1. DNS
Da bi identifikovali celinu TCP/IP protokoli koriste IP adresu u formi numeričke vrednosti, koja na jedinstveni način identifikuje konekciju tog hosta na Internet. Ipak, ljudi preferiraju da koriste imena umesto numeričkih adresa. Zbog toga Internet-u je potreban direktorijum-sistem koji obavlja funkciju preslikavanja (prevođenja) imena u adrese. Analogno situacija je i sa telefonskom mrežom. Telefonska mreža je projektovana da koristi telefonske brojeve, a ne imena. Ljudi zbog toga koriste telefonske imenike ili pitaju službu informacija 988 o broju telefona određenog korisnika.
S obzirom da je Internet po svom obimu ogroman, centralni direktorijum ne može i nepraktično je da čuva informaciju o svim preslikavanjima. Naime, ako je centralni direktorijum u kvaru tada celokupna komunikaciona mreža biće u kolapsu. Bolje rešenje je distribuirati informaciju između većeg broja računara. Kod ovog metoda, hostu kome je potrebno preslikavanje može da kontaktira najbliži računar u kome se čuva potrebna informacija. Ovaj metod se koristi od strane Domain Name System, tj. DNS.
Na slici 1. prikazano je kako TCP/IP koristi DNS klijent i DNS server za potrebe preslikavanja imena u numeričku adresu. Korisnik je taj koji koristi fajl transfer klijent da bi pristupio odgovarajućim fajl transfer serveru koji se izvršava na udaljenom hostu. Korisnik zna samo ime fajl transfer servera kakav je recimo afilesource.com. Sa druge strane TCP/IP skupu protokola potrebna je IP adresa od fajl transfer servera da bi ostvario konekciju. Pri tome, pomoću sledećih 6 koraka vrši se preslikavanje host imena u IP adresu:
1) Korisnik predaje host ime fajl transfer klijentu;
2) Fajl transfer klijenta predaje host ime DNS klijentu;
3) Svaki računar, nakon procesa boot-ovanja (početnog punjenja) zna adresu jednog DNS servera. DNS klijent šalje poruku DNS serveru koja sadrži pitanje kojim se traži IP adresa za dato host ime;
4) Server se odaziva sa IP adresom željenog fajl transfer servera;
5) DNS klijent predaje IP adresu fajl transfer servera;
6) Fajl transfer klijent sada zna IP adresu prijemnika kojom treba da pristupi fajl transfer serveru.
Slika 1. Namena DNS-a
Kao zaključak bi mogli da kažemo sledeće: Napomenimo da je svrha kod pristupa na Internetu da se ostvari konekcija tokom prenosa fajlova između klijenta i servera, ali pre nego što se ta konekcija uspostavi potrebno je obezbediti konekciju između DNS klijenta i DNS servera. Drugim rečima, potrebne su, u ovom slučaju, najmanje dve konekcije. Prva se koristi za preslikavanje imena u IP adresu, a druga za prenos fajlova.
1.1 Ime prostora
Kod Internet-a između imena hosta i IP adrese postoji jednoznačno preslikavanje. To znači da izabrano ime mora biti jedinstveno u svetu jer se tom imenu dodeljuje samo jedna IP adresa. Baza podataka tipa ime-prostora (name space), koja se koristi za preslikavanje svake adrese u jedinstveno ime može biti organizovana na jedan od sledeća dva načina:
1) Direktna ( flat – sva imena su na istom nivou hijerarhije). Kod flat name space svakom imenu se dodeljuje adresa. Glavni nedostatak ove dodele se sastoji u tome što je Internet mreža velika, tj. broj hostova je veliki pa zbog toga vervatnoća da se jedno isto ime koristi više puta je velika, a da bi se multipliciranje imena izbeglo mora kontrola provere i dodele imena da se vrši centralizovano (sa jednog mesta), što je dosta neefikasno.
2) Hijerarhijsko ime prostora (hierarchical name space) - svako ime se sastoji od nekoliko delova. Prvi deo definiše delatnost organizacije, drugi deo definiše ime organizacije, treći deo definiše odeljenje u okviru organizacije, itd. U ovom slučaju, prava koja se odnose na kontrolu i dodelu imena u prostoru su decentralizovana. Tako na primer, elektro.monter.com predstavlja jedinstveno ime kod koga se prvi, drugi i treći deo razdvajaju simbolom “.“.
1.2 Domen imena prostora
Kod hijerarhijske organizacije imena se definišu kao invertovana struktura stabla sa korenom pri vrhu. Stablo može da ima do 128 nivoa, nivo 0 je koren a listovi se mogu naći do 127-og nivoa (vidi sliku 2).
Slika 2. Domen imena prostora
1.3. Oznaka (Labela)
Svaki čvor stabla ima svoju oznaku (labelu) koja može biti maksimalnog obima od 63 karaktera. Oznaka koren je nulti-niz (prazan niz). DNS zahteva da deca (naslednici) čvora (čvorovi koji se granaju od tog čvora), imaju različite oznake čime se garantuje jedinstvenost u domenu imena.
1.4 Ime domena (Domain Name)
Svaki čvor u stablu ima svoje domen ime. Potpuno ime domena predstavlja niz oznaka koji su izdvojeni simbolom “.“. Imena domena uvek se čitaju (od strane programa) od čvora ka korenu. Zadnja oznaka je oznaka korena. To znači da potpuno ime domena uvek završava sa nultom oznakom, što znači da zadnji karakter predstavlja tačka, a nulti-niz ne predstavlja ništa. Na slici 3 prikazana su neka domen imena.
Slika 3. Domen imena i oznake
Kada se oznaka završava sa nultim-nizom, tada se ono naziva potpuno kvalifikovano ime domena (fully qualified domain name – FQDN). Ako labela ne završi sa nultim nizom, ona se naziva parcijalno kvalifikovano ime domena (partially qualified domain name – PQDN).
1.5. Domen
Domen predstavlja pod-stablo u domain name space-u. Ime domena je u suštini ime čvora koji se nalazi na vrhu tog pod-stabla. Na slici 4. prikazani su neki domeni. Naglasimo da se domen može dalje deliti na domene.
Slika 4. Domeni
|
