|
Aplikacioni nivo
|
| bet | 11/15 | | Sana | 23.09.2020 | | Hajmi | 3,39 Mb. | | #11557 |
Prijem mail-a
UA se okida (trigeruej) od strane korisnika (ili tajmera). Kada korisnik primi e-mail poruku, UA informiše korisnika o prijemu poruke putem neke napomene (signalizacije). Kada je korisnik spreman da pročita poruku, na ekranu monitora se pokazuje lista poruka pri čemu se u svakoj liniji prikazuje informacija o pojedinoj poruci koja se nalazi u mailbox-u. Informacija koja se prikazuje sadrži adresu pošiljaoca e-mail-a, subjekat i vreme kada je e-mail bio poslat ili primljen. Korisnik može da izabere bilo koju od porukai prikaže je na ekranu.
Adrese
Da bi se isporučila e-mail poruka, sistem mora da korisit adresiranje koje mora biti jedinstveno. Kod Interneta adresa se sastoji od sledeća dva dela: local part (lokalni deo) i domain name (ime domena), koji su međusobno razdvojeni znakom @, kako je to prikazano na slici 3.
Slika 3. E-mail adresa
Lokalni deo definiše ime specijalnog fajla, nazvan korisnički mailbox, u kome se čuvaju (memorišu) svi primljeni mejlovi koji se zatim izbavljau za potrebe korisnika pomoću MAA. Organizacije obično namenski koriste jedan (ili veći broj) host-ova za prijem i slanje e-mail-ova. Ovi računari standardno se nazivaju mail-serveri ili exchanger-i. Ime domena koje je dodeljeno svakom mail-serveru pribavlja se iz DNS-ove baze podataka, ili predstavlja neko logičko ime (kao na primer, ime organizacije).
Mailing lista ili grupna lista
Elektronska pošta omogućava da jedno ime, nazvano alias, predstavlja (odnosi se na) nekoliko e-mail adresa, a ovo se naziva mailing lista. Svaki put kada se šalje neka poruka alias adresi, sistem proverava ime primaoca u odnosu na alias bazu podataka, pa u slučaju da postoji mailing lista sa definisanim alias-om, posebne poruke, po jedna za svaki ulaz u listi, moraju biti pripremljene i obrađene (predate) od strane MTA za svakog korisnika.
Message transfer agent – SMTP
Na osnovu scenaria prikazanog na slici 1, uočava se da e-mail predstavlja aplikaciju koja da bi obavila svoj zadatak koristi tri klijent-server paradigme. Na slici 4 prikazane su ove tri klijent-server aplikacije. Prva i druga aplikacija se nazivaju Message Transfer Agent (MTA), a treća Message Access Agent (MAA).
Slika 4. Protokoli koji se koriste kod e-mail-a
Formalni protokol koji definiše MTA klijent i server na Internetu naziva se Simple Mail Transfer Protocol (SMTP). SMTP se koristi dvaput, između predajnika i mail servera predajnika, i između dva mail-servera. Pored toga, potreban je još jedan protokol između mail-servera i prijemnika. SMPT-om se definiše na koji način komande i odzivi se predaju i primaju, respektivno.
MIME
Elektronska pošta je jednostavne strukture koja ima veći broj nedostataka. Ona se može koristiti samo za slanje podataka u NVT 7-bitnom ASCII formatu (NVT – Network Virtual Terminal). Drugim rečima, elektronska pošta ima određena ograničenja jer se ne može koristiti za jezike koji su različiti od engleskog, kakvi su na primer, francuski, nemački, ruski, srpski, kineski, japanski, i dr. Takođe se ne može koristiti za slanje binarnih fajlova, video ili audio podataka.
Multipurpose Internet Mail Extension, MIME, je dodatni protokol koji omogućava da se ne-ASCII kodirani podaci prenose preko e-mail-a. MIME trensformiše ne-ASCII kodirane podatke u NVT ASCII kodirane podatke i isporučuje ih (predaje ih) klijent MTA-u kako bi se preneli preko Interneta. Na prijemnoj strani poruka se ponovo transformiše u izvorne podatke.
MIME se može zamisliti kao skup softverskih funkcij akoji transformiše ne-ASCII kodirane podatke u ASCII kodirane podatke, i obratno, kako je to prikazano na slici 5.
Slika 5. MIME
FTP
File Transfer Protocol (FTP) je standardni protokol koji se koristi za kopiranje fajlova sa jednog host-a na drugi. I pored toga što na prvi pogled prenos fajlova sa jednog host-a na drugi izgleda jednostavan, uspešno rešavanje ovog načina prenosa nije tako trivijalan zadatak. Teškoće koje se javljaju su sledeće prirode: Dva sistema mogu da koriste različiti način prezentacije podataka, ili da imaju različite strukture direktorijuma. Svi ovi problemi treba da se reše od strane FTP-a na veoma jednostavan i elegantan način. I pored toga što prenos fajlova može da se ostvari korišćenjem HTTP-a, čini se da FTP predstavlja bolji izbor za prenos fajlova velikog obima ili prenos fajlova koji koriste različite formate. Na slici 7 prikazan je osnovni model FTP-a.
Slika 7. FTP
Kao što se vidi sa slike 7 klijent ima tri komponente: korisnički interfejs (user interface), klijent upravljački proces (client control process) i klijent-proces za transfer podataka (client data transfer process). Server čine dve komponente: server upravljački proces (server control process) i server proces za transfer podataka (server data transfer process). Povezivanje na nivou upravljanja (control connection) izvedeno je između dva upravljačka procesa, a konekcija na nivou podataka je ostvarena između procesa za transfer podataka. Razdvajanje prenosa komandi od prenosa podataka čini da FTP bude veoma efikasan protokol. Na nivou upravljanja (control connection) koriste se veoma jednostavna pravila. U datom trenutku potrebno je predati samo jednu komandu ili primiti jedan odziv. Tip konektiranja koji se odnosi na prenos podataka je nešto složeniji, zbog različitih tipova podataka koji se prenose.
|
| |
