• Айрим алканларнинг физик хоссалари
  • M. M. Hojimatov- andijon davlat universiteti kimyo kafedrasi dots., PhD




    Download 9,69 Mb.
    bet10/131
    Sana19.01.2024
    Hajmi9,69 Mb.
    #141266
    1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   131
    Bog'liq
    Органик кимё мажмуа.docx 2023 y (2)
    Ahrorov H Hattotlik sanati va arabcha yozuv turlari uquv uslubiy qullanma, pdf storage english-text-morning-routine, Neft tarkibini aniqlash usullari, Turk xoqonligi, Genetik materialning o’zgaruvchanligi, allel genlarning o`zaro ta`sirida va natijasida bel, Kimyo oziq –ovqat sanoatida korxonalarda ishlab chiqarish samaradorligi., 2-TO\'PLAMLAR VA ULAR USTIDA AMALLAR, Презентация Microsoft Office PowerPoint, Bioinformatika fanining maqsadi, vazifasi va rivojlanishi, 01.Giperpolik tipdagi to‘lqin tenglamalarisi, Neft tarkibini aniqlash usullari, Tibbiyot genetikasining taqiqot usullari, Xusanova Shaxnoza Meyoz, 202-guruh 2-kursida tahsil olayotgan harbiy xizmatga majburlar va chaqiruvchi talabalar
    Физик хоссалари ва тузилиши
    Алканлар одатдаги шароитда рангсиз газсимон ёки суюқ, юқори алканлар эса қаттиқ моддалардир. Кўплаб суюқ алканлар ўзига хос “бензин” хидига эга, сувдан анча енгил.
    Жадвал маълумотларидан кўринадики, тармоқланган алканлар нормал изомерларга нисбатан пастроқ қайнаш сига эга. Аксинча кучли тармоқланган, айниқса шарсимон структурага эга бўлган алканлар нисбатан юқори суюқланиш сига эга.

    1-жадвал.


    Айрим алканларнинг физик хоссалари

    Алкан

    Tс°С

    tк°С



    CH4

    -182,5

    -161,6

    0,436 (-170°С)

    C2H6

    -183,3

    -88,6

    0,561 (-100°С)

    C3H8

    -187,7

    -42,1

    0,501 (бос. ост.)

    n – C4H10

    -138,4

    -0,5

    0,573 (-25°С)

    i – C4H10

    -159,6

    -11,7

    0,551 (-25°С)

    n – C5H12

    -129,7

    36,1

    0,626

    i – C5H12

    -159,9

    27,8

    0,620

    C(CH3)4

    -16,6

    9,5

    0,591 (бос. ост.)

    n – C6H14

    -94,0

    68,7

    0,660

    n – C8H16

    -56,8

    125,7

    0,702

    n – C10H22

    -29,7

    174,0

    0,730

    Метан молекуласининг фазовий тузилиши тетраэдрик шаклга эга. Тетраэдрнинг чўққиларида водород атомлари жойилашган. Боғлар орасидаги бурчаклар 109°28' га тенг. Углерод атомлари кўпроқ бўлган нормал алканларнинг молекулалари зигзагсимон тузилишга эга, бунда углерод атомлари бироз четланиш билан битта текисликда жойлашади. С – С боғининг узунлиги 0,154 нм, С – Н боғинин узунлиги 0,109 нм.











    Юкорида метан ва н-пентаннинг конфигурацияси кўрсатилган. Конфигурация деб маълум структурали молекула атомларининг битта ёки бир нечта оддий боғлар атрофида айланишлардан сўнг юзага келадиган фарқларни ҳисобга олмаган холатдаги фазовий жойлашувига айтилади. Алканлар хирал бўлиши мумкин. Масалан, 3-метилгексан 4 хил ўринбосар тутувчи астиметрия атомга эга.



    Ушбу бирикма С – Н боғи бўйича кўрилса қуйидагига кўринишга эга бўлади:



    Ҳар бир энантиомер молекуласи ўзининг абсолют конфигурациясига, яъни хирал элемент атрофида ўринбосарларнинг фазовий жойлашувига эга. Энантиомерларнинг абсолют конфигурациясини белгилаш учун махсус тизим- R,S - номенклатура мавжуд.
    Углеводородлардаги С – С боғлари атрофида осон айланиш содир бўлади, шунинг учун молекуланинг атомларни фазода жойлашув билан фарқ қиладиган шакллари, яъни конформациялар мавжуд. Маълум конфигурацияли молекуланинг конформацияси деб боғлар ажрофида айланиш натижасида молекуланинг атомларини фазода ҳар хил жойлашувидан келиб чикадаган ҳолатига айтилади. Конформациялар бир-биридан барқарорлиги билан фарқ қилади. Физик-кимёвий методлар ёрдамида аниқланадиган барқарор конформациялар конформерлар дейилдаи. Конформер - бир оз силжишлардан кейин атомларни ўз-ўзини қайтадиган конформациядаги молекуладир. Атомлараро итарилишлар энг кам бўлган конформациялар энг барқарор конформациялардир. Улар тормозланган конформациялар ҳам дейилади. Аксинча атомлари яқин жойлашиган конформациялар (алканларда водород атоми) беқарор бўлади ва тўсилган конформациялар дейилади. Амалда ҳар хил конформациялар динамик мувозанатда бўлади ва битта тормозланган конформацияни тўсилган – конформация орқали иккинчи тормозланган конформацияга ўтиш, айланиш барьери билан белгиланади. Конформерларнинг структураси ва тартибини, хамда айланиш энергиясини аниқлаш конформацион анализ вазифалари ҳисобланади.
    С – С боғлар бўйича айланиш жараёнини М.Ньюменнинг икки ўлчамли шакллари, яъни Ньюмен проекциялари ёрдамида тасвирлаш жуда қулай (1955).






    Б







    Download 9,69 Mb.
    1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   131




    Download 9,69 Mb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    M. M. Hojimatov- andijon davlat universiteti kimyo kafedrasi dots., PhD

    Download 9,69 Mb.