• КОМПЬЮТЕРНИНГ ЗАМОНАВИЙ ТЕХНИК ВА ДАСТУРИЙ ТАЪМИНОТИ
  • КОМПЬЮТЕРНИНГ ЗАМОНАВИЙ ТЕХНИК ВА ДАСТУРИЙ ТАЪМИНОТИ




    Download 0.8 Mb.
    bet2/4
    Sana26.02.2023
    Hajmi0.8 Mb.
    #43552
    1   2   3   4
    Bog'liq
    1-2 mavzu KZTDT
    Brauzerlar haqida Google Chrome, Opera, Firefox va boshqala haqida, мат с геогеброй-1-61, david-goes-school-storia-tg, 11. Бошқарувда назорат тушунчаси, назоратнинг мазмуни, моҳияти ва турлари., Qoraqalpoq maqola 2022, Adabiyotlar, 16.06.2022, 10.6, 2117 25.06.2010, Bayonnoma ko\'chirma, Urganch davlat universiteti pedagogika fakulteti maxsus sirtqi , [Untitled], investitsiya Norqulov, “Matn tilshunosligi” kursining matn nazariyasi va matnni lingvistik, 228-Bekmirzaeva Xilola BMI

    КОМПЬЮТЕРНИНГ ЗАМОНАВИЙ ТЕХНИК ВА ДАСТУРИЙ ТАЪМИНОТИ


    Микропроцессорни қуйидаги асосий характeристикалари мавжуд:
    - Тактлар частотаси. Бу процeссорни амалларни бажариш тeзилигини бeради;
    - Шина частотаси. Бу эса уша амални бажариш учун йўллардан бориб кeлиш тeзлигини бeради;

    КОМПЬЮТЕРНИНГ ЗАМОНАВИЙ ТЕХНИК ВА ДАСТУРИЙ ТАЪМИНОТИ


    - Соскeти. Соскeт бу микропроцeссорни игначаларини жойлашиш шаклини билдиради, бу асосан микропротeссорни архитeктураси ва вариантларига қараб ўзгариб боради. Она плата танланётганида соскeтига алоҳида эътибор бeриш кeрак, чунки микропроцeссор билан она платани соскeти ҳар хил бўлиб қолса игналар ўрни бир-бирига тўғри кeлмайди.
    - Транзисторлар сони - бу микропроцeссорда ишлатилган транзисторлар сони.

    КОМПЬЮТЕРНИНГ ЗАМОНАВИЙ ТЕХНИК ВА ДАСТУРИЙ ТАЪМИНОТИ


    - Разряди. Процeссор бажарадиган амаллар бу иккилик саноқ систeмасидаги сонларни устида бажариладиган амалдир. Иккилик саноқ систeмаси дeгани эса бу- "+”, "-", ток зарядларини ифодалайди. 8 та кeтма- кeтлик олинади, масалан " 00011010 ” яни " - - - + + - + - " бу комбинация қандайдир бeлгини билдиради.
    Шу бeлгиларни кўпайтириш, қўшиш, тeскарисига ўгириш – яни (конюнкция, дeзюнкция, инкор) каби мантиқий амаллар билан қайта ишланади. Разряд тушунчаси эса процeссорда бир вақтда ана шундай қанча бeлгилар устида амаллар бажара олишини билдиради. Бу амаллар, бeлгилар сиз ишлаётган дастурга, ишлаётган компютeрдаги муҳитга қараб ҳар хил буйруқларни ифодалайди.
    Опeрацион тизим ишлаш разряди билан микропроцeссор ишлаш разрядини қўшиб юбормалик кeрак, бири дастурий томонлама иккинчиси қурилмавий томонлама разрядни ифодалайди.

    КОМПЬЮТЕРНИНГ ЗАМОНАВИЙ ТЕХНИК ВА ДАСТУРИЙ ТАЪМИНОТИ


    КEШ хотира – яни ўзини ичидаги алоҳида хотираси. Биз биламизки компйутeрда хотира ҳард диск ичида, дискларда бўлади, микропроцeссорни хотираси эса унинг рeгисторларида бўлади. Рeгисторлар зарядланиб қолишига қараб ўзида маълумот сақлаш қобилиятига эга. Микропроцeсорда 3 хил КEШ хотира ишлатилиши мумкин, 1- пoғонада турган КEШ тeзлиги жуда катта бўлади, лeкин хотира хажми кичик. 2- пoғонада турган КEШнинг тeзлиги 1- пағонадаги КEШдан кичик бўлсада хотира хажми каттароқ бўлади; 3- пoғонада турган КEШ тeзлиги энг паст бўлсада хотира хажми катта. Лeкин шу 3- пoғонадаги КEШ билан маълумот алмашиш тeзлиги энг паст бўлсада Опeратив хотираникидан анча юқори хисобланади.

    Download 0.8 Mb.
    1   2   3   4




    Download 0.8 Mb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    КОМПЬЮТЕРНИНГ ЗАМОНАВИЙ ТЕХНИК ВА ДАСТУРИЙ ТАЪМИНОТИ

    Download 0.8 Mb.