Microsoft
Microsoft je najuspešnija softverska kompanija na svetu. Osnovali su je Bil Gejts (Bill Gates) i Pol Alen (Paul Allen) 1975. godine, a njena prvobitna misija bila je da „u svakom domu bude računar koji će raditi sa softverom kompanije Microsoft“. Danas je Microsoft peta navrednija kompanija na svetu, a vrednost njenog brenda je 61,2 milijardi dolara.
Ranih osamdesetih godina XX veka, kompanija je razvila operativni sistem DOS za računare kompanije IBM. Kompanija je iskoristila taj inicijalni uspeh da proda svoj softver drugim proizvođačima računara i postala je jedan od glavnih igrača u oblasti. Prvobitno oglašavanje prenosilo je poruku o nizu proizvoda kompanije Microsoft, u koje spadaju DOS, Excel i Windows, a kompanija ih je ujedinila pod brendom Microsoft.
Godine 1986, kompanija je sa svojim akcijama izašla na berzu i doživela neverovatan rast u narednih deset godina kad je lansirala operativni sistem Windows i programski paket Microsoft Office. Godine 1990, lansiran je Windows 3.0, potpuno prerađena verzija operativnog sistema, u koju su ubačene aplikacije File Manager i Program Manager koje su i danas integrisane u sistem. Taj operativni sistem doživeo je uspeh preko noći, a kompanija je za dve godine prodala više od 10 miliona kopija softvera, što je bilo izuzetno dostignuće u to doba. Osim toga, Windows 3.0 je postao prvi operativni sistem koji je bio preinstaliran na nekim tipovima personalnih računara, što je bila još jedna prekretnica i za celu oblast delatnosti i za samu kompaniju Microsoft.
Tokom devedesetih godina XX veka, Microsoft ne samo da je uspeo da ubedi druge kompanije da je njen softver najbolji izbor na tržištu nego i da ga treba redovno nadograđivati. Kompanija je uložila milione dolara u oglašavanje u časopisima i dobijala je pozitivne kritike od vrhunskih časopisa koji su se bavili tematikom računara, što je doprinelo tome da Microsoft Windows i Microsoft Office postanu softver koji svako prosto mora da ima na svom računaru. Godine 1998, odjeknuo je slogan „Kuda danas želite da idete?“ („Where Do You Want to Go Today?“) kojim su se promovisali ne samo pojedinačni proizvodi kao što je Windows 98 već i sama kompanija, a koji je nosio i poruku da Microsoft može podjednako da ojača i kompanije i krajnje potrošače.
Sredinom devedesetih godina XX veka, kompanija Microsoft je stupila u čuveni takozvani „rat za veb-čitače“ dok se borila da nađe svoje mesto u vreme cvetanja interneta. Shvativši da je kompanija Netscape 1995. godine već imala svoj veb-pregledač (brauzer) Navigator, Microsoft je iste godine lansirao svoj veb-pregledač Internet Explorer. Do 1997. godine Explorer je već osvojio 18 odsto tržišta.
U narednih pet godina, Microsoft je preduzeo tri velika koraka da prestigne Netscape. Prvo je povezao Internet Explorer sa proizvodima iz svog paketa Office, koji obuhvata programe Excel, Word i PowerPoint. To znači da korisnici koji žele paket MS Office automatski postali i korisnici veb-pregledača Internet Explorer. Drugo, Microsoft je ušao u partnerstvo sa kompanijom AOL, što mu je skoro preko noći otvorilo vrata ka pet miliona novih potrošača. Treće, Microsoft je zavukao ruku u svoj dubok džep i omogućio da Internet Explorer postane besplatan za sve korisnike, čime je u suštini „odsekao dotok vazduha“ kompaniji Netscape. Do 2002. godine, učešće kompanije Netscape na tržištu spustio se na više nego skromnih 4 odsto.
Borba kompanije Microsoft da postane lider u domenu veb-pregledača nije prošla bez kontroverzi: neki su smatrali da kompanija gradi monopol u celoj toj oblasti. Kao posledica, zbog marketing taktike kompanije, 1998. godine usledila je antimonopolska optužba i mnogobrojne druge sudske tužbe. Ako ostavimo tužbe po strani, vrednost akcija kompanije munjevito je porasla i svoj vrhunac dostigla 1999. godine kada je jedna akcija vredela 60 dolara. Microsoft je nastavio da izbacuje nove proizvode na tržište, uključujući Windows 2000 u 2000. godini i Windows XP u 2001. godini. Takođe je 2001. godine lansirao konzolu Xbox, otvarajući sebi vrata multimilionske industrije video-igrica.
Tokom narednih nekoliko godina, vrednost akcija kompanije Microsoft je opala za više od 40 dolara po akciji jer su potrošači čekali da se na tržištu pojavi novi operativni sistem. U tom periodu, kompanija Apple se vratila na scenu u velikom stilu sa proizvodima prilagođenim potrošačima, kao što su kompjuteri Mac, uređaji iPod i iPhone i veb-servis iTunes. Kompanija Apple je takođe lansirala uspešnu marketinšku kampanju pod sloganom „Odaberi Mek(a)“ („Get a Mac“) u kojoj je glavni lik bio pametni, kreativni, ležerni Mek (Mac) i koji je stalno upoređivan sa uštogljenim štreberom po imenu Pi-Si (PC) koga često napadaju virusi. Ta kampanja je uspešno preobratila mnoge korisnike i narušila imidž brenda Microsoft.
Godine 2007, Microsoft je lansirao novi operativni sistem pod imenom Vista od kojeg je imao velika očekivanja; međutim, sistem je imao dosta grešaka i pravio je probleme korisnicima, tako da je imidž kompanije dodatno narušen, a vrednost akcija dodatno opala čemu je doprinela i recesija u periodu 2008–2009. godine. Kao odgovor na teškoće, Microsoft je za svoj operativni sistem Windows pokrenuo kampanju „Život bez zidova“ („Windows. Life Without Walls“) da bi promenio svoj imidž u pozitivnom smeru. Nova poruka kompanije Microsoft – da su računari sa softverom Microsoft troškovno efikasniji u svakom pogledu od konkurenata – dobro je odjeknula u uslovima recesije. Nadajući se da će podići moral zaposlenih i lojalnost kupaca, Microsoft je takođe pokrenuo niz reklama „Ja sam Pi-Si“ („I’m a PC“) u kojima su glavni likovi bili obični ljudi – ponosni vlasnici personalnog računara.
Godine 2009, Microsoft je lansirao Windows 7, poboljšanu verziju operativnog sistema, u kampanji „Windows 7 bio je moja ideja“ (Windows 7 was my idea). Četiri godine kasnije, imao je više od 30 prodavnica širom SAD i Kanade sličnih prodavnicama kompanije Apple. Generalni direktor odeljenja za komunikacione strategije kompanije Microsoft, objasnio je to na sledeći način: „Do sada smo uslužili više od 15 miliona korisnika i od njih smo mnogo naučili. Ovako direktno povezivanje sa kupcima nam je mnogo pomoglo da bolje razumemo njihove tehnološke potrebe“. Generalni direktor međunarodnog odeljenja za nove formate prodaje kompanije Microsoft, složio se s njim: „U ličnom kontaktu ostvaruju se znatno drugačija iskustva i mi smo veoma srećni što kupcima možemo da obezbedimo takav lični kontakt. Kada lično možete da pogledate kakvu tehnologiju nudimo, kada možete da je dodirnete i opipate, upali vam se ʻlampicaʼ u glavi“.
Nakon recesije, imidž i vrednost akcija kompanije Microsoft počeli su da se oporavljaju zahvaljujući njenom uspehu u maloprodaji, efektivnom marketingu i širokoj paleti novih proizvoda lansiranih na tržište. Microsoft je sa svojim pretraživačem Bing krenuo u trku sa kompanijom Google da se izbori za vodeće mesto na tržištu internet pretraživača, a pridružio se i trci rastuće industrije mobilnih tehnologija sa svojim operativnim sistemom Windows Phone. Širenje kompanije na tržište pametnih telefona 2011. godine bilo je veliko iznenađenje za mnoge analitičare, ali Microsoft se nadao da će pomoću pametnog telefona i operativnog sistema Windows Phone za mobilne telefone stvoriti snažnu vezu sa svojim kupcima širom sveta. Kompanija je nastavila sa svojim inovacijama 2012. godine, kada je na tržište izbacila Windows 8, Windows 8 Phone i računar po imenu Surface Tablet koji je impresionirao potrošače svojom odvojivom tastaturom koja služi i kao zaštitni poklopac. 2016. godine je uvela Windows 10 koji je besplatno dostupan na internetu.
Danas kompanija Microsoft nudi širok asortiman softvera, mobilnih uređaja i uređaja za kućnu zabavu. Njeni najprofitabilniji proizvodi su i dalje Microsoft Windows i Microsoft Office, koji joj donose približno 80 odsto godišnjeg prihoda koji iznosi oko 86 milijardi dolara.
Pitanja:
1. Ocenite proizvode kompanije Microsoft i razvoj marketinga tokom godina. Šta je kompanija uradila dobro, a u čemu je pogrešila?
2. Evaluirajte nedavna proširenje delatnosti kompanije Microsoft u sferama kao što su pretraživači interneta i pametni telefoni. Smatrate li da su to perspektivne oblasti rasta za tu kompaniju? Objasnite svoj odgovor.
|
