• Айрим кимёвий боғларнинг энергияси (± 3 кЖ/м)
  • 4- маъруза. АЛКЕНЛАР
  • Айрим C–H боғларнинг диссоцияланиш энергияси




    Download 9,69 Mb.
    bet13/131
    Sana19.01.2024
    Hajmi9,69 Mb.
    #141266
    1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   131
    Bog'liq
    Органик кимё мажмуа.docx 2023 y (2)
    Ahrorov H Hattotlik sanati va arabcha yozuv turlari uquv uslubiy qullanma, pdf storage english-text-morning-routine, Neft tarkibini aniqlash usullari, Turk xoqonligi, Genetik materialning o’zgaruvchanligi, allel genlarning o`zaro ta`sirida va natijasida bel, Kimyo oziq –ovqat sanoatida korxonalarda ishlab chiqarish samaradorligi., 2-TO\'PLAMLAR VA ULAR USTIDA AMALLAR, Презентация Microsoft Office PowerPoint, Bioinformatika fanining maqsadi, vazifasi va rivojlanishi, 01.Giperpolik tipdagi to‘lqin tenglamalarisi, Neft tarkibini aniqlash usullari, Tibbiyot genetikasining taqiqot usullari, Xusanova Shaxnoza Meyoz, 202-guruh 2-kursida tahsil olayotgan harbiy xizmatga majburlar va chaqiruvchi talabalar
    Айрим C–H боғларнинг диссоцияланиш энергияси

    Диссоцияланиш реакцияси

    Н (ўрт. қиймат)

    кЖ/моль

    Ккал/моль

    CH4 → CH3* + H*

    425

    102

    CH3CH3 → CH3CH2* + H*

    406

    97

    CH3CH2CH3 → CH3CH2CH2* + H*

    395

    94

    CH3CH(CH3)CH3 → CH3C*(CH3)CH3 + H*

    375

    90

    Жадвал маълумотларидан кўриниб турибдини, СН3 ва СН3–СН2 радикалларининг барқарорлиги кам. Уларнинг ўртача мавжуд бўлиш муддати 10-3...10-1 секундни ташкил қилади. Тармоқланган эркин радикаллар барқарорроқ бўлиб, бу фазовий эффектлар ва тоқ электроннинг делокализацияси камлиги билан тушуштирилади. Бунда учламчи радикаллар иккиламчи радикаллардан барқарорроқ.


    3-жадвал
    Айрим кимёвий боғларнинг энергияси (± 3 кЖ/м)



    Боғ

    Энергия

    Боғ

    Энергия

    Боғ

    Энергия

    С – С

    344

    C – N

    292

    С = С

    615

    N - N

    159

    C – O

    350

    N =N

    418

    O - O

    143

    C – F

    443

    C = N

    615

    С – Н

    415

    C – Cl

    328

    C = O

    725

    N – H

    391

    C – Br

    279

    С ≡ С

    812

    O - H

    463

    C – I

    240

    C ≡ N

    890

    Шундай қилиб эркин радикал механизмли реакциялар асосан учламчи углерод атомида ёки иккиламчи углерод атомида бориши керак, яъни реакциялар региоселектив бўлиши мумкин. Региоселектив реакция деб молекулада реакция содир бўлиши мумкин бўлган бир неча ҳолатдан асосан фақат биттасида кимёвий ўзгаришлар борадиган реакцияга айтилади.


    Масалан региоселектив реакция давомида ўрин олиш кетма кетлигига қуйидагича бўлиши керак:



    Алканларнинг реакцияларида бу қоидага қатъий риоя қилинмайди. Региоселективлик реагент фаоллигига ва реакция тезлигига боғлиқ. Реагент қанчалик фаол ва реакция тезлиги юқори бўлса, региоселективлик шунчалик кам бўлади. Масалан, бромлаш реакциясининг региоселективлиги хлорлаш реакциясига қараганда каттароқ.


    Алканлар оддий ва нисбатан арзон ёқилғи бўлиб қолмай, балки, йирик саноат ишлаб чиқариш жараёнлари учун хом ашё ҳисобланади. Масалан метандан хлорметанлар, нитрометан, резина саноати учун қурум, синтез гази, углерод сульфид, формальдегид, цианид кислотаси ва бошқа маҳсулотлар олинади.
    Нефтдан олинадиган алканлар ва бошқа углеводородларнинг аралашмаси ички ёкув двигателлари ва реактив двигателлар учун мотор ёқилғиси ҳисобланади.
    Нефтнинг юқори фракциялари юқори сифатли бензин олиш учун крекинг қилинади. Бунда алканлардан ташқари кимё саноати учун муҳим бўлган алкенлар-этилен, пропилен, бутенлар ҳам ҳосил бўлади.
    Метан-рангсиз, ҳидсиз газ, сувда кам эрийди (20 oC да 100 гр сувда тахминан 50 мл, ёки 0,033 гр). Табиатда ботқоқ гази, кон гази кўринишида учрайди. Табиий газдаги метаннинг миқдори 60% дан 99 % гача бўлади. Тошкўмир қуруқ ҳайдалганда, кўмир гидридланганда ҳам метан ҳосил бўлади.






    Метанни саноатда қўлланилиши.



    4- маъруза. АЛКЕНЛАР
    РЕЖА:
    1. Алкенларни номенклатураси ва изомерияси.
    2. Алкенларни олиниш усуллари
    3. Алкенларни физик хоссалари ва тузилиши
    4. Алкенларни кимёвий хоссалари
    5. Алкенларни энг муҳим вакиллари
    Алкенлар умумий формуласи CnH2n формулага тўғри келадиган углеводородлардир. Энг содда алкен СН2 формулага тўғри келадиган углеводород бўлиши керак. Лекин бундай таркибли алкенни олиш мумкин эмас. Аниқланишича, мазкур бирикма жуда беқарор фаол бирадикал хоссасига эга. Кейинчалик у карбен деб номланди.
    Энг содда алкен этилен-С2Н4 ҳисобланади. унинг структура формуласида углерод атомлари орасига қўшбоғ ёзилади Н2С=СН2.
    Алкенлар этиленнинг ҳосилалари сифатида қаралади. Алкенларнинг илк тарихий номи олефинлар, яъни мой ҳосил қилувчилардир. Чунки улар хлор ва бром билан таъсирлашиб мойсимон суюқликлар ҳосил қилганлар. Алкенлар бирикиш маҳсулотлари ҳосил қилганликлари учун тўйинмаган углеводородлар ҳам дейилади.
    Шуни ҳам унутмаслик керакки, бошқача хоссаларга эга бўлган циклоалканларнинг таркиби ҳам CnH2n формулага тўғри келади.



    Download 9,69 Mb.
    1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   131




    Download 9,69 Mb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    Айрим C–H боғларнинг диссоцияланиш энергияси

    Download 9,69 Mb.