|
Nažalost, na kraju moram da vam kažem ministre sledeće. Meni ovo liči, nemam nameru da vas uvredim, nemojte pogrešno da me razumete. svima nama je potpuno jasno da je rečni transport daleko jeftiniji nego železnički i drumski, ali zaista ne znam da li vi mislite da trebate da budete kapetan Bele lađe i dali ovo izgleda kao onaj film "Čudo neviđeno", kad su Crnogorci hteli da isuše Skadarsko jezero, tunelom doduše do Jadranskog mora, pa su shvatili kasno da je nivo mora viši nego nivo jezera, u tom filmu bar, i potopili sami sebe. Mi nemamo potrebe da gradimo ovako nešto, iz razloga, jer je Srbija, već potopljena, zahvaljujući radu ove Vlade i prethodne Vlade.
PREDSEDNIK: Hvala koleginice Gerov.
Kako god vi želite ministre, hoćete posle svakog diskutanta ili ako hoćete da saslušate sve. Izvolite.
MILAN BAČEVIĆ: Vrlo kratko ću da se osvrnem na izlaganje koleginice Radmile Gerov.
Koleginice Radmila, tih 12.000 dinara su putni troškovi vozača koji je vozio osam kineskih inženjera od Beograda do Niša i tamo prespavao, jer su oni sutradan išli do Preševa. Ali, Vlada ima svakodnevne, to su tekući troškovi, tako ako ste mislili da mi to spočitavate ili da mislite da sam ja prikrio nekakvu činjenicu a koja se tiče finansija, nisam, moraću da vas razočaram.
Nismo potrošili ni jedan jedini dinar, a studiju izvodljivosti koja se meri samo, pogledajte vama se lično obraćam, nekoliko desetina miliona dolara dobijamo na poklon i to je jako prijateljski gest kineske Vlade prema srpskoj Vladi a po osnovu strateškog partnerstva koje su potpisale dve države. Pozitivna iskustva kineskih eksperata koji se bave ovom vrstom poslova kao što je najveći svetski projekat "Tri klisure", nama idu u prilog, tim pre što su projektanti građevinci, hidrograđevinci, inženjeri koji se bave tim poslom bili naši gosti u dva navrata o svom trošku u Srbiji, a ne o trošku Srbije i posetili, prošli Moravu uzduž i popreko, i južnu i zapadnu i veliku.
Pominjete neke kanale. Kako ste setili da čišćenje tih kanala postavite kao problem meni danas, a vi ste koliko znam, direktno ili indirektno u vlasti 10 poslednjih godina? Vi. Kako ste pomenuli Negotin, pa ste pomenuli neke druge kanale. Koleginice Gerov, tema današnjih razgovora je Morava a ne neki drugi kanali koji nisu u nadležnost ovog ministra i koji ni na koji način nije učestvovao niti u zarušavanju tih kanala, niti je uključen u čišćenje tih kanala, a znam da su obezbeđena sredstva i da je to posao koji je u toku i da se on radi. Čujem vrlo uspešno.
PREDSEDNIK: Hvala ministre.
Izvolite koleginice.
RADMILA GEROV: Kratko ću.
Gospodine ministre, prvo, nismo mi iz LDP u vlasti deset godina? Znači, molim vas, nemojte da govorite neistinu a drugo, ja apsolutno razlikujem šta je Morava a šta je kanal i koji su kanali za odvodnjavanje i navodnjavanje.
Vi ste pričali, znači te kanale ne bi pominjala da niste rekli da imamo 3,5 milijardi evra odobrenih sredstava na koje se plaćaju, penali ste rekli, koje država nije povukla i to ste vi rekli. Ja sam rekla, pošto ste ministar u Vladi, bez obzira da li ste za taj ili za neki drugi sektor, da imate projekte za čišćenje takvih i održavanje takvih kanala i da nema razloga da plaćate penale kada te projekte možete da aktivirate.
PREDSEDNIK: Hvala.
Ko se dalje javlja za reč od kolega narodnih poslanika?
Izvolite, kolega Atlagić.
MARKO ATLAGIĆ: Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru da govorim u stručnom smislu o ovom problemu koji je na dnevnom redu, jer nisam te struke, ali znam neke stvari o problemu koji je na dnevnom redu, bar kao laik.
Dozvolite da kažem da je ogromna stvar ovo za državu Srbiju i ne samo za državu Srbiju nego i za susedne države. Ja hoću, gospodine ministre da se vama obratim a javnost da čuje da ste vi jedan od retkih ljudi u ovoj državi koji je zagovarao Južni tok, da ste vi bili napadani u ovoj Skupštini od nekih poslanika i stranaka koje sede danas u ovoj Skupštini za Južni tok, da nas vodite gubernijama ruskim i žutim ljudima, pogledajte stenogram.
Da li je Južni tok stvarnost dame i gospodo? Gospodine ministre, jeste, ne samo za državu Srbiju nego i za region. U tom smislu, dajem punu podršku i apelujem na vas dame i gospodo, da podržimo ovako krupne projekte, kako reče i gospodin ministar, bez obzira na političke stranke. Danas smo ovde u ovoj sali sakupljeni oko jednog, da damo podršku. Neki su napadali ovaj projekt u ovoj Skupštini, ne znajući uopšte o čemu se radi. Važno da ga je predložio neko iz neke stranke, onda se napada.
Dakle, ja još jedanput dajem punu podršku i pozivam na jedno jedinstvo kada su u pitanju ovako vitalni projekti za državu bez obzira iz kojeg ministarstva dolazi, koja politička stranka se zalaže, valjda nam je jedan zajednički cilj. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala kolega Atlagiću.
Reč ima kolega Senić. Izvolite.
ALEKSANDAR SENIĆ: Sačekao sam diskusiju svojih kolega da bih čuo, pre svega, da li će neko stručno da priča o ovom projektu, pošto je naziv i prezentacija plovni put, to piše u naslovu. Ja bih prvo krenuo od pitanja koja su vezana za plovni put, a takođe želeo bih da upoznam i javnost sa određenim karakteristikama koje su neophodne da bi određeni plovni put funkcionisao.
Reka Sava je trenutno plovni put četvrte kategorije i rekli smo da je aneksom 3. Sporazuma AGM zatraženo da svi novi plovni putevi ili rekonstruisani plovni putevi budu pete B kategorije. To je rečeno i u samoj prezentaciji. Da bi to bilo jasno javnosti, želim da objasnim ili da zamislite da plovni put o kojem pričamo treba da propušta za kategoriju i po veće plovne objekte od reke Save. Dakle, samo želim da to zamislite.
Dakle, to su brodovi dužine 95 do 110 metara, širine 11,4 metara, gaza do 4,5 metara i nosivosti do 6.000 tona. Za tako nešto je potrebna voda.
Ovde smo čuli da bi kanal išao kroz vodotok Južne Morave i reke Pčinje, koliko sam čuo. U gornjim tokovima Južna Morava je bujični tok. Šta to znači? To znači da u letnjim mesecima, sada saopštavam podatke Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ima protok od 1,2 metara kubnih u sekundi. Zamislite Savu i zamislite reku od 1,2 kubnih metara u sekundi u letnjem periodu u više meseci ili dana uzastopno?
Ovde nije reč o tome da nema para, ovde je reč o tome da nema vode za realizaciju ovog projekta.
Prosečan protok kod Vladičinog Hana Južne Morave je 19,3 kubnih metara u sekundi na godišnjem nivou, s tim što u proleće, kada se javljaju bujice, on biva i do 700 kubnih metara u sekundi, ali to nije prednost.
Dakle, tom vodom koja vuče sa sobom ogroman rečni nanos neće moći da se vrši izravnanje, jer će taj rečni nanos da napravi ili da zahteva troškove, po procenama sa mog Građevinskog fakulteta, od preko 500 miliona evra godišnje za održavanje tog kanala.
Istina je da je ovo stara ideja, ali tada su postojali drugi ekonomski tokovi. Svi znamo koja je situacija u Grčkoj. Ne prodaju Grci Kinezima svoje luke zato što ostvaruju neko strateško partnerstvo, nego su jednostavno bankrotirali i prodaju sve.
Dakle, ne moguće je izgraditi plovni put pete B kategorije. Nema vode za realizaciju ovog projekta. Održavanje kanala bi bilo preko 500 miliona evra godišnje.
Voleo bih da po svakoj od ovih tačaka dobijem odgovor i mišljenje ministra, koga poštujem kao univerzitetskog profesora i kolegu, i da nas razuveri, jer ove analize koje vam saopštavam, radili smo mi sa Građevinskog fakulteta. Završio sam odsek za hidrotehniku.
Doajen u Srbiji za korišćenje vodnih snaga, vodoprivrednog sistema i vodne puteve i pristaništa. Prof. dr Branislav Đorđević je zgranut samom pomišlju da se ponovo priča o realizaciji ovog projekta.
Imam još jedno pitanje. Ovde smo čuli 58 prevodnica i pet liftova. Da bi jedan brod prošao kroz taj kanal, mora 63 puta da bude prevođen, da bude izjednačavana denivelacija u kanalu.
Moje pitanje za profesora je koliko će to vremena trajati, jer ako traje po jedan sat, a realno traje dva, to znači da će taj put od 540 kilometara trajati duže od nedelju dana. Apsolutno se isplati da se ide postojećim plovnim putem, jer je brže.
Ono što zaista želim da poručim jeste da nisam protiv izgradnje tog plovnog puta. Ako ministar može da obezbedi koncesiju ili donaciju za izgradnju tog plovnog puta, to ću podržati, ali molim i ministra i Vladu da ne zadužuju Srbiju za još 10 ili 15 milijardi evra, koliko će koštati realizacija ovog projekta, jer je on potpuno ekonomski neopravdan. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala, kolega Seniću.
Izvolite, ministre.
MILAN BAČEVIĆ: Samo kratko bih pokušao mladom kolegi da odgovorim na dva pitanja koje je za mene ovde apostrofirao.
Prvo, pomenuli ste letnje i prolećne bujice. Da, jeste reč o bujičastim tokovima, ali je to… i to sam ja u svom izlaganju pomenuo kao potencijalni problem. Kada ste to komentarisali verovatno ste mislili na veliku količinu erodiranog materijala koji će da se akumulira na rečnom dnu. To ste naveli kao razlog da će održavanje kanala da bude jako skupo. Da li sam dobro razumeo pitanje?
SENIĆ: Da.
MILAN BAČEVIĆ: Vi ste tu delom u pravu. Tačno je da je sam proces zaustavljanja erozije u takvim uslovima nemoguć, ali je isto tako tačno da se sam proces sprovođenja erozije može zaustaviti na nekoliko načina, da se predupredi, prosto da ne dođe do rečnog korita. Vama je poznato, pošto ste rekli da ste hidrograđevinac i znate da, ako ste pažljivo videli, možemo da uradimo te hidroakumulacije, kojima se taj problem ne razrešava u celosti, ali zaustavlja sam problem koji ste naveli kao moguć problem. On i jeste problem.
Dakle, reč je o čisto tehničkom delu. Da mi sada ovde ne opterećujemo ljude da moraju da slušaju naša mišljenja, ja sam saglasan sa vama uglavnom, ali to nije problem koji ne može da se razreši.
Rekao sam da to košta mnogo, ali sam isto tako rekao da mi nemamo para da to realizujemo. Tražićemo drugi način.
U sklopu ovog vašeg prvog pitanja, nećemo se mi zaduživati za ovakvo nešto, jer mi to ne možemo.
Pomenuli ste varijantu koncesije, a ja jako ozbiljno razmišljam o tome i mislim da je to najbolje rešenje. Na koliko godina, o tome ne mogu da odlučim, ali znam, koliko god godina da je to nama kao trajna vrednost, da niko neće staviti Moravu na leđa niti u Kinu, niti u Rusiju.
Što se tiče drugog, pomenuli ste kolegu Đorđevića, on je razgovarao samnom na ovu temu. Mi se inače poznajemo. Pričali smo. Još je njegov otac predložio 58 prevodnica, a to je meni poznato 20 godina unazad. Nećemo gubiti dva sata na tim prevodnicama. Mnogo je više vode, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, poslednjem koji smo dobili kada smo radili precizna merenja po 30 tačaka koje smo naknadno merili, to je opet tehnički detalj, da ne zamaramo ljude, i mnogo je bolje stanje od onog koje ste vi ovde pomenuli. To smo u pisanoj formi juče dobili iz Kine. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala, ministre.
Reč ima kolega Miroljub Stojčić, a posle njega kolega Ivan Jovanović.
Imam jednu molbu, ako nije problem, imamo već odavno prijavljenog gosta Ivicu Savića iz Naučno-tehnološkog parka, pa ako se slažete da posle Stojčića neko od gostiju uzme reč, pa onda vi ili kako god. Znate da samnom može lako ako je atmosfera tolerantna, kakva je sada. Izvolite.
MIROLjUB STOJČIĆ: Hvala, predsedavajući.
Gospodine ministre, hvala na datim informacijama.
Pre svega bih se zahvalio danas na današnjoj organizaciji ovog skupa, pre svega Odboru i vama, ministre, što imamo priliku da čujemo iz prve ruke zaista sve informacije koje su vezane za ovu fazu veoma značajnog projekta.
Kao što ste rekli, Srbija nije imala, niti će imati ovako značajan veliki projekat u svojoj istoriji, te apsolutno smatram da mi poslanici u ovom sazivu treba da podržimo ovaj projekat, kao što je to učinila Vlada Republike Srbije i, kao što vidimo, određeni instituti i stručno mišljenje Republike Srbije.
Vidim da ste bili neodređeni oko završetka studije. Biću veoma kratak. Hteo bih da vas pitam da li imate otprilike neku orijentaciju kada će biti završena studija izvodljivosti i da li ste možda planirali da održite sastanke sa lokalnim samoupravama na nivou okruga ili više okruga u smislu razgovora i pripreme lokalnih samouprava u smislu pripreme njihove planske dokumentacije. S obzirom da je potrebno da se i prostorni planovi i generalni planovi lokalnih samouprava, pa kao i planovi detaljne regulacije takođe usklade sa ovim značajnim projektom s obzirom da se radi o veoma značajnom prostoru koji tretira oko 50 m, verovatno postoje i zaštićene zone, prema tome to je značajna površina zemljišta u svim lokalnim samoupravama koja treba da bude eksproprijisana ili već planirana za ovaj značajni projekat.
Želim da napomenem i to da je ovo veoma značajan projekat, posebno za onaj deo Srbije od Stalaća prema jugu do Preševa i mislim da je će ovaj projekat biti pravi nosilac razvoja tog dela Srbije, posebno za Jablanički i Pčinjski okrug odakle dolazim. Hvala.
MILAN BAČEVIĆ: Odgovoriću vam na jedno pitanje, a na drugo će kolega Punišić, pošto će on reći egzaktan podatak o tome koliko je opštinskih prostornih planova do sada urađeno, a koji su tangenti sa ovom temom.
Što se tiče roka izrade studije izvodljivosti, potpisan je protokol i obaveza sa kineskom stranom da 60 dana od dana poslednjeg dostavljanja informacija dostave kompletnu studiju izvodljivosti. Usuđujem se da vam kažem da je u ovom trenutku urađeno preko 95% te studije izvodljivosti. Nedostaju samo podaci što se tiče navigacija na Moravi.
To su podaci koje smo kao zahtev dobili juče, ali sam siguran da tih podataka kojih ima jesu dosta oskudni, ali smo znajući za to zajedno u dvonedeljnoj poseti kineskih inženjera i njihovim putovanjem po Moravi, rekao sam vam maločas, uzduž i popreko, izmerili 30 tačaka na osnovu kojih smo se opredelili da sa ovim konceptom izađemo u javnost onog dana kada nam stignu i poslednji podaci, a koji se tiču studije izvodljivosti. Ne usuđujem se da to oročavam jer to ne zavisi od mene, ali sam siguran da će to biti vrlo brzo.
PREDSEDNIK: Hvala ministre.
____________: Vaše pitanje vezano za promene koje trebaju da ožive prostorno plansku dokumentaciju i vezano za participaciju opšte svih tih prostora koje tangira ovaj infrastrukturni sistem biće veoma transparentan. Iz više razloga.
S obzirom da je ovo jedan veoma značajan infrastrukturni sistem, a uz to je multifunkcionalan, u važećom prostornom planu Republike Srbije takav značaj nije dobio, on će novom izradom novog prostornog plana Republike Srbije, posebno ceo taj prostor biti tretiran. Na taj način će se postaviti okviri koji će morati da se razrađuju kako regionalnim, tako i prostornim planovima lokalne samouprave.
U tom celom postupku poštovaće se onaj deo koji je obaveza, a od čega ni Republička Agencija, pogotovo Ministarstvo ne beži, da se omogući javnost i da se dobije sva pravovremena informacija kako bi u budućim planskim dokumentima se svi oni elementi koji mogu biti u nekom slučaju ograničavajući, u drugom kao potencijal se implementirali na pravi način u planskoj dokumentaciji.
PREDSEDNIK: Hvala.
Izvinjavam se kolegi Seniću koji se javio za repliku, nisam odmah video. Nadam se da sada neće izgubiti smisao vaša replika. Izvolite.
ALEKSANDAR SENIĆ: Svi se sećaju da je gospodin ministar objasnio da možemo napraviti brane na pritokama i da time rešimo zasipanje plovnog puta.
____________: Da, ali u kratkom periodu. Navodim primer hidroelektrane Međuvršje i Ovčar banje, koje su postale protočne, zato što su zasute, tj. napunjene erozivnim materijalom. Mi možemo uraditi na pritokama određene brane koje će se zasuti za pet godina i posle pet godina će taj materijal puniti plovni put. Troškovi održavanja će biti ogromni.
Što se tiče prof. dr Branislava Đorđevića, pre svega zbog mog ogromnog poštovanja prema njemu, mnogo mi je žao što nije pozvan i što nije prisutan, želim da citiram njegove dve rečenice i time da prenesem njegov stav. On kaže – u okolnostima kada su malovodni periodi ekstremno malovodni, kada su ugroženi svi vodeni i priobalni eko sistemi, kada naselja doživljavaju agoniju zbog nametnutih vrlo oštrih redukcija u snabdevanju stanovništva vodom, proizvoljna priča o desetinama hiljada hektara, koje ćemo navodno navodnjavati iz kanalskog sistema dokazuje krajnju i zabrinjavajuću neobaveštenost o realnoj situaciji u oblasti vodom. Malo je znano da mi nemamo vode, čak ni u donjem toku Velike Morave, da navodnjavamo potpuno pripremljenu žabarsku kasetu kod Žabara, jer u sušnim periodima nema mogućnosti da se i najmanje količine vode zahvate iz toka reke za te potrebe. Dakle, toliko o multidisciplinarnosti ovog projekta. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala kolega.
Samo jedno pojašnjenje. Mi smo bili otvoreni za sve, svaki član odbora je mogao da predloži bilo koga, što se tiče stručne javnosti. Nema onoga koje bio zainteresovan da ga nismo pozvali. Svakodnevno su obavljane konsultacije sa službom. Uz puno poštovanje profesora koga spominjete, mogao je danas da bude prisutan da je bilo ko od vas, ili da je on lično se zainteresovao. Ovo je otvoreno i za javnost i za svakoga. Tako da to ne stoji i ne mogu da prihvatim. Žao mi je, ali da je hteo da prisustvuje i da je bilo kakav napor uložio bio bi danas sa nama i rekao bi svoj stav.
Dao bih reč Ivici Saviću.
Kasnije po redosledu je kolega Ivan Jovanović.
Molim vas, da ako ima još neko da koleginica iz službe evidentira prijavljenog.
IVICA SAVIĆ: Gospodine predsedniče Odbora, gospodine ministre, dame i gospodo, ja jesam vlasnik Naučno tehnološkog parka "DCA laboratorija" iz Leskovca, ali sam ovde u svojstvu predsedavajućeg Asocijacije rotari klubova Srbije, Makedonije i Grčke, koja je formirana zarad javnog zastupanja ideje koja je predmet ovog današnjeg sastanka. Dakle, multinamenskog sitema Dunav-Morava-Egejsko more.
Prvo želim da kažem da smo svi mi u ovoj asocijaciji veoma zahvalni i sa velikim poštovanjem gledamo na spremnost da se lični i profesionalni i politički kredibilitet založi za jednu ovakvu ideju.
Kada smo 2004. godine povodom proslave 100 godina rotarija, u rotari klubu Leskovca razmatrali kako da obeležimo to, bili smo suočeni sa činjenicom da je ekonomska devastacija došla do kraja i da već plaćamo danak u krvi. Dakle dame i gospodo, naš motiv da uđemo u javno zastupanje ovakve ideje je sprečavanje danka u krvi. To morate svi da zapamtite.
Mi ne želimo da ostanemo bez naših najmlađih i nešto mora da se preduzme. Jedna mala grupa čestitih i predanih ljudi, a uglavnom takve grupe širom sveta i širom Srbije pokreću velike poslove i ideje, odlučila je da narednih 15 godina javno zastupa ovakvu ideju.
Bogu hvala, nismo bili jedini, pa nam se posrećilo da već u osmoj godini to postane, na neki način, državna politika i zato smo duboko zahvalni, ponavljam, zbog danka u krvi koji nas je snašao, svima onima koji su profesionalni i politički kredibilitet založili za ovakav projekat.
Osam godina od odluke da javno zastupamo tu ideju, mi smo održali u Leskovcu međunarodnu konferenciju na kojoj smo okupili naše prijatelje iz Makedonije i Grčke i krenuli ne bi li i oni došli do onog nivoa do koga su, praktično, ovi poslovi u Republici Srbiji stigli, dakle, do prvih projekcija prostornog plana specijalne namene. Hteli smo da im prenesemo iskustva, kako dospeti do donosioca odluka i kako argumente struke, kao meritokratija, nametnuti političkom faktoru i u njihovim zajednicama.
Mi smo duboko svesni da veliki deo političke klase ovog društva o sposobnosti države, odnosno o sposobnosti naroda, a generalno građana, prosuđuje na osnovu vlastite nesposobnosti. Mi u takve ne spadamo i silno ćemo da se založimo da to i dokažemo.
Na konferenciji u Ohridu, koja je mesec dana kasnije održana sa temom "Budućnost regiona", bio sam u prilici da pitam gospodina Kristofera Hila, pretpostavljam da vam je poznato o kome se radi, koji je bio predavač po pozivu, šta međunarodna zajednica misli o tom projektu, a svi znamo da SAD imaju i te kakav uticaj na međunarodnu zajednicu. Budući da je reč o diplomati, on je naveo jedan interesantan primer za koji sam slobodan da vam prenesem.
Rekao je da je svojevremeno u Južnoj Koreji njihova Vlada odlučila da krene u sličan poduhvat i da je pitala MMF šta da radi, vezano za taj veliki koridor s kraja na kraj države. Međunarodni monetarni fond je rekao da se to ne isplati, da je to preskupo, da tome nisu dorasli, a onda su oni seli, priča gospodin Kristofer Hil, i odlučili da je to u interesu njihove države i taj projekat je danas završen.
Zaključak gospodina Kristofera Hila je bio da moramo da sednemo sa našim prijateljima iz Makedonije i Grčke, da razmotrimo problem i ako zaključimo da je to u našem interesu, a duboko verujem da jeste, ponavljam po šesti put, zbog onog danka u krvi koji nas snalazi, da to onda treba da rešimo i da svima stavimo do znanja da uprkos činjenici da politička klasa ovog društva ima predstavnike koji o sposobnosti društva prosuđuju po meri vlastite nesposobnosti, da nas u ovoj državi ima i onih koji su u stanju da ovakve projekte iznesu do kraja. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Kolega Ivan Jovanović ima reč, izvolite.
IVAN JOVANOVIĆ: Zahvaljujem.
Poštovani ministre, dame i gospodo, slušao sam ovu prezentaciju i čini mi se da mi nemamo još uvek veliki projekat, kako se priča. Čini mi se da je ovo promocija jedne ideje koja možda jeste dobra, možda i nije i, prosto, pravo je nas političara, narodnih poslanika, da pitamo na koji način, kako, kojim sredstvima, da li je to moguće? Može li da se realizuje ovako nešto?
Prosto, ako želimo javnu raspravu, treba da se čuje glas svih nas i da svako kaže ono što misli i ne treba to shvatati lično i ne treba shvatati svaku kritiku kao malicioznu i ako jeste takva, treba je prećutati, da bi dobili kvalitetniju odluku.
Moj kolega Senić je govorio o tehničkom delu, stručnom i mislim da je to na jedan dobar način objasnio, ali ono što želim da kažem je da ako želimo konsenzus oko ove odluke, onda treba da slušamo jedni druge i treba da se čuje i ono što opozicija misli. Ne treba o tome sa nipodaštavanjem govoriti, naročito ne u tonu kakvim se govorilo, kako su neki govornici govorili.
Mnogi projekti su bili daleko očigledniji, pa ih vaša stranka, ministre, nije prihvatala više od 20 godina. Recimo, projekat evropskih integracija. Drago nam je što smo uspeli da vas ubedimo, ali sada treba vi nas da ubedite da je ovo isplativo za građane Srbije. Takođe se isto dešavalo i sa projektom "Fijat Srbija", podsetiću vas.
Rekli ste da treba postići konsenzus u društvu, ovde u parlamentu, a onda ste rekli da postoji značajan deo Vlade koji podržava ovaj projekat, i predsednik Republike. Ja vas pitam – ko iz Vlade ne podržava ovaj projekat? Prosto, da znamo da li je ovo predlog Vlade ili nije predlog Vlade. To treba razjasniti u samom startu, jer pozivamo se na državu, da Vlada nije donela još uvek nikakvu odluku. Kako sam shvatio, ne postoji ni konsenzus u Vladi, a očekuje se da bez ikakvih garancija, bez ikakvih razjašnjenja, poslanici opozicije slepo poslušaju predlog i da podrže zarad nekakvog imaginarnog konsenzusa. Mislim da to nije dobro i da nas to nigde neće odvesti.
Nema dileme o prednosti vodnog saobraćaja. To kolege, barem iz odbora u kome sam i sam, Odbora za privredu, znaju da je vodeni saobraćaj zaista najjeftiniji, ali se postavlja pitanje koliko puta je skuplje investiranje, odnosno veće investiranje potrebno u vodene tokove ovog tipa od, recimo, železnice, železničkih pruga i železničkog saobraćaja, koji su, podsetiću, takođe u Srbiji na veoma nismo nivou i uvek nam nedostaju sredstva i za njega i za ove drumske projekte, koridore, koji takođe još nisu završeni?
Ono što je ključno, što želim da pitam i da postavim kao teme za diskusiju i očekujem od vas određeni odgovor – ko je konkretno u Grčkoj i Makedoniji podržao ovaj projekat, da li su se Vlade izjasnile, ministri, bilo ko? Možete li da navedete neko ime? Da li je urađena ekonomska studija ili da li postoje, a rekli ste da postoje neki prvi rezultati studije opravdanosti? Da li postoje rezultati u ekonomskom smislu, odnosno kada će se projekat isplatiti? Gde je brejking point za investitora? Ko su investitori koji su zainteresovani? Jer, vrlo lako, ako mi imamo sredstva, ovo možemo da realizujemo, građani Srbije neće brinuti. Ako dođe neki privatni investitor, ima interes da investira, nema tog ko se neće složiti.
| 