (145) [teta {to nisi do{ao.

(143) Lepo ste to zamislili. (146) Ovaj crte` je Bogu plakati.

Gramati~ka sredstva. - Osim univerzalnih eksplicitnih i implicitnih performativnih sredstava, kao i semanti~kih performativa koji spadaju u leksi~ke pokazateqe ilokutivnosti, postoje gramati~ka sredstva upu}ivawa na komunikativnu funkciju iskaza. Takva sredstva zavise od sistemskih i tipolo{kih osobina jezika. Me|u wima se u srpskom jezikuizdvajaju slede}a sredstva.
# Glagolski na~in. - Primarna funkcija glagolskog na~ina je odre|ivawe sadr`aja predikata kao realnog (svi vidsko-vremenski oblici indikativa) ili nerealnog (oblici potencijala i imperativa).

Ranije je ve} bilo re~eno da oblik potencijala koji se upotrebqava umesto indikativa performativnog glagola smawuje ilokutivni napon iskaza (v. performativnost). Uporedo sa semanti~kim performativom, oblik potencijala unosi u iskaz dopunsku komponentu u~tivosti, skromnosti i nenametqivosti. Upor.

(147) Molim da ne pu{ite.

Molio bih da ne pu{ite.

Bio bih Vam zahvalan za neku ideju.

Predlo`io bih novi natpis za bex.

uop{teno-ilokutivni ~in

autoilokutivni ~in

Obavestio bih prisutne o uslovima konkursa. obave{tewe, najavqivawe

Savetovao bih ti da ne pu{i{. nenametqiv savet

Pitala bih te za decu. nenametqivo pitawe

^estitao bih Vam na izboru. u~tivo komplimentirawe

Obe}ala bih da }u do}i. odustajawe, o~ekuje se

nastavak: ..., ali ne mogu
(157) Mo`ete da pitate. dopu{tawe

Mogli biste da pitate. zabrana, prekoravawe

(158) Upali svetlo!

Ka`em ti: upali svetlo!
Semanti~ki elementarni predikat interogativne konstrukcije je glagol pitam koji tako|e prelazi u presupoziciju:

(159) Koliko je sati?

Pitam te: koliko je sati?
Ukoliko se semanti~ki elementarni predikati ekspliciraju, u pitawu je wihova eksplicitno markirana upotreba.
Imperativni oblici glagola u implicitno-performativnom iskazu mogu da budu zameweni oblikom potencijala u interogativnoj konstrukciji:

(160) Otvorite vrata.

Da li biste otvorili vrata?
Kao i u iskazima sa drugim komunikativnim funkcijama, potencijal smawuje napon direktivne ilokucije, ~ini je u~tivijom i mek{om.
Kao {to je ve} bilo napomenuto, imperativ ne mora nu`no da izra`ava neki ilokutivni ciq (vidi Sredstva jezi~ke realizacije komunikativne funkcije iskaza).
# Glagolsko vreme. - Osnovna funkcija kategorije glagolskog vremena je identifikacija vremenskih koordinata sadr`aja predikacije u odnosu na momenat aktuelne govorne situacije. Podudarawe vremenskih koordinata sadr`aja predikacije i govorne situacije (oblik prezenta) i wihovo nepodudarawe (pro{la i budu}`a vremena) mogu se zanemariti, ukoliko u strukturi iskaza postoji vremenska odredba:

(161) Sutra idem u pozori{te.

(162) De{avalo se, u detiwstvu, sedim tako satima i ~itam.

(163) Sino}, kad sam se vra}ala iz {etwe, vidim - tr~i za mnom neko ku~e.

Sutra ti kupujem igra~ku. ~vrsto obe}awe

Ti ostaje{ kod ku}e! izri~ita zapovest

Sednica je u petak. tvrdwa

Gosti odlaze. konstatcija (asertivna upotreba)

Tata brine o tebi. tvrdwa (asertivna upotreba)

Sutra mo`e{ u {kolu. dopu{tawe (permisivna upotreba)

(170) Kreni odmah!

Da si odmah krenuo!
Istu funkciju ima i aorist u odnosu na futur I u asertivnim iskazima, npr.

(171) Posle studija oti}i }u u inostranstvo.

(172) Posle studija odoh ja u inostranstvo.
# Lice. - Osnovna funkcija upotrebe oblika kategorije lica je upu}ivawe na govorno lice i/ili na adresata u govornoj situaciji. Ranije je ve} bilo re~eno da stabilni gramati~ki oblik performativnog glagola uvek upu}uje na govorno lice kao subjekat delovawa, ~ime se iskqu~uje upotreba li~ne zamenice ja u sastavu eksplicitne performativne formule. Me|utim, govorno lice mo`e biti namerno istaknuto radi pomerawa fokusa re~enice, ~ime se upotreba sredstava za obele`avawe govornog lica eksplicitno markira, tj. obele`ava u odnosu na neutralnu formulu PG + Prop. Npr.

(173) Kladim se u ~okoladu.

Ja se kladim u ~okoladu.
(174) Savetujem ti da razmisli{.

Ja ti savetujem da razmisli{.

(175) U~ini to.

U~ini mi to.
(176) Dovedi ga.

Dovedi mi ga.

(177) Gra|ani Obrenovca su uz Vas.

(178) Voli te tvoja tetka.

mo`emo proceniti da li se radi o transponovanim performativima ili o deskriptivnim iskazima samo ukoliko polazimo od govorne situacije. Osnovni kriterijum za to, kao {to je bilo pomenuto, treba da bude ekvivalentnost iskaza ~inu. Transpozicija performativnog oblika doprinosi ja~awu ilokutivnog napona, stvarawu efekta nenametqive prisnosti. Ona je tipi~na za tvrdwu, molbu i razli~ite ekspresive, a posebno je ~esta u pisanom diskursu.

Imperfektivnost-perfektivnost glagolskih oblika le`i i u osnovi razgrani~avawa ilokutivne funkcije najave i drugih tipova asercije. Ilokutivnost najave pretpostavqa ostvarivawe namere "obznaniti proces koji je u toku", pa stoga podrazumeva upotrebu imperfektivnog glagola. Upor.

1) Dolazi Ivan najava

2) Do}i }e Ivan saop{tewe

Pokazateqe komunikativne funkcije imamo tako|e u vidskim imperativnim parovima (sa osloncem na druga jezi~ka sredstva u iskazu), npr.

(180) Otvori ta vrata. molba

(181) Ne otvaraj ta vrata. zabrana

(183) Za{to bih mu se izviwavao. odbijawe

(184) Da si do{ao na vreme!

(185) Smesta da opere{ ruke!
# Negacija. Osporavawe sadr`aja propozicije prethodnog iskaza sagovornika u govornoj situaciji, kao i odbijawe ilokutivnosti drugog ~lana interakcije le`i u osnovi izdvajawa odgovaraju}ih ilokutivnih funkcija: odbijawa, negirawa i osporavawa. Osnovni pokazateq pomenutih tipova ilokutivnosti je odri~na re~ca ne ili negirani oblik odgovaraju}eg glagola, bilo pomo}nog, bilo punozna~nog. Upor.

(186) Ne}u da slu{am odbijawe

(187) Slika nije lepa negirawe

(188)To nije istina! osporavawe

(189) Slika nije lepa! - Pori~em da je slika lepa (tj. ‘Tvrdim da slika

nije lepa’)

(190) To nije istina! - Osporavam da govorite istinu.

(191) Ne}u da slu{am - Odbijam da slu{am.

(192) Ne treba mi va{a pomo}. - Odbijam va{u pomo}.
Negacija je tako|e jedno od naj~e{}ih sredstava ostvarivawa direktivne funkcije zabrane:

(193) Ne otvaraj nikom!

(194) Da te nisam videla tamo!
Ilokutivni napon navedenih iskaza mo`e biti poja~an putem uvo|ewa

intenzifikatora negacije, odnosno posebnih leksi~kih sredstava koja nagla{avaju negativnu ilokuciju. To su re~i i izrazi poput: nikako, nipo{to, ni u kom slu~aju, i sl. Npr.

(195) Nipo{to nemoj otvarati !

(196) Ni u kom slu~aju da te nisam videla tamo!

(197) Zar ne}ete sesti? - Izvolite, sedite!

(198) Za{to se ne slu`ite? - Uzmite jo{!

(199) Ne}e{ da ostane{? - Ostani!

(2)Neprijateq opkoqava! saop{tewe

(5) Neprijateq opkoqava. tvrdwa (na osnovu li~nog uverewa)

U primeru (5) prikazana je intonaciona shema tvrdwe. Intonacija se ponavqa u svakom od segmenata iskaza, a logi~ki akcenat dolazi na deo koji mo`e da predstavqa predmet eventualne dileme, dok je prvi deo aksiomati~an, tj. o~igledan po prirodi stvari.

Jedan od ~estih primera za to mo`emo prona}i u konverzaciji izme|u roditeqa i dece, kada iskazi sa istom propozicijom, ali promewenim redom re~i, slede u nizu, jedan iza drugoga. Npr.

(201) Ovamo do|i!!! naredba

(203) Igra~ku mi kupi!!! zahtev

Napomena. - O ulozi reda re~i u asertivnim iskazima vidi odeqak Identifikacija referenta i informativna perspektiva re~enice.

(204) Marko je u dvori{tu

(205) Ivan je taj mladi} s po~etka pri~e.

(206) Lidija se uop{te nije promenila.

(207) Kwiga je na stolu.

(208) Marija je lepa.

Elementi kategorije prostorno-vremenske lokalizacije formiraju konkretni denotativni prostor referenta.

Dakle, denotativni i subjektivni denotativni prostor imaju isti objekat lokalizacije, dok se lokalizator razlikuje: u prvom slu~aju u pitawu je konkretni denotat, u drugom - svest govornog lica. Ukoliko je objektivni denotativni prostor prihvatqiv za sve u~esnike situacije, subjektivni je relevantan.

Povezanost informativne perspektive re~enice i asertivne komunikativne funkcije veoma je zna~ajna. Suprostavqaqe tematsko-rematskih odnosa i suprostavqawe poznatog novom ne moraju se podudarati. Ukoliko je neki od referenata ili orijentir poznat, to jo{ ne zna~i da upravo on ~ini temu saop{tewa. Tako u iskazu O Bo`e, to sam ja! li~na zamenica ja ~ini remu - su{tinu konstatacije, iako je i govornom licu i adresatu dobro poznat navedeni referent, na primer u situaciji prepoznavawa lica na fotografiji.

I suprotno, ukoliko je neki referent tema saop{tewa, to jo{ ne zna~i da je on zaista poznat u~esnicima govorne situacije.

(209) Tegusigalpa nalazi se u Hondurasu.

(210) Tog jutra stric je krenuo u lov ranije nego obi~no.

(211) Ivan je stigao.

(212) Supa je skuvana.
Prostorno-vremenska lokalizacija i referentnost iskaza.- Razmotri}emo kako identifikacija refenta uti~e na konkretnu ilokuciju asertivne komunikativne funkcije na slede}im primerima:

(213) Ivan tu~e Marka.

(214) Ivan tu~e Marka u dvori{tu.
U oba primera imamo konstrukciju sa dvoargumentskim glagolom tu}i. U oba iskaza imamo referente koji su poznati u~esnicima u komunikativnoj situaciji. Ono {to razlikuje oba iskaza je lokalizator i orijentir (u dvori{tu) u primeru (214). U prvom slu~aju odsustvo lokalizatora, a time i identifikacije referenata, svodi iskaz na konstataciju, dok prisustvo identifikacije referenata dodaje iskazu onu informativnu komponentu koja ga ~ini saop{tewem.

U primeru (214) sam glagol postaje referentan zahvaquju}i prostornoj lokalizaciji koja je unesena u iskaz. Mo`emo da tvrdimo da je glagol postao vremenski lokalizovan (saop{tewe se daje o ne~emu {to se de{ava neposredno pred sam ~in saop{tewa, ina~e ono gubi smisao - ne mo`emo da saop{tavamo zastarelu informaciju). Tako, situcija prostorne lokalizacije povla~i vremensku lokalizaciju, formiraju}i u svesti adresata odre|eni hronotop - prostorno-vremenski kontinuum situacije koja je sadr`aj predikacije.

Zato ilokuciju asertivnosti mo`emo definisati kao izricawe iskaza, namewenog adresatu, i to takvog koji sadr`i ~iwenice o situaciji, iznesene sa punom odgovorno{}u govornog lica za wihovu istinitost, i/ili za istinitost zauzetog stava u odnosu na ono {to se saop{tava.

Razlike izme|u navedenih tipova asertivnosti zasnivaju se na konkretnoj ilokutivnoj funkciji zajedni~ke intencije, kao i na neujedna~enom stepenu preuzimawa odgovornosti u odnosu na izre~eno.

Tako, ilokutivna funkcija tvrdwe mo`e da se konkretizuje kroz slede}e tipove asertivnosti:

nepobitnu istinu"

(220) Govorno lice, delovawe i obja{wewe "u~initi ne{to jasnijim,

sagovornik su komponente odrediti razlog, smisao, zakonitosti

govorne situacije.

Jugoslavije. konkretnijim, suziti denotativni prostor"

(222) Raspored ~asova: ... informisawe "izneti odre|ene podatke"
(223) Eto, recimo, moja Dana... ilustracija "snabdeti izre~eno

konkretnim primerima"

(224) Nada je vi{a od Dragane. pore|ewe "razmotriti, uspostavqaju}i

sli~nosti i razlike izme|ureferenata"

(225) Sastanak je zavr{en. konstatacija "ista}i ne{to kao

~iweni~no stawe"

(226) Promu}kati pre upotrebe. uputstvo "snabdeti adresata

neophodnom ve{tinom rukovawa"

(227) U prodaji je nova "Ana". najava "obznaniti proces koji je u

toku".

Asertivne funkcije " iznositi ne{to kao nepobitnu istinu" i "iznositi nove ~iwenice" koje isti~u zajedni~ke ilokutivne konstante svih reprezentativa razlikuju se upravo stepenom izra`avawa psihi~kog stawa govornog lica, u ovom slu~aju stepenom eksplikacije verovawa u izre~eno. Nagla{eni stav govornog lica u odnosu na izre~eno mo`emo, dakle, prihvatiti kao obele`je ilokutivne strukture tvrdwe, za razliku od saop{tewa za koje takvo nagla{avawe nije karakteristi~no.

Ukoliko govorno lice izra`ava svoju sigurnost u pogledu onoga {to saop{tava, deluje mehanizam skrivenog uveravawa, jer u suprotnom je dovoqno samo saop{tewe. Primena pravila asercije "Ja prosto tvrdim da p i ne poku{avaju}i pri tom da vas uverim" bila bi nedosledna. Kao dokaz za to slu`i ~iwenica da se uveravawe, implicirano u ~inu tvrdwe, skoro obavezno eksplicira u iskazu koji sledi iza wega putem argumentovawa. U suprotnom adresat mo`e da postavi pitawe o zasnovanosti tvrdwe. Npr.

(228) Odgovorno tvrdim da ogromne koli~ine pija}e vode odlaze u nepovrat zbog

lo{eg rada nadle`nih komunalnih preduze}a. Kao primer navodim podru~je

Barajeva... Prema grubim merewima samo na ovom mestu dnevno ote~e najmawe

100 metara kubnih vode. Za 90 dana to je oko 9.000 kubika vode.

Tvrdwa bez intencije da se adresat uveri u ono {to se saop{tava mo`e da se defini{e kao govorni ~in preuzimawa odgovornosti samo za deo onoga {to se saop{tava. Tako "Tvrdim da je H - r i ne poku{avam da vas uverim" mo`emo da parafraziramo kao "Smatram da je X – p", dok " Smatram da je X – p i nastojim da vas ubedim da je to tako" odgovara su{tinskom pravilu tvrdwe o preuzimawu odgovornosti i za svoj stav i za izre~eno.

Mo`emo zakqu~iti da se ~in tvrdwe mo`e izraziti pomo}u sredstva za izra`avawe stava u odnosu na saop{tavano (prete`no performativa smatram, dr`im, ali i modalnih konstrukcija poput po mom mi{qewu, {to se mene ti~e i sl.), ali uz neophodno argumentovawe, {to zna~i da izra`avawe stava i argumentovawe kao elementi dubinske ilokutivne strukture tvrdwe mogu da impliciraju tvrdwu na povr{inskoj strukturi, ukoliko performativ tvrdim prelazi u presupoziciju.
Odsustvo komponente uveravawa u sastavu ilokutivne strukture govornog ~ina nije karakteristika tvrdwe, ve} saop{tewa koje se mo`e uporediti sa predikacijom, namewenom konkretnom adresatu kao budu}em subjektu znawa koje se prenosi. Npr.

(229) Obave{tavamo Vas o rezultatima konkursa za finansirawe

nau~noistra`iva~kih projekata od 1996. do 2000. godine.
Utvrdiv{i razlike izme|u razmatranih tipova asertivnih iskaza mo`emo odrediti ilokutivnu strukturu odgovaraju}ih govornih ~inova. Putem semanti~ke eksplikacije govornog ~ina tvrdwe izdvajamo u wemu slede}e obavezne elemente:

1. 
   Govorno lice ima dokaz o istinitosti podataka koje iznosi.
   
2. 
   Govorno lice izra`ava uverenost da su podaci koje iznosi istiniti.
   
3. 
   Postoji namera govornog lica da se adresat uveri u ono {to on, tj. govorno lice, tvrdi.
   
4. 
   Govorno lice preuzima obavezu za istinitost svog iskaza.
   

# Ako se uporedi izlo`ena ilokutivna struktura tvrdwe i pravilo uspe{nosti tog govornog ~ina, prime}uje se razlika u pogledu definicije pripremnog pravila (tj. pravila koje stvara neophodan okvir za uspe{nost govorne situacije) koje glasi: "Ni govornom licu, ni slu{aocu nije o~igledno da slu{alac zna (da ga nije potrebno podse}ati na) odre|ene ~iwenice". Me|utim, iskazivawe podataka koji nisu poznati adresatu, kao pripremno pravilo uspe{nosti, mo`e da se odnosi na saop{tewe, a ne na tvrdwu. Tvrditi se mo`e ne{to {to je poznato adresatu uz izra`avawe wegovog subjektivnog stava i modelirawe stvarnosti tako da se adresatu uka`e na neke nove aspekte poznatih ~iwenica, ali saop{tavati mo`emo samo ono {to je nepoznato . Tako se tvrdwa i saop{tewe mogu razlikovati ne samo prema sadr`aju propozicije iskaza (poznato - novo), ve} i prema subjektivizaciji izre~enog. Npr.

(231) Ivan je trapav. Uvek ne{to slomi.

(232) Ivan je slomio ruku.

Verovawe u istinitost izre~enog koje je eksplicirano u ilokutivnoj strukturi tvrdwe "Smatram da je X – p, verujem da je to tako, `elim da i ti veruje{ da je to tako", kod saop{tewa je implicirano "Znam da je X – p i nastoje}i da i ti to zna{, prenosim to tebi".

# Razlika prema sadr`aju propozicije nije obavezni kriterijum za razliku izme|u asertivnih funkcija. Mo`emo tvrditi i ne{to {to je za adresata novo ili saop{tavati ne{to {to mu je poznato (posledwe je re|e, ali je mogu}e).

U pisanom diskursu ponekad se moraju saop{tavati ~iwenice koje su ve} poznate adresatu. Zato se asertivna funkcija saop{tewa, za razliku od tvrdwe, ~esto ostvaruje u pisanom diskursu u obliku institucionalizovanog obave{tewa, koje zajedno sa molbom (zahtevom) i ponudom predstavqa osnovni obrazac poslovne interakcije.
Ilokutivna struktura saop{tewa obuhvata slede}e elemente:

1. 
   Govorno lice ima dokaze o istinitosti podataka koje iznosi.
   
2. 
   Govorno lice namerava da prenese podatke adresatu.
   
3. 
   Govorno lice prihvata obavezu da je ono {to iznosi istinito.
   

(233) Moj brat nema nikakve veze sa gore pomenutim. To odgovorno tvrdim.

(234) Nisam upravqao motornim vozilom registarski broj BG 687-574. Izjavqujem

to sa punom odgovorno{}u.

(235) Svedo~io sam u korist svog poslodavca. Ovom prilikom izjavio bih suprotno.
Ilokuciju tvrdwe mo`e da ostvari i glagol smatram u iskazu sa propozicijom koja mo`e da se predstavi pomo}u formule "X je p", koji prati ilokutivno "optere}eno" argumentovawe. U takvim slu~ajevima smatram ne funkcioni{e kao deskriptivni glagol koji opisuje odgovaraju}u mentalnu aktivnost, ve} kao performativ sa ilokutivnom snagom tvrdwe. Upor.

(236) Mi, studenti beogradskih univerziteta, smatramo Vas najodgovornijim za

rasplet ove sudsko-politi~ke farse.
Me|utim, govorni ~in tvrdwe ~e{}e se ostvaruje implicitno putem predstavqawa ~iweni~nog stawa kao istine u koju adresant veruje nastoje}i da u to uveri adresata. U tu svrhu koriste se iskazi sa intenzifikatorima poput sigurno, istina je, ~iwenica je i sl. Npr.

(237) Sigurno dobro pamti svoj prvi susret sa Anom.

(238) ^iwenice su jasne. Penzijski fondovi su prazni.

(239) Istina je. Olga vi{e nema vremena za tebe.

mo`e da se iznese i bez posebnog "najavqivawa" ilokucije. U tom slu~aju mo`emo konstatovati ostvarivawe tvrdwe, koja je ~e{}a u pore|ewu sa drugim sredstvima izra`avawa. Upor.

(240) Prevod je lektorisan tri puta. Tako da, zaista, Slavica nije kriva.

(241) MANDA NIJE KRIV...

(242) Manda je jedino kriv {to je u to vreme zaista bio u svom automobilu na kolovozu. (Demokratija)
Iskaz Tako da, zaista, Slavica nije kriva mo`emo tuma~iti kao redukovanu varijantu eksplicitno-performativnog prototipa iskaza sa performativom tvrdim koji formira dvo~lanu paradigmu:

1. 
   Pg+Prop
   
2. 
   Prop
   

U primeru (241) imamo tvrdwu u funkciji makroperformativa celog iskaza, ~ija se ilokucija dekodira pomo}u konteksta koji sadr`i argumente u korist tvrdwe izre~ene u naslovu Manda nije kriv.

(243) Obave{tamo Vas o uslovima konkursa.

(244) Informi{emo Vas o novim poduhvatima na{eg Dru{tva.

(245) Javqam ti, Qubice, ba{ lepu vest. Nikola i Zoran su se o`enili.
Propozicija iskaza sa performativom javqam mo`e da se ostvari zasebno, kao varijanta redukovanog prototipa:

Pg + A + Prop.

Prop.
Npr.

(246) Novosti. Mila se posva|ala sa Anom.

(247) Odakle opqa~kanom Milo{u Markovi}u toliko deviza?

Eksplicirawe govornog ~ina saop{tewa nije tipi~no za usmeni diskurs, gde se bez posebnih markera iznosi nova informacija. U nekim slu~ajevima upotreba performativnog iskaza (celog ili redukovanog) je neprimerena zbog sadr`aja informacije koja se saop{tava. Npr.

(248) Nada je umrla.
# Za upotrebu iskaza sa asertivnom funkcijom karakteristi~no je prisustvo diskursnih markera, tj. sredstava koja vezuju}i razli~ite formalne i sadr`inske elemente diskursa u celinu, istovremeno vr{e niz uzajamno povezanih markernih, delimitacionih, konektorskih, topikalnih, dijalo{kih i ostalih funkcija. U saop{tewu se prete`no koriste markeri koji potvr|uju mi{qewe govornog lica o neobave{tenosti adresata. Stoga ti markeri topikalizuju takvu pretpostavku u obliku konstatacije ili upitnosti (vidi tko|e poglavqe Apelativnost). Radi se o markerima poput zna{; jesi li ~uo / ~ula; zna{ {ta je novo; je l' ti ne zna{; ka`i "dragi~ka" i sl.:

(249) Zna{, srela sam Nikolu.

(250) Jesi li ~uo?! Nikola se vratio

(251) Zna{ {ta je novo?! Uvode ve}e tarife.

(252) Je l' ti ne zna{?! Odbili su wu.

(253) Ka`i "dragi~ka". Dobio sam posao.

konkluzivni markeri:

(254) Dakle, odbila si postavqewe.

(255) Zna~i, bio sam u pravu.

specifi~an nominacioni izraz sa implicitnom predikacijom, npr.

(256) Polazak vozova:

(257) Novi univerzitetski centr u bloku 32.

(258) Ispit.
Svaki od takvih iskaza asertivno je potpun u odgovaraju}em situativnom kontekstu. Tako je prvi iskaz (256) informativan na panou `elezni~ke stanice, drugi (257) na stranicama novina, a tre}i (258) na vratima u~ionice u kojoj se odr`ava ispit.
# Asertivni iskaz u obliku naslova novinskog ~lanka deluje kao implicitni makroperformativ, ~ija se ilokutivnost dosledno razotkriva u tekstu ~lanka. Budu}i ilokutivno ekvivalentan govornom ~inu informisawa on formalno predstavqa redukovanu propoziciju punog performativnog iskaza. Upor.

(259) Novi univerzitetski centar u bloku 32 - Prop

(260) Informi{emo vas da se gradi

novi univerzitetski centar u bloku 32 . - PG + A + Prop

infinitivom ili participom. Npr.:

1. 
   (261) Zaustaviti opadawe nataliteta.
   
2. 
   (262) Dodeqena ovogodi{wa NIN-ova nagrada.
   

Infinitivske re~enice su tako|e tipi~an primer realizacije

iskaza sa asertivnom funkcijom uputstva:
(263) ^uvati na suvom i hladnom mestu!

(264) Upotrebiti pre isteka roka utisnutog na poklopcu.

1. 
   Govorno lice prenosi informacije ~iji je izvor sumwiv.
   
2. 
   Nema podataka koji bi potvrdili istinitost preno{ene informacije.
   
3. 
   Govorno lice izra`ava sumwu u pouzdanost informacije koju prenosi.
   
4. 
   Govorno lice nastoji da izrazi svoj stav prema istinitosti izre~enog.
   

S obzirom na to da takva asertivnost nema za ciq preno{ewe istinite informacije, mo`e se pretpostaviti da je wena svrha - subjektivna identifikacija saop{tavanog ili primarnog izvora informacije. Sredstva izra`avawa te vrste ilokutivnosti su leksi~ka, povezana sa realizacijom modalne kategorije imperceptivnosti. U pitawu su umetnute modalne re~i i konstrukcije poput navodno, kao {to je rekao, kako je re~eno, kako se pro~ulo, tobo`e, verovali ili ne. Ova leksi~ka sredstva razlikuju se kako u pogledu izra`avawa primarnog izvora informacije - konkretnog, npr. kako je rekao, kako to tvrdi, veli...; i uop{tenog, npr. - kao {to je re~eno, kako se tvrdi, kako se pro~ulo i sl.

(265) Kao {to je rekla, plate ne}e ni biti

(266) Kako to predsednik tvrdi, i{lo se putem maweg otpora.

(267) Veli, nije bio u prilici.

(268) Kako je re~eno, u pitawu je svetska zavera..

(269) Kako se tvrdi, imamo najlep{e `ene na svetu.

(270) Kako se pro~ulo, bio je u zatvoru.

(271) Verovali ili ne, Pera je druga~ije planirao.

(272) Navodno, nisu imali para u banci.

(273) Upoznala ga je, tobo`e, na moru.

(274) Veli, nije bio u prilici. Kako da ne! Kako ga nije sramota da la`e!

(275) Verovao ili ne, Pera je druga~ije mislio. Poznajem ~oveka - on ne}e prevariti.

DIREKTIVNI ISKAZI
Ilokutivni ciq direktivnog iskaza odre|ujemo kao poku{aj podsticawa adresata na akcioni ili verbalni postupak. U zavisnosti od prirode podsticawa (zainteresovano-nezainteresovano, kategori~ko- nekategori~ko, autoritativno-neautoritativno, ja~e-slabije, obavezuju}e- neobavezuju}e razlikujemo posebne tipove direktivnih iskaza koji se razlikuju prema stepenu ilokutivnog napona, ilokutivnoj usmerenosti i referencijalnosti (o direktivnim iskazima, sagledanim sa aspekta sintaksi~ko-semanti~ke kategorije, vidi tako|e odeqak Imperativnost u poglavqu Apelativnost).

Ja~im stepenom ilokutivnog napona odlikuju se iskazi sa funkcijom naredbe, zahteva, upozorewa, zabrane, pretwe.

Ve}inu direktivnih iskaza mo`emo smatrati iskazima {ireg ilokutivnog smera, tj. iskazima u kojima je ilokutivnost govornog lica usmerena i na adresata, i na govorno lice. Wihova ilokutivna usmerenost mogla bi se prikazati putem semanti~ke eksplikacije "Ti uradi to, jer ja tako `elim". Npr.
(276) Donesi mi ~a{u vode.

(277) Zatvori, molim te, vrata.

(279) Zabraweno pu{ewe.

Osobenost implicitno-performativnog iskaza sa direktivnom funkcijom proisti~e iz sli~nosti intencija prilikom ostvarivawa razli- ~itih tipova direktiva sa razli~itim stepenom ilokutivnog napona. Upor.

• 
  Molim da rezervi{ete mesto u spava}im kolima.
  
• 
  Zahtevam da rezervi{ete mesto u spava}im kolima.
  
• 
  Preporu~ujem da rezervi{ete mesto u spava}im kolima.
  
• 
  Savetujem da rezervi{ete mesto u spava}im kolima.
  

O~igledno je da je prilikom dekodirawa ilokutivnog ciqa implicitno-performativnog iskaza sa imperativom kao sredstvom ostvarivawa direktiva od presudnog zna~aja pragmati~ki kontekst, kako u obliku konteksta diskursa, tako i u obliku pragmati~kih presupozicija koje se dekodiraju polaze}i od zajedni~kog repertoara znawa u~esnika u komunikativnoj situaciji. Ukoliko iz konteksta diskursa saznajemo da se radi o odre|enom ~inu za koji je zainteresovan adresat, mo`emo zakqu~iti da je u pitawu ilokutivna funkcija preporuke ili saveta sa mawim ilokutivnim naponom u odnosu na molbu i zahtev i, suprotno, ako je za odre|eni ~in zainteresovano govorno lice, radi se o mawe ili vi{e autoritativnoj ilokuciji (mawe autoritativnoj ilokuciji ako je u pitawu molba i vi{e autoritativnoj ako je u pitawu zahtev).

(283) Nemoj otvarati taj prozor!

(284) Nemoj da otvara{ taj prozor!
Prohibitivni iskaz sa odri~nim oblikom imperativa imperfektivnog glagola odlikuje se ve}im stepenom ilokutivnog napona u odnosu na iskaze sa glagolom nemoj / nemojmo / nemojte. Iskaz sa defektnim glagolom nemoj i konstrukcijom da + prezent ima mawi ilokutivni napon u odnosu na konkurentnu konstrukciju sa glagolskom dopunom u infinitivu. Tako, u okviru prohibitivnih direktivnih iskaza, polaze}i od kriterijuma ilokutivnog napona, mo`e da se izdvoji gradacijski niz. Upor. gradaciju ilokutivnog napona od maweg ka ve}em:
(285) Nemoj da izlazi{ napoqe!

(286) Nemoj izlaziti napoqe!

(287) Ne izlazi napoqe!
(288) Nemojte da prilazite `ivotiwama!

(289) Nemojte prilaziti `ivotiwama!

(290) Ne prilazite `ivotiwama!
Poja~an ilokutivni napon u primerima (287, 290) ogleda se u ~vrstoj zabrani, dok ubla`avawe ilokutivnog napona u primerima (285, 288) mo`e da vodi prevo|ewu prohibitivnog direktiva na nivo ilokucije upozorewa. (vidi tako|e odeqak Imperativnost u poglavqu Apelativnost).
Ukoliko se u adhibitivnom iskazu koristi oblik imperfektivnog glagola, direktivna ilokucija ima jedan od slede}ih dodatnih aspekata:

• 
  podsticawe na nastavak zapo~ete radwe, npr.
  

(291) ^itaj daqe!

• 
  nestrpqivost u is~ekivawu realizacije radwe, npr.
  

(292) Otvaraj ve} jednom!

Prohibitivni iskaz sa perfektivnim glagolom slabi ilokutivni napon i prevodi ilokutivnost u ravan upozorewa:

(295) Nemoj da slomi{ ovaj cvet!

(296) Ne zaboravi nov~anik!

Napomena. - Izuzetak ~ine dve zapovesti iz Svetog Pisma: Ne ubij! Ne po`eli ku}e bli`wega..., ali Ne ~ini preqube! Ne kradi!

Intonacija kao pokazateq direktivnosti iskaza.- Pomo}u intonacije isti~emo ve}i ili mawi intenzitet ilokutivnog napona direktivne funkcije. Poja~ana intonacija karakteri{e ~inove zahteva, naredbe, zabrane i pretwe:

(297) ^itaj u sebi!

(298) Otvorite!

(299) Ne dirajte ni{ta rukama!

(300) Jo{ jednom mi do|i!
Izgovarawe iskaza (297-300) ustaqenim tonom bez ja~awa intonacije prevodi wihovu ilokuciju na nemarkirani nivo molbe (297, 298), upozorewa (299), poziva (300).

Pomo}u intonacije realizujemo direktivnu funkciju u iskazima sa indikativnim glagolskim oblikom 1. lica mno`ine:

(301) Idemo svi!

(302) Di`emo ruke gore!

(303) Trudimo se da dohvatimo pete!
Napomena. - Glagolski oblik indikativa 1. lica mno`ine ustaqeno je sredstvo realizacije direktivne funkcije davawa kolektivnih uputstava :

(304) ^vrsto zate`emo mi{i}e!

(305) Kolena ne savijamo!

(306) Opu{tamo se polako!

(307) Pozajmi mi ovu disketu.

(308) Rezultate analize dostavite lekaru.

U primeru (307) hipoteti~nost situacije je o~igledna, a u wenoj uspe{noj realizaciji je zainteresovano samo govorno lice, dok u primeru (308) adresat je taj od koga zavisi realizacija radwe sadr`ane u propoziciji iskaza..

Hipoteti~nost situacije na koju upu}uje propozicionalni deo ilokutivnog iskaza predstavqa osnovno obele`je direktiva. Prilikom parafrazirawa imperativnih iskaza u eksplicitno-performativne formule hipoteti~ni deo wihovog sadr`aja izra`ava zavisna klauza:

(309) Pi{i!

(310) Molim te da mi pi{e{.
U propoziciji razvijenog direktiva poznat je argument budu}e radwe, kao i wen sadr`aj, ali ostaje nepoznata mogu}nost wenog ostvarivawa. Stepen verovatno}e da }e se ostvariti ono na {ta upu}uje propozicija direktiva, ili stepen hipoteti~nosti ~ina zavisi od dva ~inioca - od stepena zainteresovanosti govornog lica za budu}u radwu, koji se ogleda u intenzivnom podsticawu na delovawe, kao i od stepena zainteresovanosti adresata za ~in koji treba da ostvari, {to se dekodira kroz ilokutivnu fleksibilnost poruke. Npr.

(311) Sipajte mi jo{ soka, molim vas.

(312) Izvolite, slu`ite se.
O autoritativnosti podsticawa svedo~e eksplicitni performativ ili imperativ bez intenzifikatora u~tivosti (najve}i stepen autoritativnosti ispoqavaju naredbe koje iskqu~uju spojivost sa intenzifikatorima u~tivosti), dok imperativi sa intenzifikatorom u~tivosti upu}uju na ilokutivnu fleksibilnost. Npr.

(313) U|ite!

(314) U|ite, molim vas.
Ukoliko autoritativnost odslikava stepen izra`enosti intencije (zainteresovanosti govornog lica), o~igledna je wena povezanost sa ilokutivnim naponom.

Na osnovu takve povezanosti mo`emo da izdvojimo direktive sa visokim stepenom zainteresovanosti govornog lica: naredba, molba, pitawe, poziv, npr.

(315) Blagoslovite, o~e.

(316) Upoznaj me sa svojim bratom.

(317) Vodite ra~una o va{oj ishrani.

(318) Vozi pa`qivo!
# Drugi zna~ajan princip pragmati~ke presupozicije direktivne funkcije je pravilo uspe{nosti, prema kojem adresat direktivne ilokucije mora biti sposoban da ostvari odre|enu radwu. Ukoliko se ovaj princip ne ispo{tuje, iskaz postaje neuspe{an ili se direktivna ilokucija preme{ta na nivo optativnosti (tj. `eqe), npr.

(319) Dohvati mi zvezdu sa neba!

(320) Lepo se provedi!

(321) Po~ivaj u miru!

(323) Udari ga, ja~e!