Infrastrukturu I telekomunikacije

ODBORA ZA PROSTORNO PLANIRANjE, SAOBRAĆAJ,

INFRASTRUKTURU I TELEKOMUNIKACIJE

ODRŽANOG 24. JULA 2013. GODINE

Pozdravljam kolege narodne poslanike, generalnog sekretara Skupštine,učesnike i predstavnike ministarstava, državnih institucija, naučnih instituta, predstavnike lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva, stručne javnosti i predstavnike medija.

Ukratko ću reći da je na 17. sednici Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, održane 27. juna 2013. godine, prilikom razmatranja informacija o radu Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja za period februar-april 2013. godine, članovi i zamenici pomenutog Odbora su pokazali veliko interesovanje za "Projekat Kanal Morava".

Na 18. sednici smo doneli odluku, koja je održana 9. jula, na osnovu člana 84. Poslovnika Narodne skupštine, o javnom slušanju na temu "Projekat plovnog puta Kanal Morava", a to sve uz podršku UNDP.

Za današnje javno slušanje su nam prezentaciju pripremili i za početak ćemo imati jedan film da nas informiše o pomenutom Projektu, a onda će ministar imati jedno kratko izlaganje, jednu uvodnu reč. Kasnije ćete, nakon te prezentacije i dok traje prezentacija, svi imati mogućnost da se prijavite za diskusiju, za komentare.

Molim vas da se na vreme prijavite službi. Tu koleginice koje će to evidentirati, jednostavno da se to priloži u pismenoj formi, mada nećemo biti baš toliko formalni. Ako bude bilo potrebe, proceniću.

Ono što bih vas zamolio je da i ovo današnje javno slušanje i rasprava budu u duhu koji je pratio naš Odbor, a to je u duhu tolerancije, razumevanja i da vodimo jednu konstruktivnu raspravu, kako smo to znali na svim ovim proteklim sednicama. Očekujem od vas da tako bude i danas.

Sada bih zamolio saradnike i ministra Bačevića da puste film.

Reč ima prof. dr Milan Bačević, ministar prirodnih resursa i prostornog planiranja.

MILAN BAČEVIĆ: Poštovane kolege poslanici, poštovane kolege moji saradnici na ovom projektu, poštovani novinari, pre nego vam se obratim onim stručnim delom komentara ovoga što ste delom samo mogli da vidite na ovoj prezentaciji u formi jednog filma, želim da se zahvalim i skupštinskom Odboru za prostorno planiranje i urbanizam što je omogućio jedan sastanak ovakve vrste, naročito zbog toga što se u nekim sredstvima informisanja pojavljivala različita priča oko istog projekta.

Danas zajedno ovde imamo priliku da razmenimo mišljenja, da eventualno i mi iz radnog tima čujemo vaše predloge, da vam odgovorimo na sva ona pitanja za koja mislite da bismo bili u obavezi da vam damo odgovor i mi to želimo. Isto tako želim da vam kažem da prisustvo predstavnika Ministarstva koje je nosilac ovog projekta i potencijalni realizator ove ideje, danas imate na raspolaganju u neograničenom vremenu. Možete da nas zadržite koliko god mislite da vam je to potrebno.

Projekat "Dunav-Rajna-Majna-Morava-Vardar-Solun, odnosno Aksios" nije ideja nekoga od nas koji danas sedimo ovde ili sedimo u Vladi Republike Srbije. To je stara ideja. Videli ste i sami koliko je stara, ali je to ideja za koju je ova vlada procenila da je krajnje vreme da se krene u realizaciju jednog takvog projekta. Sve velike ideje u istoriji čovečanstva nailazile su na velike otpore. Tako je i ova. Nažalost, ova ideja je 150 godina trpela otpore, ali mislim da ćemo danas nakon ovog sastanka, nakon pojašnjenja mnogih nedovoljno poznatih činjenica zajednički, bez obzira na različite pristupe i različiti skupštinski sastav i sastav Vlade, krenuti u nešto što je interes države Srbije a ne jedne političke grupacije ili jednog ministra koji je samovoljan.

Srbija od veka i sveta nije imala veći projekat od ovog, niti će ga ikada imati. Veći projekat od ovog iz grupe razvojnih projekata prosto ne postoji. Da li ćemo ga realizovati? To u velikoj meri zavisi od nečega o čemu ne možemo sami da odlučujemo. Svima je vama poznat stav Vlade Republike Srbije, moj posebno jer sam najviše otrovnih strelica primio na sebe zbog ovog, jer da je Srbija u takvoj ekonomskoj krizi da ni mnogo manji projekat nije mogla da realizuje i to je činjenica. I mnogo pre nego što sam ušao u ovo što su neki nazvali avanturizmom, to sam znao. Dugo mi je vremena trebalo da se opredelim i da u javnost izađem sa jednim ovakvim predlogom. Potrebno mi je bilo i da odaberem saradnike dovoljno kuražne i znalce da ono što je bilo samo u papirima sa nekim novim papirima koji će oživeti kroz ovakav projekat pustimo u promet koji se zove javnost. Trebalo mi je isto tako da i neke članove Vlade uverim da od ovoga neću da odustanem, a da li ćemo ovo realizovati zajedno zavisi od toga šta će nam pokazati studija izvodljivosti čiji predlog očekujemo u najskorije vreme.

Urađeno je do sada, iznenađujuće za mnoge od vas, mnogo toga. Za jedan ovakav projekat potreban je krunski planski dokument koji se zove prostorni plan područja posebne namene. Koncept smo tog plana uradili.

Želim da vam ga pokažem i da fizički vidite kako to izgleda u ovoj prvoj fazi. To je ono zbog čega su me prozivali mediji, da to ne postoji itd, ali da se sada ne vraćamo na to. Ostala je studija izvodljivosti. Ne mogu tačno da vam kažem kojeg će to datuma biti, ali biće to vrlo brzo, jer je sve urađeno, osim nautičke karte. Svi rezultati do sada, koji su nama prezentovani, koji su nam dostavljeni u pisanoj formi, su vrlo ohrabrujući.

Jedan ovakav projekat daleko prevazilazi značaj jedne države, tako male, kao što je Srbija, ali na takvom mestu da ne postoji bolji način da svoj geografski položaj valorizuje od jednog ovakvog projekta. Sve ono što mi imamo u prostoru, na mestu na kojem se nalazi Srbija, preko ovog projekta možemo da povežemo za ono što nam je cilj i politički i ekonomski, da se približimo zapadnoj Evropi, centralnoj Evropi, da i zapadnu i centralnu Evropu preko Srbije povežemo sa južnom Evropom i sa drugim delovima sveta preko Egejskog mora, preko Mediterana. To je geostrateška veličina i značaj ovog projekta, najbolji način za valorizaciju nečega čime Srbija raspolaže od njenog geografskog položaja do prirodnih bogatstava i svega ostalog što se nalazi unutar granica jedne države koja se zove Srbija.

Morava se povezuje ovim projektom i sa Vardarom, povezuje se sa Makedonijom i izlazi u Grčku. Ovaj projekat je sjajna šansa da Makedonija i Grčka ekonomski i politički poboljšaju svoje odnose i oni su taj zajednički interes prepoznali. Oni će ući u realizaciju ovog projekta ukoliko i njihova studija opravdanosti pokaže i potvrdi smislenost jednog ovakvog prostornog plana područja posebne namene.

Ako niste informisani, reći ću vam, Kina je kupila luku Pirej u Grčkoj. Sada intenzivno razgovara o luci Solun, pozivajući se upravo na ovaj projekat. Mi smo zvanično od naše ambasade u Grčkoj dobili predlog da krenemo u razgovore sa Grčkom oko luke Solun, jer smo nekada, pretpostavljam da to znate, stotinu godina tu luku imali na raspolaganju, ali to nikada nismo materijalizovali i nikada nismo iskoristili. Preko ovog projekta mi i to možemo.

Ovaj projekat je multidisciplinaran. Mnogo mi smeta i ne želim da budete žrtve nekih spekulacija koje se mogu čuti da je ovde reč samo o plovnom putu. To nikada nisam izjavio i svi vi koji mislite da smo ovaj projekat naslanjali samo na saobraćajni aspekt, nemate dovoljno informacija. Ovaj projekat reguliše, navešću vam u najkraćim crtama, šta sve: obezbeđuje od poplava oko 80.000 hektara najplodnijih moravskih i pomoravskih aluvijalnih ravni poljoprivrednih površina, omogućava proizvodnju električne energije na najmanje pet hidroelektrana, stvara nepostojeće uslove za razvoj različitih tipova i vrsta turizma, potpuno zaustavlja proces odumiranja sela u svim gravitacionim zonama triju Morava, razvija sve gradove u sistemu moravskih dolina, udolina i njihovih gravitacionih zona, zaštićuje na najbolji mogući način životnu sredinu, uređuje obale i u vremenima otapanja snega i padavinskih maksimuma, zaustavlja od poplava sve kotline od Preševa do Beograda. To je fizičko-geografski i socio-ekonomski najkraći prikaz šta se sve reguliše ovim projektom, a ne samo plovnost.

Po mom uverenju, plovnost nije na poslednjem mestu po značaju. Videli ste i sami kakav je odnos u troškovima transporta između drumskog, železničkog i vodnog saobraćaja. Ne postoji nijedan opravdani razlog da se o ovome ne nastavi razmišljati i da se posao koji smo započeli ne nastavi. Nastavićemo ga, nastavićemo ovaj projekat, jer ne postoji niko ko nas može da uveri da je on loš.

Druga strana ovog projekta, za koju možemo da kažemo da je otežavajuća i pod navodnicima negativna, jeste da je reč je o skupom projektu. Sva ta zadovoljstva u jednoj državi kao što je Srbija, na njenom kičmenom stubu koji se zove Morava, mnogo koštaju i mi to znamo.

Međutim, ta cena može biti i viša i niža. To zavisi od toga šta sve želimo, od ovog što sam vam naveo, da realizujemo i kojom dinamikom. To vam je kao kada kupite auto sa običnom opremom ili neki drugi iste marke sa ful opremom. Ako želimo sve ovo što sam vam rekao, to zaista košta puno. Mi za to nemamo novca. Nemamo novca ni da samo jednu od ovih navedenih mogućnosti realizujemo u ovom trenutku, ali jedan multidisciplinaran, multifunkcionalan projekat vrlo lako za sebe može da obezbedi sredstva u svetu, vrlo povoljne i jeftine kredite, koje mi takođe nismo sposobni da to vratimo, jer nemamo odakle. Lako obezbeđuje sredstva.

Zašto smatram i apelujem na vas da ovo što vam govorim prihvatite kao istinu? Zato što sam kao direktan učesnik mnogih razgovora za godinu dana mog mandata u ovoj Vladi, oko različitih projekata vezanih za različite privredne aktivnosti u Srbiji, uvek nailazio na sledeće pitanje i odgovor: dobro, vama treba novac; mi uvek kažemo – da; koliko vam treba novca; mi onda kažemo – treba nam toliko; oni kažu – imate li projekte, a onda mi moramo da kažemo – ne, mi projekte nemamo, ali nam trebaju pare.

Sad imamo jednu paradoksalnu situaciju, kad jedan ovakav projekat krene u javnost, uvek se pojavi nekakva organizovana družina koja će da ga zaustavlja, da ga napada bez ijednog jedinog valjanog argumenta, osim – nemamo para.

Kako ćemo da dođemo do novca ako nemamo projekte? Gospodo, iz jednog ovakvog projekta hiljade projekata izlazi, i za energetiku i za poljoprivredu i za turizam i za saobraćaj i za sve što jedna država treba da ima i mora da ima.

Kad ti projekti se budu pojavili na tržištu, ne u formi kupovine ili prodaje, već u formi učešća na konkursu za nekakav novac, onda su i te kamate niske, jer i ta druga strana zna kakav je nivo isplativosti svega toga i hoće da investira. Dakle, prepoznaje i neko drugi svoj ekonomski interes, a ne samo mi.

Te zablude, te stereotipe čije smo žrtve vrlo često, jednom za svagda treba da razbijemo. Svi vi koji volite ovu zemlju, bez obzira kojoj političkoj stranci pripadate, treba da se udružite sa onima koji konkretno rade na nečemu, a ne da opstruišete ili sa indignacijom odbacujete svaki predlog, samo zbog toga što je došao iz SNS ili iz DS ili iz LDP, na primer. Interes Srbije svima nama treba da bude na prvom mestu. Svi smo mi prolazni na ovim funkcijama, vi na vašim funkcijama, ali Srbija i sve obaveze prema njoj mi ostavljamo i prenosimo na neke druge, a oni na neke sledeće i tako redom.

Žalosno je da se vek i po Morava provlači kroz Srbiju tako kako se provlači, a da iz nje nismo izvukli ništa osim malo šljunka i peska ili kad se neki ribokradica pojavi, pa negde nekog soma ulove. A možemo.

Jedino što od vas, kao čovek sa pravom, kao profesor univerziteta poslednje 33 godine provodim u struci, od kojih je ovo jedan od velikih projekata za koji se zanimam, isto kao što smo i Južni tok uradili, gde je postojala takođe velika sumnja, ali smo ga ipak uradili i realizovali zajedno sa Rusijom. Tako ćemo i ovo sa nekim. Sami ne možemo.

Da zaključim. Nama u ovom trenutku u svetskim bankama neaktivirano leži oko 3,5 milijarde eura na koje plaćamo kamate, na koje plaćamo penale zbog nepovučenih sredstava i to traje osam, devet godina unazad. Leže nam nepodignuta sredstva zato što nemamo projekte, nemamo nijedan infrastrukturni projekat da bismo mogli da povučemo ta sredstva, a ušli smo u Koridor 10 i 11 i mnoge druge. Ovo sa čime vas danas zvanično upoznajemo je izvorna istina o ovom projektu, a ne ono što ćete pročitati u nekim novinama.

Nikakav trošak ovaj ministar Vladi Republike Srbije, za ovaj projekat, do ovog dana, nije napravio, nijedan jedini cent. Niti se zadužila Srbija, niti sam je ja zaduživao, niti mislim da je zadužujem. Pretnje da mi treba oduzeti pasoš su nekorektne, od nekih naših prijatelja od kojih neki sede i u skupštinskim stolicama. Daj Bože da mnogo veći broj ljudi u ovoj državi krene da se bavi projektima, a ne politikantstvom. Ovo je nacionalni projekat, strateški projekat iza koga stoji i predsednik države i predsednik SNS i značajan deo Vlade, jer ovo čime vas danas direktno upoznajem je potpisano u ime Vlade Republike Srbije, sa moje strane, 26. januara ove godine.

To je ono što sam u ovom trenutku osećao kao potrebu da vam kažem. Ja ću, naravno, na svako vaše pitanje, ili neko od mojih saradnika, dati odgovor. Još jednom vam kažem – pitajte koliko god hoćete, vreme nije ograničeno. Hvala vam na pažnji.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem se ministru Bačeviću.

Ja sam u uvodu rekao, onako opširno, ko je sve prisutan danas, nisam hteo pojedinačno. Meni je veliko zadovoljstvo što je odziv stručne javnosti i ljudi iz građevinske industrije i da posebno ne imenujem predstavnike ostalih ministarstava kojih se ova tema tiče, spisak je stvarno dug.

Ja ću otvoriti raspravu. Molim vas da, zbog medija, malo ćemo potrošiti vreme dok izađete za ovu govornicu, ali mislim da bi trebalo da ispoštujemo medije, zato što su sa te strane, da bi mogli da zabeleže. Samo da napomenem da, ako ima onih koji žele svoju diskusiju, mogu da je prilože u pisanoj formi, postoji i ta mogućnost, jer ćemo to sve na kraju objediniti u jednom izveštaju sa spiskom učesnika i svih diskusija koje će biti.

Nisam posebno predstavio ministrove kolege. Sa nama je i direktor Agencije za prostorno planiranje, gospodin Dunčić, specijalni savetnik, gospodin Punišić, koji rade na projektu zajedno sa ministrom, tako da će se verovatno i oni uključivati. Ima i članova radnog tima, dva profesora Univerziteta.

Sada pozivam kolege narodne poslanike, ako neko od njih, pošto je takvo pravilo, želi reč, članova odbora, narodnih poslanika, da se prijave za reč.

Reč ima Aleksandra Tomić, predsednica Odbora za privredu.

Izvolite.

ALEKSANDRA TOMIĆ: Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, uvažene kolege poslanici, našla sam se prozvana, da se prva javim kao predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku u Narodnoj skupštini Republike Srbije i imam više razloga iz kojih bih se obratila po pitanju prezentacije ove teme.

Zahvaljujem se ministru prof. dr Bačeviću što je došao ovde u Skupštinu da održi prezentaciju ovog projekta i da otvori jednu debatu i jednu temu o kojoj smo malo pričali kao poslanici, o tome s jedne strane. S druge strane, mislim da je javnost nedovoljno informisana o ovom projektu.

Evo, počeću prvo od 2001. godine, kada sam bila direktor Savezne javne institucije "Plov put" i kada sam imala prilike da se prvi put susretnem sa ovakvim projektom.

Mogu vam reći da je predlog ovog projekta imao i tadašnji premijer gospodin Đinđić, gde je jednostavno, na osnovu svih istraživanja, tadašnje Ministarstvo za saobraćaj i Odsek za vodni saobraćaj rekao da Srbija jednostavno nije spremna za ovakve projekte, da su to suviše skupi projekti koji dugo traju, koji mnogo koštaju i naši građani Srbije još uvek nemaju dovoljno informacija, niti je privreda bila spremna za ovakve projekte.

Danas kada sam poslanik u Narodnoj skupštini Srbije i kada vodim Odbor za privredu, smatram da ovakvi geostrateški projekti koji su važni za Srbiju, kao što je "Južni tok", tako i "Moravski kanal", jednostavno, treba da sa ovim prvim korakom koji se zove Prostorni plan, i građane Srbije i nas sve ovde, informišu o tome koliko je važan ovakav projekat.

Ono što Nemačka radi sa svojim vodnim putevima i koja ima ekonomski rast 5%, otprilike trećinu daje na vodne puteve. Šest posto budžeta Nemačke predstavlja vodni transport. On nije samo značajan za privredu, nego ste čuli, povlači sve ostale grane privrede.

Ono što je važno u ovom trenutku, i kao profesori da znamo, to je da se 75% mladih izjašnjava da bi najradije otišli iz zemlje kad završe fakultete. Naša je obaveza, svih građana Srbije, gde god se našli, da pokušaju tim mladima da daju određenu nadu i šansu, da je bolje ostati u Srbiji i raditi na strateškim projektima, kao što su "Južni tok" i "Moravski kanal", i da danas-sutra ta referenca, pa makar i kroz volonterski rad, kada završe fakultete, će mnogo više značiti, jer jednom imate priliku da radite na takvim projektima, kao što su naši roditelji, bake i deke radili na nekom "Đerdapu", radili na putevima "Bratstvo-Jedinstvo" i sa takvom referencom ćete uvek imati posao. To je s jedne strane.

S druge strane, zašto treba država da podržava ovakve strateške projekte, bez obzira što su u fazi idejnog rešenja? To je zbog toga što onda postajete privredno i ekonomski interesantni uopšte u regionu, a i u EU. Svaki međunarodni finansijski fond će radi doći da investira u strateške projekte koji će dati benefite.

Mi, kao građani i kao uopšte privreda, još uvek nismo spremni da se uhvatimo u koštac sa ovakvim projektima, pa Srbija mora da se organizaciono pripremi da ovakve projekte nosi. To je ono što, ne samo kao Vlada Srbije, nego kao i Skupština Srbije, nego kao i sve institucije relevantne, znači, univerziteti, i svi oni koji se odnose na civilni sektor, treba da podrže i zajednički izađu s jednim konsenzusom po pitanju ovakvih projekata. Ne sme da bude neslaganja po ovakvim pitanjima. To je ono zbog čega mi odavde, iz Skupštine Srbije, treba prvi da pokrenemo takvu jednu inicijativu.

Pre svega se zahvaljujemo Ministarstvu, koje je dalo taj prvi korak za početak ovakvog jednog procesa, po pitanju konsenzusa. Na kraju, svi odbori koji se dotiču rada ovakvog projekta treba na neki način da donesu zaključke koji će dati podršku ovakvim infrastrukturnim projektima. Nadamo se da će uskoro doći do takvih sastanaka, da ovo neće biti prva prezentacija ovakvog projekta, da je ovo samo prvi korak u tom našem procesu. Zahvaljujemo se, pre svega, Ministarstvu koje je započelo ovu ideju i pustilo u realizaciju. Zahvaljujem se.

PREDSEDNIK: Hvala, koleginice.

Da li se još neko od kolega i koleginica narodnih poslanika javlja za reč?

Reč ima koleginica Radmila Gerov. Izvolite.

Ako treba da govorim iz stranke, reći ću zbog javnosti, LDP.

Koleginica koja je govorila je bila iz SNS. Govorim zbog gostiju, ako neko ne zna.

Izvolite, imate reč.

RADMILA GEROV: Zahvaljujem, predsedniče. Gospodine ministre, saradnici ministra, poštovani narodni poslanici, slušajući vaše izlaganje, gospodine ministre, mi smo ovde, prisutni u sali, imali prilike da čujemo da ste dobili najviše otrovnih strelica u odnosu na ostale članove Vlade, kada ste pomenuli ovaj projekat. Rekli ste da vam je bilo potrebno dosta vremena da pojedine članove Vlade ubedite da vi od ovog projekta nećete da odustanete, pritom ste nam malopre pokazali i koncept prostornog plana posebne namene, što znači da mi takav prostorni plan još uvek nemamo. Znači, vi trenutno imate samo koncept.

Govorili ste nam o tome da su Kinezi već kupili Luku Pirej, da to imaju nameru da urade sa Solunom, i o tome da vi nikada niste govorili da je ovde reč samo o plovnom putu, nego da ovaj projekat ima i druge elemente, poput razvoja turizma, zaštite od poplava, pa čak proizvodnje električne energije, da ne nabrajam sve o čemu ste govorili. Takođe smo imali prilike od vas da saznamo da ova zemlja, znači, naša država, nije povukla tri i po milijarde evra kredita i da na kontu toga plaćamo penale, jer kažete da Srbija nema infrastrukturnih projekata.

Svi smo ovde svedoci u sali da ova nova Vlada radi već godinu dana. Prethodna je bila u mandatu osam godina. Sada se postavlja pitanje - kako je uopšte država imala kredite bez infrastrukturnih projekata? Ne mogu da se složim sa vama, ministre, da je ovaj projekat u toj meri značajan za Srbiju, bez obzira na činjenicu, što ste rekli, da ideja o tom projektu počinje iz 19. veka. Pre svega, smatram da nije korektno da kažete da vas neka družina napada, tako ste rekli.

Znači, mi, kao Srbija, nemamo para. Vi ste rekli da su rešenje za izradu ovakvog projekta i krediti pod povoljnim uslovima. Rekli ste da je ovaj projekat podjednako značajan za ovu našu zemlju, kao što je projekat "Južni tok". Sada, ako pogledamo na koji način je realizovan projekat "Južni tok", tamo imamo činjenicu da je 51% svega vlasništvo Rusije. Da li ovo znači da ukoliko ova zemlja uđe u realizaciju ovog projekta, da ćemo onda biti vlasnici ne Rusije, možda Kine, isto sa 51% ili možda više procenata.

Rekli ste, ministre, da nijedan cent niste napravili troška ovoj vladi za realizaciju do sada ovog projekta i time ste se pohvalili i da svi ljudi iz političkih stranaka i ostali treba da se bave projektima, a ne samo politikanstvom i da iza svega ovoga stoji predsednik države, tačnije vaš prika.

Mogu da vam kažem da smo mi kao članovi Odbora juče mejlom dobili četiri dokumenta koja su prosleđena iz vašeg kabineta. Zaista mogu da vam kažem da je skandalozno, bar meni, bilo to što smo dobili finansijski izveštaj vezan za ovaj projekat, koji glasi da je ministarstvo kao jedine troškove imalo činjenicu da je platilo smeštaj i dnevnicu vozaču od 12.058 dinara, koji je prevozio kinesku delegaciju po Srbiji.

Znate šta, ministre? Vi ste u januaru, tada ste i potpisali ovaj protokol sa Kinezima, bili u Kini šest dana sa svojim saradnicima. Jeste li vi peške išli u Kinu i vi i vaši saradnici spavali na klupama ili je to Kina onda platila, pošto kažete da nemate drugih troškova? Ako je to Kina platila, onda se postavlja pitanje – a Kinezi tu nešto treba i da rade? Nema li to veze malo sa onim protiv čega se vi zalažete, a to je borba protiv korupcije? Ako je platila naša država, onda ste to trebali da nam prikažete kao troškove. Ne smatram da su troškovi strašni ukoliko je ministar otišao u Kinu, odmah da vam kažem. Nisu to veliki troškovi za državu Srbiju, ali je zaista smešno da nam kažete da su troškovi 12.000 dinara.

Drugo, ministre, kada već govorimo o, ovde kažete, proizvodnji električne energije pet elektrana koje treba tek da projektujete. Vi imate projekat za "Đerdap III", koji stoji takođe godinama. Eto, za to imate, projekat koji može odmah da uđe u fazu realizacije.

Kada govorimo o poplavama, zar nemamo mi kanale u Vojvodini i u Negotinskoj niziji, koji su odavno zapušteni?

Tim projektima ste mogli da konkurišete za ta sredstva tri i po milijarde evra, koja stoje nepovučena za koje plaćamo kanale, a ne da nemamo ni odvonjavanje ni navodnjavanje.