• Location объекти
  • Function calculetion




    Download 425 Kb.
    bet2/7
    Sana18.10.2023
    Hajmi425 Kb.
    #88385
    1   2   3   4   5   6   7
    Bog'liq
    JavaScript
    BrokerSurvey2018, 2 5190420685331109228, TTBA FANIDAN MUSTAQIL TAlim (1), Muhandislik darslari, portal.guldu.uz-OZIQ-OVQAT BIOTEXNOLOGIYASI, Matematika tugarak, X.Ch Bo\'riyev, tabiiy-gazni-dastlabki-tayyorlashda-jihozlarning-ishonchliligiga-erishish, masalalar, 401Mehriniso kursish, I bob innovatsion muhit samarali innovatsiyalarning eng muhim sh, 3-topshiriq, N.M.Hamdamova tex.talim.praktikum., Истиқлол Савинкова

    § Drag ва Drop нима. 50
    MouseDown, MouseMove ва MouseUp. 52
    § Харакатланаётган объектларни курсатиш. 54
    Адабиётлар 56


    Кириш. Дастлабки кадамлар.


    JavaScript – Netscape фирмаси томонидан ишлаб чикилган скриптлардан тузилган янги тилдир. JavaScript ёрдамида сиз ажойиб Web сахифалар яратишингиз мумкин. JavaScript ёрдамида нималар килиш мумкинлигини курасиз ва хаттоки кандай килинишини билиб олишингиз мумкин.
    JavaScript – бу Java эмас.
    Купчилик одамлар JavaScript – бу худди Javaнинг узи деб билишади, чунки уларнинг номи бир хилликка эга. Хакикатда эса бундай эмас. Хозирча бу тиллар орасидаги фаркларнинг барчасини курсатиб утиш ортикча деб уйлайман, шундай экан JavaScript бу Java эмаслигини эсда тутсангиз бас.
    JavaScriptни ишлатиш(запуск).
    JavaScriptда ёзилган скриптларни чикариш учун нима килиш зарур? Сизга JavaScript билан ишлаш кобилиятига эга булган броузер талаб килинади. Масалан, Netscape Navigator (2.0 версиясидан бошлаб) ёки Microsoft Internet Exploler (MSIE – 3.0 версиясидан бошлаб). Бу броузерлар кенг кулланилиб бошлангандан бошлаб, купчилик одамлар JavaScript тилида скриптлар билан ишлаш имкониятига эга булди.
    Албатта бу берилган дастурни укишдан олдин сиз HTML тилининг асослари билан танишган булишингиз шарт. HTML тили хакида Yahoo кидириш серверида “HTML” калит сузи буйича кидирувни ташкил килиш керак.
    HTML – Сахифада JavaScriptни жойлаштириш.

    JavaScript нинг скрипт кодлари HTML сахифада тугридан тугри жойлаштирилади. Бунинг кандай килинишини куриш учун куйидаги оддий мисол оркали куриб чикамиз:






    Бу оддий HTML хужжат.



    Яна HTML. Хужжат.










    home.gif
    name=“pic1” width = 200 height = 100>


    Name:

    e – mail:




    http://maks/index.html
    ”>


    < form name = “myForm >
    < input type = “text” name = “myText” value = “xa xa xa” >
    < input type = “button” name=“button1” value = “button1” >
    onclick = “first ()”
    < input type = “checkbox” name = “mycheckbox”>
    < input type = “button” name=“button 2” value = “button2” >
    onclick = “second()”
    < /form >
    < p > < br > < br >
    < script language = “ JavaScript ”>
    document.write( “Фон рангги бу : ”) ;
    document.write( document.bgcolor+ “
    ”) ;
    document.write( “ 2 чи button даги матн :”) ;
    document.write( “ document.myForm.button 2.value”) ;
    // --
    < /script >
    < /body >

    Location объекти


    JavaScript да window ва document объектларидан ташкари location деб аталувчи яна бир мухим объект мавжуд. Бу объектда HTML документ юкланган адрес сакланади. Агар сиз http://www.xyz.com/page/html сахифасини юклаган булсангиз, у холда location.href нинг киймати хам худди шу адресга мос тушади. Шундай булсада биз учун жуда мухим нарса шуки, сиз location.href га янги киймат ёзишингиз мумкин. Масалан, куйидаги мисолда тугмача жорий дарчадан янги сахифага утишни юклайди :


    < form >
    < input type = button value=“Yahoo”>
    onclick = “location.href = ` http://www.Yahoo.com ` ; ”
    < /form >



    Download 425 Kb.
    1   2   3   4   5   6   7




    Download 425 Kb.