Praktičan rad
Sanja Milinković 491/11
Međunarodni odnosi
1.
a)Obuka za korišćenje novih informacionih tehnologija treba da uključi:
Upotrebu računara, multifunkcionalnost, multimedijalnost, multikomunikativnost, upotrebu baza podataka i korišćenje mašina za pretragu Interneta. Permanentno obrazovanje potrebno je u domenu teorijskih znanja i praktične primene. Trajno obrazovanje postaje uslov za obavljanje radnih procesa, ali i postaje sastavni deo svakodnevnog života.
b) Informatička pismenost podrazumeva sposobnost korišćenja računara i Interneta, ali i posedovanje velike količine znanja koje omogućava da se velikoj količini informacija dođe do onih koje su potrebne. Potrebno je da pojedinac bude obrazovan da bi došao do velike količine informacija koje su danas dostupne.
2. Karakteristike industrijskog drustva(Moj broj indeksa je 491/11, ovo je pitanje broj 91.) :
Industrijsko društvo (18 vek) započinje razvoj mašinske proizvodje, seosko stanovništvo se seli u gradove, u selima ostaje trećina stanovništva. Sredstva za rad su savremenija. Industrijska proizvodnja je masovna. Ljudski rad je delimično zamenjen radom mašina. Industrijska proizvodnja koristi prirodne energente (nafta). Razvijaju se gradovima.
Smatra se da je tvorac pojma industrijskog društva, čuveni francuski sociolog i socijalista Sen-Simon iz 19. veka, koji je izložio viziju ljudskog društva u kome bi osnovni nosioci njegovog razvoja bili stručnjaci, pre svega inženjeri. Savremeno značenje ovog pojma polazi od stanovišta da je razvoj nauke i tehnologije dostigao takvu brzinu i obim da bitno menja prirodu ljudskih potreba i načine njihovog zadovoljavanja. Kao i Sen-Simonova, savremena koncepcija industrijskog društva insistira na ulozi koji imaju stručnjaci u upravljanju društvenog života.
Osnovni problem teorije industrijskog društva jeste kako upravljati društvam koje je sposobno da preko masovne industrijske proizvodnje zadovolji materijalne potrebe sve većeg broja ljudi u uslovima ekoloških rizika, međunarodnih suprotnosti itd.
Američki ekonomista Džon Galbrajt je najdoslednije razradio teoriju o industrijskom društvu u svojoj poznatoj knjizi Industrijska država. Po njemu, osnovni problem američkog društva sredinom 20. veka je bilo kako tretirati sve složenije oblike upravljanja velikih proizvodnih sistema kako u korporativnom vlasništvu tako i pod državnom kontrolom. Taj problem se rešava uvođenjem tehnostrukture u celokupni proces odlučivanja. Tehnostrukuru čine stručnjaci, ljudi koji poseduju posebne talente i koji su sposobni da donose racionalne i optimalne odluke. Po Galbrajtu za donošenje bilo kakve odluke treba određena stručnost. Čak i tako beznačajna društvena odluka kakav će biti omot nove žvake koja će biti plasirana na tržište, danas ne donosi šef proizvodnje samostalno ili pak vlasnik fabrike, nego stručnjak za marketing u saradnji sa stručnjacima za proizvodnju i kvalitet.
Važan deo teorije o industrijskom društvu je uočavanje potrebe za učešćem samih proizvođača u procesu donošenja odluka od kojih zavisi sistem industrijske proizvodnje. Zahtev za participacijom je podstaknut saznanjem da društvo obilja guši ljudsku inicijativu ali i potrebom da se tehnostruktura nametne društvu kao oblik odlučivanja.
Teorija industrijskog društva priznaje samo naučne i tehničko-tehnološke kriterijume za upravljanjem društvenim životom. Iz tih parametara ona izvlači karakter ljudskih potreba i naznačuje cilj razvoja ljudskog društva. Zbog takvog svog stava ona je bila meta kritika, pre svega levičarskih socioloških i filozofskih doktrina. Temeljnu kritiku industrijskog društva pod okriljem savremenog kapitalizma dao je Herbert Markuze u svojoj naširoko poznatoj knjizi Jednodimenzionalni čovek
3. Šta je Joomla?
Joomla je najpopularniji sistem za održavanje sajta, na Internetu poznat kao kao Content Management System (CMS). Joomla je besplatna i omogućava nam da izradimo sve od jednostavnih sajtova do moćnih Internet servisa. Nije potrebno prethodno znanje programiranja a Joomla nam između ostalog omogućava : izradu sajta pomoću običnog browsera, vesti, sekcije i proizvodi su apsolutno izmenjivi(novi sadržaj mogu dodati urednici sajta i zaposleni), dodavanje slika i raznih multimedijalnih dokumenata, dinamičke forume, ankete i glasanja. Većina korisnika nema problema sa korišćenjem Joomla CMS, ipak aktivna zajednica sa preko 100 000 korisnika je uvek tu da pomogne. Osnovna funkcija Joomla platforme je kreiranje portala. Joomla se pojavljuje u svim domenima web-a, studentske organizacije, dnevne novine, fakulteti, svi oni kao svoju opciju biraju Joomla.
4. U kakvoj su vezi nalaženja informacija i cilj upravljanja?
Upravljanje je usmeravanje sistema ka unapred određenom cilju/ciljevima, a svaki vid upravljanja teži da obezbedi stabilan sistem, organizaciju. Upravljanje se danas smatra načinom nalaženja i korišćenja informacija koje mogu da ostvare cilj samog upravljanja.
5. Koji programi sačinjavaju OpenOffice i Microsoft Office i u čemu je osnovna razlika izmedju ova dva “paketa”?
Microsoft Office je danas standard u poslovnoj primeni i obradi podataka. Programi i aplikacije Microsoft Office-a predstavljaju osnovu bez koje se danas ne može zamisliti primera računara i izučavaju se na svim kursevima primene računara. Open Office (besplatni poslovni paket firme Sun Microsystems poznatoj po Javi, Solarisu, My Sql-u...) je jedan od niza drugih paketa nastao po ugledu na MS Office. Besplatan je i može se koristiti na više operativnih sistema. MS Office se naplaćuje, te je to i najveća razlika između ova dva programska paketa. Takođe se razlikuju po programima koje sadrže :
OpenOffice:
Writer – program za obradu teksta
Draw – program za vektorsko crtanje
Base – program za baze podataka
Calc – program za tabelarne proračune
Math – program za zapis matemačkih formula
Impress – program za prezentacije
Microsoft Office:
Word - za obradu teksta
Excel - za tabelarne proračune,
PowerPoint - za izradu i prikazivanje poslovnih prezentacija
Outlook - za razmenu elektronske pošte
Access - za rad sa bazama podataka
FrontPage - za izradu jednostavnih Internet prezentacija
InfoPath - za izradu XML obrazaca
OneNote - za prikupljanje i izmenjivanje beleški
Publisher - za stono izdavaštvo
6. Koliko novca je minimalno potrebno za pristup Internetu preko domaćih operatera mobilne telefonije?
Telenor – 790 dinara ; MTS – 400 dinara ; VIP – 490 dinara
7. Za koliko novca može da se registruje domen i obezbede usluge web hostinga u Beogradu?
Mogu se naći po ceni od 1500 dinara godišnje, za osnovni hosting i osnovnu funkcionalnost (npr. Verat). U zavisnosti od domena (co.rs, org.rs, edu.rs...) mogu se naći i niže cene (900-950din.), kao i 500 dinara za domen in.rs. Prema Registru nacionalnih internet domena Srbije, registracija domena za jednu godinu se kreće u rasponu od 250 do 1350 dinara u zavisnosti od domena (in.rs, edu.rs, org.rs, rs).
8. Šta na španskom znače ADSL, VoIP, broadband Internet, 3G i GPRS?
ADSL - Línea de Abonado Digital Asimétrica es asimétrica en términos de tasas de datos, es decir. Esto significa la posibilidad de una transferencia más rápida de datos daunloud-en (a utilizar), pero es en aploud-en los datos del usuario a la red. La transferencia se realiza en los abonados al servicio telefónico de cobre de par.
VoIP - Voz sobre IP se refiere comúnmente a los protocolos de comunicación, tecnologías, metodologías y técnicas de transmisión que intervienen en la prestación de comunicaciones de voz y sesiones multimedia sobre protocolo de Internet (IP), tales como Internet.
Broadband Internet - Acceso de banda ancha a Internet o simplemente Internet de banda ancha a menudo es el nombre común de formas de conectarse a Internet que permiten alta velocidad de transferencia de datos.
3G - 3G es el nombre colectivo de la telefonía móvil de tercera generación. 3G permite velocidades de hasta aproximadamente 14 Mbit / s.
GPRS - General Packet Radio Service (GPRS) es un servicio orientado a paquetes de datos móvil en el sistema global de 2G y 3G sistema de comunicación celular para comunicaciones móviles (GSM).
9. Par članaka o internetu i politici .
Članak 1: Political Polarization on Twitter, autor: M. D. Conover, J. Ratkiewicz, M. Francisco, B. Gonc¸alves, A. Flammini, F. Menczer
Članak 2: Presenting Diverse Political Opinions: How and How Much, autor: Sean A. Munson Paul Resnick
Članak 3: New Media and the Polarization of American Political Discourse, autor: Matthew A. Baum
Članak 4: How Technology Changed American Politics in the Internet Age autor: Steven Davy
Članak 5: The Consequences of the Internet for Politics autor: Henry Farrell
U poslednjem članku se govori o velikom uticaju interneta na svet politike. Samo nas klik deli od najbogatijeg do najsiromasnijeg coveka na Zemlji. Danas internet, društvene mreže poput fejsbuka i tvitera imaju veliki uticaj na glasače.
10. Šta je IP/TCP?
IP (internet protocol) omogućava komunikaciju dva računara, odnosno prenos informacija s jednog na drugi računar putem rutera. TCP (transfer control protocol) omogućava slanje, prijem i prosleđivanje podataka putem strogo definisanih instrukcija.
11. Pet knjiga na Internetu o jednoj od sledećih tema : informatika, Internet i politika, mrežni oblici organizacije, virtuelni prostor na Internetu, digitalna ekonomija, postmodernizam, informatička pismenost, elektronske biblioteke.
Knjiga broj 1: The Digital Economy: Promise and Peril in the Age of Networked Inteligence, Don Tapscott
Knjiga broj 2: Unleash The Power of force.com: How to Thrice in the new Digital Economy, Jonathan Sapir
Knjiga broj 3: The Oxford handbook of Digital Economy ( Oxford Handbook ), Martin Peltz and Joel Waldfogel
Knjiga broj 4: Survive the bad economy, restructure your bussiness today, K.E. Hall
Knjiga broj 5: Information Technology For Managment: Transforming Organizations in Digital Economy, Efraim Turban and Dorothy Liedner.
12. Najrelevantnije, najprodavanije, najskuplje i najnovije knjige o kibernetici i Internetu i informatičkom društvu.
Najrelevantnije:
1. Cybernetics, Second Edition: or the Control and Communication in the Animal and the Machine, Norbert Wiener
2. Psycho-Cybernetics, A New Way to Get More Living Out of Life, Maxwell Maltz
Najprodavanije:
1.Visual Complexity: Mapping Patterns of Information, Manuel Lima
2. Ice Princess (Wanted), Jason Halstead - eBook
Najskuplja:
1.Learning and performance: The cybernetic approach, C. L Vishen
Najnovija:
1. The Routledge Companion to Literature and Science (Routledge Companions), Bruce Clarke i Manuela Rossini
13. Šta je sistemski pristup a šta su sistemi?
Sistemi su sastavljeni od elemenata između kojih postoje veze i ti elementi i njihovi odnosi formiraju skup koji se razlikuje od drugih skupova. Sistemski pristup je uzimanje u obzir svih elemenata jednog sistema i pravljenje strategije rada ili organizacije ili korišćenja nekog sistema.
14. U čemu je osnovna razlika izmedju kibernetike i opšte teorije sistema?
Kibernetika upravlja sistemima, opšta teorija sistema samo objašnjava kakvi tipovi sistema postoje. Opšta teorija sistema je sama i deo kibernetike.
15. Šta je to Internet i zašto se piše sa velikim “I”?
Internet je nastao i egzistira kao umrežavanje mreža te predstavlja javni svetski sistem povezanih računarskih mreža kojima se uz primernu paketa prenose podaci uz upotrebu standardizovanog Internet protokola. Zato što nema jedinstvenu i konačnu strukturu, vlasnika, niti je pod kontrolom ijedne svetske vlade, te predstavlja samo deo digitalne svetske mreže koja se stalno uvećava, Internet se uvek piše velikim slovom I.
16. Tri dodatne usluge koje, pored osnovnog pretraživanja, nude Google i Yahoo.
Google i Yahoo pružaju usluge korišćenja elektronske pošte, skladištenje fotografija i dokumenata, mogućnost prevođenja tekstova, programe za komunikaciju, niz aplikacija (vesti, vremenska prognoza, igre...).
17. Koji departmani iz domena društvenih nauka postoje na Univerzitetu Oksford i šta studenti uče na Oksford Internet institutu?
Departmani koji postoje na Univerzitetu Oksford :
- politika i međunarodni odnosi
- geografija i zaštita okoline
- preduzetništvo
- pravo
- kvantitativne finansije
- socijalna politika i intervencije
- sociologija
- antropologija i muzejska etnografija
- arheologija
- škola upravljanja
- biznis
- ekonomija
- pedagogija
- interdisciplinarne studije
- internacionalni razvoj
- Internet institut
Predmeti koji se uče na Oksford Internet institutu su : metodologija istraživanja i Internet (kvantitativni i kvalitativni metodi ; socijalna istraživanja i internet), socijalna dinamika Interneta, Internet tehnologije i regulative, digitalna era upravljanja i politike, ekonomija Interneta, učenje tehnologija i društvo, mreže saradnje, zakon i Internet, online socijalne mreže, ICT i razvoj, digitalna socijalna istraživanja.
18. Podaci o prisustvu studenata FPN na predavanjima iz Informatike u školskoj 2006-07 i procenat od ukupnog broja predavanja i na kojim predavanjima je bio prisutan student čiji broj indeksa odgovara mom broju indeksa.
Student je prisustvovao 2 od 11 predavanja, što je ukupno 18,18 %.
19. Koji elementi su neophodni za odredjenje informatike kao naučne discipline a koji za odredjenje kibernetike?
U cilju određivanja informatike kao naučne discipline neophodni su :
- proizvodnja informacija
- konstituisanje i funkcionisanje informacionih sistema
- konkretna primena informatike
Kibernetika sadrži tri elementa :
- sistem kao predmet kojim se kibernetika bavi
- proces upravljanja, što kibernetiku izdvaja kao naučnu disciplinu
- informacije na osnovu kojih, ili pomoću kojih se vrši upravljanje u sistemima i sa sistemima.
20. Šta je to packet switching na primeru slanja e-mail poruka?
Packet Switching se odnosi na protokole u kojima su poruke podeljene u pakete pre nego što su poslate. Efikasniji je način prebacivanja za podatke koji mogu da izdrže kašnjenje u procesu, kao što su e-mail poruke.
21. Dvadeset najposećenijih sajtova na Internetu i pedeset najboljih domaćih sajtova po izboru PC Press-a.
Dvadeset najposećenijih sajtova :
- Google.com
- Facebook.com
- Youtube.com
- Yahoo.com
- Baidu.com
- Blogspot.com
- Blogger.com
- Live.com
- Wikipedia.org
- Twitter.com
- Qq.com
- Msn.com
- Yahoo.co.jp
- Sina.com.cn
- Amazon.com
- Google.co.in
- Linkedin.com
- Taobao.com
- Google.com.hk
- Wordpress.com
- Google.de
Pedeset najboljih domaćih sajtova :
- http://www.rts.rs/
- http://www.b92.net/
- http://www.blic.rs/
- http://www.ekapija.com/
- http://www.hidmet.gov.rs/
- http://www.naslovi.net/
- http://www.planplus.rs/
- http://www.burek.rs/
- http://www.elitesecurity.org/
- http://www.karike.com/
- http://www.plakatt.com/
- http://www.seecult.org/
- http://www.bgb.rs/
- http://www.knjizara.com/
- http://www.madlenianum.rs/
- http://www.pozorista.com/
- http://www.tehnomanija.rs/
- http://www.comtradeshop.rs/
- http://www.donesi.com/
- http://www.halooglasi.com/
- http://www.kameleon.rs/
- http://www.limundo.com/
- http://www.benchmark.rs/
- http://www.hi-files.com/
- http://www.itdogadjaji.com/
- http://www.positive.rs/
- http://www.stetoskop.info/
- http://www.21dan.com/
- http://www.bebac.com/
- http://www.namestaj.rs/
- http://www.sijalica.com/
- http://www.stark.rs/
- http://www.nis.rs/
- http://www.strauss-group.rs/
- http://www.telenor.rs/
- http://www.vipmobile.rs/
- http://www.popboks.com/
- http://www.dominomagazin.com/
- http://www.mtv.rs/
- http://www.politikin-zabavnik.rs/
- http://www.beograd.rs/
- http://www.apr.rs/
- http://www.formular.rs/
- http://www.infostud.com/
- http://www.spc.rs/
- http://www.sportal.rs/
- http://www.freebiking.org/
- http://www.kudanaodmor.com/
- http://www.putovanja.info/
- http://sport.b92.net/
22. Koja tri Internet izvora iz oblasti politikologije bih preporučio svojim kolegama?
http://www.politika.rs/
http://www.nin.co.rs/
http://london.uea.ac.uk/london-academy-of-diplomacy
23. Čime se bave, Internet Society, ICANN i IETF?
Internet Society je neprofitna organizacija, osnovana 1992. godine, sa širokim delokrugom rada – upravljanje Internetom, razvoj tehnoloških standarda i Interneta u celini, edukacija, saradnja sa vladama i organizacijama, organizovanje različitih stručnih i drugih skupova. Cilj je stvaranje platforme koja će doprineti ekonomskom napretku i socijalnom progresu na globalnom nivou, kao i rešavanje izazova koje online predstavlja danas.
ICANN (nternet Corporation for Assigned Names and Numbers – Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve) osnovana je 1998. godine sa ciljem da koordinira globalnu raspodelu IP adresa i Internet domena. IP adrese predstavljaju jedinstvene brojeve kompjutera povezanih na Internet, dok su domeni tekstualne oznake koje su pridružene IP adresama.
IETF (Internet Engineering Task Force) je članica Internet društva i predstavlja otvorenu zajednicu stručnjaka i profesionalaca raznih profila - projektanata mreža, operatera, nabavljača, istraživača koji svi zajedno rade na razvoju Interneta, njegovoj arhitekturi i pravilnom funkcionisanju, kroz uspostavljanje i razvoj Internet standarda. Osnovni razlog za postavljanje standarda jeste omogućavanje korišćenja različitih proizvođača i njihove međusobne kompatibilnosti u kompleksnim sistemima (kakav je npr. računarska mreža). Specifičnost ove organizacije je u tome što nema zvanično članstvo, što znači da svi zainteresovani pojedinci i organizacije mogu imati pristup mejling-listama, prisustvovati sastancima ili davati sopstvene predloge u razvoju standarda. Misija i ciljevi IETF-a su dokumentovani u RFC3935 (Request For Comment – Zahtev za komentarom) koji predstavlja način publikacije aktivnosti ovog udruženja još od 1969 godine.
24. Opis mogućih scenarija budućnosti Interneta koji su predstavljeni na www.isoc.org.
Scenario 1: Common Pool - Internet ide u novom pravcu i dovodi do toga da sami korisnici kače na Internet vesti i ostale sadržaje. Drugi korisnici ne žele medije pravljene od strane eksperata pa zato ovaj model izgleda primamljivo. Odrađuju se preko smart-fonova, tableta jer su najzastupljenjiji. Oslanja se na interakciju sa korisnicima i davanja njima zanimljive stvari i povezivanja u mrežu u kojoj je moguće pričati sa ljudima u realnom vremenu i kako se stvari dešavaju.
Scenario 2: Boutique Network – Postoji globalna mreža video konferencije slična Skajpu. Ali ima previše ljudi koji žele da se uključe i onda postaje problematično. Vlade uzimaju stvar u svoje ruke i pretvaraju Internet u mnogo regionalnih i povezanih mreža što onemogućuje video konferenciju. A provajderi koji to omogućuju naplaćuju previše i gubi se globalna povezanost. Scenario 3: Moats and Drawbridges – Internet je podeljen u mnogo manjih mreža koje su nacionalizovane i centralizovane. Kontrolišu se intenzivno i spajaju se sa drugim mrežama samo u interesu vođa. Korporacije imaju ogromnu kontrolu nad svi.
Scenario 4: Porous Garden – Život postaje vezan za smartfon i aplikacije koje on nudi. Aplikacije se naravno plaćaju i traže dozvole za zaobilaženje privatnosti korisnika. Korisnik postaje vezan za smartfon i ne može da se izvuče. Ograničeni su na jednu platformu pošto druge platforme koriste druge mreže i ne mogu da se konektuju međusobno. Svako se identifikuje sa svojim brendom ili mrežom i u njoj živi i radi.
25. Pet najmanje poznatih stvari iz “20 things I learned about browsers and the web”
Najmanje poznate stvari su : Cookies, HTML5, DNS , 3D in Browser i fishing.
| 