Istorijat Internet-a
Preteča Interneta je ARPANet - projekat Ministarstva odbrane SAD-a. On je realizovan šezdesetih godina prošlog veka i bio je prvenstveno namenjen vojnim potrebama. Naime, u doba hladnog rata ukazala se potreba za razvijanjem pouzdane informatičke mreže, koja bi bila u stanju da se održi i u slučaju nuklearnog rata, tj. u uslovima delimičnog uništenja mrežne infrastrukture. Ovaj zadatak je podrazumevao mogućnost komuniciranja između različitih mašina putem višestrukih kanala.
Kasnije mreža povezanih računara postaje igračka za naučnike, a danas predstavlja desetine miliona kompjutera širom zemljine kugle povezanih u jednu jedinstvenu mrežu. Internet nije vlasništvo ni jedne kompanije pojedinačno, već predstavlja jednu otvorenu informatičku mrežu. Svakog dana mreža se širi uključenjem novih kompjutera i kompjuterskih mreža. Ideja Interneta je proistekla iz ideje lokalnih kompjuterskih mreža u pojedinačnim kompanijama koje su omogućavale deljenje resursa i razmenu fajlova i pošte u okviru jedne organizacije. Ovaj koncept je jednostavno proširen na čitav svet.
Inicijalno zamišljen kao sredstvo komunikacije u uslovima nuklearnog rata, ARPANet prevazilazi svoju prvobitnu namenu, tako da izdvajanjem vojnog segmenta mreže - MILNet-a (Military Network) i priključivanjem mnogih novih akademskih i komercijalnih čvorova, sredinom 80-tih nastaje Internet. Američka fondacija za nauku - NSF (National Science Foundation), 1986. godine osniva 5 akademskih kompjuterskih centara i povezuje ih vlastitom mrežom - NSFNet-om, što dovodi do ubrzanog umrežavanja vladinih i obrazovnih institucija.
U isto vreme, primenom DNS sistema, umesto numeričkog (IP adrese), uvodi se sistem označavanja kompjutera pomoću simboličkih adresa, čime se omogućuje lakše pamćenje "imena" računara uvezanih na Internet. Do kraja osamdesetih na Internet je povezano više od 100.000 računara iz 20-tak država, među kojima su, pored SAD-a i zapadnoevropskih država, bile i Kanada, Japan i Meksiko. Registruju se i prvi Internet domeni, a prvi zvanično registrovan domen je symbolics.com.
ARPANet i formalno prestaje da postoji početkom 90-tih. Uvode se nove usluge i protokoli među kojima je najpoznatiji World Wide Web. Zahvaljujući podršci multimedija, mogućnosti programiranja i objedinjavanju više različitih protokola u jedinstvenu korisničku uslugu, Web doprinosi popularizaciji i današnjoj najširoj upotrebi Interneta.
Neminovno, sledi i komercijalizacija. Ispočetka se u svrhu promocije preduzeća, proizvoda i usluga na internet postavljaju prezentacije svetskih firmi, a od 1994. godine počinju se pojavljivati i prve elektronske prodavnice. Poboljšana tehnološka osnova (pre svega u pogledu sigurnosti i brzine prenosa podataka) dovodi do razvoja Internet pretraživača, Internet telefonije i prenosa zvuka i slike uživo, elektronske trgovine (e-commerce) i elektronskog bankarstva (e-banking).
Krajem prošlog veka Internet čini nekih 56 miliona kompjutera i milion i po domena dostupnih za oko 200 miliona korisnika.
|