|
Ravnomernost debljine zidova
|
| bet | 7/18 | | Sana | 29.12.2019 | | Hajmi | 1.87 Mb. | | #6240 |
Ravnomernost debljine zidova treba da je što više ispoštovana jer nejednakost debljine zidova dovodi do krivljenja dela, a na mestima zaobljenja se javlja nehomogenost strukture i poroznost. Za osnovne vrste plastičnih masa za presovanje, u zavisosti od gabaritnih dimenzija, postoje sledeće preporuke za debljinu zidova:
kod duroplasta sa zrnastom strukturom 2 - 5 mm,
kod duroplasta za vlaknastom strukturom 2,5 - 6 mm,
kod termoplasta visine do 150 mm 0,5 - 2 mm i
kod termoplasta visine preko 150 mm 2 - 3 mm.
Na slici 21. su prikazane netehnologične (1) i tehnologične (2) konstrukcije delova obzirom na debljinu zidova.
Slika 21. Netehnologične i tehnologične konstrukcije delova obzirom na debljinu zidova
Rebra za ojačanje
Upotreba rebara za ojačanje neizbežna je kod konstukcije proizvoda od plastomera. Ona poboljšava čvrstoću kod iste debljine zida. Ona osim što poboljšavaju čvrstoću kod iste debljine zida, pospešuje tečenje materijala unutar kalupne šupljine za vreme punjenja – ubrizgavanja. Izvedbe rebara moraju imati odgovarajuću koničnost u smeru izvlačenja iz kalupa, a njihove dimenzije trebaju biti u granicama t = 0,4 – 0,7 S, gde je: S - debljina zida i t - debljina rebra za ojačanje. Osim toga, prelazi rebara moraju imati minimalan radijus od 0,25 do 0,50 mm, a po mogućnosti i više, što zavisi od veličine proizvoda i debljine rebra, jer se ovim ujedno sprečava nastajanje udubljenja tamo gde se sastaju rebra i zidovi. Preporučuje se više tanjih i pljosnatih rebara, nego manje visokih i debljih. Rebra ne smeju biti toliko tanka da bi otežavala izvlačenje oblikovanog proizvoda iz kalupa. Oblik rebra zavisi i od oblika proizvoda. Dimenzije rebra (t) u okvirnim vrednostima uzimamo za proizvode čije debljine zidova iznose do 3mm: t = 0,4 S, i za proizvode debljine zida od 3 do 6 mm: t = 0,5 S, i konačno za proizvode iznad 6 mm debljine zida: t = 0,7 S. Rebra povećavaju modul čvrstoće zida povećavajući istovremeno i opterećenost proizvoda. Rebrasta struktura dozvoljava smanjenje debljine zida uz skoro potpuno zadržavanje prvobitne čvrstoće. Na taj način se štedi materijal, težina je manja, ciklusi prerade kraći, a izbegava se i nagomilavanje materijala koji često negativno utiče na izgled površine.
Slika 22. Dimenzionisanje rebara
Rebra treba konstruisati u pravcu maksimalnog radnog opterećenja i tečenja rastopa. Debljinu, dužinu i položj rebara treba odrediti već u početnoj – projektnoj fazi oblikovanja proizvoda. Debela rebra su uzrok pojave pojačanog povlačenja materijala i uvlačenja. Na ograničenim površinama mogu izazvati nehomogenost, velika termička naprezanja, koncentraciju naprezanja materijala i loš izgled površine. Duga i tanka rebra su najbolje rešenje za izbegavanje navedenih problema. Najvažni faktori za određivanje debljine rebara su put tečenja materijala i debljina zida gotovog proizvoda. Na slici 22. date su preporučene vrednosti za konstrukciju rebara za ojačanje. Iznete vrednosti imaju empiriski karakter, ali ipak mnogo zavisi od iskustva kod resporeda rebara da ona budu pozicionirana na mesta, koja će izvršiti ojačanje proizvoda, a ujedno i služiti kao vodiči kod lakšeg ispunjavanja šupljine.
Slika 23. Slika 24.
Za različite polimere, za istu debljinu zida, razlikuju se preporučene vrednosti debljine rebara za ojačanje , što je prikazano na slikama 23 i 24.
Rebra znatno povećavaju čvrstoću i umanjuju deformisanje delova. Na slici 25. su prikazani neki primeri pravilne i nepravilne upotrebe rebara. Kod delova sa velikom debljinom zidova smanjivanjem debljine rebra obezbeđuje se veća čvrstina dela. Delovi manjih dimenzija umesto rebara imaju konkavno ili konveksno dno. Radijalno raspoređena rebra treba da dosežu što bliže osi dela da se ne bi otežalo skupljanje materijala.
Slika 25. Delovi sa nepravilnom i pravilnom upotrebom rebara za ojačanje
Debljina rebara za ojačanje treba da bude približno ista debljini zida dela i sa nagibom bočnih površina 5 – 10°.
Velike
|
| |
