• Zaobljenja ivica i prelaza
  • Delovi sa armaturom
  • 4.3. Tačnost dimenzija delova od plastičnih masa pri presovanju u kalupima
  • Varijacija koeficijenta skupljanja materijala
  • Tačnost dimenzija
  • 5. PRIMER PROJEKTOVANJA DELA
    		•

    Presovanje plasticnih masa




    Download 1.87 Mb.
    bet8/18
    Sana29.12.2019
    Hajmi1.87 Mb.
    #6240
    1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   18
    površine za oslanjanje treba izvoditi u vidu površina sa ispustima, vencem i sličnim elementima. Na slici 26. su dati primeri nepravilnog i pravilnog izvođenja površina za oslanjanje.


  • Slika 26. Nepravilno i pravilno izvođenje površina za oslanjanje

  • Otvori kod delova od plastičnih masa izazivaju pojavu unutrašnjih naprezanja usled ometanog skupljanja materijala na zidovima jezgra. Od položaja otvora zavisi njihova tačnost kao i tačnost dimenzija dela.

  • Prolazne otvore ne treba postavljati na zadebljanjima (slika 27.), već na mestima sa jednakom debljinom zidova. Minimalni razmak između zidova dva susedna otvora zavisi od prečnika i uzima se da je b=(1/3 - 1/4)d, a rastojanje zida otvora od kraja dela 2 - 5 mm.

  • Slika 27. Nepravilan i pravilan položaj prolaznih otvora


  • Bočni otvori (upravni ili pod uglom u odnosu na pravac presovanja) oblikuju se pomoću pokretnih jezgara i čine konstrukciju alata dosta složenijom, a izazivaju nehomogenost strukture posebno kod običnog presovanja sprečavanjem slobodnog tečenja materijala pri popunjavanju udubljenja kalupa. Njihova kontura poprečnog preseka bitno utiče na tehnologičnost dela. Što je poprečni presek jednostavniji, alat je jednostavniji i lakši za izradu, a deo ima homogeniju strukturu.

  • Otvori i udubljenja moraju imati odgovarajući nagib. Maksimalna vrednost odnosa dubine otvora (h) i prečnika otvora (d) date su u tabeli 2. u zavisnosti od tipa otvora, metode presovanja i načina formiranja otvora.

  • Tabela 2. Maksimalne vrednosti odnosa h/d otvora

    1. Tip otvora

    1. Način presovanja i način formiranja otvora

    1. h/d

    1. Prolazni otvori

    1. Obično presovanje (jezgro sa jedne strane udubljenja)

    1. 1,5 - 3

    1. Obično presovanje (jezgro prolazi kroz oba zida udubljenja)

    1. 5 - 8

    1. Obično presovanje (dva jezgra postavljena sa obe strane)

    1. 4 - 6

    1. Posredno presovanje i livenje pod pritiskom

    1. 10

    1. Neprolazni otvori

    1. Obično presovanje

    1. 2,5

    1. Posredno presovanje i livenje pod pritiskom

    1. 4

  • Zaobljenja ivica i prelaza kod delova od plastičnih masa predviđaju se kod svih oštrih ivica i na prelaznim površina. Oštre ivice otežavaju izradu udubljenja alata, ometaju tečenje materijala pri popunjavanju alata i smanjuju čvrstoću dela. Poluprečnici zaobljenja spoljašnjih ivica kreću se 2 - 3 mm, a unutrašnjih ivica 1 - 2 mm kod presovanja.

  • Navoji se mogu izvoditi bez naknadne mehaničke obrade. Navoji mogu biti spoljašnji i unutrašnji. Minimalni prečnik navoja za delove od termoplasta i delove od duroplasta sa zrnastom strukturom je 2,5 mm odnosno 4 mm za duroplaste sa vlaknastom strukturom pri čemu je minimalni korak 0,5 mm. Ako na delu postoji više otvora sa navojem, potrebno je da svi budu istog koraka zbog istovremenog izvlačenja jezgra.

  • Delovi sa armaturom (metalnim umecima) za ojačanje proširuju oblast primene delova od plastičnih masa. Korišćenjem armature obezbeđuje se ravnomernija debljina zidova i olakšava se montaža ovih delova.

  • Nagib i podrezivanje



  • Za oblikovanje proizvoda postupkom brizganja neophodno je sve bočne površine, prodore, rebra i sl. izvesti sa dovoljnim konusom, da bi se lako izvukli iz kalupne šupljine. Nedovoljna koničnost dovodi često do oštećenja otpresaka kod izbacivanja. Ovde je nužno uzeti u obzir, da je skupljanje proizvoda različito, i to zavisi od primenjenog polimera.

  • Koničnost zida (slike 28 i 29) mora biti takva da omogući lako vađenje proizvoda iz kalupa. Taj ugao uobičajno iznosi ½° do 2° po stranici i to za unutrašnje i spoljašnje zidove. Veća vrednost se primenjuje u slučaju unutrašnjih zidova sa većom dužinom izvlačenja i komplikovanim oblikom proizvoda.





  • Slika 28. Nagib (k)



  • Površine izbacivača moraju imati dovoljno velike čeone površine kako ne bi suviše opterećivali ili oštetili površinu oblikovanog proizvoda. Kod strukturirane površine kao na slici 30. poželjan je ugao vađenja od najmanje 1° po stranici za svakih 0,025 mm dubine strukturirane površine. Strukturiranje bi trebalo izvesti u istom smeru kao i vađenje kalupa. Kod izbora koničnosti važan je izbor načina izbacivanja iz kalupa. Donje područje koničnosti može se postići, tako da se iskoristi svojstvo skupljanja oblikovanog plastomera. Proizvodi sa malim nagibom zahtevaju veći kvalitet izrade kalupa i kvalitetniju mašinu, jer je poznato da zbog premalog nagiba dolazi do otežanog izbacivanja iz kalupa. Doziranje sirovine, regulisanje pritiska brizganja i naknadnog pritiska je takođe vrlo ograničeno, jer svako i najmanje prekoračenje, otežava normalan ciklus oblikovanja. Položaj mesta brizganja i ulivanja može takođe loše uticati kao malih koničnosti, naročito ako ulivak leži na nedovoljno koničnom rebru, kod čega može doći do uklještenja zbog naknadnog pritiska.







  • Slika 29. i 30. Koničnost zida i preporuke pri projektovanju



  • Zbog zahteva proizvoda i njegove funkcionalne namene potrebno je primeniti koničnost ispod 0,3 %, potrebno je osigurati izbacivanje dodatnim površinama za izbacivanje. Postoji niz izvedbi kalupa s poboljšanom koničnosti u smeru otvaranja i izbacivanja iz kalupne šupljine, ali svaka od njih zavisi od vrste proizvoda i primenjenog plastomera. Materijal koji se prerađuje i njegovo ponašanje u smislu skupljanja, njegova elastičnost, njegovo klizanje po metalu, osim što određuje ili barem uslovljava oblikovanje proizvoda i uslove prerade određuju i sposobnost vađenja iz kalupa, pa prema tome i koničnost. Za okvirno određivanje koničnosti ipak ostaje presudna vrsta plastomera. Kod žilavo elastičnih materijala često se sastavljaju podrezivanja radi zadržavanja na mestu (pokretna strana kalupa) sa koje strane želimo izvršiti izbacivanje.

  • 4.3. Tačnost dimenzija delova od plastičnih masa pri presovanju u kalupima

  • Tačnost dimenzija delova od plastičnih masa zavisi od sledećih faktora:

    • varijacije koeficijenta skupljanja materijala i venca usled promene temperature u toku procesa presovanja,

    • greški usled habanja elemenata udubljenja alata, i dr.

    1. Varijacija koeficijenta skupljanja materijala ima najveći uticaj na greške izrade delova od plastičnih masa, a veličina ove varijacije zavisi od vrste i sastava plastične mase. Veličina koefici­jenta skupljanja materijala kreće se u granicama od 0,1 - 4%, s tim što je veća vrednost kod termoplasta. Greške dimenzija otpresaka usled uticaja ostalih faktora su znatno manje.

    2. Tačnost dimenzija zavisi od njihovog položaja, pri čemu se razlikuju dve grupe dimenzija: dimenzije koje su ograničene nepokretnim površinama udubljenja u jednom delu alata i dimenzije koje su ograničene sa površinama oba dela udubljenja alata i od pokretnih delova alata.

































    19. 5. PRIMER PROJEKTOVANJA DELA



    21. Download 1.87 Mb.
    • 1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   18




    Download 1.87 Mb.