Zajednički gateway interfejs
Zajednički gateway interfejs (Common Gateway Interface – CGI) je tehnologija kojom se kreiraju i manipuliše se dinamičkim dokumentima. CGI predstavlja skup standarda koji definišu kako treba napisati dinamički dokumenat, kako ulazne podatke dostaviti programu, i kako treba koristiti izlazne podatke.
CGI nije novi jezik, umesto toga, on dozvoljava programerima da koriste neki od sledećih jezika kakvi su C, C++, Bourne Shell, C Shell, TcL, ili Perl. Jedina stvar koju CGI definiše je skup pravila i naziva kojih programer mora da se pridržava.
Korišćenje common kod CGI-a ukazuje da standard drefniše skup pravila koja su zajednička za bilo koji jezik ili platformu. Termin gateway u ovom slučaju znači da je CGI program gateway tipa koji se može koristiti za pristup drugim resursima kakve su baze podataka, grafički paketi, i dr. Termin interfejs u ovom slučaju znači da postoji skup unapred definisanih termina, promenljive, pozivi, i drugo, koje se može koristiti od strane bilo kog CGI programa.
CGI program
CGI program u svojoj najednostavnijoj formi je kod napisan na jednom od jezika koji podržavaju CGI. Bilo koji programer koji može kodirati sekvencu zamisli (ideja) u programu, a zna sintaksu jednog od prethodno'pomenutih jezika može kreirati jednostavan CGI program.
Aktivni dokumenti
Kod velikog broja aplikacija, neophodno je da postoji program koji će se izvršavati na strani klijenta. Ove aplikacije se nazivaju aktivni-dokumenti. Tako na primer, pretpostavimo da želimo da izvršimo program koji kreira animiranu grafiku na ekranu, ili interaguje sa korisnikom. Programu je definitivno potrebno da se izvršava na strani klijenta gde se odvija animacija ili interakcija. Kada browser zahteva aktivni dokumenat, server šalje kopiju dokumenta u formi bajt-koda. Dokument se zatim izvršava na strani klijenta (browser-a) kako je to prikazano na slici 15.
Slika 15 Aktivni dokumenat
Na strani servera aktivni dokumenat je memorisan u formi binarnog koda. Treba naglasiti, da se ne stvara overhead (ne unosi dodatno režijsko vreme) na strani servera kakav je to slučaj sa dinamičkim dokumentima. I pored toga što se aktivni dokumenat ne izvršava od strane servera, on se memoriše kao binarni dokumenat koji se izvlači od strane klijenta. Kada klijent primi dokumenat, on ga može zapamtiti u svoju memorijsku oblast. Na ovaj način, klijent može ponovo da izvršava dokumenat bez da izda drugi zahtev.
Aktivni dokumenat se prenosi od servera ka klijentu u binarnoj formi. To znači da dokumenat može da bude komprimovan na strani servera, a dekomprimovan na strani klijenta, pri čemu se štedi kako na propusnosti tako i na vremenu prenosa.
|
