• 5. Юзали объектларнинг белгилари
  • Ёпиқ чизиқли объектларнинг белгилари




    Download 10.26 Mb.
    bet35/65
    Sana30.11.2022
    Hajmi10.26 Mb.
    #32404
    1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   65
    Bog'liq
    Tasvirlarlarga raqamli ishlov berish-Ma\'ruzalar
    1-Mavzu O'z.t.soh.o'rg.TAQDIMOTI(1) (1), 70ea5d59-6c32-4036-abc3-ce4f3337304d, СОВРЕМЕННЫЕ МЕТОДЫ ПРОДАЖИ ГОСТИНИЧНЫХ УСЛУГ, kurs ishi, So\'rovnoma1-ilova, Kichik yosh guruhlarda jismoniy tarbiya mashg’ulot ishlanma, Kiber huquqdan 2 va 3 praktik
    4. Ёпиқ чизиқли объектларнинг белгилари
    Бу ерда ҳам узуқ чизиқли объектларга айтилган гаплар ўринли. Фарқи - чизиқларнинг учлари туташганлигидан ва қўшимча белгиларнинг мавжудлигидандир. Шунинг учун фақат қўшимча белгиларни муҳокама қиламиз.

    1. Объектларнинг ичма-ич тартиби – V.

    2. Объектларнинг марказ координаталари: .

    3. Объект марказлари орасидаги масофа:

    4. Ташқи чизилган тўртбурчак ўлчамлари:

    .

    1. Объект маркази ва координата боши орасидаги масофа: .

    2. Объектларни xўқига нисбатан инерция моменти:

    3. Объектларни yўқига нисбатан инерция моменти:

    4. Оъбектларнинг аралаш инерция моменти:

    5. Объектларнинг асосий инерция моменти:

    .

    1. Объектларни катта ўқи узунлиги (Мартин диаметри): , бу ерда – Фере диаметри.

    2. Объектнинг кичик ўқи узунлиги (Мартини эни):

    3. Объект эксцентриситети: .

    Бу ерда ● белгиси - координатали векторларнинг скаляр кўпайтмаси белгиси, – объектнинг оғиш бурчаги.

    1. Объект юмалоқлиги: , бу ерда P- периметр, S- объект юзаси.

    2. Фере диаметри: , бу ерда -объектга ташқи чизилган энг кичик қавариқ чизиқнинг периметри;

    3. Объект чизиғининг бўлакланганлик даражаси: , бу ерда n- тасвирдаги чизиқлар сони.

    4. Объектнинг квадратга мослик коэфиценти: , бу ерда P-периметр, H-объектнингМартин эни.

    5. Объект чизиқларининг спираллик даражаси: бу ерда -объектнинг Мартин диаметри.


    5. Юзали объектларнинг белгилари
    Элементлари сони тўққиздан ошиқ бўлган ва мустақил қисмларга ажратиш мумкин бўлган объектларга юзали объектлар дейилади. Уларнинг белгиларини аниқлаш учун манба тасвир белгиларини аниқлаш алгоритмларидан фойдаланиш мумкин, чунки ҳар бир объектга тасвир ёки унинг фрагменти деб қараш мумкин. Демак, қуйида манба тасвирникидан фарқли белгиларни муҳокама қиламиз.

    1. Объект юзаси – s, унинг элементлар сонига тенг.

    2. Объектдагри тешиклар сони – d;

    3. Объектдаги тешик юзаси . Тешик юзасидаги нуқталар сонига тенг.

    4. Объектнинг умумий майдони: .

    5. Тасвирдаги объектлар сони –n.

    6. Барча объектларнинг йиғинди юзаси: S=

    7. Объект илма тешиклиги: .

    8. Тасвирнинг объектларга тўйинганлиги: .

    9. Объект оғирлик маркази координаталари:

    .

    1. Абцисса ўқига нисбатан инерция моменти: .

    2. Ордината ўқига нисбатан инерция моменти: .

    3. Аралаш инерция моменти .

    4. Инерция бош моментлари: .

    Юзали объектлар учун айтиб ўтилганлардан ташқари Эйлер сони, объектларнинг ичма-ичлиги, объектлар орасидаги масофа, объект қобиғи параметри ва юзаси каби кўплаб белгиларни аниқлаш мумкин. Агар юзали объектларнинг контури олинса, ёпиқ чизиқли объектларга эга бўламиз, натижада юқоридаги мухокамалар ҳам юзали объектлар учун ўринли бўлади.

    Download 10.26 Mb.
    1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   65




    Download 10.26 Mb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    Ёпиқ чизиқли объектларнинг белгилари

    Download 10.26 Mb.