KONCERT
Multimedijalni centar Akademije umetnosti 16. maj u 19h - nakon koncerta zainteresovani mogu učestvovati u razgovoru sa učesnicima
ULTIMA ARMONIA - koncert improvizovane muzike
Boris Kova
– sopran i alt saksofon, bas klarinet
Stevan Kovač Tickmayer – klavir
Miloš Matić – kontrabas
Lav Kovač - bubnjevi
Od Baha do Pijacole, većina kompozitora izražene autentičnosti, svoj kreativni proces je bazirao na improvizaciji. Improvizacija je arhetipski oblik stvaralačkog impulsa u muzici (umetnosti uopšte). Ona je osnova stvaralačkog iskustva, elementarni oblik ispoljavanja kreativnog potencijala, temelj muzikalne budnosti i osetljivosti. Ona izvire iz stvaralačke intuicije i predstavlja kognitivno nesvodivi, neprevodivi deo stvarala
kog procesa. Ona je izvor i sviranja i komponovanja, njihova organska veza. Improvizacija, u svom autenti
nom ispoljavanju, jeste organski spoj komponovanja i izvodjenja, tj. komponovanje u realnom vremenu samog izvodjenja a kompozicija je, tako gledano, ništa drugo do nadogradjena, zanatski razvijena i razradjena tj. aranžirana improvizacija koja je fiksirana memorisanjem ili notnim zapisom.
Kompozitori i instrumentalisti Boris Kovač i Stevan Kovač Tickmayer se već barem tri decenije bave improvizativnom muzikom te istraživanjem odnosa improvizacije i kompozicije. U zajedničkom projektu pod nazivom ULTIMA ARMONIA, uz učešće kontrabasiste i kompozitora srednje generacije Miloša Matića i jednog od najtalentovanijih domaćih mladih muzičara, bubnjara i perkusioniste, Lava Kovača, oni su u fazi svoje stvaralačke zrelosti, odlučili da, polazeći od improvizacije, kreiraju zajedničko muzičko delo otvorene forme. U poetičkom smislu, oni nalaze ontološki “background” u tradicionalnoj muzici i kulturi panonsko-karpatsko-balkanskih prostora koji predstavlja njihov zajednički duhovni i kulturno istorijski kontekst. Muzika ovog kvarteta je kolektivni pokušaj da se redefiniše i reafirmiše ideja o ravnopravnom improvizativnom muzičkom dijalogu njenih članova: dijalogu, čiji je jezik duboko ukorenjen u tradiciji muzike navedenih prostora. Jedna od ustaljenih predrasuda pri pomenu termina muzike improvizacije, jeste poistovećivanje ove muzičke prakse i jazz muzike. Iako se učesnici ovog projekta ne ograđuju od izvesnih uticaja jazz-a pri oblikovanju svog muzičkog izraza - on se ne nipošto može poistovetiti sa jazz-om. Ta muzika takođe ne predstavlja ni tipičan prosede notnog prepričavanja/pretapanja muzičko-etničkih obrazaca i nasleđa gore navedenih podneblja. Ovaj kvartet nastoji da svojim slušaocima ponudi jedan dublji arheološko-antropološki sadržaj, baziran na bogatim arhaičkim muzičkim “iskopinama“ sa ovih prostora. Svojom muzičkom hermeneutikom, učesnici ovog projekta tradiciji daruju nove putokaze i smernice, uzimajući od nje samo onoliko koliko je ona u njihovom iskustvu živa i inspirativna, dajući, pri tome, istoj toj tradiciji sve ono što je uključuje u savremene tokove muzičkog mišljenja: jezik tematsko strukturalne improvizacije obogaćene pozitivnim iskustvima muzičkog modernizma i postmodernizma kao i nekim elementima tekovina starijih muzičkih epoha, naročito srednjeg veka, renesanse i ranog baroka kada se improvizativni pristup muzičkoj kreaciji još uvek podrazumevao a koji je kasnije, shodno tipično zapadnjačkoj specijalizaciji i podeli rada na kompozitore i izvodjače, neminovno atrofirao. U tom smislu ovaj projekat predstavlja i doprinos redefinisanju samih osnova zapadne savremene muzičke prakse.
Boris Kovač, kompozitor, instrumentalista i multimedijski umetnik. Rodjen 1955-te god. u Novom Sadu gde je završio klasičnu gimnaziju. Apsolvirao filosofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu a uporedo sa studijama filosofije, izvesno vreme je vanredno pohadjao studije drvenih duvačkih instrumenata u Moskvi.
Komponuje muziku za kamerne sastave koje uglavnom sam formira i vodi i u kojima nastupa kao izvodjač na drvenim duvačkim instrumentima. Komponovao je muziku za više desetina pozorišnih, baletskih i plesnih predstava te filmova i TV produkcija u Srbiji, Sloveniji, Austriji, Nemačkoj, Madjarskoj. Svoja celovečernja dela je izvodio ili su mu izvedena preko 500 puta, od toga na oko 250 festivala savremene muzike i pozorišta u 40-tak zemalja sveta na 4 kontinenta. Objavljeno mu je 14 autorskih CD i jedan DVD album, 4 u Nemačkoj, po dva u Engleskoj i Kanadi, po jedan u Rusiji, Austriji i Italiji kao i 10-tak, uglavnom licencnih izdanja u Jugoslaviji i Srbiji..
Dobitnik je Sterijine nagrade za najbolju pozorišnu muziku u 2007. godini,
a 2008. i 2011. godine, nagrade za najbolju muziku filmskog festivala Cinema City, kao i godišnje nagrade FIPRESCI, udruženja filmskih kritičara i Filmskog centra Srbije za najbolju filmsku muziku u Srbiji u 2010-toj godini.
Njegovi CD albumi su u 4 navrata zauzimali mesta na listi najboljih 10 albuma Evropske radiodifuzne unije - European Broadcast Union (avgusta 2005., II mesto) a album The Last Balkan Tango je uvršten u 50 esencijalnih albuma world music svih vremena u izboru prestižnog londonskog muzičkog magazina Songlines.
Aktivni je učesnik društvenog života svoje sredine sa mnogim nastupima u javnosti koji imaju za cilj demokratizaciju i modernizaciju kulture i društva.
Slobodni je umetnik. Živeo je i radio po godinu dana u Moskvi i u Rimu, pola godine u Austriji (Klagenfurt, Beč) i dve i po godine u Sloveniji.
Živi i radi u selu Bukovac u Fruškoj Gori.
Detaljnije informacije na www.boriskovac.net
Stevan Kovač Tikmajer rođen je 1963 godine u Novom Sadu. Godine 1991 napušta svoj rodni grad i nastanjuje se u Francuskoj gde i danas živi i radi.
Kompoziciju je diplomirao na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Rudolfa Bručija. Usavršavao se na Kraljevskom Konzervatorijumu u Hagu kod Louis Andriessen-a i Diderick Wagennar-a. U Rotterdamu je pohađao predavanja Witolda Lutoslawskog a Parizu se upoznaje, uči i sarađuje sa Martom i György Kurtág. Na lični poziv Gidona Kremera Tickmayer je više puta pozivan u svojstvu composer in residence na renomiranim festivalima kamerne muzike kao što su to Lockenhaus (Austrija) i Sigulda (Letonija). Tada su mu pet kompozicija izvedena od strane nekoliko vrhunskih ansambala i solista. Dela ovoga autora su izvođena od strane mnogih renomiranih izvođaća i ansambala (pored spomenutog Kremera to su: Martha Argerich, Keller Quartet, Netherlands Blaazers Ensemble, De Volharding, Seattle Chamber Players, David Geringas, Finghin Collins, Tatjana Vasiljeva, Alexei Ogrintschouk, Khatia Bunaitishvili kao idrugi). Osim spomenutih, Tickmayer je saradjivao i sa muzičarima novomuzičko alternativne scene (Fred Frith, Chris Cutler, Robert Drake, Amy Denio, Mike Johnson) kao i sa muzičarima okrenutim ka folklornoj tradiciji (Valentin Clastrier, Iva Bittova). U periodu od 1990-1997 ovaj autor je pisao muziku i sa svojim ansamblom izvodio uživo za koreografske predstave plesnog ansambla Jožefa Nadj-a.
Muziku ovoga kompozitora već dvadeset godina izdaje Recommended Megacorp iz Londona, a neke od njegovih kompozicija su objavljene i od strane čuvenih diskgrafskih kuća kao što su to ECM Records i Nonesuch. Svoje tekstove je obljavljivao u časopisima Uj Symposion iz Novog Sada, Jazz Studium iz Budimpešte kao i kod francuske naklade Actes Sud.
Miloš Matić, kontrabasista i kompozitor iz Sremske Mitrovice. Dugogodišnji je saradnik Borisa Kovača na više različitih projekata. Snimio je više Cd albuma i nastupao na nekoliko stotina nastupa u gotovo svim zemljama Evrope.
Lav Kovač, bubnjar i perkusionista. Jedan od najtalentovanijih mladih muzičara u Srbiji. Iako veoma mlad ima veliko koncertantno iskustvo nastupajući sa brojnim muzičarima iz Evrope. Trenutno pohadja studije na jazz akademiji u Groningenu u Holandiji.
|
