Infrastrukturu I telekomunikacije

Pitam vas, pošto ćemo mi imati očigledno neke troškove, vi ćete sada menjati Zakon o prostornom planu, to naravno iziskuje troškove i ne možete to poreći, pogotovu što i ovaj postojeći nije u potpunosti implementiran. Dakle, koje kompanije, da li država Kina, ko u kineskoj Vladi, koje ministarstvo, koja kompanija? Ako je kompanija, šta to znači za Srbiju? Ko u Grčkoj i Makedoniji podržava i ova tačka isplativosti? Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Ministar Bačević ima reč. Izvolite.

MILAN BAČEVIĆ: Kolega, postavili ste mi puno pitanja. Pokušaću da vam odgovorim na sva ona koja sam upamtio, za koja mislim da su važna.

Prvo, cela ova priča u velikoj meri me podseća na, pretpostavljam da značajan broj vas zna za jedan događaj iz srpske Skupštine 1881. godine, kada se nakon obaveze Srbije posle Berlinskog kongresa da pristupi izgradnji železničke pruge od Beograda do Niša, rasplamsala rasprava u toj skupštini. Tada su među najgrlatijim protivnicima bili ondašnji radikali. Ali, ta železnička pruga je tzv. Bontijevim zakonom, kojim su obezbeđena sredstva, za tri godine sagrađena. To je ista ova trasa kojom se i danas putuje između Beograda i Niša.

Ne mora da znači da u nekom trenutku neko drugačijom procenom oko nekog projekta misli loše, misli zlo. Želim da verujem da je reč možda o nedovoljno kvalitetnim informacijama da bi se neko na pravi način opredelio.

Ima neke čudne sličnosti između ovog i ondašnjeg projekta kada je u pitanju raspoloženje nekih prema nečemu. Ono što sam uradio 26. januara, verovatno vam je to promaklo, rekao sam da sam to uradio u ime Vlade Republike Srbije i uz njenu punu saglasnost, potpisali taj protokol i taj sporazum. To je kineska državna kompanija, imate je i u materijalima, „Je dzaba China international“ koja je realizovala projekat tri klisure. Najveći projekat na svetu iz te oblasti. Mladi kolega koji je izašao pretposavljam da bi po struci trebao da zna.

Pitali ste me za studiju izvodljivosti. Pretpostavljam da vam je i to promaklo. To sam komentarisao u tri navrata danas. Ona se radi i privodi se kraju i očekujem da će to biti vrlo brzo. Rekao sam da ne mogu da opredelim rok jer on ne zavisi od Vlade Republike Srbije niti od mene personalno. Treba da dostavimo još neke podatke koji se tiču nautičke navigacione karte i prema rezultatima merenja koji su njihovi inženjeri sproveli na Moravi, da dođemo do toga što bi vas verovatno moglo da zadovolji kao odgovor, ali ja to ne mogu, jer to nije urađeno.

Poslednje pitanje je bilo koliko to košta? Izvolite.

(____________: Ko ga iz Vlade podržava?)

Podržavaju ga svi. Uz punu saglasnost Vlade, dakle jednoglasnom odlukom i u ime Vlade Republike Srbije sam potpisao taj sporazum. Ako neko u ovoj Vladi možda drugačije razmišlja, ja to ne mogu da isključim, ali se nikada nije javno izjasnio da je protiv. Nikada se niko nije izjasnio da je protiv.

Mi danas razgovaramo o prostornom planu područja posebne namene koji je inače državna obaveza za mnoge projekte, naročito za jedan ovakav strateški odnosno geostrateški razvojni projekat.

Država Srbija ima prostorni plan, ali na osnovu tog usvojenog prostornog plana se ne može krenuti u realizaciju jednog ovakvog projekta zbog toga što je za ovako nešto potreban prostorni plan područja posebne namene koji se sastoji iz stotine različitih elemenata i priloga u svojoj strukturi. Pretpostavljam da je jedan od takvih prostornih planova, koji je bio na skupštinskoj raspravi, prošao kroz ruke svih vas poslanika, to je prostorni plan područja prostorne namene za Južni tok, koji smo takođe mi uradili, ovo ministarstvo.

Ako mogu samo ovu informaciju koja vam je poznata od pre nekoliko meseci, da dopunim jednom novom, a to je da ovo ministarstvo u ovom trenutku sprovodi završne pripreme za izradu novog prostornog plana područja posebne namene koje se zove Južni krak Južnog toka. Želimo da čitavu Srbiju pokrijemo gasovodom i da jednim krakom dođemo do Makedonije, to je slična trasa kao što je i Morava i drugim krakom prema granici Crne gore, jer se tamo već radi na prostornom planu drumskog koridora Požega-Boljare.

Da smo mi imali dobru procenu govori i sledeći podatak – juče je u Moskvi potpisan sporazum između Vlade Republike Makedonije i Gasproma oko Južnog toka za Mekedoniju. Mi završetkom tog poslovnog plana područja posebne namene dolazimo i to je kraj naših ingerencija, projektom do makedonske granice, kao što dolazimo i sa Moravom. To je kasnije nacionalni interes jedne druge države koja ga je prepoznala jer želi da se gasom snabdeva najverovatnije, citiram, iz Srbije a ne iz Bugarske. Tranzitna koriste Srbiji od distribucije od transporta gasa južnim krakom Južnog toka u pravcu prema makedonskoj granici jednim odvojkom za KiM i drugim krakom ukoliko i Crna Gora potvrdi svoj interes će biti preko milijardu evra godišnje. U ovom trenutku sa ovim prostornim planom koji smo usvojili da ga nazovem „delom Južnog toka“, koji od Zaječara kroz Braničevski okrug prelazi u Vojvodinu jednim odvojkom za Republiku Srpsku, a drugim za Hrvatsku, Srbija bi od tranzitnih taksi trebala da ubere između 300 i 400 miliona evra.

Sada sve to povećavamo. Količine protočnog gasa kroz Srbiju podižemo na mnogo viši nivo. Takođe prostornim planom, to uvek imajte na umu, područja posebne namene i od Srbije činimo regionalnu silu broj jedan u energetici kada je u pitanju gasni sektor i sa ovim projektom, da vas ponovo vratim na kurs koji se zove Morava, taj ko ovlada Moravom on je neprikosnoveno strateško gospodar na Balkanu. U kom smislu? U smislu što sve što se događa od zapadne Evrope, srednje Evrope prema južnoj Evropi ide tim putem koji je nezaobilazan jer je najrentabilniji. Uslov svih uslova je da studija izvodljivosti pokaže smislenost realizacije jednog ovakvog projekta.

Znači, ono što su ingerencije ministarstva je ono što je tema razgovora danas, to je prostorni plan područja posebne namene koji će da pokaže kroz studiju izvodljivosti šta se sve to na tom potezu na tim trasama na korist države Srbije može da realizuje. Možda studija i pokaže nešto što je za nas neizvodljivo, ali npr. ako nešto nije izvodljivo za plovnost, izvodljivo je za turizam, izvodljivo je za poljoprivredu, izvodljivo je za energetiku, pa nije samo brod na Moravi nešto što nas interesuje, nego nas interesuje zato to i jeste multidisciplinaran pristup i multifunkcionalan zato što se mnogo drugih mogućnosti razvojnih preko tako jednog projekta otvara. Ne postoji garancija da je moguće u kratkom roku. Naročito se ne usuđujem da licitiram rokovima. Sve što bismo mi želeli može da realizuje ma kako bio kvalitetan ovaj projekat.

PREDSEDNIK: Izvolite kolega Ivan Jovanović.

IVAN JOVANOVIĆ: Zahvaljujem gospodine ministre na odgovoru. Imam još par pitanja preciznih i da dopunim ova moja, jer možda niste razumeli šta sam pitao. Kažete kineska državna kompanija, oni rade studiju izvodljivosti, da li još neko iz Republike Kine, ko je doneo odluku da se uđe sa Srbijom u aranžman oko ovog projekta. Kažete da studija izvodljivosti nedostaje. Imamo neke preliminarne podatke. Zato sam vas pitao za ekonomsku isplatljivost, zato što ste rekli da se još čekaju navigacione nautičke karte i slični podaci. Zato sam pitao za ekonomski deo. Postoji li barem okvirno koja je to cifra?

Turizam velika šansa, ako nema plovnog puta mislim da to nije uopšte opcija. Na Velikoj Moravi i Zapadnoj i Južnoj Moravi ne postoji nijedan prečistač otpadnih voda. To je u izuzetno lošem ekološkom stanju. To i sami znate. Mislim da je suvišno o tome raspravljati. Još jednom vas pitam još preciznije – da li svi članovi, svi ministri u Vladi i potpredsednici Vlade podržavaju vaše aktivnosti oko ovog projekta? Hvala.

MILAN BAČEVIĆ: Ja nikada nisam ni imao potrebu da razgovaram sa svakim ministrom po na osob jer, prosto, tako Vlada ne funkcioniše. Izlazi se pred Vladu sa predlogom i Vlada se prema njemu izjašnjava. Ovaj predlog je jednoglasno usvojen. Ovaj, o kome pričamo danas. Ako je neko u međuvremenu protiv, šta ja tu mogu. Ja nisam protiv. Ja sam ostao na istom kursu na kojem sam bio i kada sam ušao u tu Vladu i ja sigurno neću odustati čak i ako je neko protiv, ali nisam čuo da se neko izjasnio.

Ja nisam čuo nikada ništa što bi moglo da dovede, prostorni plan, koji je državna obaveza, u opasnost. Čak i da postoji neko, ne verujem da bi se baš tako mogao da izjasni da je protiv nečega što je državna obaveza. Ja ne mogu da isključim da neko možda i drugačije misli. Moguće je da je dobar deo vas, pre nego što smo se sreli danas da razgovaramo, drugačije razmišljao. Ja želim svaki vaš predlog da čujem i zbog toga sam pred vama. Ja ne dajem sebi tapiju na pamet. Želim da čujem šta vi mislite.

Kada se sve ovo završi i kada mi budemo izašli sa gotovim prostornim planom, on će svima vama da dođe u ruke. On će da prođe stotine javnih rasprava. Svi ćete imati prilike da vidite to što smo danas načeli kao temu. Svi do jednog. Naravno, koji budu želeli da ga vide. Oni koji ne žele glasaće za ili protiv, ali to će biti apriori protiv. A, šta ja tu mogu?

Ja želim da vas ispoštujem do kraja i to pokazujem danas. Želim da razgovaram sa vama, iako znam da drugačije razmišljate. Moguće je da ste nešto promenili i ja sam danas nešto interesantno imao prilike da čujem od vas. I ja sam vam na tome zahvalan.

Za ovako velike stvari, nije lako ostvariti nacionalni konsenzus, ali mene niko ne može da spreči da pokušam da ga ostvarim. Zato i vi, koji drugačije mislite od mene, niste sa moje strane doživljeni kao oponenti. Samo bih osećao bljutavost u ustima ukoliko bi neko bio apriori protiv, samo zbog toga što neko drugi to predlaže. Hajde da razgovaramo. Zbog toga sam tu.

Mi smo, isto tako, vrlo kvalitetno i dobro i taj južni tok završili. To je izazvalo čuđenje kod mnogih, pa smo ga uradili, ljudi, verovali ili ne, za 92 dana. Do ovog trenutka, najveći projekat u Srbiji, to je južni tok. Usvojili smo ga na Skupštini, velikom većinom. Ja sada ne mogu da se setim kakav je odnos snaga bio na glasanju, ali je on usvojen i to jeste sjajan projekat za Srbiju, bez obzira na vlasničke odnose.

Rusija nam je obećala da će nam finansirati taj projekat, jer zna da mi nemamo novca. Iako ja sebe ne mogu da okitim tom lentom, to je uradila prethodna Vlada, ja sam vrlo zadovoljan zbog toga. Prethodna Vlada je dogovorila vlasnički odnos. Ja ih u potpunosti podržavam, jer to Srbiji treba i, isto tako, jedan korektan, racionalan odnos prema ozbiljnim državnim pitanjima, želimo svakog od vas, bez obzira ko je u kojoj političkoj stranci. U pitanju su ozbiljni projekti i u pitanju je brzina, dinamika, tempo razvoja države, koja je zaista u žestokoj krizi.

Svi mi treba da učinimo nešto. Kada se pojave argumenti koji mogu da poboljšaju tekst ili prostornog plana, ili te studije koja će nam biti dostavljena, koju ćete takođe dobiti svi vi, ja ništa nemam što bih skrivao od vas, od svakog od vas želim da čujem mišljenje. Apsolutno od svakog, sve i da je 100% suprotno od mog. Ali, nećemo niskim udarcima, ili tako nešto. Hajde da razgovaramo.

Isto tako, još i to da vam kažem. Mi smo završili Nacrt zakona o rudarstvu i geologiji. Ja vam obećavam da ću doći u svaki poslanički klub, odnosno pozvati sve poslaničke grupe da razgovaramo pre nego što taj zakon pustimo u proceduru, a on je prošao tri velike javne rasprave.

Preko 600 učesnika je učestvovalo u tome. Niko nije zaobiđen, niti kompanije, niti instituti, niti fakulteti, niti grupe građana koje se bave nekim poslom, vezano za geologiju i za rudarstvo.

Dakle, sa ove strane postoji želja za saradnju. Vi ste na potezu.

PREDSEDNIK: Hvala ministre.

Reč ima Srećko Nikolić, predsednik Udruženja kapetana unutrašnje plovidbe.

Izvolite gospodine Nikoliću.

SREĆKO NIKOLIĆ: Hvala.

Poštovani prijatelji, poštovani gospodine ministre, ja sam kapetan „Bele lađe“, gospođa Gerov, trenutno nije tu, predsednik Udruženja kapetana unutrašnje plovidbe, stručne organizacije, nevladine organizacije koja okuplja 203 kapetana unutrašnje plovidbe, koji stvarno plove Dunavom, Savom, Tisom, Dravom, kanalima Rajna-Majna i kanalom Černovoda konstansa. Osećao sam se u jednom trenutku prozvanim da samo razbijem jednu anatemu, odnosno da dam čistu informaciju da najduže prevođenje na prevodnicama na gornjem toku Dunava traje otprilike 30 minuta. Da kažem da je i gornji tok Dunava bujična reka i da postoje razni sistemi i razne vrste tehnologije, na koji način se voda propušta, da bi se održala plovnost, osim u izuzetno ekstremnim uslovima, kao što je to bilo ove godine, kada je cela Nemačka bila potopljena usled poznatih hidrološkim, odnosno hidrometeoroloških uslova.

Reka Sava je plovna 580 kilometara. Reka Sava je imala veću kategoriju za vreme bivše Jugoslavije, nego sada. Razlog zbog čega je izgubila kategoriju, odnosno zbog čega ne možemo sada ploviti od Beograda do Siska, a ja sam pre 20 godina plovio i moj kolega Karadžić koji se tu sada nalazi, nije problem hidrologije ili hidrometeorologije, to je problem neodržavanja. Mi smo imali na ušću Kupe, Une, Vrbasa, Bosne i Drine, na svakom ušću od te četiri reke smo imali bager koji je radio i vadio nanose, koje su te reke nanosile u Savu. Mi to sada nemamo. Zato su kanali Rajna-Majna-Dunav sada veće kategorije, veće plovnosti nego reka Sava. Tada kanali Rajna-Majna-Dunav nisu ni postojali.

Druga stvar koju sam hteo da kažem, da posle 64 hidroenergetska sistema, odnosno brane i brodske prevodnice na gornjem toku Dunava, koje spajaju Rajnu, Majnu i Dunav i gde nema većeg zadržavanja od 30 minuta. Hidroelektrana „Đerdap“ ima dvostepenu prevodnicu, diže od zavisnosti od kvote donje vode i do 32 metra i tu u izuzetno teškim plovidbenim i navigacijskim uslovima, usled vetra, magle, mraka, specifičnosti brodskog konvoja, prevođenje može da traje između sat i trideset do sat i četrdeset minuta. Ali, kažem - to su specifični uslovi.

Zamolio bih kada neko hoće da razgovara, odnosno da sazna nešto o novigaciji, uopšte o plovidbi, da nam se obrati, dobije moj broj telefona, mejl, da sednemo da porazgovaramo i da informišemo sve one koji bi želeli o novigaciji o plovidbi više da znaju. Ovo da ne bi ispale ovakve konstatacije, u najmanju ruku smešno. Nemojte se naljutiti, prvi put učestvujem u ovakvoj raspravi, ali ima tu ljudi koji učestvuju u radu Dunavske komisije, Savske komisije, Rajske komisije, imamo mi naše predstavnike i u Budimpešti, i u Zagrebu i u Briselu, koji mogu stručno da pomognu sa informacijama iz tih foruma, da bismo i u izradi ovog prostornog plana, i u radu ovakvih komisija, odnosno radu skupštinskog Odbora za saobraćaj, mogli mnogo da pomognemo. Stojim na raspolaganju kada je potreban neki kapetan koji je sa terena, koji plovi na brodu i koji poznaje praktične uslove plovidbe i načine plovidbe na plovnim putevima, mogu da pomognem da dođu i da pomognu u radu skupštinskog Odbora za saobraćaj. Toliko. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala gospodine Nikoliću.

Sada reč ima gospodin Zoran Radmilović, prof Saobraćajnog fakulteta.

Zamolio bih vas, ako ima još diskutanata, neću da sugerišem, da se prijave, da polako privodimo kraju. Izvolite.

ZORAN RADMILOVIĆ: Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, ja nemam neka naročita pitanja, imam neke komentare. Dugo se bavim unutrašnjom plovidbom i profesor sam na Saobraćajnom fakultetu, dosta sam i plovio.

Ovako kao što se ovaj plovni put predstavlja, mislim da to treba apsolutno podržati i to se ne odnosi na ceo plovni put. Koliko sam razumeo ministra, ova kineska delegacija radi studiju izvodljivosti za srpski deo kanala i plovnog puta Dunav – Egejsko more.

Mi, kao zemlja, dosta smo bogati po dužini, a ne koristimo prirodne potencijale tih reka i Velika Morava nikad nije uređena konačno. Višenamensko uređivanje Velike Morave, kao prva faza ovog projekta, može da donese Srbiji velike koristi. Tu se ne radi samo o plovidbi. Taj deo inače ima oko 56 metara kumulativnu visinu dizanja od Stalaća, 150 kilometara, to je prva faza tog projekta. Ove ostale faze, pošto je to stvarno faraonski projekat, nekada će se realizovati, ali Srbiji za početak je dužnost da uredi Veliku Moravu. Tom Velikom Moravom ne mislim da treba da plove neki ogromni brodovi od 110 metara itd. Može da se uredi za sve delove, višenamenski, za plovidbu. Plovidba je čak i treća stvar, tercijarna u korišćenju, da kažem za vodosnabdevanje, proizvodnju elektro-energije, poljoprivredu itd. i za te hektare, koliko je pomenuo gospodin ministar, zaista treba da se pokrije voda i da se čuva voda.

Moramo da budemo svesni, kao zemlja, da su naše vode tranzitne, 90% vode koja prolazi kroz Srbiju tranzitira. Ovaj plovni put, kad bi bio izgrađen, on bi bio tranzitni. Ako bi hteli da imamo taj ceo plovni put, i ove male zemlje oko nas, mi nemamo tu robu koja bi trebalo da prođe kroz to. Moramo da gledamo Suetski kanal, ne znam koliko procenata u robi Suetskog kanala da uđe npr. u Solun, pa iz Soluna gore, ili da gledamo gornje zemlje, sve podunavske zemlje koje dolaze, čak i Belgija itd, koje bi imale interes da proteraju svoje terete kroz to.

Moramo u ovoj studiji izvodljivosti tačno da znamo, makar teorijski, koje su količine tih tereta, da bi se taj plovni put isplatio. To je jedno od glavnih pitanja. Vi ste sad svedoci ovoga što se desilo sa Smederevom. Rečno brodarstvo je odvodilo osam, devet miliona tona u najsrećnijim godinama za Smederevo. Kako je Smederevo crplo, posao je stao, Dunav je prazan. Inače, mi procenjujemo, Dunav je vrlo malo iskorišćen u transportnim kapacitetima, a ne da je tu svega 10%, a u Srbiji se veruje da je čak i 5%, prema onome što može.

U Evropi postoji isto jedna snažna inicijativa da se drumski teretni transport skine sa autoputeva. Francuzi su potegli to sa gradnjom kanala od Sene do Šelde u Belgiji za luku …(Ne razume se.), gde treba sve kamione da skinu sa autoputa, ne znam koliko hiljada kamiona koji prolaze mesečno, zbog dobiti u zaštiti prirode i transportnim troškovima. To moramo da iskoristimo delimično i mi u Moravi.

Pošto je ovo tako fazna izgradnja, predlažem da mi ozbiljno krenemo u ovaj projekat, kako bilo da se zvao, jer mi imamo samo nadležnost nad srpskim delom. Onaj najgori deo koji preostaje, možda preostaje Makedoncima. Grcima je najlakše. Kinezi nisu bili ni kod Makedonaca, ni kod Grka. Oni su to radili ovde za nas. Treba imati u vidu, bilo kako da se projekat zvao, da početak polazi od nas. Velika Morava je zahvalna reka koja treba da se održava, treba da skupljamo vodu, da tu vodu ne ispuštamo kao tranzitnu, treba da je koristimo u sušnim periodima itd, tako da tu postoje zaista potencijali i mogućnosti da se to uradi.

Toliko, hvala vam.

PREDSEDNIK: Reč ima Dragutin Tošić.

DRAGUTIN TOŠIĆ: Ja sam Dragutin Tošić, prof. na Geografskom fakultetu, na smeru prostorno planiranje. Predstavljam se vama, uvaženom predsedavajućem i ministru, da se zahvalim što sam došao ovde i da iznesem svoje kratko viđenje ovog problema.

Naime, svi prostorni planovi koji su do sada urađeni na teritoriji Srbije, to su dva zvanično usvojena republička plana, su na specifičan način tretirali ne samo prostor Velike Morave i Južne Morave, nego celokupnog dela. Svi smo svesniji i svi raspolažemo relevantnim činjenicama, koje govore da je Pomoravski koridor za našu državu strateški koridor, jer vezuje, ono što se zove na jednoj strani Panonska Srbija, a na drugoj strani ono što se zove Balkanska Srbija.

Panonska Srbija je nešto što nas vezuje za Evropu u bukvalnom smislu reči, a Balkanska Srbija je nešto što nas vezuje sa jugom i istokom.

Ovi koridori su imali sreće da budu valorizovani, uslovno rečeno, od onih rimskih puteva, do danas na različite načine. Mi koji se bavimo profesionalno prostornim planiranjem, na jedan način, i teoretski i praktično, smo sagledali prednosti Pomoravlja u Srbiji i mislimo da je ideja koja se razrađuje dosta, na jednoj strani, interesantna, ali da je to možda, kako reče gospodin ministar, jedan od najkompleksnijih razvojnih problema pred kojim se naša država nalazi.

Taj integralni pristup, po nama sa ove strane struke, uslovno rečeno, treba da se sastoji iz više segmenata. Prvi je hidrološki kao što reče kolega sa Građevinskog fakulteta, taj hidrološki aspekt je jedno, hidrotehnički, takođe o kome je on raspravljao, je nešto drugo.

Sledeći aspekt je demografski aspekt, naseljski aspekt, ekonomski aspekt, od poljoprivrede do turizma, socijalni, da zadržimo, kako reče neko ovde, ljude u Srbiji i da se oslobodimo bele kuge ili danka u krvi.

Sledeći aspekt je energetski i saobraćajni, i na kraju kao nekakav kompleksan, dolazi ovaj ekološki. Da bi se sve to uradilo potrebno je pre svega na bazi relevantnih činjenica, na bazi činjenica koje daje više struka, napraviti i ono što se zove prostorni plan posebne namene.

Razmišljajući danas o ovome, ja sam doneo i jednu malu kartu Srbije, samo da pokažem skupu ovo što je tamno. To je stanovništvo u Srbiji i nas ima samo 10 miliona u našoj državi i čekamo sada rezultate novog popisa koji nisu baš najrelevantniji, jer ova jedna karta koja je napravljena je dosta šematizovana i govori gde smo.

Sa ove karte se vidi da je Srbija na rekama, imamo posovsko-podunavski koridor, na jednoj strani, a na drugoj imamo Moravu, jednu, drugu i treću. Tamo gde je stanovništvo, tamo moramo da razvijamo određene aktivnosti, preko stanovništva i ekonomije, možemo da učinimo našu državu prosperitetnijom, jer stanovništvo možemo zadržati u naseljima, i tu se ljudi vežu za prostor, a ako budu imali ekonomsku osnovu, oni će tu i ostati.

Ako ne budemo realni da iskoristimo, ono što nam je geografija dala, imaćemo situaciju ponovo da nam se 60 ili 70 posto mladih ljudi, koji završavaju fakultete u ovoj zemlji, opredeljuju da idu i da rade u inostranstvu.

Zamolio bih vas, isto da vam kažem da nisam politički angažovan, da podržite ovaj projekat, da u okviru ovog projekta zajednički i ekspertski timovi i ljudi koji se bave politikom iznađu prioritete i da se u realizaciju ovog projekta krene. Hvala vam još jednom.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem se doktoru Dragutinu Tošiću.

S obzirom da više nema prijavljenih za reč, iskoristio bih priliku da dam reč ministru Bačeviću da jednostavno rezimiramo ovo današnje javno slušanje.

Izvolite ministre, imate reč.

MILAN BAČEVIĆ: Hvala.

Mi smo se dotakli danas i nečega što možda nismo planirali. Želim da vam se zahvalim svima koji ste makar saslušali argumente sa kojima se izašlo pred vas i one argumente koje mi ili možda nismo pomenuli ili ih drugačije vidimo. Ovo je, ja verujem, prva u nizu javnih rasprava oko nečega što je jako bitno za državu Srbiju. Toga će biti u još tridesetak opština u Srbiji kad se budu usvajali regulacioni planovi, u onim opštinama u kojima su usvojeni prostorni planovi neće, ali hoće izmena i dopuna zbog te posebne namene. U poslovima oko urbanističke dokumentacije, oko eksproprijacije, oko mnogo čega, svi ćete vi, s obzirom da ste predstavnici građana iz različitih opština iz Srbije, imati priliku da još ne znam ni sam koliko puta, ako ne samo razgovarate na ovu temu, ono makar razmišljate o njoj.

Želeli smo da isto tako svojim razgovorima sa vama pokažemo da se prema svakom poslaniku u ovom parlamentu prema stručnoj javnosti, prema nestručnoj javnosti, prema onima koji su dobronamerni ovde prisustvuju u svojstvu čoveka ili grupe građana koja hoće da se interesuje ili da se zainteresuje ili da nešto bolje razume, uz prisustvo novinara, postigne nešto što nam je zajednički interes svima i da ovo o čemu smo pričali danas nema nikakvu političku boju. Ovo je nešto što se svih nas tiče. Ovo je trajna vrednost koja ostaje, ako je realizujemo, iza nas. Stranke i pojedinci u njoj se menjaju; nekada brže, nekada sporije. Sve se to menja, ali Srbija treba da ostane za svakog od nas i za sve one koji dođu posle nas.

Još jednom, vama hvala na učešću u ovoj raspravi. Hvala vam na predlozima, hajde da kažem, i primedbama koje ste ovde uputili. Možda u ovom trenutku mi nismo svi podjednako zadovoljni ali ipak verujem da smo na izvestan način ostvarili jedan značajan napredak kada je ovako jedna važna priča za Srbiju u pitanju. Hvala vam još jednom.

PREDSEDNIK: Hvala ministre.

Samo bih da kažem na samom kraju, da, u skladu sa članom 84. Poslovnika Narodne skupštine, biće nam dostavljena Informacija o javnom slušanju, koja će sadržati imena učesnika, kratak pregled izlaganja stavova i predloga iznetih na ovom javnom slušanju.

Zahvaljujem se još jednom svim učesnicima.

Zahvaljujem se ministru na njegovoj saradnji.

Pre svega bih se zahvalio i UNDP na podršci koju nam je dao za ovo javno slušanje.

Istovremeno, koristim priliku da vas pozovem ovde, ispred sale će biti jedno skromno posluženje. Tako da, izvolite da još malo, čisto, u nekom neformalnom razgovoru popričamo o ovoj temi.

Još jednom vam se zahvaljujem.