|
Kompyutеrda bajariladigan qismlarning mazmuni
|
bet | 2/12 | Sana | 17.03.2023 | Hajmi | 5.46 Mb. | | #45831 |
Bog'liq ms word dasturida ishlashni orgatuvchi animatsion taqdimot yaratish Tijorat siri va ichki tahlil reja, Foreks Ulug\'bek MamatqulovKompyutеrda bajariladigan qismlarning mazmuni:
1) Nazariy ma`lumotlarni kiritish va taxrirlash.
2) Dasturlash vositalari va tillaridan foydalanib bеrilgan topshiriqlarni yechish.
3) Topshiriqlar bo’yicha umumlashgan dasturiy ta`minot yaratish.
Tushuntirish qismning mazmuni: Kirish, asosiy qism, dasturiy qism, xulosa, foydalanilgan adabiyotlar va intеrnеt saytlari ro’yxati, ilova.
Qo’shimcha vazifa va ko’rsatma: _____________________________________________
Kurs ishini topshirish muddati:
|
1
|
2
|
3
|
4
|
Tushuntirish xati
|
Ximoya
|
Rеjada
|
19.11.2014
|
10.12.2014
|
14.01.2015
|
28.01.2015
|
|
|
Amalda
|
19.11.2014
|
10.12.2014
|
14.01.2015
|
28.01.2015
|
|
|
Rahbar: S. Komilov
Talaba: U.Qayumova.
Мундарижа
1. Кириш……………………………………………………………5.
2. Асосий кисм
2.1. Масаланинг кўйилиши ва унинг амалий ахамияти……… 9 2.2. «MS Excel дастурида ишлашни ўргатувчи анимацион
такдимот яратиш» мавзуси бўйича назарий маълумотлар
тахлили……………………………………………………… 14
2.3. Ўргатувчи анимацион такдимот яратишда фойдаланилган
дастурий воситаларни имкониятлари……………………. 25
2.4. Ўргатувчи анимацион такдимот яратиш кетма-кетлиги…31
2.5. Яратилган ўргатувчи анимацион такдимотдан фойдаланиш
йўрикномаси………………………………………………...34
3. Интернет маълумотлари…………………………………………37
4. Хулоса…………………………………………………………….. 38
5. Фойдаланилган адабиётлар ва интернет сайтлари рўйхати……40
6. Илова……………………………………………………………… 43
«Янги дарсликларни,замонавий
педагогик ва ахборот техноло-
гияларни ўз вактида ишлаб
чикиш ва жорий этишни
таъминлашни алохида назорат
остига олиш зарур.»
(И.А.Каримов)
Информатика фани кандай вужудга келгани,унинг кенг маънодаги талкини купчиликни кизиктирса керак.Бу фанга кирар эканмиз,унинг кандай маънони англатиши,унинг тарихига тўхталиб ўтишимиз лозим.Информатиканинг асосий ресурси –бу ахборот хисобланади.Шу ўринда «ахборот ўзи нима .»деган савол тугулади.
Ахборот деганда атроф-мухит объектлари ва ходисалари,уларнинг улчамлари хусусиятлари ва холатлари тугрисидаги маълумотлар тушунилади.
Aхборот лотинча informatio сузидан олинган булиб тушунтириш хабар бериш баён этиш бирор нарса ёки ходисаларниетказиш демакдир.
Информатика эса шу ахборотни технология воситалари ёрдамида такдим этиш кабул килиш саклаш унга ишлов бериш узатиш усулларини уларни бошкаришни урганучи фандир.
Информатика утган асрнинг 60-йилларида Францияда электрон хисоблаш машиналари ёрдамида ахборот кайта ишлаш билан шугулланувчи сохани ифодаловчи атама сифатида юзага келди.
Информатиканинг инсон фаолиятининг мустакил сохаси сифатида ажралиб чикиши биринчи навбатда компьютер техникасининг ривожланиши билан боглик.
Информатика кенг маънода инсон фаолиятининг барча сохаларида асосан компьютерлар хамда телекоммуникация алока воситалари ёрдамида ахборотни кайта ишлаши билан боглик булган фан техника ва ишлаб чикаришнинг хилма хил тармоклари бирлигини узида акс эттиради.
Бу эса барчага кулайлиги билан манзур булмокда.
Техникани хаётиимзга кириб келиши инсониятнинг фикр доирасини кенгайиши унинг бутун дунё маълумотларини билишига катта ёрдам беради.
Хозирги кунга келиб техника ривожланаётганлиги туфайли инсон онги хам ривожланмокда ва турли кашфиётлар килинишига сабаб булмокда.
Мамлакатимизда хам техниканинг тадбик этилгани унинг тез суръатларда тараккий этишига ривожланаётган давлатлар каторига киришига катта хисса кушди.
Хамма сохоларга кулланилганидек таълим тизимига хам техник жихозлаш амалга оширилди.
Бугунги кунда республика таълим муассасаларида минглаб компьютерлар мавжуд булиб уларнинг асосий кисмини пентиум русумли замонавий компьютерлар ташкил этади.
|
| |