Termopar
Termopar se sastoji od dve žice od različitih metala A i B koje su zavarene na jednom kraju. Mesto spoja je merna tačka na temperaturi t. Slobodni krajevi su na referentnoj temp. t0 koja je u industrijskim uslovima temp. okoline, a u laboratorijskim 0°C. Usled temperaturne razlike mernog spoja i referentnih krajeva stvara se termoelektromotorna sila koja je približno jednaka et = k∙(t-t0).
 Napomena: metal A i metal B mogu biti čisti metali ali i legure
tip
|
metali koji učestvuju u spoju
|
merni opseg
|
|
T
|
bakar
konstantan (legura bakra i nikla)
|
-250 °C -400°C
|
sa neplemenitim metalima
|
K
|
hromel (legura nikla i hroma)
alumel (legura nikla i aluminijuma)
|
-270 °C – 1372 °C
|
J
|
gvožđe
konstantan (legura bakra i nikla)
|
-210 °C – 760 °C
|
R
|
platina
platina sa 13% rodijuma
|
0 – 1600 °C
|
sa plemenitim metalima
|
S
|
platina
platina sa 10% rodijuma
|
0 – 1600 °C
|
Optički provodnici-optička vlakna
Optička vlakna nisu provodnici električne struje, već provodnici svetlosti. Služe za prenos svetlosti na velike daljine.
Sistemi prenosa sa optičkim vlaknima sastoje se iz tri osnovna dela, a to su predajnik (izvor svetlostu – LED ili laserska dioda), optičko vlakno i prijemnik (fotodioda). El. signal se dovodi na LED ili lasersku diodu koje vrše konverziju u svetlost, zatim se svetlost prenosi optičkim vlaknom na čijem drugom kraju je fotodioda koja generiše el. signal kada je pogodi zrak svetlosti.
Princip prenosa svetlosti zasniva se na fizičkoj pojavi koja se naziva totalna refleksija. Pri prelasku svetlosnog zraka iz optički gušće u optički ređu sredinu doći će do njegovog prelamanja. Ukoliko se upadni ugao zraka (θ1) povećava povećaće se i prelomni ugao (θ2). Za neki upadni ugao zraka, koji se naziva kritični ugao (θc), zrak će se prelomiti po dodirnoj površini između pomenute dve optički različite sredine. Za svaki upadni ugao veći od kritičnog svetlosni zrak neće ni preći u optički ređu sredinu, već će se odbijati od dodirne površine i vraćati u istu, optički gušću sredinu. Ova pojava naziva se totalna refleksija.
n1 – indeks prelamanja svetlosti u materijalu 1 n1 > n2
n2 – indeks prelamanja svetlosti u materijalu 2
Kroz vlakno može istovremeno prolaziti više svetlosnih zraka od kojih se svaki odbija pod drugačijim uglom, uvek većim od kritične vrednosti. Za svaki zrak se kaže da kroz vlakno prolazi drugačijim režimom (engl. mode), pa se vlakno sa ovim svojstvom naziva multimodno (multimode fiber). Ako se prečnik vlakna svede na nekoliko talasnih dužina svetlosti svetlost će se prostrati pravolinijski bez odbijanja i to je monomodno vlakno. Multimodna vlakna su jeftinija jer je lakše proizvesti deblje vlakno i lakše je ubaciti svetlost iz izvora.
 
Optičko vlakno se sastoji iz staklenog jezgra(core) koje je okruženo oblogom od stakla (cladding) čiji je indeks prelamanja manji od indeksa prelamanja jezgra.
Optička vlakna se uglavnom izrađuju od kvarcnog stakla (SiO2). Plastične mase. koje su znatno jeftinije, mogu se koristiti samo za vrlo kratka rastojanja – od nekoliko do jedva stotinak metara.
Optički provodnici se koriste za prenos svih vrsta informacija (govora, teksta, grafike itd.). Na polju prenosa informacija optički provodnici sve više zamenjuju bakarne. Kao provodnici, u energetici nisu pogodni.
| 