• TCP/IP
  • TCP (Transmission Control Protocol)
  • E - mail (elektronska pošta)
  • World Wide Web (WWW)
  • Servisi za pretraživanje
  • URL (Uniform Resource Locator)
  • 7. LOZINKA (Password)
  • 8. MERE ZAŠTITE NA INTERNETU
  • Zaštitu tajnosti informacija
  • Šifrovanje
  • Šifrovanje tajnim ključem Šifrovanje javnim ključem Šifrovanje tajnim ključem (simetrično šifrovanje)
  • Šifrovanje javnim ključem (asimetrično šifrovanje)
  • Naziv organizacije Dodatne podatke za identifikaciju Javni ključ Datum do koga važi javni ključ
  • Seminarski rad




    Download 46.04 Kb.
    Sana23.09.2020
    Hajmi46.04 Kb.

    UNIVERZITET U BEOGRADU

    FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA


    SEMINARSKI RAD


    IZ PREDMETA „INFORMATIKA“
    NAZIV SEMINARSKOG RADA: INTERNET


    Student: Nevena Ilić Ocena: 5 6 7 8 9 10
    Broj indeksa: 11/2005

    INTERNET
    Nevena Ilić, 11/2005

    FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA

    BLAGOJA PAROVIĆA 156

    Sažetak: Internet predstavlja mrežu više desetina miliona računara koji su međusobno povezani na različite načine. Svi ti računari, korišćenjem TCP/IP protokola međusobno komuniciraju. Na osnovu Internet adrese tačno znamo kom računaru je poruka upućena.

    Internet svojim korisnicima nudi veliki broj usluga - servisa. Najčešće korišćeni servisi su: e- mail, World Wide Web (WWW), FTP, Newsgroups, Chat, servisi za pretraživanje.

    Svaki korisnik na Internetu ima svoje jedinstveno korisničko ime (user name), korisničku adresu i lozinku (password).

    Da bi se Internet mogao pouzdano koristiti, neophodno je sprovesti određene mere zaštite.

    KLJUČNE REČI: PRISTUP INFORMACIJAMA, PROVAJDERI, IP ADRESA, INTERNET PROTOKOLI, SERVISI, MERE ZASTITE



    1. UVOD

    Internet je globalna, svetska, računarska mreža koja okuplja stotine miliona korisnika širom sveta koji međusobno komuniciraju. Za Internet se često kaže da je mreža svih mreža. Internet se koristi u svim sferama života, od hobija do poslovnih informacija.

    Godine 1961. ministarstvo odbrane SAD, odnosno Agencija američkog ministarstva odbrane za napredna istraživanja (Advanced Research Projects Agency, ARPA) dala je vodećim američkim univerzitetima zadatak da smisle i naprave računarski sistem, koji je trebalo da poveže američke univerzitete, kao centre znanja i vladine ustanove, kao centre odlučivanja.

    Tako je 1969. godine stvorena mreža ARPANET. Sistem je napravljen u obliku paukove mreže. Više nije bilo centralnog računara, a u slučaju prekida i uništavanja jednog dela mreže, podaci bi se preusmeravali alternativnim putevima.

    Godine 1989. mreža se internacionalizuje i dobija ime Internet.

    2. PRISTUP INTERNETU

    Računari pristupaju Internetu na različite načine:



    • Preko lokalnih računarskih mreža koje su stalno ili privremeno povezane na Internet

    • Telefonskim linijama

    • Putem kablovske televizije

    • Satelitskim vezama

    • Radiorelejnim vezama itd.

    Način pristupa Internetu ne utiče na međusobnu komunikaciju povezanih računara. Za korisnika računara koji pristupa drugim računarima je nebitno kojoj računarskoj platformi pristupa. (Platforma je različita vrsta računara koja koristi određeni tip procesora i operativnog sistema). Zato se Internet nazina međuplatformskom mrežom (cross- platform network). Ova karakteristika Interneta, da se na isti način može pristupati različitim računarskim platformama i modelima se zove interoperabilnost. Ovo je jedan od ključnih faktora uspeha i popularnosti Interneta.

    Da bi se korisnik priključio na Internet, neophodno je da poseduje: računar, modem i pristup telefonskoj liniji. Što se tiče softverske podrške, svi moderni operativni sistemi imaju podršku za pristup i komunikaciju putem Interneta. Zatim, za pristup Internetu potrebno je imati vezu do nekog računara koji ima uspostavljenu vezu ka Internet mreži. Ovu uslugu obezbeđuje veliki broj firmi u svetu, koje se nazivaju davaoci Internet usluga ili Internet provajderi (Internet service provider - ISP). Neki od Internet provajdera kod nas su PTT, Eunet, InfoSky, i mnogi drugi.



    3. INTERNET ADRESA

    Da bi se tačno znalo kome je od miliona računara poruka upućena, svaki računar na Internet mreži mora imati jedinstvenu adresu. Ta adresa se naziva IP adresa i predstavlja identifikator računara na Internet mreži. IP adresa se sastoji iz dva dela. Prvi deo identifikuje mrežu, a drugi deo identifikuje računar (čvor) u mreži.

    Format IP adrese je 32 - bitna numerička adresa predstavljena sa četiri broja koji se nazivaju okteti i razdvojeni su tačkama. Svaki broj može imati vrednost od 0 do 225. Međutim, zbog svoje slozenosti IP adresa nije pogodna za pamćenje, s obzirom da je svakom korisniku često potreban pristup velikom broju računara širom sveta. Zbog toga je IP adresi dodeljena jedna ili više simboličkih adresa, koje su korisnicima lakše za pamćenje. Za simboličku adresu koristi se termin ime domena (domain name).

    Formiranje imena domena podleže određenim pravilima i mora biti jedinstveno. U okviru punog imena jednog domena, razlikuje se domen najvišeg nivoa i poddomen. Postoji ograničen broj oznaka za domen najvišeg nivoa i to:



    • Oznaka države, npr. yu, hr, ch...

    • Edu - obrazovne institucije

    • Org - neprofitabilne organizacije

    • Mil - vojni domeni

    • Com - komercijalne organizacije

    • Net - mrežne organizacije

    • Gov - vladine ustanove i agencije

    4. INTERNET PROTOKOLI

    Internet protokoli su standardi kojima se definiše skup pravila za komunikaciju između različitih računara. Postoji preko 100 protokola kojima se definišu različite karakteristike Interneta. Taj skup protokola se naziva TCP/IP, prema dva osnovna protokola:



    IP (Internet Protocol)

    IP protokol je osnovni Internet protokol, kojim se definiše način dodele Internet adresa. Time se postiže da svaki računar koji je povezan na Internet ima jedinstvenu adresu i može se lako identifikovati u celoj Internet mreži. Osnovna funkcija ovog protokola je da prosledi podatke od izvora do odredišta na osnovu poznate IP adrese. IP protokol ne zahteva direktnu online vezu u trenutku slanja podataka, već računar koji šalje podatke pokušava sve dok ne prosledi poruku.



    TCP (Transmission Control Protocol)

    TCP protokol definiše način na koji dva računara, međusobno povezana putem Interneta, razmenjuju upravljanje i potvrđivanje prijema poruka. Osnovna funkcija mu je da omogući tačan prenos podataka između dva računara.



    5. INTERNET SERVISI

    Internet je postao moćan zahvaljujući tome što korisnicima nudi veliki broj usluga. Te usluge nazivamo servisi. Najčešće korišćeni Internet servisi su:



    • E - mail (elektronska pošta) - obezbeđuje slanje poruke drugom korisniku ili grupi korisnika. Poruka je obično tekstualna. Mada postoje mogućnosti slanja binarnih datoteka. Za razliku od većine ostalih servisa, e- mail se može koristiti čak i kada ne postoji stalna veza sa Internetom.

    • World Wide Web (WWW) je najpopularniji servis na Internetu, kojim se dokumenti na mreži povezuju u obliku hiper - veza. Osnova dokumenta je tekst u kome se mogu nalaziti drugi multimedijalni sadržaji. Iz prikazanog dokumenta se jednostavnim klikom miša može pristupiti drugim dokumentima na istom ili drugim serverima mreže.

    • FTP - omogućuje prenos datoteka među računarima u mreži. Da bismo pristupili datotekama na udaljenom računaru, moramo imati korisničko imei odgovarajuču lozinku.

    • Newsgroups - su javne diskusione grupe ili konferencije. Poruka poslata na grupu je dostupna svim zainteresovanim korisnicima mreže. Postoji sistem kojim se poruka automatski prosleđuje do svih servera u mreži.

    • Chat - omogućava interaktivni razgovor velikog broja korisnika Interneta. Ovakav razgovor je organizovan po kanalima, koji se kreiraju dinamički i imaju odgovarajuća imena.

    • Servisi za pretraživanje - omogućavaju pronalaženje odgovarajućih dokumenata na javnim servisima. Bez njih bi „krstarenje“ Internetom bilo znatno sporije.

    Kako svaki računar na Internetu ima svoju adresu, tako i Internet servisi imaju svoje adrese. Ove adrese se nazivaju URL (Uniform Resource Locator) i otprilike izgledaju ovako:

    ftp://ptt.yu

    http://www.family.com/Categories/Parenting

    http://set.co.yu

    6. KORISNIČKO IME (User Name)

    Računar koji je vezan za Internet koristi jedan ili više korisnika. Svaki korisnik od njih ima svoje jedinstveno korisničko ime (user name) na tom računaru, koje služi kao „lična karta“, za identifikaciju prilikom pristupa i kao početni deo e- mail adrese. Svaki korisnik na Internetu ima i korisničku adresu. Adresa korisnika se sastoji iz:



    • Korisničkog imena

    • Znaka @ („et“)

    • Adrese računara

    7. LOZINKA (Password)

    Da bi se sprečilo da na osnovu korisničkog imena neko drugi koristi naš nalog kod provajdera, koristi se šifra – propusnica - password. Prilikom davanja korisničkog imena, dajemo i lozinku. Ona predstavlja niz slova i brojeva. I ime i lozinka se mogu ukrasti preko nesigurnih veza na koje dospevamo krećući se po Intrernetu.



    8. MERE ZAŠTITE NA INTERNETU

    Elektronske poruke nisu potpuno zaštićene od neovlašćenog čitanja, pa se lako može desiti da neko neovlašćeno pročita poruku, promeni njen sadržaj, ili na neki drugi način zloupotrebi. Da bi se Internet mogao pouzdano koristiti u poslovne svrhe, u cilju zaštite je neophodno obezbediti:



    • Zaštitu tajnosti informacija (sprečavanje otkrivanja nihovog sadržaja)

    • Integritet informacija (sprečavanje neovlašćene izmene informacija)

    • Autentičnost informacija (Provera identiteta pošiljaoca)

    Obezbedjenjem sigurnosti podataka se bavi kriptografija. Kriptografija je nauka koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija. Osnovni elementi kriptografije su:

    • Šifrovanje -.postupak transformacije čitljivog teksta u kodirani oblik koji je nečitljiv.

    • Dešifrovanje - postupak vraćanja šifrovanog teksta u prvobitni oblik.

    • Ključ - početna vrednost algoritma kojim se vrši šifrovanje

    Za pouzdan prenos elektronske pošte se koriste dva sistema šifrovanja:

    1. Šifrovanje tajnim ključem

    2. Šifrovanje javnim ključem

    Šifrovanje tajnim ključem (simetrično šifrovanje) - je šifarski sistem kod koga je ključ za šifrovanje identičan ključu za dešifrovanje. To znači da i pošiljalac i primalac poruke koriste isti tajni ključ. Problem ovog načina šifrovanja je obezbeđenje tajnosti ključa, jer ako bi neko saznao vrednost ključa mogao bi da čita i modifikuje kodirane poruke.

    Šifrovanje javnim ključem (asimetrično šifrovanje) rešava problem tajnosti ključa. U ovom sistemu svaki učesnik u komunikaciji koristi dva ključa. Javni ključ se može slobodno distribuirati, a tajni ključ je dostupan samo njegovom vlasniku. To znači da se može bilo kome poslati šifrovana poruka, ali samo primalac svojim tajnim ključem može da dešifruje poruku.

    Treći uslov, autentičnost informacija, treba da obezbedi da primalac bude siguran da mu je poruku poslao baš pošiljalac koji je naveden. Za proveru identiteta pošiljaoca se koristi digitalni sertifikat (digital certificate).

    Digitalnim sertifikatom se potvrđuje:

    - Autentičnost sadržaja, što potvrđuje da poruka nije menjana na putu od pošiljaoca do primaoca

    - Identitet pošiljaoca poruke

    U MS Outlook-u, digitalni sertifikat je implementiran kao digital ID i sastoji se od javnog ključa (public key), privatnog ključa (private key) i digitalnog potpisa (digital signature).

    Digitalni potpis se kreira na osnovu sadržaja same poruke. Pošiljalac najpre, primenom određenih kriptografskih algoritama sadržaja, od svoje poruke proizvoljne dužine, kreira šifrovani sadržaj poruke. Zatim ga šifruje svojim tajnim ključem primenom algoritma digitalnog potpisa i time dobija dogitalni potpis. Potom se primaocu šalje zajedno elektronski dokument i digitalni potpis.

    Po prijemu elektronskog dokumenta i digitalnog potpisa, primalac prvo dešifruje digitalni potpis javnim ključem koji je dobio od pošiljaoca. Time se dobija šifrovani sadržaj poruke. Primalac onda istim postupkom kao i pošiljalac kreira sadržaj poruke na osnovu primljene poruke. Ako su ta dva sadržaja poruke identični, primalac može biti siguran da je poruku zaista poslao pošiljalac koji je naveden i da je poruka stigla nepromenjena.

    Da bi se utvrdio stvarni identitet osoba koje komuniciraju preko Interneta, koriste se digitalni sertifikati, koji su, u stvari digitalna lična karta. Izdavanje digitalnih sertifikata vrše posebne firme (CA Certification Authority), koje imaju ulogu da provere i utvrde nečiji identitet i nakon toga mu izdaju digitalni sertifikat , kojim se potvrđuje da određeni javni ključ zaista pripada toj osobi.

    Digitalni sertifikat servera mora da sadrži sledeće:



    • Naziv organizacije

    • Dodatne podatke za identifikaciju

    • Javni ključ

    • Datum do koga važi javni ključ

    • Naziv CA firme koja izdaje digitalni sertifikat

    • Jedinstveni serijski broj

    Od ovih podataka se formira sertifikat koji se na kraju šifruje koristeći tajni ključ CA. Za proveru validnosti digitalno potpisanih poruka, Outlook Express zahteva informaciju za određeni digital ID, od odgovarajuće CA firme, koja šalje natrag informaciju o statusu digitalnog sertifikata.

    9. ZAKLJUČAK

    Internet se razvija i raste veoma brzo. Ono sto je očigledno je da Internet uzima preimućstvo nad ostalim masovnim medijima, kao sto su novine, TV, radio i telefoni. Internet postaje osnovni izvor informacija za sve veći broj ljudi, koji sve više zapostavljaju medije kao sto su novine ili televizija. Ipak, tradicionalni masovni mediji neće nestati, ali je sigurno da Internet menja gotovo sve što radimo, uključujući komunikacije, učenje, poslovanje, dobijanje raznih vrsta informacija, traženje posla, kupovinu, čak i zaljubljivanje.



    10. LITERATURA

    [1] Milošević, D. i Brković, M. „Računarstvo i informatika“, Tehnički fakultet Čačak 2003. 152-160

    [2] Sretenović, S., Peković, P. i Ristanović, D. „Internet“, PC PRESS 1996. 17-43

    [3] Stanković, N. „Internet priručnik“, Microcom Čačak 2002. 9-19







    Download 46.04 Kb.




    Download 46.04 Kb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    Seminarski rad

    Download 46.04 Kb.