Pitanja za kontrolni: Šta je računarska mreža?




Download 37.82 Kb.
Sana19.03.2017
Hajmi37.82 Kb.

Pitanja za kontrolni:





  1. Šta je računarska mreža?

  2. Optički kabal?

  3. Svič? Ruter?

  4. Koja je uloga mrežnih adaptera (kartica)?

  5. Šta je bežična kartica (adapter)?

  6. Nabrojati komunikacione uređaje?

  7. Koja je uloga (značaj) računarskih mreža?

  8. Podela računarskih mreža prema veličini?

  9. Prema značaju pojedinih čvorova u mreži?

  10. Nabrojati najznačajnije protokole za LAN i WAN (Internet) mrežu?

  11. Objasni MAC adresu i IP adresu?

  12. Šta je lokalna računarska mreža?

  13. Šta je bežična računarska mreža?

  14. Šta su hotspotovi?

  15. Šta je Bluetooth?

  16. Šta je WiFi?

  17. Šta je e-mail i www?

  18. Nabrojati najmanje pet internet servisa?

  19. Nabrojati najmanje pet internet domena?

  20. Internet servis provajder?

  21. Nabrojati najmanje pet načina pristupa internetu?

  22. Dial-up pristup internetu?

  23. ADSL pristup internetu?

  24. Kablovski pristup internetu?

  25. Satelitski pristup internetu?

  26. Kako se lokalna mreža povezuje na internet?

  27. Šta je Web?

  28. Šta je Web sajt?

  29. Šta je Web server?

  30. Šta je Web hosting?

  31. Šta su informacioni sajtovi?

  32. Šta su portali?

  33. Šta su statički web sajtovi?

  34. Šta su dinamički web sajtovi?

  35. Hipertekst

  36. Hyperlink


Računarska mreža - grupa međusobno povezanih računara i uređaja koji dele resurse i informacije.Računarska mreža je pojam koji se odnosi na računare i druge uređaje koji su međusobno povezani kablovima ili na drugi način, a u svrhu međusobne komunikacije i deljenja podataka. Računarske mreže imaju veliki značaj kako za kompanije, tako i za pojedince. Deljenje resursa (programa, opreme, podataka), elektronsko poslovanje, uštedu novca, - pristup udaljenim informacijama, komunikaciju,interaktivnu zabavu i elektronsku kupovinu.

Fiber optički kablovi. Oni su napravjeni od vlakana sa centralnim staklenim jezgrom i obavijenim staklenim omotačem. Vlakna su zaštićena sa nekoliko slojeva zaštitne obloge. Kroz vlakna se prenosi svetlost (koju proizvodi laserska ili LED dioda). Potpuno su otporni na bilo kakve elektro magnetne uticaje i najčešće čine osnovu tzv. kičmu (backbone) bilo koje ozbiljnije telekomunikacione mreže.

Switch- svičevi (skretnice, komutatori) je uređaj koji upravlja protok podataka između delova lokalne mreže. U računarskoj mreži osim računara mogu biti i habovi (razvodnici), svičevi (skretnice, komutatori) i ruteri (usmerivači). Svič vodi računa o tome koji podatak kom računaru ili mrežnom uređaju prosleđuje. Svič je u stanju da razlikuje (indentifikuje) uređaje (računare) koji su povezani na njega na osnovu MAC adrese. Identifikator uređaja povezanog na svič je njegova fizička tzv. MAC (engl. Media Access Control) adresa (ugrađena fabrički, ne menja se).

Identifikator uređaja povezanog na svič je njegova fizička tzv. MAC (engl. Media Access Control) adresa (ugrađena fabrički, ne menja se).



Ruter ili mrežni usmerivač (engl. Router) je računarski uređaj koji služi za međusobno povezivanje računarskih mreža. On ima funkciju da za svaki paket podataka odredi putanju - rutu kojom treba taj paket da ide i da taj isti paket prosledi sledećem uređaju u nizu.

Mrežni adapteri imaju ulogu fizičke veze izmedu kablova i računara. Omgućavaju prenos signala. Oni se instaliraju u slotove za proširenje svakog računara i servera u mreži.

Bežični mrežni adapter - kartica (wireless NIC - WNIC)-ima potpuno istu ulogu u povezivanju kao i standardna mrežna kartica, osim što umesto kabla ima antenu, manje ili više uočljivu, koja služi za uspostavljanje komunikacije radio, odnosno mikrotalasnom vezom.

Komunikacioni uređaji

  1. Dial-up, ISDN, ADSL modemi

  2. Mrežni adapteri (kartice)

  3. Hub

  4. Switch

  5. Router

  6. Wireless router

  7. Wireless kartice i adapteri

Topologija - prostorni raspored ili način povezivanja delova jedne celine.

Komunikacioni kanal - fizički medijum kroz koji se prenose podaci. Kod žičanih mreža, to su kablovi različitih tipova. Kod bežičnih mreža, komunikacioni kanal je vazduh

Prema veličini, računarske mreže mogu se podeliti na:

  1. personalne mreže (eng. Personal Area Network - PAN),

  2. lokalne mreže (eng. Local Area Network - LAN),

  3. bežične lokalne mreže (eng. Wireless Local Area Network - WLAN)

  4. mreže širokog područja (eng. Wide Area Network - WAN)

  5. globalne mreže

Prema značaju pojedinih čvorova u mreži, mreže se dele na:

  1. klijent-server (eng. client–server) i

  2. od-čvora-do-čvora (eng. peer–to–peer)

Mrežni protokol definiše zajednički skup pravila i signala prema kojima se ponašaju računari koji su umreženi.

Danas najpopularniji protokol za LAN mreže je Ethernet (koji ujedno definiše i ostale stvari kao što su signaliranje i formate paketa), i skoro da ima prevlast u računarstvu. Za globalnu WAN mrežu Internet se u najvećoj mjeri koristi Internet protokol (TCP/IP).



MAC (engl. Media Access Control) adresa -Identifikator uređaja povezanog na svič je njegova fizička tzv. MAC adresa (ugrađena fabrički, ne menja se). MAC adresa mrežne kartice (šasije automobila), mrežnog uređaja data je u obliku :

00:1A:4D:7B:FA:84 MAC adresu svoje kartice možete saznati tako što u Command prompt i dati komandu ipconfig /all.



IP adresa- IP adresa (Internet Protocol address)

čine je 4 grupe brojeva od (najviše) 3 cifre ( u rasponu od 0-255) razdvojenih tačkom npr. 192.168.002.171 Statička (stalna) IP adresa. Internet provajderi (ISP-Internet Service Provider) su firme koje obezbeđuju pristup internetu korisnicima (klijentima) preko svojih servera, imaju stalne IP adrese radi lakšeg komuniciranja u mreži.

Običan korinik interneta (klijent) može takođe da dobije stalnu IP adresu.

Dinamička (promenljiva) IP adresa

Običnim korisnicima koji pristupaju internetu preko posrednika-provajdera nije potrebna stalna IP adresa jer oni sve svoje servise traže od internet posrednika. Njima se dodeljuje dinamička IP adresa. Registarska tablice svih računara na internetu je tzv. IP adresa.

− IP adrese se dele na javne i privatne.

− Svaki računar na internetu, koji je javno dostupan, (recimo www.microsoft.com) ima svoju javnu i jedinstvenu IP adresu. Ta adresa se uparuje sa simboličkim imenom, jednostavnijim za pamćenje, pa je tako:

− www.zemunska gimnazija.edu.rs=217.26.215.11

− www.microsoft.com = 207.46.192.254

Ovo možete i sami videti tako što odete u command prompt windowsa i otkucate:

nslookup www.microsoft.com

− Sve javne adrese se kupuju, te tako ne možete staviti bilo koju i postati vidljivi na internetu. Kada platite, provajder će vam dodeliti jednu ili više adresa iz opsega koji on poseduje.

− DNS (domain name system) je “telefonski” imenik interneta (javnih IP adresa).

LAN (engl. Local Area Network - LAN) je skup računara i uređaja koji su povezani u jednu računarsku mrežu, na relativno malom prostoru, kao što su kancelarija, više kancelarija ili zgrada

WLAN Jedino rešenje za objekte gdje je nemoguće postaviti kablovske (žičane) instalacije (npr. spomenici kulture)

Bežična tehnologija Vaj-Faj

• (WiFi, Wireless Fidelity).

• Tehnologija relativno malog dometa, do 1500 m, razvijena je za aerodrome, univerzitete, kafiće, marine...

Svaki računar u lokalnoj mreži (LAN) mora da ima unikatnu adresu iz opsega privatnih adrese

Najčešći metod povezivanja računara u lokalnoj mreži jeste kablovima (Eternet) ili bežična mreža. Lokalna mreža može, najčešće preko nekog rutera, biti povezana sa drugim mrežama u veću WAN mrežu ili direktno preko provajdera na Internet.

Bežična mreža (engl. wireless network) predstavlja povezivanje računara, digitalnih komunikacionih uređaja, mrežne opreme i raznih drugih uređaja putem radio talasa. Primenjuju se na mestima gde kablovsku (žičanu) infrastrukturu nije moguće postaviti ili je cena uvođenja takve strukture previsoka i na javnim mestima koja nude javni bežični pristup internetu - hotspotovi (engl. hotspots).

Hot-spot (Hot-Spot) je bežična mreža otvorena za pristup na javnim mestima.

Bežične mreže poseduju neke osobine koje predstavljaju veliku prednost u odnosu na žičano umrežavanje, kao što su:



  1. Mobilnost klijenata

  2. Laka mogućnost proširivanja

  3. Brzo i jeftino uspostavljanje mreže privremenog trajanja

  4. Jeftinije u odnosu na žične

Bežične mreže mogu podeliti na:

  1. Bežične mreže kratkog dometa – (bluetooth)

  2. Bežične mreže srednjeg dometa – (Wi-Fi ili IEEE 802.11)

  3. Bežične mreže velikog dometa – (satelitske mreže, mobina telefonija, ...).

Bluetooth je bežična tehnologija (redio veza) koja omogućava neposrednu komunikacijom na bliskim rastojanjima (oko 10 metara) između elektronskih uređaja.

Danas se preko blutooth-a vrši povezivanje i razmena informacija između uređaja kao što su: laptopovi, PC računari, štampači, tastature, slušalice, digitalne kamere, mobilni telefoni i sl.



internet servisi

  1. E-mail (elektronska pošta

  2. WWW (World Wide Web)

  3. FTP (File Transfer Protokol, usluga prenosa fajlova-podataka)

  4. Internet telephony

  5. Elektronska konferencija…..

Domen označava: grupu mreža i računara na Internetu pod jedinstvenom administrativnom kontrolom i održavanjem.

  1. domeni opšte namene (.com .net  .org .mil )

  2. domeni koji se dodeljuju na korišćenje državama (.rs .it .ru .uk)

Ime domena se registruje kod nacionalne firme zadužene za imena domena:

  1. Srbija: Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS)

  2. Svet: IANA (Internet Assigned Numbers Authority)

Poddomen. Organizaciona podcelina nekog domena. .rs

  1. edu.rs – edukativne ustanove

  2. org.rs - organizacije

  3. co.rs - firme

ac.rs – akademske ustanove

Internet provajderi (ISP-Internet Service Provider) su firme koje obezbeđuju pristup internetu korisnicima (klijentima) preko svojih servera, imaju stalne IP adrese radi lakšeg komuniciranja

Načini pristupa internetu



  1. Dial-up

  2. ISDN

  3. ADS(Asymmetrical Digital Subscriber Line).

  4. Kablovski Internet

  5. Mobilni internet

  6. Bežični pristup (Wireless)

Web – najzastupljeniji Internet servis

Web se zasniva na hipertekstu -dokumenti na Internetu koji sadrže hiperveze (hyperlink) koje upućuju na mesta gde se drugi dokumenti nalaze. Hiperveze se realizuju putem označavanja dela dokumenta (tekst, slika, video, animacija) sa navođenjem ciljnog resursa, koji može da se nalazi bilo gde u svetu.

Zato se WWW naziva Hipermedijalni-Distribuirani system.

HTML: jezik označavanja za kreiranje dokumenata koji sadrže hiperlinkove.Hyper Text Markup Language

Osnovne komponente Web-a su:

  1. protokol kojim se servis distribuira (HTTP - HyperText Transfer Protokol )

  2. format sadržaja dokumenata (npr. HTML - Hyper Text Markup Language)

  3. Server – računar na kome se nalazi dokument (Web server)

  4. Klijent – program na računaru korisnika koji traži sadržaj dokumenta (Web čitač, Browser)

  5. adresa dokumenta/resursa (URL - Uniform Resource Locator )

http://www.zemunskagimnazija.edu.rs/images/grb_gimnazije.bmp

Veb portal (web portal) je mesto na internetu koje čini više različitih informacionih celina ili aplikacija.

Za razliku od specijalizovanih, tematski jednostavnih sajtova, veb portali pružaju posetiocima mnoštvo korisnih informacija iz različitih izvora.

Veb portali mogu sadržati delove kao što su: pretraga sajtova, servis e-pošte, vesti, poslovne informacije (kursna lista, berza) i razne druge mogućnosti.

Statički Web sajt:

Izgled sajta je uvek isti, bez obzira na posetioca sajta.Može da ga menja i nadograđuje samo stručno lice (web dizajner ili programmer.



Dinamički Web sajt:

Sadržaj sajta može da menja više korisnika. Izgled sajta može da se prilagodi pojedinačnom korisniku. Obezbeđuju veliku interaktivnost, i uglavnom koriste baze podataka prilikom prikazivanja određenog sadržaja. Pogodni za izradu većih sajtova tipa kataloga, fotografskih albuma



Podela Web programiranja:

  1. Klijentske tehnologije -Izvršenje programa u klijentu-Web čitaču (Browseru), ili na računaru korisnika (HTML, Java Script, VBscript, Dynamic HTML)

  2. Serverske tehnologije-Izvršenje programa na udaljneom serveru (na kome se formira HTML stranica (PHP, Active Server Pages, ColdFusion)

World Wide Web je multimedijalni informacioni sistem koji se izvršava na Internetu. Sastoji se od Web sajtova koji su smešteni(hostovani) na serverima po čitavom svetu.

DODATAK

Veb sajt je skup uređenih i povezanih fajlova sa podacima na određenu temu i sadržajem koji može biti interaktivan (korisnik može uticati na redosled pregledanja sadržaja).

VEB SERVER Računar u mreži sa statičkom IP adresom. Računar na kome su fizički snimljeni web sajtovi. Računar sa softverom koji ume da prihvata zahteve i šalje odgovore (pruža usluge)

Web hosting predstaljva iznajmljivanje prostora na hard disku web servera nekog provajdera. Web sajtovi se postavljaju i nalaze na web serveru.

Informacioni sajtovi su web sajtovi koji pružaju informacije o razlicitim temama. Najpoznatiji je  www.wikipedia.org  koji predstavlja najveću online enciklopediju. Ovaj web sajt je interaktivan jer omogućava posetiocima da pišu svoja objašnjenja.

MAC adresa mrežne kartice (šasije automobila), mrežnog uređaja data je u obliku :

00:1A:4D:7B:FA:89

MAC adresu svoje kartice možete znati tako što ćete otići u Command prompt i dati komandu ipconfig /all. Dobićete MAC i IP adrese.

Dial-up Maksimalna brzina prenosa je izuzetno mala i pri tome je telefonska linija zauzeta (u praksi se danas retko sreće)

ADSL . Tu je prenos podataka van govornog opsega,pa je telefonska linija slobodna za obavljanje razgovora tj. telefoniranje. Brzine koje su na raspolaganju u Srbiji su od 512/2048 Kb/s pa sve do nekoliko Mb/s

Kablovski Internet  je usluga koju daju operatori kablovske televizije. Brzine i cene su slične kao ADSL. Za prenos signala se koristi  koaksijalni/optički kabl koji se koristi za prenos TV signala.

Satelitski pristup Potrebni satelitska antena i receiver. Brzina pristupa 2-16 Mb/s . Ove relativno novije tehnologije imaju i svojih dodatnih mana (npr. visoke cene, kašnjenje signala kod geostacionarnih satelita I dr.)

Povezivanje lokalne mreže na internet ostvaruje se preko rutera. Ruter ima dva porta i dve IP adrese (WAN i LAN). WAN adresa, predstavlja onu jedinstvenu Internet adresu koju je ruter dobio onog momenta kada se povezao sa Internetom. LAN adresa je unutrašnja adresa rutera, preko koje će se povezati ostali uređaji u lokalnij mreži. LAN opseg IP adresa je određen standardom i prva dva broja su uvek 192 i 168, dok su druga dva broja promenljiva.



Download 37.82 Kb.

Bosh sahifa
Aloqalar

    Bosh sahifa


Pitanja za kontrolni: Šta je računarska mreža?

Download 37.82 Kb.