• 10 КИСМ. КАВАТЛАР 2.
  • 12 Кисм. Drag ва Drop.
  • Function calculetion




    Download 425 Kb.
    bet4/7
    Sana18.10.2023
    Hajmi425 Kb.
    #88385
    1   2   3   4   5   6   7
    Bog'liq
    JavaScript
    BrokerSurvey2018, 2 5190420685331109228, TTBA FANIDAN MUSTAQIL TAlim (1), Muhandislik darslari, portal.guldu.uz-OZIQ-OVQAT BIOTEXNOLOGIYASI, Matematika tugarak, X.Ch Bo\'riyev, tabiiy-gazni-dastlabki-tayyorlashda-jihozlarning-ishonchliligiga-erishish, masalalar, 401Mehriniso kursish, I bob innovatsion muhit samarali innovatsiyalarning eng muhim sh, 3-topshiriq, N.M.Hamdamova tex.talim.praktikum., Истиқлол Савинкова
    this text inside a layer






    this text is inside a layer

    тегида биз onload процедурасини ишлатганимизни куриш мумкин. Бизга сахифа юклатилгандан дарров кават айланишини бошлаш зарур. Onload ходисаларини кайта ишлаш процедурасида биз setInterval ( ) функциясидан фойдаланамиз. Бу Java S версиясининг янги усулларидан биридир. Ундан бирор бир функцияни яна ва кайта яна аник бир интервалида чакиришда фойдаланилади. Олдин биз бунинг учун setTimeOut вакт функциясидан фойдаланганмиз. SetInterval функцияси хам худди шундай ишлайди, бирок сиз уни бир марта чакирсангиз етарли булади.
    SetInterval функциясида биз move ( ) функциясини хар бир 20 миллисекунддан чакириш имконига эгамиз. Move ( ) функцияси эса уз навбатида хар 20 миллисекунддан каватни янги сохага алмаштиради. Бу функцияни яна ва яна чакиришимиз натижасида матнимизни тез харакатланишини курамиз. Move( ) функциясида киладиган нарсамиз шуки кават учун янги координата хисоблаш ва уни ёзиш: document.layers[“mylayer2”].left = pos.


    10 КИСМ. КАВАТЛАР 2.


    Биз аллакачон каватлар янги технологиясининг асосий тушунчаларига эга булдик. Бу кисмда куйидаги мавзуларни куриб чикамиз.



    • Каватдан киркиб олиш.

    • Куйилган каватлар.

    • Ялтирок каватлар билан турли хил самаралар олиш.

    Каватлардан киркиб олиш.
    Каватнинг кандайдир кисми (туртбурчак) куринадиган килиш мумкин. Бундай усул киркиб олиш дейилади. Масалан, HTML сахифасида куйидаги киркиб олиш функциясини беришимиз мумкин:



    Берилган тасвир фрагменти 90х70 улчамга эга. Clip атрибутидаги 1 чи 2 та киймат киркилаётган кисмнинг чапдан юкори бурчакни курсатада. Навбатдаги 2 та киймат пастки унг бурчакни курсатади. Java S тили ёрдамида киркилган кисмни бошкариб бундан хам кизикарли натижаларга эришиш мумкин. Аникрок айтганда Layer объектини хусусиятлари булган clip.left, clip.top, clip.right ва clip.button ларни узгартиришингиз мумкин. Агарда бу хусусиятларга янги киймат берсангиз худди шу вактнинг узида бу узгариш мос равишда кабул килинади. Куйидаги мисолда тасвирни киркиб олинган кисмини параметрлари динамик равишда узгариб туради ва фойдаланувчида тасвир аста-секин “усаётган” дай таасурот колади:





    < ilayer name = “ imglayer ” clip = “ 0,0,0,0 ”>
    < img name = devinci scr = “ devinci.jpg ” width = 209 height = 264 >

    < form >
    < input type = button value = “ start ” onclick = “ start( ) ”

    тегида тавсифланган тугмача start ( ) функциясини чакиради. Дастлаб биз ишни тасвирни кайсидир нуктасидан бошлашни аниклаймиз. Бу нуктанинг х ва у координаталарини midde x ва midde y узгарувчиларга юклаймиз. Бундан сунг биз тасвирни киркилган кисмига middeleX, middleY ва pos узгарувчиларига боглик равишда улчам берувчи show ( ) функциясини чикарамиз. Хар сафар show ( ) функцияси чакирилганда pos функцияси киймати автоматик равишда ошиб боради. Show ( ) функцияси охирида setTimeOut ( ) чакириги ёрдамида таймер урнатамиз ва бунда бу функция ва яна чакирилади. Бу жараён качонки бу киркилган кисм бутун булиб курингунча давом этади. Шу ерда Start ( ) функцияси бошида тасвирнинг улчамини олганимизни эътиборга олиб утиш керак.
    Var width = document.layers[“imglayer”].document.dowiuci.width;
    Var height = document.layers[“imglayer”].document.dowiuci.height;
    Document.layers[“imglayer”] конструкцияси ёрдамида бу imglayer номли каватга мурожат килишимиз мумкин. Бирок нима учун document.layers[“imglayer”] дан сунг document деб ёзилади?
    Гап шундаки, хар бир кават узининг HTML сахифасига яъни хар бир кават document объектига эга. Imglayer каватдаги тасвирга рухсат олиш учун биз Варакнинг колган барча майдони тоза ушбу document объектига рухсат олишимиз керак. Юкорида келтирилган мисолимизда бундай тасвир dovinci номига эга эди. булиши керак.
    §
    Куриб утганимиздек, кават узида бир неча объектларни мужассамлаштириши мумкин. Улар хаттоки бошка каватларни уз ичига олиши мумкин. Хакикатан эса куйилган каватлардан фойдаланишнинг бир неча сабаблари бор. Бир неча куйилган каватларни номоён килувчи мисолларни куриб чикамиз. Биринчи мисолда иккита бошка (layer1 ва layer2) кават куйилган кават (parentlayer деб номланади) ишлатилади.
    Бу биринчи кават Бу иккинчи кават
    Бу асосий (она) кават

    Move/stopparent

    Move/stoplayer

    Move/stoplayer

    Сахифни очганимиздан сунг биз 3 та тугмача курамиз. Бу тугмачалар каватлар харакатини бошлаши ёки тухташи мумкин.
    Энди дастлабки код скриптини курамиз:
    Html
    Head

    “Кликните” по этой ссылке

    onclick = “a href (‘2 чи мурожат учун ходиса ишловчи!’);”>


    2 чи мурожат

    Агар сиз хеч бир мурожатни туртмаган булсангиз хам click ходисасидаги силжаллар 2 чи мурожатни ишлаш учун юборилади.
    Навбатдаги скрипт тугмача босилишидаги силжалларни сизнинг скриптингиз кандай силжишини намоён килади:



    12 Кисм. Drag ва Drop.


    Download 425 Kb.
    1   2   3   4   5   6   7




    Download 425 Kb.