UPUTSTVO ZA PRAKTIČAN RAD
* * * Na svako pitanje odgovorite svojim rečima sa po nekoliko rečenica da bi se videlo da ste sami tražili informacije i razumeli svrhu zadatka. * * *
Uz pomoć slajdova za predavanje "Nove informacione tehnologije i budućnost obrazovanja" iz predmeta Informatika odgovorite u Wordu na pitanja:
Obuka za korišćenje novih informacionih tehnologija, i
Informatička pismenost
a: Korišćenje novih iformacionih tehnologija podrazumeva kontinuirano učenje i usavršavanje kako u radnom okruženju tako i u svakodnevnim situacijama. Obuka treba da uključi: upotrebu računara, multifunkcionalnost, multimedijalnost, multikomunikativnost, upotrebu baza podataka i korišćenje mašina za pretragu Interneta.
b: Informatička pismenost ne predstavlja samo sposobnost korišćenja računara i Interneta, već i snalaženje u ogromnom broju informacija i pronalazak onih koje su nam potrebne. Takođe podrazumeva i razlikovanje sličnih informacija sa stanovišta njihove upotrebe, znanja da se pronađene informacije sačuvaju i za sledeću upotrebu i da li su potebne dodatne informacije.
Pronadjite ispitno pitanje iz Informatike pod brojem koji odgovara vašem broju indeksa i odgovorite na to pitanje u Word-u uz pomoć slajdova za predavanja, udžbenika ili nekog izvora sa Interneta. Ako je vaš broj indeksa veći nego što ima ispitnih pitanja, onda zamemarite prvu cifru (npr. ako je vaš broj indeksa 357/08 treba da odgovorite na ispitno pitanje broj 57).
58 pitanje Informacija kao roba: Informacija se proizvodi, čuva i prenosi, pa ima i svoje tržište, cenu i potrošače. Ona predstavlja specifičnu vrstu robe jer se upotrebom ne haba, ne troši, a sa ekonomskog aspekta ne postoje dodatni troškovi za drugu prodatu informaciju.
Šta je Joomla?
Joomla! je web softver, tj. sistem za upravljanje sadržajem koji omogućava vlasniku sajta da i bez mnogo iskustva, rukovodi sadržajem svog sajta. Popularan je jer je jednostavan za korišćenje, besplatan, ima mnogo ugrađenih funkcija, veliki izbor dizajna (tema)…
U kakvoj su vezi nalaženje informacija i cilj upravljanja?
Upravljanje podrazumeva način nalaženja i korišćenja informacija da bi se omogućio stabilan i organizovan život institucija i sistema, što se odnosi na stalno prilagođavanje, dograđivanje i doterivanje delovanja sistema kojim se upravlja.
Odgovorite koji programi sačinjavaju OpenOffice i Microsoft Office i u čemu je osnovna razlika izmedju ova dva “paketa”.
OpenOffice je programski paket za vođenje kancelarijskih poslova i predstavlja najadekvatniju zamenu za Microsoft Office paket. Sadrži programe: Write - za obradu teksta, Impress - program za prezentacije, Draw - program za vektorsko crtanje, Calc – za unakrsno izračunavanje, Base - program za izradu i pristup bazama podataka i Math - program za tabelarne proračune.
Microsoft Office sadrži: MS Word - program za obradu teksta, MS Excel - za izradu tabelarnih proračuna - MS PowerPoint - za izradu prezentacija, MS Outlook - za razmenu elektronske pošte, MS Access - za obradu baza podataka, MS FrontPage - za izradu Internet prezentacija, MSPublisher - za izradu brošura, etiketa, pozivnica, MSPicture manager - za obradu slika, MS InfoPath - za izradu XML obrazaca.
Osnovna razlika je u tome što je OpenOffice paket besplatan, za razliku od Microsoft Office paketa.
Kako možete samostalno ovladati veštinom korišćenja Interneta i Microsoft Office-a? Navedite najmanje po jedan komercijalni i besplatni izvor multimedijalnih kurseva.
Besplatan izvor kursa: http://alison.com/learn/Microsoft-Office
Komercijalni izvor kursa:
http://www.hotcourses.com/courses/microsoft-office-courses/2583/
http://www.reed.co.uk/courses/microsoft-office-word/online
Koliko novca je minimalno potrebno za pristup Internetu preko domaćih operatera mobilne telefonije.
Na mesečnom nivou u okviru Mobilne telefonije Srbije, u ponudi S paketa za 660, 00 dinara možemo dobiti 250 MB Interneta, nakon čega sledi neograničen, ali sporiji Internet;
u okviru S paketa u Telenor-u, cena za 50 MB Interneta je 595, 00 dinara, dok
u Vip-u, paket smart 150 nudi neograničen Internet za 690, 00 dinara
Kako možete samostalno ovladati veštinom “slepog kucanja”? Navedite najmanje po jedan komercijalni i besplatni izvor multimedijalnih kurseva.
Besplatan izvor: http://www.typingweb.com/
http://www.typingstudy.com/sr/
Komercijalni izvor: http://www.moneyiscoming.rs/kurs-daktilografije
http://www.akademijaoxford.com/daktilografski_kurs.php
Za koliko novca može da se registruje domen i obezbede usluge web hostinga u Beogradu?
Cena registracije domena kreće se od 749,00 dinara za ekstenzije co.rs, edu.rs i org.rs(http://www.oriontelekom.rs/poslovni_korisnici/hosting/registracija_domena.178.html) do 2640,00 za ekstenziju .rs (http://www.registracija-domena.rs/rs-domeni) na period od godinu dana.
Cena za usluge web hostinga za isti vremenski period kreće se od 2100,00 dinara (http://www.dreamwebhosting.net/hosting.php)
Odgovorite na ruskom, španskom ili kineskom šta je to: IP/TCP, ADSL, VoIP, broadband Internet, 3G i GPRS. Odgovore možete pronaći npr. na www.answers.com, www.wikipedia.org i dr. a za prevod možete iskoristiti Google/Translate servis.
TCP / IP es un protocolo común que identifica el grupo todavía se llama grupo de protocolo IP (o Ing. Conjunto de protocolos IP). Nombre de este protocolo grupo lleva el nombre de los dos protocolos más importantes de este grupo: TCP (del Protocolo de Control de Transmisión Inglés) y de acuerdo con el protocolo IP. TCP / IP permite la comunicación a través de una variedad de redes interconectadas, protocolo de hoy más utilizado en redes de área local, y también sobre la base de ella, y una red mundial de Internet.
ADSL (англ. Asymmetric Digital Subscriber Line — асимметричная цифровая абонентская линия) — модемная технология, в которой доступная полоса пропускания канала распределена между исходящим и входящим трафиком асимметрично. Так как у большинства пользователей объём входящего трафика значительно превышает объём исходящего, то скорость исходящего трафика значительно ниже. Это ограничение стало проявляться шире в связи с распространением пиринговых сетей и видеосвязи.
互聯網語音協議（VoIP）的，或網絡電話或IP電話，是多項技術，使語音使用IP協議的Internet網絡流行的名字。今天的網絡電話的先行者，1973年由arpnet，稱為網絡語音協議的開發。
的VoIP（因特網協議語音），用於聲音的通過計算機連接的傳輸，設計了很長一段時間前，在所述第一公共計算機網絡的時間，從而導致在第一七十年代的一半。但這項技術的真正普及到達僅在二十世紀結束。
Acceso a Internet de banda ancha (ing. De acceso a Internet de banda ancha) o Internet de banda ancha a menudo sólo es el nombre común de la manera de conectarse a Internet que permite la transferencia de datos a alta velocidad.
Tecnologías que son comunes entre los usuarios privados, módem de cable y línea de abonado digital asimétrica (ADSL) y simétrica línea de abonado digital de SDSL, permitiendo velocidades de más de 144 kbit / s, lo que normalmente se considera como un límite inferior a considerar el acceso de banda ancha.
3G是用於第三代移動電話的通用名稱。包括3G技術，能夠通過移動網絡超快速的互聯網體驗。3G UMTS，HSPA+和HSPA DUALLITE細胞
GPRS (англ. General Packet Radio Service — «пакетная радиосвязь общего пользования») — надстройка над технологией мобильной связи GSM, осуществляющая пакетную передачу данных. GPRS позволяет пользователю сети сотовой связи производить обмен данными с другими устройствами в сети GSM и с внешними сетями, в том числе Интернет. GPRS предполагает тарификацию по объёму переданной/полученной информации, а не по времени, проведённому онлайн.
Kako možete samostalno učiti španski, nemački i engleski jezik? Navedite najmanje po jedan izvor multimedijalnilh kurseva.
http://www.studyspanish.com/
http://www.dw.de/learn-german/s-2469
http://www.multimedia-english.com/
Pronadjite na Internetu pet članaka o jednoj od sledećih tema: informatika, Internet i politika, mrežni oblici organizacije, virtualni prostor na Internetu, digitalna ekonomija, postmodernizam, informatička pismenost, elektronske biblioteke ili sami izaberite neku temu vezanu za društvene posledice razvoja Interneta. Kada pronadjete članke (npr., uz pomoć: google.com / scholar) u Wordu sa dve-tri rečenice opišite sadržaj jednog od tih članaka i navedite autore i nazive svih pet članaka. Pretraživanje treba da bude na engleskom, francuskom ili nekom trećem jeziku koji spada u grupu najzastupljenijih jezika na Internetu.
Pet članaka o digitalnoj ekonomiji:
“The Concept of a ‘Digital Economy’” by Bill Imlah
“Intellectual Property and the Digital Economy: Why the Anti-Circumvention “Regulations Need to Be Revised” by Pamela Samuelson
“What is the Digital Economy?” by David Martin
“Measuring the Digital Economy” by John Haltiwanger and Ron S. Jarmin
“Wired for Innovation: How Information Technology Is Reshaping the Economy” by Erik Brynjolfsson.
U prvom članku autor razmatra šta predstavlja koncept “digitalna ekonomija”, koji su problemi definicije i da li postoje razlike između pojmova digitalne ekonomije i tradicionalne ekonomije.
Pronadjite na Internetu pet knjiga o jednoj od sledećih tema: informatika, Internet i politika, mrežni oblici organizacije, virtuelni prostor na Internetu, digitalna ekonomija, postmodernizam, informatička pismenost, elektronske biblioteke ili sami izaberite neku temu vezanu za društvene posledice razvoja Interneta. Kada pronadjete knjige (npr., uz pomoć: amazon.com, alibris.com, barnesandnoble.com, questia.com, ..) u Wordu navedite autore i nazive svih pet knjiga. Pretraživanje treba da bude na engleskom, francuskom ili nekom trećem jeziku koji spada u grupu najzastupljenijih jezika na Internetu.
Pet knjiga o postmodernizmu: “Postmodernism, or, The Cultural Logic of Late Capitalism (Post-Contemporary Interventions)” by Fredric Jameson
“Postmodernism: A Very Short Introduction” by Christopher Butler
“Postmodernist Fiction” by Brian McHale
“Postmodern Theory” by Steven Best PhD, Douglas Kellner
“The Last Book of Postmodernism: Apocalyptic Thinking, Philosophy and Education in the Twenty-First Century” by Michael A. Peters
Pronadjite na sajtu www.amazon.com koje knjige o temama: kibernetika, Internet i informatičko društvo su razvrstane kao najrelevantnije, najskuplje i najnovije.
Kibernetika,
najrelevatnija knjiga: Psycho-Cybernetics, A New Way to Get More Living Out of Life by Maxwell Maltz
najskuplja: Cybernetics within us (Wilshire self-improvement library series) by Elena Viktorovna Saparina
najnovija: Psycho-Cybernetics, A New Way to Get More Living Out of Life by Maxwell Maltz
Internet,
najrelevantnija: Internet, Mail, and Mixed-Mode Surveys: The Tailored Design Method by Don A. Dillman
najskuplja: Advertising on the Internet: Let Your Fingers Do the Talking by Godfrey Harris
najnovija: The Innovators: How a Group of Hackers, Geniuses, and Geeks Created the Digital Revolution by Walter Isaacson
Informatičko društvo,
najrelevantnija: Informatics Education - Supporting Computational Thinking: Third International Conference on Informatics in Secondary by Roland Mittermeir
najskuplja: The Protection of Computer Software - its Technology and Applications (British Computer Society) by Derrick Grover
najnovija: Advanced Practice Nursing: Evolving Roles for the Transformation of the Profession by Susan M. DeNisco
Šta je sistemski pristup a šta su sistemi?
Sistemi su skup elemenata koji objedinjeni i međusobno povezani postaju realni predmet upravljanja. Bitno svojstvo svakog sistema je njegov cilj, koji predstavlja razlog njegovog postojanja.
Sistemski pristup omogućava onome ko odlučuje da izabere pravac akcije putem razmatranja problema u celini.
U čemu je osnovna razlika izmedju kibernetike i opšte teorije sistema?
Osnovna razlika je u tome što opšta teorija sistema proučava sve moguće i postojeće sisteme, dok se kibernetika fokusira isključivo na sisteme kojima se može upravljati.
Šta je to Internet i zašto se piše sa velikim “I”?
Internet je je javni svetski sistem povezanih računarskih mreža kojima se prenose podaci uz upotrbu standardizovanog Internet protokola. Uvek se piše velikim početnim slovom jer predstavlja vlastito ime sistema.
Navedite najmanje po tri dodatne usluge koje, pored osnovnog pretraživanja, nude Google i Yahoo.
Besplatan internet e mail servis,
Prevodilački servis,
Servis koji omogućava pregled vesti.
Koji departmani iz domena društvenih nauka postoje na Univerzitetu Oksford i šta studenti uče na Oksford Internet institutu?
Anthropology and Museum Ethnography, School of
Archaeology, School of
Business School, Saïd
Economics, Department of
Education, Department of
Geography and the Environment, School of
Government, Blavatnik School of
Interdisciplinary Area Studies, School of
International Development, Department of
Internet Institute, Oxford
Law, Faculty of
Oxford Martin School
Politics and International Relations, Department of
Quantitative Finance, Oxford-Man Institute of
Social Policy and Intervention, Department of
Sociology, Department of
Oksford Internet Institut je osnovan 2001. godine i predstavlja akademski centar za proučavanje društvenih posledica Interneta.
Pronadjite na Internetu podatke o prisustvu studenata FPN na predavanjima iz Informatike u školskoj 2006-07 i izračunajte na koliko % od ukupnog broja predavanja i na kojim predavanjima je bio prisutan student čiji broj indeksa odgovara vašem broju indeksa. Odgovor treba da bude u Word-u. Ukoliko je vaš broj indeksa 357/08 a u fajlu nema podataka o studentu čiji je broj indeksa 357/06, onda pronadjite najbliži broj ili zamenarite prvu cifru.
Student sa brojem indeksa 258 bio je na svih 11 predavanja, tj, na 100 % od ukupnog broja predavanja. Teme predavanja su:
Matrica razvoja
|
Opšta teorija sistema
|
Opšta teorija informacija
|
Računari
|
Informatika
|
Informatičko društvo
|
Informatička pismenost
|
Nastanak Interneta
|
Mašine za pretraživanje
|
Virusi
|
Internet i politika
|
Koji elementi su neophodni za odredjenje informatike kao naučne discipline a koji za odredjenje kibernetike?
Elementi za određivanje Informatike: proizvodnja informacija, konstruisanje i funkcionisanje informacionih sistema i konkretna primena informatike.
Elementi za određivanje kibernetike: sistem kao predmet kojim se kibernetika bavi; procesi upravljanja što kibernetiku izdvaja kao naučnu disciplinu i informacije na osnovu kojih ili pomoću kojih se upravlja
Objasnite šta je to packet switching.
Packet switching je protokol u kome se poruka razdvaja na manje pakete pre nego što se pošalju i svaki paket putuje prvim slobodnim putem do destinacije. Kada svi pristignu, oni se reorganizuju u prvobitnu poruku.
Navedite dvadeset najposećenijih sajtova na Internetu i pedeset najboljih domaćih sajtova po izboru PC Press-a.
Pedeset najboljih domaćih sajtova:
www.rts.rs
www.b92.net
www.blic.rs
www.ekapija.com
www.hidmet.gov.rs
www.naslovi.net
www.planplus.rs
www.burek.rs
www.elitesecurity.org
www.karike.com
www.plakatt.com
www.seecult.org
www.bgb.rs
www.knjizara.com
www.madlenianum.rs
www.pozorista.com
www.tehnomanija.rs
www.comtradeshop.rs
www.donesi.com
www.halooglasi.com
www.kameleon.rs
www.limundo.com
www.benchmark.rs
www.hi-files.com
www.itdogadjaji.com
www.positive.rs
www.stetoskop.info
www.21dan.com
www.bebac.com
www.namestaj.rs
www.sijalica.com
www.stark.rs
www.nis.rs
www.strauss-group.rs
www.telenor.rs
www.vipmobile.rs
www.popboks.com
www.dominomagazin.com
www.mtv.rs
www.politikin-zabavnik.rs
www.beograd.rs
www.apr.rs
www.formular.rs
www.infostud.com
www.spc.rs
www.sportal.rs
www.freebiking.org
www.kudanaodmor.com
www.putovanja.info
www.pcpress.rs
Dvadeset najposećenijih sajtova na Internetu (izvor http://afrodigit.com/visited-websites-world/):
Koja tri Internet izvora iz oblasti politikologije biste mogli da preporučite svojim kolegama?
http://ecpr.eu/
https://www.ipsa.org/
http://www.apsanet.org/
Čime se bave, Internet Society, ICANN i IETF?
Internet društvo (ISoc) je međunarodna, neprofitna organizacija, koja je osnovana 1992. godine sa ciljem da obezbedi vođstvo u vezanim standarima, obrazovanju i politici. Navodi se da je njegova misija „da promoviše otvoreni razvoj, evoluciju i korišćenje Interneta za dobrobit svih ljudi širom sveta“. Sedište Internet društva je u Virdžiniji, SAD.
ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) je organizacija koja upravlja dodelom jedinstvenih imena i pridruženih brojeva pri registraciji Internet domena, čime obezbeđuje operativnu stabilnost Interneta. Kako bi Internet bio jedinstven u čitavom svetu bilo je potrebno osnivanje organizacije koja će preuzeti odgovornost za koordinaciju naziva domena, IP adresa, parametara Internet protokola i brojeva portova, odnosno svih onih činilaca čija jedinstvenost je preduslov za globalno funkcionisanje Interneta.
IETF (Internet Engineering Task Force) je Internet inženjerska operativna grupa koja razvija i promoviše Internet standarde, usko sarađujući sa W3C i ISO/IEC standardima tela i bavljenjem u delovima sa standardima Internet protokola (TCP/IP).
Opišite moguće scenarije budućnosti Interneta koji su predstavljeni na www.isoc.org.
Četiri moguća scenarija su:
Common Pool Scenario – Ovaj scenario predviđa da će se Internet razvijati sve više i da će se ljudi posredstvom njega sve više zbližavati. Takav razvoj Interneta dovešće do toga da korisnici sami, upotrebom pametnih telefona, postavljaju različite medijske i druge sadržaje na mrežu. Svaki korisnik će putem slika ili snimaka obaveštavati druge sa lica mesta, a ti drugi moći će da ostave komentar.
Boutique Network Scenario – Brzi razvoj Interneta i pojava da je svaka tačka na zemlji povezana na Intrnet dovešće do prezasićenja i zakrčenja. Nadležni vide rešenje u regionalnom Internetu, koji će biti skup i koji neće omogućiti da kontaktiramo sa osobama van regije kojoj pripadamo.
Moats and Drawbridges Scenario – Zbog preopterećenja, Internet se deli na mnogo manje mreže koje su centralizovane i nacionalizovane. Takve mreže se kontrolišu svakodnevno, a slanje vesti van granica je skupo i neisplativo.
Porous Garden Scenario – Korisnik postaje sve više zavistan od pametnih telefona i aplikacija, koje sve više kupuje. One se rade po narudžbini određene firme, a korisnici ne mogu da koriste aplikacije koje nisu u vlasništvu neke firme. Sve to je preskupo za korisnike.
Pregledajte knjigu “20 things i learned about browsers and the web” i navedite kojih pet stvari su vam do sada bile najmanje poznate.
Cloud computing – pojava da sve svoje aktivnosti obavljamo na Internetu;
CSS (Cascading Style Sheets) – obezbeđuju programerima da web starne izgledaju bolje i lepše;
Plug-in – dodatni deo softvera specijalizovan za obradu određene vrste sadržaja:
A browser sandbox – stvara okruženje koje ne dozvoljava da bilo kakav program ugrozi kompjuter;
DNS (Domain Name System) – prevodi URL ili web adrese u odgovarajuće IP adrese kako bismo dobili potrebne informacije.
|
