Qidiruv: АСОСИЙ

асосий фондлар ва амортизация ажратмалари
- O‘zbеkistоn rеspublikаsi оliy vа o‘rtа mахsus tа’lim vаzirligi islom karimov nomidagi toshkent davlat texnika universiteti
асосий воситалар бўйича харажатлар
- “Kadrlar tayyorlashning milliy modeli”
Muammo bo’yicha asosiy va 2-darajali masalalarni ajratish, shakllantirish, асослаш
- Soxibaxon ped texnologiya doc
Релеларнинг асосий параметрлари
- Непрерывно-дискретные системы (обзор)
Java дастурлаш тили асослари
- Muvofiqlashtirish xududiy boshqarmasi urganch kopyuter texnologiyalari texnikumi
Ўқув жараёнида компьютерлар асосан қуйидагича
- Мавзу. Ўқув жараёнида ахборот-коммуникация технологияларидан самарали фойдаланиш Режа
III. Асосий назарий қисм (маъруза машғулотлари)
- Toshkent davlat texnika universiteti «neft va gaz konlarini ishga tushirish va ulardan foydalanish» kafedrasi «neft va gaz qazib olish texnika va texnologiyasi»
- босқич Асосий
- O’quv amaliyoti mashg’ulotining o’qitish texnologiyasi
Дериватив – ушбу ҳужжатнинг асосидан иборат бўлган негизий фаолларни таъминлаш
- Blackcurse
Қашқадарё вилояти ижтимоий-иқтисодий ривожланишининг асосий индикаторлари
- Qashqadaryo viloyati geografiyasi
Асосий электр каталикларни ва изоляца оралигни хисобаш
- Navoiy kon-metallurgiya kombinati navoiy davlat konchilik va texnologiyalar universiteti
Асосий адабиѐтлар
- Mundarija t/r
Компьютер тармогининг асосий тушунчалариКомпьютер тармогининг асосий тушунчалари
Kompyuter tizimlari va telekommunikatsiyalar fanining maqsad va vazifalari. Kompyuter tarmoqlari, tarmoqlarni tashkillashtirishning umumiy printsiplari. Asosiy tushunchalar va terminologiya. Ma’lumotlar va axborotlar
464,48 Kb. 5
o'qib
1-Амалий машғулот ims манзиллаштиришни ўрганиш машғулотнинг мақсади1-Амалий машғулот ims манзиллаштиришни ўрганиш машғулотнинг мақсади
Tcp/ip тармоқларида адреслашни асосий турлари, ip адрес структураси, ipv6 ни афзалликларини ўрганиш ва синфлар бўйича адреслаш усулларини ўзлаштириш
218,14 Kb. 7
o'qib
12-mavzu Солиқ сиёсати ва унинг асосий йўналишлари doc 12- mavzu. Soliq siyosati va uning asosiy yo`nalishlari reja: Soliq siyosatining College Sidekick12-mavzu Солиқ сиёсати ва унинг асосий йўналишлари doc 12- mavzu. Soliq siyosati va uning asosiy yo`nalishlari reja: Soliq siyosatining College Sidekick
0,83 Mb. 4
o'qib
Кимёвий технология асосий жараён ва курилмалариКимёвий технология асосий жараён ва курилмалари
Odatda, komponentlarning bir fazadan ikkinchisiga o’tishi molekulyar yoki turbulent diffuziya orqali sodir bo’ladi. Shuning uchun, bu jarayonlar diffuzion jarayonlar deb ataladi
1,29 Mb. 19
o'qib
1 Техникавий фойдаланиш қоидалари ва поездлар ҳаракати хавфсизлиги асослари фанининг асосий мақсад ва вазифалари нималардан иборат Fanni o‘qitishdan maqsad1 Техникавий фойдаланиш қоидалари ва поездлар ҳаракати хавфсизлиги асослари фанининг асосий мақсад ва вазифалари нималардан иборат Fanni o‘qitishdan maqsad
O’zbekiston Respublikasi “Temir yo’l qonuni” Oliy Majlis tomonidan 15 Aprel 1999 yilda tasdiqlangan va qo’shimcha o’zgartirishlar kiritilgan
23,23 Kb. 5
o'qib
1-маъруза Кириш. Фаннинг мақсади, вазифаси ва долзарблиги. Интернет тармоғининг ривожланиш тарихи. Асосий тушунчалар1-маъруза Кириш. Фаннинг мақсади, вазифаси ва долзарблиги. Интернет тармоғининг ривожланиш тарихи. Асосий тушунчалар
Internet бу бутун жаҳон компьютер тармоқлари мажмуидир, яъни ягона стандарт асосида фаолият кўрсатувчи жаҳон глобал компьютер тармоғидир
13,22 Kb. 4
o'qib
Мавзу: электрокимёнинг асосий тушунчалари ва аҳамиятиМавзу: электрокимёнинг асосий тушунчалари ва аҳамияти
Galvani sharafiga bunday elementlar galvanik elementlar yoki galvanik bankalar (yacheykalar) deb nomlangan. Galvanik bankalar kimyoviy energiyani elektr energiyasiga aylantirib beradi
255,55 Kb. 6
o'qib
1-амалий иш Мавзу: Компьютерларнинг ташкилий қисмлари, асосий кўрсаткичлари ва хусусиятлари1-амалий иш Мавзу: Компьютерларнинг ташкилий қисмлари, асосий кўрсаткичлари ва хусусиятлари
Hozirgi Kompyuter termini ko‘p uchrasada, shu bilan birga ehm (Elektron Hisoblash mashinalari), hm (hisoblash mashinalari) terminlari ham hayotda ko‘p ishlatilib turiladi. Ammo biz soddalik uchun faqat Kompyuter terminidan foydalanamiz
38,04 Kb. 4
o'qib
Фалсафа фанининг асосий мақсади ва назарий амалий ахамияти ва фалсафанинг тараққиёт босқичлариФалсафа фанининг асосий мақсади ва назарий амалий ахамияти ва фалсафанинг тараққиёт босқичлари
Vii-iii юз берган буюк юксалиш натижаси сифатида юзага келган эди. Ўша даврда эндигина шаклланиб келаётган назарий фикрнинг ифодаси фалсафий тафаккур оламни яхлит ва бир бутун ҳолда тушуниш мужассамига айланган эди
1,24 Mb. 4
o'qib
Мавзу: Бўшлиқли тўлқинўтказгичлар Машғулотнинг мақсадиМавзу: Бўшлиқли тўлқинўтказгичлар Машғулотнинг мақсади
N-1 Берилган тўлқинўтказгич айланали бўлгани учун, ушбу тўлқинўтказгич учун асосий тўлқин тури. Чунки бу тўлқин енг кичик fкр ва енг катта λкр га ега. Кўндаланг кесимда тўлқин ташкил этувчиларининг амплитуда тақсимоти эпюрлари чизмаси
137,89 Kb. 3
o'qib
2-Маьруза. Автоматлаштириш объектларининг характеристикаси ва турлари, асосий хоссалари. Бошқарув объектларининг статик ва динамик тавсифлари. Автоматлаштириш объектларини математик ифодалаш2-Маьруза. Автоматлаштириш объектларининг характеристикаси ва турлари, асосий хоссалари. Бошқарув объектларининг статик ва динамик тавсифлари. Автоматлаштириш объектларини математик ифодалаш
Bu esa turli ishlab chiqarishlarda qo’llaniladigan texnologik qurilmalarni avtomatlashtirishda muhim rol o’ynaydi. Ayniqsa, axborot texnologiyalarining yutuqlarini ishlab chiqarishga tadbiq etish va rivojlantirish asosiy o’rinlardan
25,44 Kb. 3
o'qib
Мавзу: Бўшлиқли тўлқинўтказгичлар(1-variant) Машғулотнинг мақсадиМавзу: Бўшлиқли тўлқинўтказгичлар(1-variant) Машғулотнинг мақсади
N-1 Берилган тўлқинўтказгич айланали бўлгани учун, ушбу тўлқинўтказгич учун асосий тўлқин тури. Чунки бу тўлқин енг кичик fкр ва енг катта λкр га ега. Кўндаланг кесимда тўлқин ташкил этувчиларининг амплитуда тақсимоти эпюрлари чизмаси
103,38 Kb. 3
o'qib
Кимёвий технология асосий жараён ва курилмалариКимёвий технология асосий жараён ва курилмалари
Zarrachalari o`ta mayin yanchilgan holatdagi faza dispers yoki ichki faza deb ataladi. Dispers faza zarrachalarini o`rab olgan muhit esa dispersion yoki tashqi faza deb ataladi
1,72 Mb. 13
o'qib
Маvzu Бўшлиқли тўлқинўтказгичлар 0151-22guruh talabasi Abduraxmanova Nargiza Toshkent -2024Маvzu Бўшлиқли тўлқинўтказгичлар 0151-22guruh talabasi Abduraxmanova Nargiza Toshkent -2024
N-1 Берилган тўлқинўтказгич айланали бўлгани учун, ушбу тўлқинўтказгич учун асосий тўлқин тури. Чунки бу тўлқин енг кичик fкр ва енг катта λкр га ега. Кўндаланг кесимда тўлқин ташкил этувчиларининг амплитуда тақсимоти эпюрлари чизмаси
90,18 Kb. 3
o'qib

1   2