• Учма- уч пайванд бирикма ва уни ҳисоблаш
  • Uchma-uch payvandlash qo‘llaniladigan sohalar




    Download 174,67 Kb.
    bet2/3
    Sana24.01.2024
    Hajmi174,67 Kb.
    #144501
    1   2   3
    Bog'liq
    Uchma uch payvandlash
    topshiriq, To\'liq aniqlangan bul funksiyasini minimallashtirish, SUPPLY AND DEMAND O\'ZBEKCHA (2), test or, 99999, 1772715, 18869, Iqtisodiy taxlil 25
    Uchma-uch payvandlash qo‘llaniladigan sohalar. Kontaktli uchma-uch
    payvandlash quyidagi hollarda keng qo‘llaniladi:
    -prokatdan uzun buyumlar (qozonlarning qizish yuzasidagi quvurdan ishlangan
    zmeyeviklar, temir yo‘l relslari, temir-beton armaturasi, uzluksiz prokatlash
    sharoitida tanavorlar) olish uchun;
    - oddiy tanavorlardan murakkab detallar (uchish apparatlari shassilarining
    qismlari, tortqilar, vallar, avtomobillarning kardanli vallari va b.) tayyorlash uchun;
    - tutash shakldagi murakkab detallar (avtomobil gildiraklarining to‘ginlari,
    reaktiv dvigatellarning bikrlik chambaraklari, shpangoutlar, zanjirlar bo‘g‘inlari va
    b.) yasash uchun;
    - legirlangan po‘latlarni tejash maqsadida (asbobning ish qismi tezkesar
    po‘latdan, quyruq qismi esa uglerodli yoki kam legirlangan po‘latdan ishlanadi).

    Учма- уч пайванд бирикма ва уни ҳисоблаш
    Учма-уч бириктирилган пайванд чоклар туташган чоклар дейилади, устма-уст, бурчакли ва таврли пайванд чоклар эса бурчакли дейилади.
    Учма-уч чоклар 1-а расмда тасвирланган.






    1-расм. Учма- уч пайванд чокли бирикмада деталлар қалинлиги: а) – 8 мм гача; б) – 26 мм гача; в) – 40 мм гача; г)- 60 мм гача бўлгандапай ванд бирикмаларнингт шакллари.
    Пайвандланадиган листларнинг қалинлигига қараб, уларни учлари махсус ишловдан ўтқазилиб ёки ўтқазилмасдан пайвандлашга тайёрланади. Агар листларнинг қалинлиги 8 мм дан ошмаса, у ҳолда бошланғич ишлов берилмайди (1-а расм).
    Листлар қалинлиги 8 мм дан 25 мм гача бўлса, листларнинг туташадиган қирраларига бир ёқлама дастлабки ишлов берилади. (1-б расм) – қирраларида бурчаги 25 га тенг бўлган фаскалар (кертиш) ҳосил килинади. Листлар қалинлиги 26 дан 40 мм гача бўлганда 1-в расмда кўрсатилагандек қирралари бир ёқлама киритилади. Листлар қалинлиги 40 дан 60 мм гача бўлганда 1-г расмда кўрсатилагандек қирралари икки ёқлама киритилади.
    Иккинчи бўлакдан ташкил топган учма-уч пайвандланган листларни (2-расм) ҳисоблаш қуйидагича бажарилади:

    F F
      П  , (1)

    A b
    бунда: F – чўзилиш кучи, Н да;
    А – лист юзаси, мм2 да ;

    В – лист эни, мм да;
     – лист қалинлиги, мм да;
    [П] – пайванд учун рухсат этилган кучланиш;
    Пайванд бирикма учун мустаҳкамликнинг эҳтиёт коэффициентини

    ҳисобга олганда:
     П
      0,9 
    ДЕТ ,

    бунда: [ДЕТ] – детал материали учун рухсат этилган кучланиш, яъни листнинг пайвандланадиган бœлаги.

    2-расм. Чўзувчи куч ва эгувчи момент таъсири.

    Агар пайванд қисм эгувчи момент билан юкланган бўлса (2-б расм), унда чокнинг емириладиган кесимини ўқ бўйлаб йўналган қаршилик моменти W:


      M
    W
    6 M
    b 2
      П . (3.2)



    Download 174,67 Kb.
    1   2   3




    Download 174,67 Kb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    Uchma-uch payvandlash qo‘llaniladigan sohalar

    Download 174,67 Kb.