1.9 Domeni zemalja
Sekcija domeni zemalja (country domain) koristi dva karaktera kao skraćenicu za zemlju, kao na primer .rs za Republiku Srbiju, .fr za Francusku, .us za Sjedinjene Američke Države, itd.
Na slici 8. prikazana je sekcija koja se odnosi na domen zemlje.
Slika 7. Domeni zemlje
Ilustracije radi, uci.ca.us prevodi se u University of California, Irvine Univerzitet u Kaliforniji, lociran u Sjedinjenim Američkim Državama.
1. TELNET
Kao što smo već napomennuli, server program je taj koji obezbeđuje specifične servise za odgovarajući klijent program. Tako na primer, u datom trenutku jedan FTP server je namenjen da obavlja za poptrebe samo jednog klijenta memorisanje (store) ili izbavljanje (retreive) fajlova na strani servera. Ipak, nemoguće i neracionalno je da se svakom tipu servisa dodeli odgovarajući klijent-server par, jer će tada broj servera biti veoma veliki. Ovakva ideja nije skalabilna. Alternativno rešenje je da za skup zajedničkih scenaria postoji specifični klijent-server program kojji će raspolagati sa nekim generičkim klijent-server programima i obezbediti korisniku na klijent strani da se loguje na računar koji se nalazi na strani servera i koristi servise koji su dostupni na strani servera. Ovakvi generički klijent-server parovi nazivaju se remote logging applications.
Jedan od remote logging programa naziva se TELNET (TERminal NETwork). I pored toga što za njegovo aktiviranje TELNET zahteva unošenje logging imena i password-a, ovaj program je podložan naporima hakera jer prenosi podatke u nešifrovanom obliku. Iz bezbedonosnoh razloga, u novije vreme, TELNET je u skoro potpunosti zamenjen sa Secure Shell (SSH) aplikacionim programom. No, nezavisno od toga mi ćemo samo ukratko analizirati osnovne principe rada TELNET-a jer su oni osnova za SSH, a čitaocu ostaje obaveza da pogleda odgovarajuću literaturu ako želi da sazna više detalja o SSH-u.
Lokalni u odnosu na udaljeni logging
Koncept lokalni u odnosu na udaljeni logging prikazan je na slici 1.
Slika 1. Lokalni u odnosu na udaljeni logging
Kada se korisnik loguje na strani lokalnog sistema, taj se postupak naziva local logging. Procedura rada je sledeća: Korisnik otkuca zahtevanu informaciju, a terminal prenosi te karaktere operativnom sistemu (OS-u). OS interpretira kombinaciju karaktera i ako je ona odgovarajuća poziva željeni aplikacioni program.
Kada korisnik želi da pristupi aplikacionom programu lociranom na udaljenoj mašini, on mora da obavi remote logging. U ovom slučaju aktiviraju se klijent i server programi. Korisnik prvo otkuca informaciju na svom terminalu, terminal drajver predaje te karaktere lokalnom OS-u koji ih prihvata, ali ih ne interpretira. Karakteri se zatim predaju TELNET klijentu koji transformiše te karaktere u univerzalni karakter set nazvan Network Virtual Terminal (NVT) i predaje ih lokalnom TCP/IP steku.
Komanda ili tekst, u formi NVT, prenosi se preko Interneta i pristiže na TCP/IP stek koji se nalazi na udaljenoj mašini. Karakteri se zatim predaju OS-u i prenose TELNET serveru kkoji konvertuje te karaktere u formu koja je razumljiva udaljenom računaru. Treba pri ovome naglasiti da se karakteri ne mogu direktno predati OS-u, jer udaljeni OS nije projektovan da primi karaktere od TELNET servera nego od terminal drajvera. Rešenje se sastoji u nadogradnji dela softvera nazvan pseudoterminal driver koji interpretira te karaktere kao da su došli sa terminala. OS nakon toga predaje te karaktere aplikacionom programu.
Network Virtual Terminal
Mehanizam kojim se obavlja pristup udaljenom računaru je složen. Razlog ovome je taj što svaki računar i njegov OS prihvata specijalnu kombinaciju karaktera kao token-e (znaci). Primera radi, end-of-file token na računaru koji izvršava DOS OS je Ctrl+z, a na računaru koji izvršava Unix OS end-of-file token se prepoznaje kao Ctrl+d. Sada, ako radimo u heterogenom okruženju, a želimo da pristupimo nekom računaru u svetu, moramo prvo da znamo sa kakvim tipom računara želimo da se povežemo, a zatim da instaliramo na svom računaru specijalni virtuelni emulator (softver koji će se koristiti za simulaciju komandi i podataka udaljenog računara). Kod TELNET-a ovaj problem se rešava definisanjem univerzalnog interfejsa nazvanog Network Virtual Terminal (NVT) karakter set. Preko ovog interfejsa, klijent TELNET-a prevodi karaktere (podatke ili komande) koji dolaze od lokalnog terminala u NVT formu i isporučuje ih mreži. Na drugoj strani, prevedene komande i podatke u NVT formi se prihvataju od strane udaljenog računara. Na slici 2 prikazan je ovaj koncept.
Slika 2. Koncept NVT-a
NVT koristi dva skupa karaktera, jedan z apodatke a drugi za upravljanje. Oba skupa (vidi sliku 2) su 8-bitni karakteri. Kod podataka NVT koristi formu nazvanu NVT ASCII. To je 8-bitni karakter skup kod koga su 7 LS bita ista kao i US ASCII a MS bit je 0. Kada se šalju kontrolni (upravljački) karakteri (bilo između klijenta i servera i obratno) NVT koristi 8-bitni karakter kod koga je MS bit postavljen na 1.
Peer-to-peer paradigma
P2P paradigma je postala popularna zbog mogućnosti koje ona pruža kod prenosa on-line muzičkih fajlova koji postaju deljivi za veći broj korisnika. Danas postoji veći broj protokola koji se koriste za prenos i distribuciju deljivih fajlova kakvi su oni tipa DHT, Chord, Pastry, Kademlia, BitTorrent, i dr.
Internet korisnici koji su spremni da dele (čine dostupnim) svoje resurse sa drugim korisnicima povezanih na mrežu, tada se oni ujedinjuju i postaju ravnopravni učesnici (peers) u prenosu podataka, na takav način što sada oni formiraju svoju mrežu. Kada neki peer u mreži ima fajl (audio, video, tekst) koga želi da popdeli sa drugim, on čini da taj fajl bude dostupan ostalim peer-ovima. Peer koga interesuje taj fajl može da se poveže sa tim računarom gde je fajl lociran i privuče ga, tj. download-uje. Kada neki peer download-uje fajl, on ga može učiniti dostupnim drugim peer-ovima u mreži za potrebe daljeg download-ovanja. Što više peer-ova download-uje taj fajl, broj dostupnih kopija u toj grupi postaje veći. S obzirom da lista peer-ova u mreži može da se širi i sužava, postavlja se sledeće pitanje: Na koji način ova paradigma čuva trag o lokalnim peer-ovima i lokaciji tih fajlova? Da bi dali odgovor na ovo pitanje neophodno je prvo podeliti P2P mreže na dve kategorije: centralizovane i decentralizovane.
|
